U više od 150 zemalja među kojima je i Srbija danas se ,na razne načine obeležava Dana planete Zemlje (Earth Day 2017). Ovaj datum se službeno obeležava od 1992 godine kada je na samitu Ujedinjenih nacija , u Rio de Ženeiru,usvojena Dekleracija o zaštiti eko-sistema i održivom razvoju poznatija kao „Rio dekleracija“ koja se sastoji od 27 principa čiji je cilj održivi razvoj sveta. Trebalo je , inače, da prođe dve decenije od prve Svetske konferencije Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini, održane 1972. godine u Stokholmu, gde je , po prvi put je na visokom međunarodnom nivou ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou do usvajanja ovo strateškog dokumenta koji je , po prvi put, povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine. Tada je usvojen i Akcioni plan održivog razvoja u 21 veku koji u svom 28 poglavlju daje preporuku da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21 koja nije samo strategija zaštite životne sredine već uključuje i i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja . „Moramo stvoriti globalno građanstvo koje razume koncepte klimatskih promena i svesno je pretnje bez presedana za našu planetu. Mi moramo osnažiti sve ljude znanjem kako inspirisati delovanje na zaštiti okoline. Ekološka i klimatska pismenost su pokretač ne samo ekološke politike i poboljšanja životne sredine i klimatskih zakona i politika, ali takođe i razvoja ekoloških tehnologija i radnih mesta u zaštiti okoline“ kaže se ,između ostalog u ovogodišnjoj poruci međunarodne globalne inicijative ,koja za fokus ovogodišnjih eko- aktivnosti preporučuje učešće javnosti u odlučivanju o strategijama procene uticaja, izdavanju integriranih dozvola, problematici razvoja „klimatske pismenosti“ i većeg učešća žena u ekološkim naporima (princip rodne ravnopravnosti). O tome kakav je naš odnos prema ovim problemima dovoljno rečito govori i podatak da ovom značajnom datumu nije posvećena ni jedna aktivnost u gradu kako lokalne samouprave tako i lokalnog nevladinog sektora.Šta više nedavno je objavljena i stupila na snagu Odluka Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , kojom je proglašena nezakonitom Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva iz 2015 godine zbog činjenice da prilikom njenog donošenja nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave.
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Dan planete Zemlje „obeležavamo“ zabrinjavajućom tišinom na lokalnom nivou
Христос Воскресе !
Свим читаоцима портала КВ новости желимо да празнике проведу у миру и здрављу окружени љубављу најмилијих.
(Ne)raskidiva veza političke moći i kolektivnog zaborava
Sinoć otvorenom izložbom „ Fotografije kao svedočanstva prisustva- Drug Tito i drug Marko u Rankovićevu i Kraljevu“ autora Silvije Krejaković , Narodni muzej iz Kraljeva je otpočeo sa nizom manifestacija koje organizuje povodom obeležavanja 19. aprila- imendana Kraljeva , datuma kada je Kralj Milan Obrenović svojim ukazom , a povodom svog krunisnja , promenio ime varoši Karanovac u Kraljevo. O izložbi fotografija koje , na osobeni način, svedoče o usponima i padovima nosilaca političke moći i uticaju takvih događaja na (de) konstrukciju sećanja i kolektivno pamćenje govorili su pored autorke izložbe i Suzana Novčić i dr. Miloš Timotijević, muzejski savetnik iz Narodnog muzeja u Čačku koji se, inače, i sam bavi tumačenjima odnosa prošlosti i sadašnjosti. Po njegovim rečima autorka ove izložbe pokreće jednu važnu temu u društvu a to je kultura sećanja na epohu socijalizma. „Zbog svega onoga što se desilo u našoj bliskoj prošlosti ,zbog samog prekida epohe socijalizma širom sveta došlo je do zaborava perioda socijalizma , a u samom socijalizmu pak , dolazilo je do zaborava pojedinih perioda i ličnosti , kao što je , posle sredine šezdesetih godina i čuvenog Brionskog plenuma , došlo do zaborava Aleksandra Rankovića- druga Marka. 
Zato pojedine fotografije na ovoj izložbi, skrajnute u jednom periodu , sada svedoče o tom „zaboravu“. Zahvaljujući Silviji Krejaković i njenom naporu da iz raznih depoa izvuče ove fotografije, nama se nudi jedno novo čitanje, pa zato ovo nije samo jedna dokumentarna izložba već i svojevrsna analiza konstrukcije prošlosti u doba socijalizma“ rekao je otvarajući izložbu dr. Miloš Timotijević.
Kako Kraljevo dočekuje Dan zaštite prirode?
Sutra,11 aprila, je Dan zaštite prirode ,dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. On je ustanovljen da se javnost podseti na značaj očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april zato što je tog dana, 1949. godine, prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra – Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja. Na teritoriji grada Kraljeva , nalazi se 12.049 ha ili 16,1% ukupne površine Parka prirode Golija koji je ustanovljen Uredbom Vlade još 2001 godine da bi potom , te iste godine, komitet МАB/UNESCO proglasio , 72,5% ili 53.804ha tog jedinstvenog kompleksa , i to na delovima teritorija opštine Ivanjica i grada Kraljeva, za Rezervat biosfere „Golija-Studenica“. Time je, barem formalno, ovom području dat tretman najvećeg stepena zaštite od strane države i lokalnih samouprava. I dok na jednoj strani imamo , reklo bi se, normativno mnogo toga definisanog u oblasti zaštite prirode i životne sredine u svakodnevnici stvari , često, idu drugim tokom…
Tako je , pre nekoliko dana, na zvaničnom sajtu grada Kraljeva, u delu namenjenom oglasima, postavljena Odluka Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , koja je stupila na snagu danom svog objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije , krajem februara ove godine. Suština je proglašavanje nezakonitom Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva iz 2015 godine. U praksi to znači da sa februarom mesecom 2017 godine prestaje sprovođenje ove Odluke i ubiranje prihoda po ovom osnovu koji jesu izvorni prihod budžeta grada ali namenjen poslovima u oblasti jačanja kapaciteta zaštite životne sredine. Prema procenama nadeležnih radi se o prihodu nešto većem od jednog procenta gradskog budžeta lil oko 35 miliona dinara. Odlukom o budžetu za 2017 godinu za projektne aktivnosti u oblasti Zaštite životne sredine planirano je 91.600.000,00 od čega je 25.000.000 dinar bilo predviđeno za programe upravljanja zaštitom životne sredine, 22.000.000 za upravljanje komunalnim otpadom i 44.600.000 za upravljanje otpadnim vodama. Programom korišćenja sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine u 2017 godini bilo je planirano da se , 9.080.000 dinara ,od ukupno 25.000.000 dinara za programe upravljanja zaštitom životne sredine, utroši za pražnjenje 22 kištre na seoskom području što bi obavilo JKP „Čistoća“. Sve ove planirane aktivnosti što direktno što indirektno su u funkciji zaštite prirode i životne sredine no postavlja se pitanje šta će se i u kom obimu od planiranog sprovesti posle smanjivanja prihoda zbog odluke Ustavnog suda. A Ustavni sud je takvu svoju odluku doneo zbog činjenice da prilikom donošenja Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva u 2015 godini nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave. Ostaje nam da vidimo kako će i na koji način gradski čelnici rešiti nastale probleme u oblasti zaštite životne sredine ali kako će i kada započeti aktivnosti na donošenju nove Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva koja će biti primenjiva tek u novoj budžetskoj godini. Još je interesantnije pitanje hoće li ovakava odluka Ustavnog suda uticati i kako na , do sada, ustaljenu praksu usvajanja Budžeta grada u zadnji čas i bez organizovane javne rasprave koja bi uključila građane u procese njegovog kreiranja.Nadajmo se, barem, da će Dan zaštite prirode, povodom koga se , od strane lokalne samouprave, ne organizuje nikakav događaj , biti povod čelnicima grada Kraljeva da ,što pre, počnu intezivniju saradnju sa građanima u oblasti zaštite životne sredine što preko političkih stranaka što preko civilnog sektora i obrazovno-naučnih ustanova.
Učesnici civilnog marša za Alepo prošli kroz Kraljevo
Danas, u ranim prepodnevnim satima, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu okupila se grupa od dvadesetak učesnika Marša za Alepo koji su u Kraljevo došli iz pravca Čačka. Oni će posle zadržavanja u u prostorijama alternativnog centra UG „Pozitivna omladina“ iz Kraljeva“ nastaviti svoj put ka Vrnjačkoj Banji. Marš mira za Alepo počeo je 26. decembra 2016. godine u Berlinu a u Srbiju je stigao 31. marta posle Nemačke, Češke, Austrije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Marš je u Srbiji , do sada, prošao kroz Užice, Požegu,Čačak i Kraljevoa pravac kretanja mu je ka granici sa Makedonijom. U Manifestu ovog pokreta objavljenom na portalu www.civilmarch.org se,između ostalog,kaže i: „Želimo da idemo i pomognemo ljudima kao mi, ljudima koji samo nisu imali dovoljno sreće da se rode u Berlinu, Londonu ili Parizu. Civili za civile, hodaćemo, ruku pod ruku, iz Berlina, preko Češke Republike, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije, Grčke i Turske – do Alepa.To je dug put. Upravo onoliki put, koliki izbeglice moraju preći da spasu svoje živote. Sada mi želimo da uradimo isto i da spasemo neke druge živote. I hodamo zajedno u velikoj, velikoj grupi. Mi smo samo obični ljudi. Ne predstavljamo nijednu političku partiju ili organizaciju.Nosimo ove bele zastave da ceo svet shvati našu poruku: Što je mnogo – mnogo je. Ovaj rat mora prestati!
Procenjuje se da će učesnici marša stići u Siriju pred kraj leta 2017. godine.
Kraljevo na putu do svojih brendova
Danas je, u gradskoj upravi grada Kraljeva, zamenica gradonačelnika Kraljeva Marica Mijajlović, potpisala sporazum sa generalnim sekretarom SKGO Đorđem Staničićem i time ozvaničila početak saradnje gradske uprave grada Kraljeva i asocijacije lokalnih vlasti u oblasti konkurentnost , analizi komparativnih prednosti u odabranom privrednom sektoru sa teritorije grada Kraljeva i procesu brendiranja. Ovu aktivnost SKGO sprovodi u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji realizuje uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona. Svrha ovog programa je pružanje podrške i dalja priprema gradova i opština u Srbiji za pristupanje EU kroz unapređenje kvaliteta usluga, jačanje dijaloga između ključnih aktera i efikasnije lokalne administracije, a u skladu sa principima dobre uprave i poštovanjem rodne ravnopravnosti i ljudskih prava. Stalna konferencija gradova i opština je 12. decembra 2016 godine, raspisala konkurs a na ovaj javni poziv prijavilo se 65 gradova i opština. Žiri, koji su činili stručnjaci iz SKGO i Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona, kao i nezavisni eksperti, izabrao je 10 gradova i opština koji će u narednih 12 do 36 meseci dobiti podršku SKGO u jednoj od tri oblasti: zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou i prevencija i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou. Vlade Švedske u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona je za realizaciju ovog projekta obezbedila više od 3 miliona vera a milion i tristotine hiljada obezbedila je Stalna konferencija gradova i opština. Jedna od prvih projektnih aktivnosti projekta odobrenog Kraljevu biće izbor privrednih delatnosti na teritoriji grada čiji će se lanci vrednosti ispitati u naredne tri godine a ishod projekta trebalo bi da bude brendiranje pojedinih proizvoda iz privrednih delatnosti. Danas su, u odgovoru na naše pitanje, pomenute oblasti drvoprerade i poljoprivrede ali konačna reč odbira biće prepuštena domaćim i stranim stručnjacima angažovanim na projektu što je ispravan put.
Antrfile
Slabo interesovanje opština i gradova za korišćenje solarne energije
Odgovarajući na naše pitanje o angažmanu članica asocijacije gradova i opština u davanju eventualnih predloga za izmenu propisa koji onemogućavaju adekvatno korišćenje solarne energije u skladu sa potrebama lokalnih samouprava za energijom potrebnom za njihove javne objekte a posebno u skladu sa izuzetnim napretkom tehnologija solarnih panela što ih čini sve jeftinijim , dostupnijim i efikasnijm, generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić je izneo zabrinjavajući podatak da ,do sada, nije bilo ni jednog predloga za izmenu tih propisa pa dakle ni prošlogodišnje Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača energije , koja samo solarne i elektrane na vetar ograničava kvotama i to od 2 MW za solarne elektrane na objektu pojedinačne snage veće od 30 kW do 500 kW ili 6 MW za solarne elektrane na zemlji pojedinačne snage do 500 kW.
Kad „Bura“ izazove buru emocija
Sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo predstavljana knjiga Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera , koji su večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca, kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela Gordana Timotijević a recenziju je potpisao istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom šezdeset strana koju je napisao poznati austrijski istoričar osvetlivši vreme i konteks u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata, još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i ondašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata, biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom je Luis i preživeo rat. Knjiga koja je napisana sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina, sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama kao i porukama da se ljudi i narodi međusobno bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.
Protesti i u Kraljevu
Večeras je grupa od oko dvestotine mahom mladih ljudi organizovala protestnu šetnju od Trga srpskih ratnika glavnom gradskom ulicom u Kraljevu. Protestanti su posebno glasni bili pred sedištem Gradskog odbora Srpske napredne stranke koje se,inače, nalazi na tom trgu uzvikujući „Sistem te laže“ , „Puk’o si“, „Ima nas“, „AV, AV“, „Vučiću, lopove“…. Posle protestne šetnje i ponovnog kraćeg zadržavanja na Trgu srpskih ratnika uz neprekidno uzvikivanje parola protiv Aleksandra Vučića okupljeni protestnti su se razišli uz pozive upućene okupljenima da se sutra,ponovo, u isto vreme u 18 časova okupe ali i da svako sa sobom povede bar još nekoga. Do ovog protesta u Kraljevu ,došlo je posle poziva upućenog preko društvenih mreža pod nazivom „Protest protiv diktature“.
Deca i Miloje se (za)uvek razumeju!
Miloje Radović-Uvek sa najmlađim !
Večeras je , na Dečijem odeljenju kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“, pred prepunom salom , predstavljena knjiga Miloja Radovića „Ispričaj mi svet“ u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ iz Raške. Pesnik i pisac iz Kraljeva , Miloje Radović, je već poznato ime u svetu dečije književnosti čija su dela prevođena na engleski,bugarski i ruski jezik i koji je zastupljen u brojnim domaćim i stranim antologijama dečije poezije i proze. Objavio je ,do sada, knjige Livada moga dede , Kako se voli šuma, Kućni predeo, Prodavci smeha ,Popis, Male pesme i Salata od slavujevih jezika. Najnovija Radovićeva knjiga , Ispričaj mi svet , sazdrži četrdeseti šest neponovljivih priča za najmlađe koje , kako na promociji reče jedan od recezenata dr.Vladimir Vukomanović Rastegorac ,ukazuju na mnogostrukost svetova u kojima postojimo i koje čitaoca suočava sa činjenicom da svet nije samo ono što se vidi,već i ono što se (za)misli). Na većerašnjoj promociji o knjizi i njenom autoru govorili su još i Miloko Milićević u ime idavača i mr. Ana Gvozdenović ispred biblioteka domaćina čiji je ,inače, Miloje Radović v.d. direktor. Za dobru atmosferu koja uvek prati predstavljanje Radovićevih knjiga najzaslužniji su najmlađi , njegovi verni čitaoci ,koji su za ovu priliku došli iz Dečijeg SOS sela i osnovne škole Svetozar Marković a posebnim aplauzom nagrađen je dečiji hor „Zvezdice“ pod upravom Lidije Spaski.Recimo, na kraju, da je Goran Trajković autor brojnih ilustracija koje su zaista ukrasile ovu knjigu a koje su se mogle videti i na platnu, tokom predstavljanja knjige.
Koga to slušaju izabrani predstavnici naroda ?
Juče su , u Kraljevu na prostoru između OMV pumpe i Hale sportova, u prisustvu gradskih čelnika, otpočeli radovi na izgradnji ritejl parka kompanije RC Reinvest koja je ćerka firma kompanije RC Europa iz Čehoslovačke.Budući objekat imaće oko 5000 m2 korisne površine i sadržaće 18 jedinica koje će po okončanju radova , krajem godine , zaposesti prodavci mnogobrojnih internacionalnih brendova modne , hemiske i prehrambene industrije.Objekat će,kako to političari popularno vole da istaknu u prigodnim situacijama, poput jučerašnje, „generisati oko 100 novih radnih mesta“. Ovaj , bez sumnje lep događaj , kako za investitora tako i za Kraljevo, ipak nije osnovni povod za ovih nekoliko redova. Zainteresovala nas je i na razmišljanje i malo istraživanje podstakla jedna rečenica iz portfolija investitora, RC Europa iz Brna koja je osnovana 2005 godine a koja glasi: „ iz maloprodaje, koja je dominantna komponenta našeg poslovanja u svim zemljama, mi smo postepeno proširili našu aktivnost u oblasti energetike (razvoj solarnih elektrana)“. Učinilo nam se da je ovo trebalo da posluži gradskim rukovodiocima koji su bili uključeni u pregovore oko ove investicije da se zainteresuju za eventualni transfer znanja i tehnologije kako bi se iskoristile ravne površine javnih objekata za montažu solarnih kolektora. Činjenica da se u neposrednoj blizini budućeg ritejl parka nalazi nova Hala sportova površine oko 9000 metara kvadratnih , a pored nje se gradi i zatvoreni bazen trebala je da posluži za razmišljanje o , eventualnom korišćenju solarne energije kako za proizvodnju električne energije tako i za zagrevanje vode u budućem zatvorenom bazenu. Jer , na krovovima tih objekata moguće je postaviti savremene solarne panele, čiji koeficijent efikasnosti napreduje iz dana u dan , koji bi omogućili proizvodnju električne energije od nekoliko megavata obzirom da je u Kraljevu sa srednjim dnevnim vrednostima sunčevog zračenja ( maj 5,90; jun 6,20,decembar 1,65, nešto malo iznad proseka u Srbiji) , moguće proizvesti 1458,40 kWh/m2.Nažalost u Srbiji je na snazi sistem kvota (čitaj dozvola) koji po famoznoj Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača energije ,iz prošle godine, važi samo za solarne i elektrane na vetar i omogućava kvotu od 2 MW za solarne elektrane na objektu pojedinačne snage veće od 30 kW do 500 kW ili 6 MW za solarne elektrane na zemlji pojedinačne snage do 500 kW. Zdravom razumu i logici ostaje nejasno čemu ovako rigidna ograničenja za korišćenje,uz energiju zemlje(geotermalnu) najdostupnije ,solarne energije? U čijem je to interesu, ako ,očigledno je i na ovom primeru iz Kraljeva , nije u interesu ni potencijalnih investitoran ni građana. Džaba nam saznanje da planeta zemlja za 71 minut primi toliko solarne energije koliko je dovoljno za energetske potrebe čovečanstva za čitavu godinu, džaba nam podatci da Srbija ima znatno veći broj časova sunčevog zračenja nego većina evropskih zemalja (između 1.500 i2.200 godišnje, zavisno od lokacije) dok su za korišćenje tog svima dostupnog izvora energije potrebne „kvote“. I dok mi , kvotama i drugim bespotrebnim primerima administriranja, vršimo lobotomiju nad zdravim razumom u Velikoj Britaniji je , naprimer , u poslednjih pet godina , iz solarne energije proizvedeno 11Gw električne energije, količina dovoljna da zadovolji potrebe više od 2,6 miliona domova za tom vrstom energije. I umesto da se izabrani predstavnici, na svim nivoima vlasti , zalažu za redefinisanje postojećih propisa koji onemogućavaju tehnološki i svaki drugi razvoj oni se zadovoljavaju pričama o novim (slabo plaćenim) radnim mestima u niskoakumulativnim delatnostima. Koga to oni slušaju kad odlučuju?