Danas su u Kraljevu predstavnici pet gradova i 11 opština u slivu Zapadne Morave i jednog grad i 7 opština u slivu Kolubare potpisali Protokol za saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Do potpisivanja ovog protokola dolazi posle negativnih iskustava koja su gradovi i opštine potpisnici protokola imali tokom katastrofalnih majskih poplava 2014 godine i tada uočenih slabosti u sistemu zaštite od elementarnih nepogoda.Tada su ,prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP.
Akt koji je danas svečano potpisan u Kraljevu podržan je od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).Usvojeni dokument je u skladu sa sadašnjim okvirom za smanjenje rizika od katastrofa usvojenim na Trećoj svetskoj konferenciji za smanjenje rizika od katastrofa, koja je održana od 14. do 18. marta 2015. godine u Sendaju (Japan) i Nacionalnim programom upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda koga je Vlada Srbije usvojila decembra 2014 godine. Svi ovi dokumenti ističu da je od ključnog značaja i preko potrebno da se predvidi, planira i smanji rizik od katastrofa, kako bi se na delotvorniji način zaštitili ljudi, zajednice, uslovi za stvaranje sredstava za život, zdravlje, kulturno nasleđe, društveno-ekonomski napredak i ekosistemi, i time jačala njihova otpornost na katastrofe. Prakse za smanjenje rizika od katastrofa treba da se zasnivaju na višestrukim opasnostima i da budu multisektorske, inkluzivne i pristupačne kako bi bile efikasne i delotvorne. Gradovi i opštine potpisnice sporazuma su se obavezale da ,između ostalog sarađuju na razvoju jedinica civilne zaštite opšte namene, prikupljanju, obradi i razmeni podataka između gradova i opština i republičkih ustanova o hazardima, izloženosti hazardima,osetljivosti na hazarde i kapacitetima za odgovor i brz oporavak kao i na zajedničkom planiranju i sprovođenju infrastrukturnih mera u skladu sa preporukama, studijama i analizama za problem poplava u slivovima Zapadne Morave i Kolubare. Inače, sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika ,dok sliv Kolubare ima površinu od 3.205 kvadratnih kilometra a na toj teritoriji živi 298.958 stanovnika.
Pored predstavnika gradova i opština koji su potpisali Protokol , svečanosti potpisivanja u Kraljevu prisustvovali su i predstavnici resornih ministarstava ,JP „Srbija voda“ , Kanacelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Stalne kongerencije gradova i opština.
Jučerašnjom ostavkom direktora Javno komunalnog preduzeća „Čistoća“ realizovan je tek deo nečega o čemu se , u političkim kuloarima Kraljeva , govori duže vremena. Nije manje tajna da je to trebalo biti obavljeno još do kraja 2016 godine ali da se od toga , privremeno , odustalo jer je nešto „ omanuluo u kadrovskom ringišpilu“ kraljevačkih socijalista koji su , zadnjih godina, „polagali pravo“ na kadrovanje u „Čistoći“. Suština okasnelih promena ipak nije u pukoj personalnoj promeni na čelu ne baš uspešnog javnog preduzeća već u „ustupanju prava“ na „Čistoću“ koalicionom partneru , Srpskoj naprednoj stranci. I da ne bude zabune, to „ ustupanje prava na Čistoću“ nije ništa drugo do realizacija ranijih, čak predizbornih , dogovora između lidera dve najveće članice vladajuće koalicije u Kraljevu. Pažljivi čitaoc se , sigurno , već pita pa šta je , sada, tu novo u decenijama prisutnoj praksi na političkoj sceni Kraljeva i čemu ovaj uvod? Razloga je mnogo ali ,u osnovi, ovo treba da odslika kontekst i nivo u kome se kreću razmišljanja većine onih koji ,danas, upravljaju gradom i razmišljaju o njegovom opstanku da ne kažemo razvoju svega pa i eko-sektora. I da ne bude zabune oni su samo nastavljači višedecenijske prakse ponašanja prema ključnim , komunalnim, problemima u gradu na Ibru kao što su poslovi komunalne higijene , zbog kojih je ,valjda, i formirano ovo javno preduzeće. U decenijama lutanja u izboru adekvatnih strategija za rešavanje nagomilanih problema komunalne higijene grada došli smo do stanja u kome je sve teže prikrivati probleme koji prete da ozbiljno ugroze ionako ugroženu životnu sredinu.Ove ,2017 godine, ističe, po ko zna koji put, rok za korišćenje gradske deponije, formirane na nekadašnjem smetlištu, površine oko 7 hektara u neposrednoj blizini Zapadne Morave, koja se dnevo uveća za blizu 350 kubnih metara rastresitog komunalnog otpada. Prošle , 2016 godine, u septembru, pred odbornicima gradskog parlamenta našao se predlog Ugovora o osnivanju d.o.o „Region Kraljevo“ za upravljanje čvrstim otpadom na teritoriji Kraljeva, Raške, Vrnjačke Banje,Trstenika i Paraćina. Obrazloženje je bilo da je to uslov Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade koji će , sa 563580 eura , preko fonda FASEP podržati izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove. U međuvremenu, do jučerašnje sednice Gradskog veća najpre je gradonačelnik dr.Predrag Terzić „abdicirao“ sa mesta predsednika Skupštine novoformiranog preduzeća ustupivši mesto stranačkom kolegi Vuku Konjukušiću a potom je ,saznajemo, izabrana i direktorka novog preduzeća, čije će sedište biti u Kraljevu u „Čistoći“, i predsednik Skupštine preduzeća iz Paraćina. I , kao juče reče gradonačelnik za nju treba obezbediti „samo“ platu u nivou ili nešto veću od republičkog proseka. U svim ovim pričama oko „uključivanja“ francuza koji će nam (po)kazati gde i kakava treba da bude deponija za pet gradova pominje se i jedan naš sugrađanin koji decenijama unazad živi i radi u Parizu ovdašnjoj javnosti poznat i po organizaciji boravaka zvezda estrade u Francuskoj. Oni koji pamte sećaju se predhodne gradske uprave predvođene demokratama (sa neizbežnim socijalistima u koaliciji) i njihove eufornične najave izgradnje spalionice po nemačkoj tehnologij u koju je trebalo da se dovozi i komunalni otpad iz Novog Pazara zbog čega je,rekli su tada, trebalo da se gradi pruga Raška-Novi Pazar. U međuvremenu „kreativni stratezi“ iz gradske vlasti planirali da iz , juče usvojenog , Programa korišćenja sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine u 2017 godini izdvoje 9.080.000 dinara ,od ukupno planiranih 25.000.000 dinara , za pražnjenje 22 kištre na seoskom području i tako „pomognu Čistoći“ da zaradi koju paru i kupi bar jedno novo vozilo za odnošenje smeća . U međuvremenu je postojeća , nelegalna , deponija narasla za nove desetine hiljada kubnih metara , našeg , komunalnog otpada.U međuvremenu je , naša , lokalna i srpska struka ostala po strani. Da li zato što je nemamo ili zato što je „istrenirana“ na povlačenje pred političkim voluntarizmom zaključite sami.
Danas je u Kraljevu održana šesnaesta , redovna , sednica Gradskog veća a prva u novoj 2017 godini. Na dnevnom redu našle su se 34 tačke dnevnog reda, među njima su dominirale teme vezane za programe rada i finansijske planove ustanova čiji je osnivač grad Kraljevo . Veće je donelo odluke o raspodeli sredstava za osnovno i srednje obrazovanje , za tekuće i kapitalne transfere kao i sredstava za zdravstvenu i socijalnu zaštitu .Veće je usvojilo i predlog Programa uređivanja građevinskog zemljišta u 2017 godini za šta će se utrošiti trećina gradskog budžeta ili 1.199.600.000 dinara . Polovina ovog iznosa, tačnije 531.500.000 dinara biće utrošeno za pozicije stalni troškovi i tekuće popravke i održavanje. Od toga za troškove čišćenja javnih površina na teritoriji grada Kraljeva i troškove javne rasvete biće utrošeno 165.000.000 dinara a čak 366.500.000 dinara za ovu drugu poziciju. Veće je donelo i Rešenje po kome će „politički subjekti“ (čitaj političke stranke koje imaju odbornike u Skupštini grada) u 2017 godini podeliti, u mesečnim iznosima, srazmerno broju osvojenih glasova aprila 2016 godine , ukupno 1.932.000 dinara. U 2017 godini Fond za zaštitu životne sredine grada Kraljeva raspolagaće sa 25.000.000 dinara stoji u danas usvojenom Prelogu Programa korišćenja sredstava Fonda za zaštitu životne sredine grada u 2017 što je jedva 8 odsto ukupnog iznosa budžeta planiranog na iznos od 3.437.164.750,00 dinara. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu , iz decembra 2015 godine, izvršeno je svojevrsno „obezličavanje“ pojedinih budžetskih prihoda poput, recimo, naknade za zaštitu životne sredine pa tako u budžetu grada za 2017 godinu , na prihodnoj strani, nije moguće videti koliko se sredstava ubere po tom osnovu ali neke procene govore da se radi o iznosu od oko 40.000.000 dinara pa se i iz toga vidi da se ovoj oblasti ne pridaje tretman kakv bi trebalo da ima kako po , već, ispoljenim problemima vezanim pre svega za kvalitet vazduha u gradu i kvalitet voda na seoskom području tako sa energetskom efikasnošću pojedinih javnih objekata. Iz ovo malo iznetih podataka već na početku godine uočava se nastavak tendencija ispoljenih i prilikom koncipriranja budžeta za 2017 godinu da se o važnim pitanjima za razvoj grada odluke donose voluntaristički u ,uskom krugu, takozvane gradske političke elite. Na to je , na izvesan način, ukazano i u Izjašnjenju na nacrt Programa uređenja građevinskog zemljišta u 2017 godini od strane Odeljenja za privredu i finansije Gradske uprave koje je ukazalo da „ je trebalo Program uređenja građevinskog zemljišta u 2017 godini uraditi prema programskim klasifikacijama i aktivnostima u skladu sa Odlukom o budžetu za 2017 godinu, tim pre što je potrebno za navedene aktivnosti definisati pre svega željene ciljeve u njihovom sprovođenju, kao i pokazatelje učinka za praćenje navedenih ciljeva…“ Imajući u vidu iskustva iz dosadašnjeg rada ovog saziva Skupštine grada mala je verovatnoća da će gradski odbornici ,posebno pripadnici stranaka vladajuće koalicije , smoći snage da se suprotstave praksi kreiranja važnih odluka za razvoj grada u uskom krugu stranačkih čelnika vladajuće koalicije.
Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se , prema važećim normama iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ , grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja za te procese. Naprotiv, normativa društvenog i političkog sistema jasno ukazuje da svi pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg pravnog ali i političkog akta ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo a da ne primetimo neke pozicije na prihodnoj strani budžeta ,na onoj strani koja treba da obezbedi sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci 2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće), ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos sredstava predviđen je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar? Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.
Kako i koliko sarađuju lokalni mediji u gradu Kraljevu i uprava grada Kraljeva u realizaciji ciljeva u oblasti javnog informisanja definisanih Zakonom ali i potrebama građana? Jesu li do sada izdvajana i sredstva planirana Predlogom budžeta za 2017 godinu dovoljna za ostvarivanje ciljeva uprave grada u oblasti javnog informisanja ali i potreba građana da aktivniju učestvuju u procesima političkog odlučivanja a posebno o trošenju sredstava koje čine javni prihod grada Kraljeva ? Ova a i brojna druga pitanja vezana za funkcionisanje i rad lokalnih medija u Kraljevu bila su tema okruglog stola koga su danas , u Multimedijalnom centru „Kvart“, organizovali Kraljevačka televizija i portal KV Novosti .Skupu je , pored predstavnika medija registrovanih u Registru medija APR a a koji rade u Kraljevu, prisustovao i predsednik Skupštine grada Nenad Marković, predstavnici odborničkih grupa, udruženja građana ,privrede…. U radu okruglog stola učestvovao je ,putem video linka , i Nino Brajović , državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. Trogodišnje iskustvo kraljevačkih lokalnih medija sa projektnim finansiranjem nije ni bolje ni gore nego u većini opština i gradova u Srbiji i obeleženo je skromnim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zadovoljenje potreba građana za javnim informisanjem. Ta izdvajanja se , zadnjih godina , kreću do iznosa od 0,5% budžeta grada ili u nominalnom iznosu oko 15 miliona dinara i tri i više puta su manja od novca koji je , nekada, izdvajan iz budžeta za finasiranje „Ibarskih novosti“ dok su imale status javnog preduzeća. U međuvremenu se broj medija u Kraljevu povećao tako da danas funkcionišu 4 televizije , 4 radio stanice,1 štampani nedeljnik i desetak on lajn portala registrovanih kao mediji. Bez sumnje veliki broj medija na relativno malom tržištu a da , pri tom, među njima nije izvršena jasnija žanrovska , tržišna ili neka druga segmentacija što za poslediicu ima obaranje kvaliteta sadržaja kako u tehničkom tako i u sadržajnom smislu. Sve ovo dodatno je osnažilo ucenjivački potencijal lokalne izvršne vlasti a manifestacije toga su se , ranijih godina , videle kako u skromnim sredstvima izdvojenim za zadovoljnje potreba građana za javnim informisanjem,tako i u nejasnom artikulisanju tih potreba i ciljeva javnog informisanja. Dodamo li tome i marifetluke oko izbora nekompetentnih članova komisija koje su se bavile ocenama medijskih projekata samo ćemo upotpuniti neveselu sliku i još sumornije perspektive lokalnih medija ne samo u Kraljevu. Da bi se stvari pokrenule neophodno je ,za početak, čulo se danas na skupu u Kraljevu , hitno menjati Zakon o javnom informisanju jasnim definisanjem minimalnog iznosa novca za finasiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u opštinama i gradovima predhodno razvrstanih prema kriterijumu brojnost i veličine teritorije. Ovaj i drugi predlozi biće zvanično dostavljeni Skupštini grada, novinskim i medijskim udruženjima i Ministarstvu kulture i informisanja a sami kraljevački mediji bi trebalo da se bolje organizuju i ,ubuduće, nastupaju jedinstvenije u zaštiti svojih interesa i prava.