I u Kraljevu je , danas, na nekoliko lokacija realizovana akcija čišćenja rečnih korita reka II i III kategorije koje su deo sliva Zapadne Morave čime je dat doprinos akciji „Sto kao jedan“ kojom se obeležava Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar). Oko 200 volontera organizovanih u 12 timova čistilo je probalje Žičke reke, Ribnice i Ibra. Oni su , tako, bili deo velikog tima od oko 1000 volontera koji su , danas, sproveli iste akcije u Čačku ,Kruševcu, Požegi, Raški , Ivanjici, Kosjeriću i Vrnjačkoj Banji. Caritas Srbije se potrudio i volontere opremio zaštitnim rukavicama, majcama i kapama a u Kraljevu su ,uz pomoć Stalne konferencije gradova i opština i Odeljenja Civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , u škola u Vrdilima , Roćevićima i Dedevcima, postavljeni plahati sa praktičnim uputstvima za ponašanje u vanrednim situacijama. Akcija „Sto kao jedan“ je zamišljena kao deo preventivnih aktivnosti u borbi sa posledicama klimatskih promena koje je moguće, i treba češće, organizovati na lokalnom nivou. Ova masovna akcija je lep uvod i najava sutrašnjeg skupa u Kruševcu gde će se organizovati centralna manifestacija na nivou republike , kojom će se, po prvi put u Srbiji, obeležiti Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa pod nazivom„Dome sigurni dome“. Organizatori skupa u Kruševcu su Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština, UNDP za Srbiju i grad Kruševac kao domaćin.
Danas je, u Kraljevu, u okviru nedelje obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa , u Poljoprivredno-hemijskoj školi „dr.Đorđe Radić“, održana panel- diskusija na temu „Klimatske promene i uticaji na poljoprivredu. Organizatori panela, Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , FAO (Orgnizacija za hranu i poljoprivrednu Ujedinjenih nacija) za Srbiju i Poljoprivredno-hemijska škola „dr. Đorđe Radić “, su , pored učenika završnih razreda škole domaćina , pozvali i predstavnike Poljoprivredno savetodavne stručne službe „Ibar“, Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva i jedan broj poljoprivrednih proizvođača. Na panelu se , od više učesnika u raspravi čulo niz relevantnih i zabrinjavajućih podataka o brojnim , negativnim promenama , u sektoru poljoprivrede , u ovom delu Srbije , koje su direktno uzrokovane klimatskim promenama. Proces degradacije poljoprivrednog zemljišta pod uticajem klimatskih promena se ispoljava u nekoliko pojavnih oblika a njihov zajednički imenitelj jeste smanjivanje površina obradivog zemljišta, što uz izražene trendove depopulacije sela u Srbiji za rezultat ima na jednoj strani sve veće troškove poljoprivredne proizvodnje a na drugoj sve neizvesnije konačne ishode u vidu obima i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Dodamo li tome , kako je danas na panelu rečeno, i nedostatak adekvatnih organizacija poljoprivrednika eto razloga više za zaključak da je poljoprivreda najugroženija privredna aktivnost u Srbiji dejstvom klimatskih promena. Otklanjanje uzroka a to je bez sumnje borba protiv klimatskih promena na svim nivoima, a pre svega na lokalnom, iziskuje dobru organizovanost svih društvenih činilaca, multidisciplinarni i multisektorski set mera i aktivnosti. Katastrofalne poplave iz 2014 godine u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji , o čijim razmerama najbolje govore podatci da je ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP, su otkrili i osnovni problem našeg društva a to je nepostojanje adekvatnog sistema bilo za prevenciju bilo za sanaciju posledica elementarnih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama.Nizom sistemskih mera organizacionog , normativnog i finansijskog karaktera uz pomoć više međunarodnih organizacija poput EU , FAO, UNDP, Svetske banke inicrane su mnoge promene kojim započinje izgradnja efikasnog i funkcionalnog sistema za borbu protiv klimatskih promena. Akcenat je prebačen na aktivnosti preventivnog karaktera među koje ,svakako, spadaju i razni oblici edukacije svih segmenata društva a posebno mladih u cilju jačanja njihovih sposbnosti percepcije uzročnika klimatskih promena na lokalnom nivou i njihovog uključivanja u preventivne aktivnosti raznog formata koje treba da smanje uzročnike klimatskih promena. No, reč je o dugoročnom, vrlo zahtevnom i kompleksnom poslu koji zahteva više zajedništva kako reče jedan od učesnika citirajući afričku poslovicu : Ako hoćeš brzo-Idi sam ali ako hoćeš daleko-Idi zajedno sa drugima.Jer, snaga za borbu protiv klimatskih promena se mora tražiti isključivo u znanju, organizovanosti i zajedništvu jedan je od zaključaka danas održanog panela u Kraljevu.
Oko 500 učenika nižih razreda, iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo je ,predhodnih dana, uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva.U školama su organizovane edukativne radionice pod nazivom „Zaštita životne sredine i prevencija posledica prirodnih nesreća“. Ovu aktivnost Odeljena , kao i niz drugih ranije sprovedenih u cilju edukacije najmlađih za preventivno postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim posledicama klimatskih promena, podržao je „Karitas“ Srbije. Zahvaljujući ovoj organizaciji škole su dobile postere koji najmlađim daju praktična uputstva o njihovom postupanju u slučaju nastanka poplave, požara i zemljotresa.Školama su uručene i edukativne društvene igre „Ne rizikuj čoveče“. Izradu ovih materijala podržali su i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sprovođenje ovog projekta samo je još jedna potvrda da se Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , s pravom, ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa svog delovanja primarno na poslove preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena.
U Kragujevcu se ,danas, nastavlja dvodnevna regionalna radionica „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. Ovo je jedna od prvih aktivnosti u sklopu petogodišnjeg projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ (tzv. „aklimatizacija lokalnog razvoja) čija je realizacija počela u aprilu ove godine. Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstva i UNDP-a. Partneri na projektu su: Delegacija EU uSrbiji, Vlada Kraljevine Švedske , Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri (Fond za inovacionu delatnost, Stalna konferencija gradova i opština). Glavni cilj projekta je uključivanje lokalnih zajednica u borbu protiv klimatskih promena , kroz nova i inovativna rešenja. Tragaće se dakle za raznim idejama i rešenjima kojima će univerzalna , pristupačna i održava rešenja primenjivati u otklanjanju brojni problema kojima se , na lokalu, susrećemo u svakodnevnom životu a koji su ,u osnovi, samo posledica klimatskih promena.Sve ono što može i treba da doprinese smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na lokalnom nivou biće podržano kroz realizaciju ovog projekta.A da bi se te aktivnosti mogle sprovditi neophodno je ,najpre, stvarati, kreirati lokalne baze podataka o brojnim , lokalnim ,uzročnicima klimatskih promena poput ,recimo, neracionalnog trošenja raznih vidova energije čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda- budžeta jedinica lokalnih samouprava, zamene fosilnih goriva obnovljivim i lokalno dostupnim izvorima energije, jačanjem energetske efikasnosti javnih objekata i slično. Zato se projekat sastoji iz dva glavna izazova: pristupačnost podacima (open data challenge) i programa izazova (Challenge program). Prvi deo projekta ima za cilj poboljšanje prikupljanja i dostupnosti podataka na nivou lokalnih samouprava, dok drugi podstiče razvoj i primenu inovativnih rešenja koji će zapravo doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.Realizacija će se odvijati kroz nekoliko faza od identifikacije samih idejnih rešenja, preko projektnih koncepta, do identifikacije i podrške zrelim projektima koji će biti primenjivi na nivou lokalnih samouprava. Projekat će biti sproveden prema procedurama i zahtevima Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), u skladu sa potrebama samih lokalnih samouprava.Ishod projekta bi trebalo da bude podrška lokalnim samoupravama da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte ali i da planiraju svoj razvoj tako da se prilagode i postanu otpornije na promene klime.No možda jednako važan ishod projekta treba da bude i snažan uticaj na takozvane donosioce odluka na lokalnom nivou kako bi izmenili agende svojih političkih prioriteta na osnovu kojih pokreću konkretne aktivnosti.Da li je to moguće bez snažnog planiranog i kontinuiranog uticaja na građane kroz edukativne i informativne aktivnosti koje bi im pomogle da dugačije percipiraju probleme uzrokovane klimatskim promenama.Trenutno je to, građanima nedovoljno pojašnjeno a posebno uzročno posledične veze faktora koji doprinose klimatskim promenama na lokalu jer se ,nažlost, kroz naše mas medije i obrazovni sistem plasiraju informacije koje to predstavljaju mahom kao globalni problem uzrokovan delovanjem snažnijih ekonomija što je tačno ali i ne umanjuje i eliminiše i naše svakodnevno neodgovrno ponašanje prema bliskoj životnoj sredini.A na takvo naše ponašanje priroda nam daje svoje odgovore „kažnjavajući nas “ raznim elementarnim nepogodama poput poplava,klizišta… Biće dobro ako ovaj projekat bar malo doprinese razbijanju te čudne simbioze neodgovornog ponašanja građana prema životnoj sredini i njihovih reprezenata, kreatora javnih politika na lokalu, prema tim temama koje su im još uvek ,nažlost, „deveta rupa nasvirali“. A da li se tu nešto menja biće nam jasno ako na sledećim loklanim izborima ove teme budu pokretane od strane političkih stranaka a građani ih budu uvrstili u agende svojih zahteva prema kandidatima za javne funkcije na lokalu.
U Kraljevu je danas , po 27 put zaredom ,organizovano takmičenje u kuvanju pasulja zvaničnog naziva „Srebrni kazan“ a u narodu poznatije kao „Pasuljijada“ pod pokroviteljstvom grada Kraljeva a u organizaciji Turističke organizacije Kraljevo .Ovogodišnja kulinarska smotra organizovana je, po prvi put, na novoj lokaciji na šetalištu tik kraj Ibra i na travnatom delu gradske plaže.Lepo vreme i brojni posetioci dali su za pravo organizatorima za ovaj potez sa izmeštanjem mesta održavanja „Pasuljijade“ koja je, ranijih godina organizovana najpre na Trgu srpskih ratnika u strogom centru grada što je , od starta, izazivalo brojne kontroverze u javnosti. Takmičenje je potom preseljeno na Gradski kej ali ni ta lokacija nije bila sretan izbor jer je podrazumevala privremeno zatvaranje dela Čika Ljubine ulice pa je i to argument više da je ovo , čini se, pravo mesto da se „Pasuljijada“ skrasi i , najzad, preraste u trodnevni , narodni, vašar što je , uz njenu samoodrživost naglasio predsednik Organizacionog odbora manifestacije Aleksandar Erac na svečanom otvaranju. 27 kulinarsku smotru svečano je otvorio gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzićpozdravivši takmičare ,goste i posebno mlade članove folklornih društava koji su svojom pesmom i igrom ukrasili kulinarsko slavlje. Prvo takmičenje na novoj lokaciji ostaće zabeleženo i po oborenom broju prijavljenih takmičarskih ekipa, a njih je ,prema rečima organizatora iz Turističke organizacije grada Kraljeva, 55. Takmičari dolaze iz svih krajeva Srbije ali ima ih i iz inostranstva:Makedonije, Rumunije i Crne Gore. Svi oni su se nadmetali za priznanja u tri kategorije: amateri, profesionalci i najlepše uređeni štand a sveukupni pobednik je ekipa Gerontološkog centra iz Matruške Banje. „Pasuljijada“ je , ove godine, upotpunjena i izložbom poljoprivrednih mašina a njen svojevrsni nastavak je u nedelju 24.septembra kada će , na istoj lokaciji, biti organizovano takmičenje u pripremanju ajvara „Izađi mi na teglu“ u organizaciji udruženja „Bašta-mašta“ iz Beograda. Ova manifestacija se , inače , održava s širom Srbije u više od 20 gradova. Ajvar koji bude skuvan tog dana biće plasiran će u humanitarne svrhe, a pobednik iz Kraljeva će se plasirati direktno u finale na nivou Srbije.
Svojevrsni kuriozitet na 27-oj „Pasuljijadi“ bili su štandovi gradskih oodbora dve stranke koje za sebe kažu da su na levom spektru srpske političke scene : Pokreta socijalista i Socijalističke partije Srbije. Nedaleko od njih svoj štand je imala i grupa mladića iz obližnjih Podunavaca koji su , svojim stajlingom i pesmom , jasno stavljali do znanja da su „fanovi đenerala Draže“. Bliski susret levice i desnice protekao je miroljubivo i bez ikakvih incidenta. A i zašto bi ,kad su ,možda baš njihovi predci , u pokušaju oslobađanja Kraljeva oktobra 1941 godine, nastupali zajedno.
Na Rudnu je danas , u objektu Gradske uprave grada Kraljeva, završen trodnevi seminar za obuku kadova iz lokalnih samouprava koje su , februara meseca ove godine , u Kraljevu , potpisale Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Na seminaru su se, predstavnici delova javnih uprava iz tih lokalnih samouprava zaduženi za postupanje u vanrednim situacijama , upoznali sa novom metodologijom za procenu šteta od elemetarnih nepogoda po međunarodnoj metodologiji Post-Disaster Needs Assessments ,skraćeno PDNA (Procene potreba za oporavak i obnovu od elementarnih nepogoda). Seminar-trening radionicu su organizovali Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština , Svetska banka , ogranak Ujedinjenih nacija FAO i Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Na ovaj način , izborom mesta i suorganizacijom grada Kraljeva odato je svojevrsno priznanje Kraljevu za sve aktivnosti preduzete ,posle katastrofalnog zemljotresa iz novembra 2010 godine, u zadnjih šest godina, na izgradnji sistema delovanja jedne lokalne samouprave u vanrednim situacijama. Grad Kraljevo se , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa delovanja Odeljenja za civilnu zaštitu primarno na poslove izrade Procena rizika i Planova preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda.Nažalost , zemljotres iz 2010 i katastrofalne majske poplave 2014 godine, su ogolile sve razmere razorenosti ranijeg sistema delovanja u vanrednim situacijama. U turobnim i turbulentnim godinam tranzicije koja u Srbiji , na razne načine, traje evo već tri decenije, sistem delovanja u vanrednim situacijam bio je , slobodno možemo reći , „deveta rupa na svirali“ donosiocima odluka kako na državnom tako i na lokalnom nivou organizovanju vlasti.Sistema za delovanje u vanrednim situacijama , a pre svega potrebe preventivnog delovanja na sprečavanju uzroka vanrednih situacija uključujući i elemetarne nepogode, su se oni ,donosioci odluka , a i mi građani , sećali tek suočivši se sa tim istim elementarnim nepogodama ispoljenim u raznom obliku i obimu. Zato ohrabruju aktivnosti koje su u ovoj oblasti započete u Srbiji , posle 2014, uz pomoć međunarodnih institucija i zahvaljujući njihovim donacijama, a koje preduzimaju Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije i Stalna konferncija gradova. I seminar-radionica na Rudnu je deo tih aktivnosti jer je kod nas , kada je reč o metodologiji procena šteta od elemetarnih nepogoda , još uvek na snazi propis iz daleke 1987 godine pa se primena međunarodne metodologije, uz predhodno prilagođavanje našim uslovima i potrebama, nameće ,uz poslove izgradnje normativnog i institucionalnog segmenta budućeg sistema postupanja u vanrednim sitaucijama ,kao prioritet. Lokalne samouprave ,opštine i gradovi, treba ovo da imaju u vidu pre sveg kod planiranja i usvajanja svojih budžeta.
Osveštavano je ,zadnjih nekoliko decenija, u Kraljevu sve i svašta od objekata i opreme. I naravno , dok je to lični čin vlasnika objekta i opreme , sasvim je i legitiman . Ali višedecenijska praksa osveštavanja javnih objekata , građenih i finansiranih novcem svih poreskih obveznika od koji , najpre, nisu svi pravoslavni vernici ,a neki su čak i deklarisani ateisti otvar brojna pitanja i dileme. Jer , i ovakvi objekti u formalno-pravnom smislu imaju svog vlasnika bilo da je to država ili lokalna samoprava pa bi ,dakle, odluku o eventualnom osveštavanju iliti osvećenju, ili bilo kom drugom verskom činu, trebalo da doneste taj vlasnik. Ovako je to prepušteno na volju ili ne volju menadžmenta ustanova i institucija koje koriste takve objeke. A menadžment javnih ustanova i preduzeća , da se odmah razumemo, čine direktori i drugi organi upravljanja( Nadzorni i/ili Upravni odbori). Uz to ne manja je i dilema treba li baš u jednom sekularnom društvu kakvo smo ,valjda, zvanično upražnjavati verske obrede ovakvog tipa i u javnim objektima u vlasništvu države , opštine , grada… Ako treba ,ako je to volja većine, onda je treba legitimizovati i formalnom odlukom vlasnika objekta. Ovako prećutna saglasnost tipa „pa to se valjda podrazumeva“ rađa mnoge nedoumice. Možda je jedna, baš takva nedoumica , i bila povod da Vladan Vićentijević istaknuti sportski radnik , predsednik Upravnog odbora Sportskog centra „Ibra“ iz Kraljevu jutros saopšti gradonačelniku Kraljeva dr.Predragu Terziću da podnosi neopozivu ostavku na mesto predsednika a što je , predhodno, javno učinio saopštivši svoju odluku preko društvenih mreža. U svom obraćanju javnosti i gradonačelniku u pismu naslovljenom sa „Neko nije shvatio vreme u kome živimo“ Vladan na početku , između ostalog , kaže: „Odmah na početku, kao predsednika Upravnog odbora Sportskog centra Ibar u Kraljevu niko me nije ni pitao, možda i ne treba, ali ni konsultovao u vezi osveštavanja ovog objekta koji već odavno radi.Bio sam pozvan od direktora SC Ibar gospodina Zorana Kneževića da prisustvujem ovom“svetom činu“, ali se nisam odazvao zbog nekih ličnih obaveza. Inače, verovatno bi zbog funkcije bio prisutan da mi je vreme dozvolilo. Međutim, bog me je i ovde pogledao, jer da sam se odazvao i video ovu sliku „želja posluženja“ verovatno bi odmah posle osveštenja napustio objekat“. Na ovaj način on komentariše , na društvenim mrežama objavljenu, fotografiju prebogate trpeze upriličene posle čina sečenja slavskog kolača na novoustanovljnoj slavi SC Ibar i čina osvećenja Hale sportova. Ova njegova odluka izazvala je veliku pažnju na tim istim društenim mrežama a komentatori i se , uslovno rečeno, svrstvaju u dve kolone: na one koji daju podršku Vladanu za njegov gest i one koji ga kritikuju zbog , navodnog, moralisanja .Svako ,lično, ima pravo na svoje mišljenje pa i pravo da to svoje mišljenje javno saopšti ali zvanični organi države ili lokalne samouprave imaju,kao vlasnici određene imovine, i obavezu da se jednom ,na prikladan način, izjasne o praksi obavljanja verskih obreda u sekularnim, javnim, objektima. Ili je ,možda, neizjašnjavanje istih još jedan dokaz da su centri odlučivanja u ovoj državi vazda bili u strankama a one , ma kakvog ideološkog predznaka bile, izbegavaju da se zameraju crkvi i institucijama drugih religija i za mnogo veće dileme društva o tom odnosu religija -država poput ,recimo, dileme o raznim poreskim olakšicama verskim konfesijama u isto vreme kada im se ,naveliko, vraća njihova ,ranije oduzeta, imovina.Zato sumnjamo da će se i o ovom Vladanovom činu , zvanično , raspravljati među kraljevačkim 
naprednjacima ,koji su ,na funkcije predložili i njega i sadašnjeg direktora Sportskog centra „Ibar“.