Od početaka,avgusta 1977 godine , tada pod imenom filmske  smotre pokrenute 1974 “Jugoslovenski igrani film u akciji”, pa do danas Fetival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji je uspeo da se profiliše kao strukovno jedinstveni festival  filmskog scenarija u svetskim razmerama. Redovni profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu Milan Nikodijević vezan je festival ,onda  kao urednik popularnog radija Vrnjačka Banja, od njegovih prvih dana. Bio je i njegov direktor sa najdužim stažom (od 1998 do 2011). Ovogodišnji, 42 po redu F estival filmskog scenarija koji počinje danas (ponedeljak 13.08.) se održava u u godini koja se obeležava  i kao „Evropska godina kulturnog nasleđa“. To je bio povod da Milanu Nikodijeviću postavimo nekoliko pitanja

KVN: Da li je,po vama, i koliko ovaj jedinstveni festival doprineo ,za bezmalo pola veka svog postojanja, afirmaciji svesti o našoj , evropskoj, prošlosti i doprinosu našeg stvaralaštva u kulturi vrednostima koje jačaju naš osećaj  evropskog identiteta?

MN – Činjenica da su, samo šest meseci posle prve filmske projekcije braće Limijer u Parizu, pokretne slike prikazane 6. juna 1896. u kafani „Zlatan krst“ u Beogradu na izvestan način govori o „evropskom identitetu“ srpske kinematografije. Kako je Festival filmskog scenarija nastao i tokom mnogih godina obitavao u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji svakako da postoji prilično impozantna lista imena koja su svojim radom i delanjem na filmu daleko preskakala granice i one velike i ove male zemlje. Od braće Manaki, preko Pavlovića, Makavejeva, Saše Petrovića, Dušana Vukotića i Emira Kusturice do Stefana Arsenijevića. Bivajući uvek ogledalom kinematografije u kojoj je egzistirao i Festival filmskog scenarija je putem svih svojih programa, od takmičarskog, preko Simpozijuma, Letnje škole filmske dramaturgije, Radionice za mlade filmske kritičare, saradnje sa drugim festivalima, pokušavao, ne zaboravljajući primarni status manifestacije posvećene domaćem filmu, da jača i neguje osećaj pripadnosti evropskoj kinematografskoj porodici.

KVN:Kakav je , trenutni, beleg ove manifestacije u našem izuzetno bogatom kulturnom nasleđu i da li je on ,FFS , posebno njegovi prateći programi poput simpozijuma, i koliko doprineli onim vrednostima koje jačaju osećaj ,našeg, evropskog identiteta?

MN: Na to pitanje ne znam odgovor ali je nesporna činjenica da je više od četrdeset Simpozijuma na različite filmske teme, na kojima su govorila najznačajnija imena sa ovih prostora, potvrda stalnog stremljenja Festivala ka proširivanju prostora delovanja i uticaja. Svakoj kinematografiji bi služilo na čast da je imala i ima mesto na kome su otvarane značajne i škakljive teme, od zabranjenih filmova i crnog talasa u SFRJ preko sličnosti i razlika u dramaturgiji bioskopskog i televizijskog filma do promena u kinematografijama zemalja u tranziciji, koje su pokretane i realizovane u trenucima kada su bile aktuelne. I kod nas i u svetu.

KVN: Šta nam možete reći o tome  i da li je ,možda, vođena nekakava evidencija o broju gostiju na FFS iz inostranstva i o broju stranaca koji su bivali u publici ili je ,pak, jezička barijera, bila nepremostiva prepreka za veći  broj gostiju i publike iz inostranstva?

MN: Neka od velikih imena iz sveta filma pohodila su tokom protekle četiri decenije FFS. Gost i učesnik Simpozijuma bio je Stojan Stiv Tešić, dobitnik Oskara. Vrnjce su pohodili i Alen Korno, veliko ime francuske kinematografije, Viktor Merješko iz bivšeg SSSR… Učesnik Radionice za mlade filmske kritičare bio je tri godine i Klaus Eder, predsednik Međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI, vrlo uticajna ličnost u svetu filma. Jako je zavoleo ovaj festival. Jedan od selektora berlinskog festivala Bernd Buder, godinama je pohodio FFS. Što se publike tiče, ne znam. Broj je svakako zanemarljiv jer stranih gostiju ima malo. Tako je uvek bilo u Vrnjcima.

KVN:Da li je FFS, obzirom da je jedinstvena smotra filmskih stvaralaca,  predstavljan negde u inostranstvu? Ako jeste gde i kada?

MN: Šireći, u jednom periodu, svoje programe, Festival filmskog scenarija je uspostavio uspešnu saradnju sa Festivalom istočnoevropskog filma u Kotbusu, GOEAST festivalom u Visbadenu i Alpe adria cinema u Trstu. Od 2000. do 2011. razmenjivali smo programe i koristili mogućnost da na tim festivalima promovišemo Festival filmskog scenarija i Vrnjačku Banju. Koliko sam upoznat, ta praksa je sada prekinuta.

42 Festival filmskog scenarija će početi projekcijom filma „Koreni“, u 20 časova ,na letnjoj pozornici koja nosi ime Danila  Bate Stojkovića , snimljenog po romanu Dobrice Ćosića za koji je scenario napisao Đorđe Milosavljević a režirao ga je Ivan Živković  dok glavne uloge igraju Žarko Laušević i Sloboda Milosavljević. Prvi film u zvaničnoj konkurencije je „Erdelezi Rising“,scenariste Dimitrija Vojinova, u režiji Lazara Bodroža u kome igraju Stoya, Sebastian Cavazza, Maruša Majer a njegova projekcija je zakazana za 22 časa.