“Bavim se,inače, izučavanjem II svetskog rata,ali je ova izložba na mene ostavila težak utisak. Izložba pokazuje jednu delikatnu ljudsku tagediju kroz sudbinu dece koja su ovde prispela kao izbeglice tokom II svetskog rata, naročito brojno posle velike ustaške ofanzive na istočnu Bosnu 1942.godine.  A kada pogledate ove slike rat vam izgleda savim drugačije, ima sasvim drugu dimenziju u odnosu na uobičajeni način kako se mi,istoričari, bavimo ratom, izučavajući ovu ili onu stranu okupacije i građanskog rata”.

Ovim rečima je  dr.Bojan Dimitrijević,naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu  i         jedan od receznata   otvorio izložbu “Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj Banji 1942-1944”,  čiji su autori  dr Ljubinka Škodrić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju i Mirjana Savić, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo.

Posle vojnog poraza aprila 1941.godine Nemačka je podelila Kraljevinu Jugoslaviju. Neke teritorije je pripojila direktno Trećem rajhu,neke, poput Hrvatske recimo, predala na upravu svojim saveznicima ustašama koji su stvorili Nezavisnu Državu Hrvatsku. U toj kvislinškoj tvorevini dva milona Srba je bilo  izloženo sistematskom uništavanju i progonu.

Mnogi od nji, bežeći pred ustaškim terorom ,utočište su našli u Srbiji, koja je,tada, imala oko 3,8 miliona stanovnika i bila podeljena na oko 14 okruga, pod strogim režimom nemačke vojne okupacije. Procenjuje se da je broj izbeglica koji je stalno varirao u jednom trenutku ,prema nekim procenama, dosezao čak do 400.000.

Već u maju 1941.godine formirana je ustanova koja se zvala Generalni komitet za naseljavanje Slovenaca koja je nešto kasnije preimenovana u Komeserijat za izbeglice i preseljenike .Na njegovom čelu najduže se, sve do pred kraj 1944.godine,nalazio  Toma Maksimović,predratni direktor fabrike obuće “Bata” iz Borova. Ovaj Komesarijat je ,prema nekim podacima,tokom 1942. godine evidentirao preko 62000 izbegličke dece uzrasta do 14 godina  od kojh se njih 4930  nalazilo pod njegovim direktnim nadzorom u domovima u Ribarskoj Banji, Mataruškoj Banji, Vrnjačkoj Banji, Sokobanji, Negotinu, Užicu kao i u još nekim domovima ondašnjeg Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja.

Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj Banji počeli su sa prijemom dece 3.juna 1942.godine a tokom avgusta 1944.godine ,u osam objekata kapaciteta 710 mesta, bilo je smešteno 650 dece što je činlo 12 % ukupno izbegle dece u Srbiji u tom periodu.

19.avgusta 1943.godine Manastir Studenica se , na inicijativu igumana Aleksija Jovanovića , priključuje mreži Srpskih izbegličkih domova kako bi ,pored ostalog, stekao pravo na zaštitu od strane Crvenog krsta i izbegao razaranje za koje su se,prema nekim izvorima, pripremali  bugarski vojnici ,u znak odmazde za gubitke koje su imali,kao okupacione snage, u tom kraju.

U periodu od 3.juna 1942.godine do 29.novembra 1944.godine kroz domove u Mataruškoj Banji prošlo je više od 3400 dece od koji je 56 umrlo. Preminula deca sahranjivana su,bez ličnih identifkacionih podataka, na groblju u Konarevu. To je delom I razumljivo jer ,prilikom prihvata, mnogoj od izbegle dece nije bilo moguće utvrditi t ime,prezime i odakle tačno dolaze. Početkom osamdesetih godina prošlog veka na inicijativu Jaroslava Bulatovića, dugogodišnjeg direktora osnovne škole “Đura Jakšić” u Konarevu, koji je tada obavljao funkciju predednika Opštinske Konferencije Socijalističkog Saveza Radnog Naroda Jugoslavije u Kraljevu ,novinarke Ljiljane Đorđević koja je vodila Aktiv žena pri tom forumu  i Žarka Pantovića ,stručnog saradnika u tom forumu formiran je Odbor za izgradnju Spomen obeležja preminuloj deci iz izbegličkog doma u Mataruškoj Banji. Autor tog spomenika u obliku piramide  je  arhitekta Spasoje Paja Krunić iz Beograda, tada poznatiji u Kraljevu kao koautor,uz Dragišu Kovačevića,  rešenja nagrađenog početkom sedamdesetih godina, za izgled Spomen parka u Kraljevu.

Prisetimo se,  da je o deci izbeglicama iz domova u Mataruškoj  Banji svojevremno  pisao i dr Milorad Đ. Panić , objavivši knjigu   “Dom za zbrinjavanje izbegličke dece u Mataruškoj Banji (1942-1947)”, čiji je izdavač   1994. godine,  bio kraljevački Centar za socijalni rad.

A na samom kraju dodajmo da ova izložba,tačnije njena tema stradanje najmlađih tokom ratnih sukoba biva,i zbog  ratnih sukoba u Ukrajini i Izraelu, i aktuelna i opominjuća.

Zato ovu izložbu valja obavezno pogledati, a ona je otvorena od 17..oktobra do 20.novembra 2023.godine.

Jer,zaborav jeste svojstve ljudskom biću kao pojedincu, ali kao društvo se moramo protiv njega  boriti. Znanjem pre svega! Da bi smo ,učeći iz prošlog, izbegli zamke pogrešnih izbora ,u turbulentnim geopolitičkim zbivanjima, čiji smo svedoci iz dana u dan.