Energetska tranzicja je neminovnost. Pitanje upravljanja ovim procesom otvoreno je kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Iako postoji nekoliko ključnih izazova i potreba za strategijama koje bi omogućile uspešan prelazak sa fosilnih na „zelena“ goriva budućnost gradova i malih lokalnih zajednica bez fosilnih goriva je moguća i ostvariva i u Srbiji.

Osim što je prelazak na „zelena goriva“ evidentna potreba i ključni preduslov održivog razvoja to je ,usvajanjem Integrisanog nacioalnog  energetskog i klimatskog  plana (INEKP) ,od strane Vlade Srbije jula ove godine, kao ključnog  dokumentu države kojim se ona obavezuje pred međunarodnom zajednicom  da redukuje emisije štetnih gasova za 33,3% u odnosu na nivo ostvaren u 1990. godini u svim relevantnim sektorima,postala i obaveza koje se moraju pridržavati i donosioci odluka na lokalnom nivou.

Učinjene izmene u planskom sistemu Republike Srbije donošenjem Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/2018) daju osnovne smernice upravljačima procesa planiranja u  opštinama i gradovima širom Srbije, kroz načela  proklamovana u ovo dokumentu, upućujući ih na značaj konzistentnosti i usklađenosti u tom procesu.

Prihvatajući uvodnu konstataciju o neminovnosti energetske tranzicije u svakoj njenoj komponenti (tenološkoj,ekonomskoj ,političkoj i društvenoj) jasno je da  dugoročni strateški planovi,poput Plana razvoja opštine treba u velikoj ,mogućoj,meri da transponuju delove predloženih mera i aktivnosti  iz strateških dokumenata nacionalnog nivoa u kojima se ,energetski sektor tretira kao dominantni uzročnik emisija ugljen-dioksida.

Koliko su u tome bili uspešni tvorci i predlagači Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period opštine  za period 2023-20230.g nazvan Veni,Vidi,Vrnjci..pokazaće vreme.

Ono što nam je,u ovom momentu dostupno jesu činjenice da taj dokument defininiše kao prioritetni cilj pravca razvoja Održivi urbani razvoj i zaštitu životne sredine Vrnjačke Banje Povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine.

Dobro je što se Vrnjačka Banja ,među prvima nalazi u krugu onih lokalnih samouprava u Srbiji i ,nekoliko godina unazad, sufinansira mere unapređenja  energetske efikasnosti privatnih objekata.

Dobro je što Vrnjačka Banja uz podršku resornog ministarstva ,pre svega, a i drugih donatora sprovodi mere na unapređenju javnih objekata čije troškove energenata finansira iz svog budžeta.

Problem je,a o tome smo već pisali,što nema merenja kvaliteta vazduha i emisija štetnih gasova tako da su u Vrnjačkoj Banji još uvek ne zna precizno  koji,  od tri dominantna sektora koja se oslanjaju na fosilna goriva i zastarele tehnologije: proizvodnja električne i toplotne energije, individualno grejanje i saobraćaj, koliko dopinosi emisiji štetnih gasova i o kojim količinam se to radi u Vrnjačkoj Banji.

Imajući to u vidu sa dovoljno osnova sumnje se može reći da , i u Vrnjačkoj Banji, individualno grejanje tokom grejne sezone daje najveći doprinos emisij štetnih gasova.

Zato su ,valjda, predlagači Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja  kao ciljanu vrednost koju treba dostići 2030.godine u smanjenju emisije  suspendovanih čestica PM2.5 i PM10  naveli da je to najmanje 10% ispod republičkog proseka.

Prema dostupnim izvorima, prosečne godišnje vrednosti emisija suspendovanih čestica PM2.5 ,u Srbiji,iznosi oko 24.73 mikrograma po kubnom metru. Ove vrednosti su znatno iznad preporuka Svjetske zdravstvene organizacije (WHO), koje preporučuju da prosečne godišnje koncentracije PM2.5 ne bi trebalo da premašuju 10 mikrograma po kubnom metru.

Redosled  mera predoženih za realizaciju prioritetnog cilja Povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine je u Planu razvoja ,čini nam se, dobro  postavljen.

To je: Unapređenje energetske efikasnosti u javnim i privatnim objektima i zgradama, podsticanje upotrebe solarnih panela i sistema i Podrška razvoju infrastrukture za električna vozila.

Smanjenje emisije štetnih gasova u Vrnjačkoj Banji  za 50% do 2030. godine je ,reklo bi se ,vrlo ambiciozan cilj ,ali ne i nedostižan.

Pod uslovom da se pored načela integralnosti i održivog rasta i razvoja iz Zakona o plaskom sistemu,u većoj meri primenjenog  u Planu razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-20230.g , u periodu njegove implementacije primenjuje i načelo načelo javnosti i partnerstva

 To načelo  podrazumeva da se tokom sprovođenja planskih dokumenata, kao i analize efekata i vrednovanja učinaka javnih politika, sprovodi transparentan proces konsultacija sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, uključujući i udruženja i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije.

Samo tako, integrisanjem svih raspoloživih,pre svega kadrovskih, resursa lokalne zajednice biće moguće ostvarenje vizije zapisane u Planu razvoja opštine : Vrnjačka Banja je 2030.godine jedinstvena turistička destinacija i banjsko lečilište u Evropi sa autentičnim welness&spa sadržajima i zadovoljnim građanima u održivom životnom okruženju.