U Kraljev su ,u utorak ,upriličeni „Dani Kanade“ kojima je prisustvovao ambasador Kanade u Srbiji, gospodinFilip Pinington sa saradnicima. Sa njim u pratnji bili su i predstavnici Kanadsko-srpskog poslovnog udruženja Kensi. Na sastanku kod  gradonačelnika Kraljeva,Tomislava Ilića , sa njima su se ,najpre, sreli privrednici i predstavnici Regionalne privredne komore Kraljevo. Posle tih razgovora , u izjavama za medije, ambasador Pinington, predsednica Kanadsko srpskog poslovno udruženje „Knesi“ Mirjana Dončić Bitn i predsednik Skupštine Regionalne prviredne komore Petrašin Jakovljević , bili su saglasni u oceni da potencijala za privrednu saradnju ,pre svega u smislu privlačenja kanadskih investitora,ima. Kako je to i sam ambasador Filip Pinington rekao najviše u oblastima inžinjerstva, hidroenergetike i poljoprivrede. Predsednica Kanadsko srpskog poslovno udruženje „Knesi“ Mirjana Dončić Bitn je naglasivši značaj ove asocijacije rekla da , u Kanadi, radi preko sto hiljada naših uspešnih poslovnih ljudi ,od kojih su mnogi zainteresovani da investiraju u Srbiji i da će , prvi konkretni rezultati delovanja ove asocijacije ,biti vidljivi, u Kraljevu do kraja ove godine.Potom je, ambasador Kanade u Narodnom muzeju Kraljeva otvorio izložbu istorijske fotografije pod nazivom „Kanadske medicinske misije u Srbiji 1914.-1918“.Program „Dani Kanade“ u Kraljevu nastavljen je u popodnevnim časovima u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, gde je upriličen program nazvan „Sa decom na put oko sveta – Kanada“, a u Gradskoj galeriji je otvorena izložba  grafika kanadskog umetnika Gi Lanževena pod nazivom „Sumrak anđela“.Dodajmo na kraju da najveće zasluge za uspostavljanje saradnje između Kande i Kraljeva,bez sumnje,pripadaju  iseljeniku iz ovih krajeva,Milomiru Glavčiću,koji je ,do sada u Srbiji, na razne načine donirao preko šest miliona dolara.Samo u Kraljevu ovaj dobrotvor i humanista uložio je preko 1,5 miloina dolara za gradnju novog mosta preko Ibra i kupovinu savremene magnetne rezonance  najnovije generacije.

Večna zahvalnost za nesebičnu pomoć kanadskim lekarima

Povodom obeležavanja 100-godišnjice od Velikog rata Srbi se, sa pijetetom,  sećaju  svih žrtava koje su platile životom slobodu Srbije i Evrope, a sa posebnim poštovanjem sećaju se humanitarnih medicinskih volontera u Srbiji i na Balkanskom frontu 1914–1918. godine. Srbija je ,tada,imala samo 450 lekara od kojih je, preko polovine umrlo tokom epidemije tifusa koja je zavladala 1914 godine.Suočena sa katastofalnim posledicama  epidemije Srpska vlada je uputila apel međunarodnim organizacijama za hitnu medicinsku pomoć, jer je , do proleća 1915 godine, od tifusa pomrlo 50000 vojnika i između sto i stopedesethiljada civila.

Na poziv srpske vlade odazvale su se britanska, američka, francuska, ruska, italijanska i grčka medicinska misija. Među njima, na početku , bilo je 34 lekara , mahom iz istočne Kanade da bi taj broj , kasnije narastao na preko 600 regrutovanih kanadskih dobrovoljaca i volontera, među njima i pet žena-lekarki: Dr Irma Levaser, Dr Harijeta Koburn,Dr Ela Skarlet Sindž, Dr Honorija Somervil Ker  i Dr Ketrin H. Travis.