Koliko često politički rukovodioci lokalnih samouprava   posmatraju kulturnu baštinu u njihovoj zajednici  kao strateški interes te zajednice , kao strateški resurs s kojim raspolažu , kao   nemerljivi kapital ..?

Vide li, njihovi saradnici angažovani u ustanovama kulture čiji su osnivači lokalne samouprave, projekte vezane za kulturnu baštinu kao važne , dugoročne ,višestruko isplative investicije kako sa stanovišta održivog razvoja tako i kao snažnog  komunikacijskog alata za integraciju u evropske procese?

Uspevaju li , i jedni i drugi, da objasne građanima u svojoj zajednici da  je briga za kulturnu baštinu i njeno očuvanje zajednička odgovornost građana ,sturčnjaka i  lokalne vlasti ?

Ako  tako , pak , najodgovorniji i zaposleni u ustanovama kulture na lokalnom nivou, i doživljavaju kulturnu baštinu  poverenu  im na upotrebu i čuvanje uspevaju li da za te svoje stavove obezbede podršku  donosioca odluka na tom, lokalnom nivou ili , u  strahu od materijanih (ne) prilika , i  ne čine mnogo truda  da adekvatno promovišu projekte vezane za kulturnu baštinu najpre na lokalnom nivou a potom i u širem nacionalnom i međunarodnom okruženju ?

Ti  evropski  biseri materijalne kulturne baštine kojima raspolažemo treba da , u zajedništvu sa  pojedinim ,nestvarno lepim, predelima i našim  tradicionalnim gostoprimstvom , budu realna mogućnost za razvoj turizma koji , svojsteno mu je, povlači i ubrzani razvoj drugih privrednih aktivnosti.

Pridružimo li tom spisku  nedovoljno iskorišćenih resursa materijalne kulturne baštine i brojne kulturne manifestacije i druge art-efekte  nematrijalne kulturne baštine , kroz  jedan integralni i sveobuhvatni pristup,  eto i , s punim pravom, razloga za veru da nam može biti bolje  i sa skromnim finansijskim sredstvima koja inače  izdvajamo  za potrebe kulture.

Kraj je godine koja je proglašena za Evropsku godinu kulturnog nasleđa ,godine u kojoj su , po prvi put od kako je pre šesnaest godina pokrenuta Nagrada  Evropske unije za kulturno nasleđe (EU Prize for Cultural Heritage) čak toje laureta iz Srbije: Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Konzervacija Tvrđave Bač  i Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije u Beograd. To je , složićete se , i svojevrsna , snažna i jasna, poruka za  nas  da smo mi nesporno narodi  velike evropske kulturne matrice koja svoju snagu nalazi u razičitostima razvijajujći duh toleranicije i međusobnog uvažavanja bez agresivnog stava prema drugom i drugačijem.

Ova i druga otvorena pitanja kao i uverenje da nas u Evropi ,baš zahvaljujući  bogatoj, jedinstvenoj i raznovrsnoj kulturnoj baštini , znaju gledati i drugim očima osim kroz prizmu surove ,dnevne , real politike povod su da vas , kroz seriju tekstova u okviru projekta „Dolina kraljeva je graditelj , našeg evropskog identiteta“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja , bar podsetimo na tu  nisku bisera razasutu od Vrnjačke Banje ,preko Kraljeva, Raške, Novog Pazara sve do Tutina , kojih , moguće je , zbog brojnih razloga nismo ni svesni nit se pak prema  našoj kulturnoj baštini ,tim biserima mahom nasleđenim od predaka, odnosimo onako kako oni to , u punoj meri , zaslužuju.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.