Predstavnici realizatora Studije izvodljivosti i zemlje donatora
Srbija , kao i druge nerazvijen zemlje , ima nedovršenu i devastiranu komunalnu infrastrukturu. Posebno je to vidljivo u segmentu tretmana otpadnih voda i komunalnog otpada. I dok je u razvijenim zemljama Evropske unije prikupljanje sekundarnih sirovina i industrijska prerada recikliranih materijala , decenijam unazad, posao visokog profita koji ,u nekim zemljama stoji , po važnosti , u rangu sa sektorom energetike Srbija se , nažalost, nalazi , kao i zemlje sličnog ekonomskog nivoa razvijenosti , pred dilemom izbora adekvatne strategije zbrinjavanja komunalnog otpada. Posebnu opasnost predstavljaju dileme mogućih izbora prevaziđenih tehnologija razvijenih zemalja za zbrinjavanje komunalnog otpada. Dilema spalionce ili deponije samo se pojačava snažnim lobi aktivnostima kompanija iz razvijenih zemalja i usmerenim , da ne kažemo uslovljenim donacijama , iz državnih i privatnih fondova, pre svega, sa teritorije Evropske unije. Ne možemo a da ne iznesemo ovih nekoliko , opštih, uvodnih ,napomena povodom danas održanog sastanka u Kraljevu. Reč je o , kako je medijima saopšteno , prvom radnom sastanku Regionalnog tima za upravljanje komunalnim otpadom na tertoriji četri opštine i grada Kraljeva koji su ,septembra prošle godine, završili dvogodišnje aktivnosti formiranja preduzeća za bavljenje ovim poslovima „Regioni Kraljevo“ d.o.o. Ovo preduzeće formirano od strane opština Paraćin ,Trstenik, Vrnjačka Banja , Raška i grada Kraljeva jeste proizvod predhodnih ,dvogodišnjih, aktivnosti ali je, pre svega, i proizvod eksplicitnog zahteva Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade koji su , sa 564000 eura , preko fonda FASEP podržali izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove a što je danas ,u Kraljevu prilikom svog obraćanja potvrdio i gospodin Žan Pjer Gasto ,ataše ekonomske misije ambasade Francuske u Beogradu. Studiju opravdanosti izgradnje zajedničke regionalne deponije radiće projektantski biro Seureka koji , kako je u Kraljevu rekao njihov predstavnik Rafael Bedigo, pripada Veoliji , moćnoj francuskoj multinacionalnoj korporacij specijalizovanoj za tretman otpadnih voda i upravljanje vodama, ali i za brojne druge komunalne delatnosti , pa i za zbrinjavanje komunalnog otpada. Studija će se raditi narednih 18 meseci u tri faze od kojih će treća , tehno-ekonomsko-ekološka analiza potrajati najduže. Na osnovu ovog dokumeta četri opštine i grad Kraljevo doneće konačnu odluku o , eventualnoj , gradnji buduće zajedničke regionalne deponije i pratećih reciklažnih i sabirnih centara u svakoj opštini i gradu Kraljevu. Iako je prerano za bilo kakvo zaključivanje o ovom , naizgled , korisnom poslu za opštine Zapadnog pomoravlja ne možemo a da ne primetimo upadljivi izostanak grada Kruševca iz ovog posla iako je ,na početku, bio u grupi ovih lokalnih samouprava kao i , u Kraljevu , do sada , ničim objašnjenim odustajanjem od koncepta izgradnje regionalne spalionice otpada koju je , kako se govorilo pre osam godina i u Skupštini grada, trebalo da gradi nemačka kompanija „Medsorg“-a za potrebe Kraljeva , Raške, Novog Pazara,Kruševca i još nekih pomoravskih opština.
Ljiljana Jemuović,predsednica Regionalnog radnog tima
Čulo se danas u Kraljevu i to da će Regionalni tim za upravljanje otpadom biti sastavljen , uglavnom od predstavnika opštinskih i uprave grada Kraljeva koji se, inače, bave zaštitom životne sredine kao i to da će se u njemu, po prvi put na jednom takvom nivou , naći i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Pada u oči odsustvo u Regionalnom timu predstavnika organizacija civilnog društva koje se bave problemima zaštite životne sredine a koje su aktivne na teritoriji ovih pet lokalanih samouprava. Rečno je ,doduše, da će se one angažovati u nekoj od faza javne rasprave o rezultatima Studije izvodljivosti ali , sigurno je , da bi njihovo prisustvo a posebno domaćih eksperata angažovanih u njihovom radu , bilo od dragocene koristi i da bi smanjilo rizike od , već sada nagoveštenog probema, izbora lokacije buduće regionalne deponije.
„Raška jeste , uvek , u srcu ali svakodnevica i bitka za egzistenciju nas, ipak, udaljavaju od problema i briga koje muče naš zavičaj “. U ovoj jednoj rečenici koju smo čuli od jednog od aktivnijih članova Udruženja građana „Stara Pavlica“ koja evo već šest godina okuplja raščane u Kraljevu sazdana je sva „enigma“ njihovog odnosa sa zavičajem. Iako verovatno ,najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji i ujedno najbliža svom zavičaju ipak ,godinam unazad, izostaju institucionalizovane isplanirane i iskoordinirane veze sa zavičajem. I dalje se ,većina, tih veza odvija unutar porodičnih odnosa i pojedinačnih ,mahom rodbinskih, kontakata. Malo je toga ,zadnjih godina porađeno i to , uglavnom, u oblasti prezentacije određenih kulturnih aktivnosti kako bi se ostvarile i učvrstile veze raščana iz Kraljeva i lokalne samouprave Raške . Ma koliko ,na prvi pogled, zvučalo paradoksalno raščanima u Kraljevu nedostaju informacije o svom zavičaju. Tačnije , imaju oni , pojedinačno, dovoljno , parcijalnih , informacija ali o svojim najbližim rođacima koji žive na teritoriji Raške. Ono što , bez sumnje izostaje jeste jedna „celovita slika“ a posebno pravovremene i relevantne informacije o aktivnostima koje se preduzimaju od strane lokalne samouprave zarad jačanja kvaliteta života žitelja opštine Raška kroz jačanje ekonomskog razvoja.Jesu savremene tehnologije , a posebno internet , unapredile mogućnosti i razvile nove modele komunikacija ali je i dalje , primereno navikama i shvatnjima, neposredni kontakt nezamenjiljiv. I baš to bi trebalo da imaju u vidu i raščani u Kraljevu i odgovorni ljudi u lokalnoj samoupravi Raške ukoliko žele da unaprede svoje odnose u cilju ekonomskog razvoja Raške koji , je presudan za zaustavljanje višedecenijske depopulacije teritorije Raške.
Fenomen cenzure, u socijalističkoj Jugoslaviji i Srbiji kao njenoj tadašnjoj republici, primarna je tema knjige „Monopol na istinu“ istoričarke mlađe generacije dr. Radine Vučetić, vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu koju je , sinoć u Kraljevu, predstavila autorka u organizaciji udruženja građana „Pozitivna omladina“ i Kulturnog centra „Ribnica“. Iako je u osnovi značenja ove reči latinskog porekla davanje mišljenja, procena ,ocena ona se ,u najširoj javnosti ,doživljava u svom krajnje negativnom kontekstu kao vrsta zabrane ili kao direktno mešanje sa strane u iznete vrednosne stavove autora koji se ,aktivnostima cenzora i cenzure, žele upodobiti u smeru prihvatljivom za vladajuću elitu i već uspostavljeni društveni poredak. Cenzura kao znak raspoznavanja nedemokratskih i autoritarnih društva nije svojstvena samo tim oblicima organizovanja društvenog života već se može ,u određenim oblicima, sresti i u demokratskim zajednicama. Govoreći na tribin ,kroz primere cenzure iz perioda socijalističke Jugoslavije, autorka je uspela ,kao i u svojoj knjizi uostalom, da izbegne jednostranost toliko karakterističnu za mnoge autore koji se , u novije doba, bave izučavanjem tog perioda naše istorije. Ostajemo zapitani koliko je ,uprkos odličnom nastupu i obilju primera, uspela da ,mahom mlađoj publici na tribini , dočara sve nijanse karakteristične za taj period kulturnog i društvenog razvoja Srbije, ali to ,svakako, i nije njena greška. Jer, mlade generacije kojima pripada većina posetilaca sinoć održane tribine u Kraljevu odrastale su i formirane u vremenima ekstremno negativnog odnosa društva,i društvenih nauka pre svega, prema vrednostima i dostignućima iz perioda socijalističke Jugoslavije. Naša poslovična spremnost da ,kao zajednica, i kako sami znamo da kažemo , „zatrpamo stari bunar a da novi nismo iskopali“ najbolje se vidi u nekritičkom odbacivanju svega što se vezuje za period socijalističke države a što nam se ,svedoci smo, obilo o glavu na razne načine i više puta. Na to je ,na svoj način, nedavno ukazao i Džordž Fridman poznati američki geopolitički analitičar i osnivač „Stratforda“ prilikom učešća na panel diskusiji u Beogradu pod nazivom „Vetrovi promena“ u organizaciji „Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj“ ispoljivši veće razumevanje za pozitivne tekovine iz vremena socijalističke Jugoslavije od brojnih domaćih kvazi naučnika opterećenih zovom agresivnog nacionalizma. U svom kratkom osvrtu na aktuelni društveni trenutak i problem cenzure dr.Radina Vučetić je , na sinoćnoj tribini u Kraljevu, naglasila da je to opšte poznata i jasno uočljiva pojava i danas, posebno u medijskoj sferi , a da su razni vidovi uticaj na medije autocenzuru ,kao jedan od oblika cenzure, doveli do neslućenih i nezapamćenih razmera.
Elem jučerašnji igrokaz u Skupštini grada Kraljeva ili „politička pokazna vežba“ na lokalnom nivou samo je ,još jedna ,od bezbroj poruka , kojima se želi demonstrirai postojeći poredak stvari koji, u javnom životu Srbije, traje ,malte ne, od uvođenja višestranačja. A taj poredak stvari počiva na neupitnoj moći političkih stranaka kao reprezenata partikularnih interesa koji ,načešće, malo toga zajedničkog imaju sa opštim ,društvenim interesima. Snaga kolaicionog sporazuma, dokumenta koga je malo ko ,osim aktera koji su ga postigli, video i unutar političkih stranaka upravo i počiva na činjenici suprematije partikularnih nad opštim interesima. U praksi, čitav politički sistem ,evo već bezmalo tri decenije, funkcioniše tako a da, pritom, stranačkim i ekonomskim oligarhijama ne pada napamet da bilo šta menjaju. A i zašto bi ,kad od takvog poretka stvari itekako profitiraju u svakom smislu te reči. Slabašno i krhko javno mnjenje nema mehanizama da se tome suprostavi jer političke i ekonomske oligrahije na svim nivoima organizovanja ,na razne načine, kontrolišu medije i druge komunikacijske kanale a demokratski ,društveni dijalog u traganju za skladom između opšteg,partikualrnog i ličnog u Srbiji je još uvek misaona imenica.Posebno unutar ogromne većine političkih stranaka i njihovih organizacija lokalnog nivoa.
Danas su , u Mašinsko tehničkoj školi „14 oktobar“ u Kraljevu, javnosti predstavljeni rezultati projekta „Zelena energija i zdrav život“. Projekat u sebi sažima nekoliko ciljeva i aktivnosti kojima se se jača svest o potrebi štednje energije i većem korišćenju dostupnih obnovljivih izvora energije kroz praktične aktivnost učenika , kojima se učenička populacija upoznaje sa mogućnostima proizvodnje energije na njima dostupan način i ujedno promovišu modeli zdravih načina rekreacije učenika u toku pauza u školama.Inicijativa za realizaciju projekta potekla je od dipl.maš.inž. Milana Novakovića, nekadašnjeg učenika ove škole a sada vlasnika uspešne firme „Nipek Gostol TST“ iz Zemuna i predsednika beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“ koja je , uz Odsek za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Kraljeva bila sufinansijer projekta. Za realizaciju projekta bili su zaduženi učenici ove škole predvođeni svojim profesorom dipl.maš.inž.Nenadom Rumenićem. Danas su pristutni u prepunom amfiteartu škole bili u prilici da vide i isprobaju konačni ishod ove faze projekta- prepravljeni sobni trenažer koji ,sada proizvodi električnu energiju u količinama koje omogućavaju dopunu mobilnih uređaja koje koriste učenici i nastavnici. Rad na izradi „Ekobajka“ ili „Bikefona“ kako su ga učenici nazvali podstakao je da se ,kako se danas na promociji čulo, razmišlja i o drugim načinima korišćenja obnovljivih izvora energije .Tako je profesor Rumenić, predstavlajući rad na izradi „Ekobajka“ rekao da treba , u okviru škole , razmišljati i o mogućnosti razvijanja tehnologije proizvodnje mini vetro generatora. Dosadašnji rezultati učenika ove škole u aktivnostima iz oblasti zaštite životne sredine i sticanje statusa „Eko škole“ i prinanja „Zelena zastava“ potvrda je da je takve inicijative iz ove sredine moguće realizovati. I Ljljana Jemuović , rukovodilac Odseka za zaštitu životne sredine gradske uprave je, naglašavajući lidersku poziciju ove škole među školama na teritoriji grada u eko aktivnostima ,naglasila da škola uvek može računati na podršku grada za svoje ideje i projekte u oblasti zaštite životne sredine.Inicijator i sufinasijer projekta gospodin Milan Novaković je naglasio da je ovo sam početak saradnje između škole i beogradske podružnice Zavičajnog društva „Krajevo“ posebno se založivši da projekat „Zelena energija i zdrav život“ bude nastavljen nadogradnjom „Ekobajka“ dopunskim sadržajima i , potom, njegovom prezentacijom van škole prilikom neke manifestacije koja će okupiti veći broj građana.Recimo,na kraju, da raduje i ohrabruje saznanje koga su sa današnje prezentacije poneli svi prisutni ,da njamlađi kraljevčani iskazuju veliku zainteresovanost i spremnost da se angažuju u eko aktivnostima posebno onim koje im na jasan način poput ovog projekta demonstriraju neophodnost ,i benefite , njihovog proaktivnog stava u oblasti zaštite životne sredine.
Javno preduzeće „Gradsko stambeno“ iz Kraljeva upriličilo je ,sinoć, u svečanoj Sali Skupštine grada info –tribinu pod nazivom „Sigurnost vašeg doma je na prvom mestu“. Organizator je i na ovaj način želeo da ukaže na važnost održavanja zgrada i na iskustva drugih gradova u tome. Zato su ,u goste pozvali Zorana Živkovića, autora projekta „Krovovi Beograda“ i Ljiljanu Jovanović ,direktorku JSP“Stan“ iz Šapca koji su, kroz primere iz svoje dobre prakse ukazali na modele organizovanja održavanja zgrada a koje su oni primenjivali i pre uvođenja novog zakona. Prisutnim je pokazan i promo film iz Kraljeva koji je trebalo da pokaže stanje u (ne)održavanju zgrada u Kraljevu uz afirmaciju dosadašnjeg angažovanja bivše Opštinske stambene agencije a sada javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ na tim poslovima .Istine radi , sve do usvajanja i stupanja na snagu, u januaru ove godine, novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada mogućnosti angažovanja ovakvih preduzeća na poslovima održavanja zgrada bile su prepuštene (samo)volji vlasnika stanova. A oni su, u većini slučajeva ,bez obrzira na starost zgrade, iskazivali zanemarljivu volju u održavanju zgrada čiji su suvlasnici. Po pravilu sve se svodilo na održavanje sopstvenog stana a sve zajedničko je nemilosrdno prepuštano zubu vremena. To se najbolje vidi na izgledu fasada i higijeni zajedničkih prostorija a o toj bezosećajnosti za opšte-zajedničko nabolje mogu da svedoče vlasnici stanova ispod ravnih krovova i dotrajalih krovova druge vrste jer su oni najčešće ostavljani „na cedilu“ od svojih komšija kod većine havarija tih, zajedničkih, krovova. Stoga je ,sinoć, s pravom isticana zakonska novina a to je da održavanje postaje obaveza čije se izbegavanje sankcioniše uvođenjem sistema upravljanja stambenim zajednicama (zgradama) i efikasnom naplatom zaostalih potraživanja po osnovu neplaćenog održavanja od strane izvršitelja.Akcenat na isticanju mogućnosti servisa u održavanju zgrada korišćenjem usluga javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ iz Kraljeva je ,reklo bi se, prenaglašen jer je izostalo iznošenje argumenata o urađenom na nivou lokalne samouprave u primeni zakona tako da se može doći u situaciju izazivanja prevremene tražnje zainteresovanih stambenih zajednica za tim servisom a da nisu stvoreni svi neophodni preduslovi.Izostale su sinoć ,neophodne informacije o tome šta je, u proteklih pet meseci učinjeno na primeni Zakona o stanovanju i održavanju zgrada od strane resornog ministarstva, lokalne samouprave i Agencije za privredne registre. A kako je to zakonom regulisano sticanje svojstva pravnog lica za Stambenu zajednicu(zgradu) nije moguće bez upisa u Registar stambenih zajednica koga na nivou lokalnih samouprava treba da vode ,ovlašćena lica-Registratori zaposleni u gradskoj upravi dok će budući centralni Registar na nivou Srbije biti u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda.Ove predradnje su uslov za izbor Skupština stambenih zajednica a njihova konstitucija pak je preduslov za izbor Upravnika stambene zajednice (zgrade) koji može bit volonter(neko od stanara) ili pak profesionalni upravnik sa licencom.Izostala je ,takođe, i informacija o tome dokle se stiglo sa primenom člana 61 Zakona koji daje pravo jedinici lokalne samouprave da radi ostvarivanja javnog interesa u skladu sa članom 2. zakona donosi akt o minimalnoj visini iznosa o tekućem održavanju zgrada, akt o visini iznosa naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delovau slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika, kao i akt o minimalnoj visini iznosa izdvajanja na ime troškova investicionog održavanja zajedničkih delova zgrade. Da zaključimo:dobro je što se počelo sa razgovorima i informisanjem građana o novom Zakonu ali nadležni , u lokalnoj samoupravi, trebaju biti efikasni u stvaranju preduslova za punu primenu zakonskih rešenja,bez obzira na zakonom propisani rok za njegovu punu primenu, jer je to jednako i pitanje kvaliteta života i održivog lokalnog ekonomskog razvoja kome ,primena zakona, može samo doprineti.Sinoć je gradonačelnik dr.Predrag Terzić više puta pohvaljen što zbog svog prisustva na info-tribini,što zbog iskazane spremnosti da se uključi aktivno u poslove primene zakona, a mi ćemo se tim pohvalama pridružiti kada ,nadamo se uskoro, budu stvorene sve normativne predpostake iz lokalne nadležnosti za primenu zakona i kada bude doneta odluka o osnivanju posebnog budžetskog fonda za bespovratno sufinansiranje aktivnosti na investicionom održavanju i unapređenju svojstava zgrade što je , zakonom definisani , javni interes.