Kraljevo  je danas , za 1.maj – Međunarodni praznik rada , posle višedecenija , ostalo bez  prvomajske budilice kojom su   ,  Vatrograsni orkestar „27 septembar“ iz Kraljeva i grupa entuzijasta ,u ranim jutarnjim časovima, podsećali  kraljevčane na  praznik rada.

Umesto zvuka koračnica i prigodnih prazničnih pesama večaras se, peti  dan za redom, u centru Kraljeva čula buka koju su građani pravili lupajući u posuđe i druge predmete  u znak  podrške akciji „Digni glas:Bukom protiv diktature“.

Istine radi, u zemlji u kojoj  je sve više siromašnih građana, i u kojoj je cena rada najniža u Evropi , u kojoj sindikati imaju marginalnu ulogu i značaj , u kojoj se dešavaju tektonski   društveni procesi raslojavanja na  manjinu  koja u svom vlasništvu koncentriše većinu bogatstva i  prirodnih resursa, i prekarnu većinu koja  preživljava  od svog rada malo je, realnih, razloga za slavljenje rada.

 Dovoljno je razloga za pokretanje ozbiljnog socijalnog dijaloga sa osnovnim pitanjima (pre) raspodele  novostvorene vrednosti.

 Čini se ,na žalost, da po ovom pitanju   postoji svojevrsna „ zavera ćutanja “ većine  aktera društvenih procesa, pa je sasvim opravdano pitanje da li će buka koja se ,ovih večeri, čuje širom Srbije ukazati  i na neophodnost  takvog socijalnog dijaloga.

I laicima je , valjda, više nego jasno da će vreme posle korone   samo ubrzati procese društvenog raslojavanja što će dodatno uvećati potrebu za ozbiljnim socijalnim dijalogom između sindikata, poslodavaca i države.

Ako  nismo, kao društvo,  u stanju da to , danas, uočimo ili  zbog buke ili zbog upaljenih baklji svejedno,   sigurno je da  ćemo se vrlo brzo , u prvim danima „postkorone“ u to uveriti.