Sa prve javne rasprave održane u Kragujevcu
Danas je , u Kragujevcu , u organizaciji Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova , grada Kragujevca , i Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog Upravnog okruga ,održana prva , od četri najavljene , javne rasprave o Nacrtu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama . Na početku skupa goste je pozdravio Predraga Lučića , v.d. direktora Privredne komore Srbije – RPK Kragujevac , a predlog novog Zakona predstavili su Predrag Marić , pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije i dr.Živko Babović , načelnik Uprave za rizike u Sektoru za vanredne situacije. Tom prilikom Predrag Marić je , kao dva osnovna razloga , za donošenje novog zakona istako potrebu pomeranja težišta sistemskih aktivnosti na prevenciju i veće uključivanje mladih u sistem za smanjivanje rizika od elementarnih nepogoda. On je dodao kako on i Sektor za vanredne situacije , koji je vodio aktivnosti na izradi Nacrta zakona , smatraju da su rešenja iz predloženog Nacrta zakona potpuno u duhu direktiva usvojenih na Konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) o smanjivanju rizika od katastrofa održanoj marta 2015 godine u japanskom gradu Sendaiju. Dr.Babović je ,najpre , problemima sa serverom Sektora za vanredne situacije , obrazložio činjenicu da je mali broj učesnika današnje javne rasprave ,a to su , mahom , bili ljudi iz lokalnih samouprava iz ovog dela Srbije koji se ,inače , bave poslovima postupaljana u vanrednim situacijama , dobio unapred tekst Nacrta zakona. Potom je pokušao da prisutne upozna sa novinama koje donose predložena zakonska rešenja ali nam se čini , da je nedovoljno ukazao na novopredložena zakonska rešenja čija primena preventivno delovanje na otklanjanju uzroka prirodnih katastrofa , stavlja u središte aktivnosti sistema zaštite . Zašto je to tako i da li u Nacrtu zakona ima tih rešenja pokazaće javna rasprava koja je tek krenula . Ono što se čulo danas u Kragujevcu , pored primedbi zbog nedostavljanja Nacrta zakona na vreme , tiče se pre svega zabrinutosti ljudi, angažovanih na poslovima civilne zaštite i vanrednih sitaucija u lokalnim samoupravama, da li će te iste lokalne samouprave imati finansijske , kadrovske i kompetetivne kapacitete da iznesu sve one poslove koji im se novim zakonskim rešenjima nameću. Tu dilemu je , najrečitije , sažeo predstavnik Smedereva koji je govoreći o radu na terenu ukazao na nerealna očekivanja od angažmana mesne zajednice i ljudi koji njom rukovode.Iznevši sumornu sliku o depopulaciji naselja i starosnoj struktruri aktivista mesnih zajednica on je prisutne zasmejao ali i zabrinuo pričom o umornim starcima koji dremaju na skupovima u tim istim mesnim zajednicama a čiji je položaj u sistemu normativno nedefinisan. I malobrojni predstavnici privrednih subjekata su tu sumornu stvarnost na terenu dodatno oslikali govoreći o činjenicama da su , u zadnje tri decenije , privredni subjekti u borbi za preživljavanje i opstanak na tržištu zapostavili većinu mera i aktivnosti usmerenih na prevenciju protiv elementarnih nepogoda. Jedan od trinaest vodećih principa usvojenih na već pomenutom skupu u Sendaiju kaže da „iako je uloga državnih i drugih viših nivoa vlasti u omogućavanju , vladavini i koordiniranjui dalje od posebne važnosti , potrebno je osnažiti lokalne vlasti i lokalne zajednice za smanjenje rizika od katastrofa , pored ostalog i putem resursa , podsticaja i odgovornosti pri odlučivanju , po potrebi“. Ako je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije u uvodu javne rasprave istako duh Sendaija koji , po njemu, prožima predložena rešenja onda smo ,sudeći po diskusijama koje su se čule u Kragujevcu , zaključili da je predlagač u fokus rešenja akcenat stavio na obaveze i odgovornost lokalnih samouprava zanemarujući realno stanje na terenu. Ministarstvu unutrašnjih poslova i Sektoru za vanredne situacije i ne pripada da daju rešenja za uređenje mesta i uloge opština i gradova u državi ali uvažavanje realnosti i njihovog faktičkog poloažaja se , ipak , podrazumeva . No , ako je to put i način da se , u predstojećoj međuresorskoj raspravi , izazovu i druga ministarstva na njihovo angažovanije uključivanje u ovu javnu raspravu onda to možemo , donekle , i razumeti. Posebno će biti interesntan stav novoformiranog Ministarstva za zaštitu životne sredine o pitanjima uređenja preventivnog delovanaj protiv elementarnih nepogoda na lokalnom nivou ,jer je , valjda , ono najodgovornije za mere i aktivnosti predviđene pregovaračkim poglavljem 27 – Životna sredina ,zbog činjenica da se zaštita životne sredine zasniva se na preventivnom delovanju, suzbijanju štete, zajedničkoj odgovornosti i integrisanju zaštite životne sredine u ostale politike države. Sva je prilika da će javna rasprava i o ovom zakonskom predlogu još jednom ukazati na nužnu i efikasnu harmonizaciju normativne delatnosti države ali i na neophodne sistemske promene koje nisu moguće bez odgovarajućih ustavnih promena.
Ovaj tekst je objavljen uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje u okviru projekta „Snagom zajedništva i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva za kulturu i informisanje .
Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama, da jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se, je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde najkraćeg odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje, predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom, sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo, oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno, pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“ leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja i argumenata za ove opore konstatacije o (ne) činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012 Agencija za energetiku je ukinuta izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan maja 2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada. Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu, u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.
U sredu , 3. novembra 2010 godine u 01,56 časova, Kraljevo je pogodio razorni zemljotres snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepenipo Merkalijevoj skali). Republički seizmološki zavod je u periodu do 13 časova 09.11.2010. registrovao je 258 zemljotresa u istom epicentralnom području. Epicentar prvog , najjačeg ,zemljotresa bio je u okolini Vitanovca dok , u Kraljevu , sve posećeniji sajt European-Mediterranean Centre kaže da je epicentar najjačeg potresa bio bliže gradu – u Grdici. I jedna i druga institucija se slažu da je epicentar bio na maloj dubini (od 2 do 10 km) što je ostavilo teže posledice po objekte u blizini. Zemljotres je, nažalost, odneo i dve žrtve ,bračni par Nataliju i Sinišu Stašić, koji su poginuli usvojoj porodičnoj kući u Grdici .Lekarsku pomoć zatražiloje, u prvom trenutku, blizu stotinu građana. Od zemljotresa je, prema prvim prijavama , manje ili više oštećeno preko 12.000 objekata. Do ponedeljka, 8. novembra, pregledano je 4.846 objekata, a njih 900 nije za upotrebu. Dva sata posle zemljotresa u Kraljevo je prvi stigao ministar policije Ivica Dačić, a sutradan su Kraljevo posetili i predsednik Tadić i premijer Cvetković kao i malte ne svi ministri u Vladi. Do prve godišnjice od zemljotresa u Kraljevu je pregledano 8262 stana a 6894 vlasnika je dobilo novčanu pomoć za šta je utrošeno 75.499.090 dinara. U istom vremenskom periodu utvrđeno je da je na 15.333 individualna objeka zabeležena šteta manjeg ili većeg obima ,izgrađene su 463 montažne kuće, od kojih je 229 površine do 40 metara kvadratnih , 172 do 60 metra kvadratnih , a 62 novosagrađene kuće imaju 80 metara kvadratnih. Prosečna cena novosagrađenih kuća iznosila je oko 340 evra po metru kvadratnom. Građanima čije su kuće razvrstane u IV i V kategoriju oštećena isplaćeno je ,u prvoj godini od zemljotresa , 189.630.000 dinara a onima iz tri najniže kategorije 319.628.010. Ono što iz današanje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći jeste da je novembarski zemljotres iz 2010 za Kraljevo bio ono što su majske poplave iz 2014 za Srbiju a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicjije , zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama. Istine radi kraljevački gradski Štab za vanredne situacije se tada više nego dobro snalazio ako se zna da su njegove nadležnosti bile potpuno normativno nejasne a materijalni reursi za postupanje u vanrednim situacijama malte ne nepostojeći.Možda je baš ta spoznaja da nemamo adekvatan sistem za delovanje u vanrednim situacijama uticala na državne organe i nosioce najviših državnih funkcija da pruže veliku , ad hoc, pomoć Kraljevu da se ,kojim slučajem, ne bi razotkrile sistemske manjkavosti u ovoj oblasti.
U Kraljevu je to ,na sreću, shvaćeno pa je neposredno posle zemljotresa formirano Odeljenje za otklanjanje posledica od zemljotresa kao segment gradske uprave jer se shvatilo da postojeća uprava nema kapaciteta da se ,uz redovne poslove, na duži rok bavi i otklanjanjem posledica od zemljotresa i servisiranjem rada Štaba za vanredne situacije. Sedam godina kasnije taj segment gradske uprave,koji je u međuvremenu preimenovan u Odeljenje za poslove civilne zaštite, postao je primer dobre prakse i za druge lokalne samouprave u Srbiji ali i inicijator i pokretač sistemski promena i rešenja na državnom nivou u oblasti preventivnog delovanja na otklanjanju uzroka potencijalnih vanrednih situacija.Njegova osposobljenost ali i sposobnost gradskog Štaba za vanredne situacije provererena je , i dokazana , u poplavama iz 2014 i 2016 godine.
Jer,učesnici okruglog stola su bili u prilici da čuju nova i kreativna razmišljanja na teme korišćenja GIS-a(geoprostorni informacioni sistem) i njegovih baza kao moćnog alata za neophodna merenja raznih parametara ovih lokacija,zatim moguće modele eko remedijacije brownfild lokacija a i metode i modelenjihove ekonomske valorizacije.
Danas je , u Opatiji, u organizaciji UNDP, počeo dvodnevni , međunarodni skup skup civilne zaštite pod nazivom „South East Europe Urban Resilience Building Action Network“ (SEE Urban). Radi se o projektu izgradnje urbane otpornosti na području jugoistočne Evrope (Hrvatske, BiH, Srbije, Makedonije, Kosova, Crne Gore i Albanije) koji u svoje aktivnosti uključuje niz organizacija i udruženja iz ovog dela Evrope. Cilj SEE URBAN projekta je primena i prilagođavanje primera dobre prakse udruživanja jedinica lokalne samouprave radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u zemljama Jugoistočne Evrope, kako bi se umanjile posledice ovih događaja i zaštitili ljudi, životna sredina i imovina.Zato i ne čudi što su iskustva i primeri dobre prakse grada Kraljeva naišli i u Opatiji na dobar prijem i zaslužena priznanja. Jer, podsetimo se Kraljevo je 10 februara ove godine bilo domaćin potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave na smanjivanju posledica dejstva elementarnih nepogoda a u fokusu aktivnosti Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva našle su se brojne preventivne aktivnosti koje značajno doprinose jačanju otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene. Ovaj segment gradske uprave je bio i ključni akter stvaranja preduslova za potpisivanje pomenutog protokola. Zdravko Maksimović, Načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave Kraljeva je, kao član delegacije Srbije, imao zapaženo izlaganje u Opatiji a zbog aktivnosti Kraljeva Srbija je,za inkluzivnost u procesima smanjivanja i upravljanja rizicima , nagrađena slikom.U delegaciji Srbije bili su i Ivan Bošnjak , državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Sandra Nedeljković,zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja ,Darko Drndić predstavnik Stalne konferencije gradova i opština i predstavnici 6 opština i gradova nedavno nagrađenih, u Kruševcu, prilikom obeležavanja 13.oktobra- Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Skup u Opatiji se nastavlja sutra kada će u bivšem vojnom kompleksu Šapljane kod Rijeke biti izvedena pokazna vežba civilne zaštite.
Danas je u Kraljevu , u Skupštini grada, potpisan Ugovor o zajedničkoj gradnji obdaništa na Beranovcu.Ugovor su potpisali gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Miroljub – Miša Dugalić, dopisnik „Politike“ iz Kraljeva koji je to uradio kao opunomoćeni predstavnik Milomra Glavčića , našeg iseljenika iz Kanade .Gradnju ovog objekta Miša Dugalić je ,zvanično , najavio na svečanoj sednici Skupštine grada Kraljeva na Kraljevdan 7. Oktobra , kada je , po prvi put, dodeljena novoustanovljena nagrada grada Kraljeva za humanost koja nosi ime Milomira Glavčića a koju su , prvi dobili , mladi aktivisti gradske organizacije „Crvenog Krsta“ iz Kraljeva. Tada je najavljeno a današnjim potpisivanjem i ozvaničena gradnja dečijeg obdaništa površine 809 metara kvadratnih na Beranovcu.Obdanište će ,kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno ,moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde ,kako je rečeno , živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom. Dobrotvor i donator Milomir Glavčić će sa 200.000 evra pomoći gradnju ovog objekta, što je dovoljno za građevinske radove, dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra. Procenjuje se da vrednost opremljenog zemljišta na kome će se graditi vrtić i opreme kojom će se on opremiti iznosi još oko 200.000 evra što znači da će kompletan objekat koštati oko 490.000 evra. Očekuje se da će gradnja vrtića na Beranovcu početi do kraja ove nedelje a predviđeno je da sama gradnja traje 90 radnih dana što znači da će vrtić početi sa radom na proleće 2018 godine. Govoreći u ime izabranog izvođača radova ,preduzeća „Tehnomag“ iz Kraljeva , tehnički direktor Simo Milićević je , izazivši osećanje ponosa što su odabrani da učestvuju u, još jednoj, humanoj aktivnosti Milomira Glavčića ,obećao efikasnu i kvalitetnu gradnju uz poštovanje rokova na čemu ,inače, donator uvek insistira.
Rečenicom iz naslova Milomir Glavčić je odgovrio na pitanje o motivima zbog kojih pomaže svom zavičaju (kraj oko Jošaničke Banje) a i drugim mestima poput Raške i Kraljeva kome je, u zadnje tri godine pomogao sa blizu dva milona evra. To je , pak, samo deo od preko 6 miliona evra donacija ovog našeg iseljenika a koje je on učinio za razne objekte u Srbiji, pre svega u njegovom rodnom podkopaoničkom kraju koga je napustio još ,daleke, 1949 godine.
Danas je u kraljevačkom Spomen parku upriličen Dan sećanja na nevino stradale žrtve u oktobru 1941 godine. Ovome je predhodila komemorativna sednica Skupštine grada Kraljeva a u okviru pomena na nevino stradale , u Spomen parku , su glumci Kraljevačkog pozorišta izveli inscenaciju poeme „Smrt u kući“ kraljevačkog pesnika , i nekadašnjeg urednika kulturne rubrike u „Borbi“, Bogdana Mrvoša , u režiji Aleksandre Kovačević . Decenijam unazad Kraljevo obeležava i seća se dana iz oktobra 1941 godine kada su pripadnici 717 rezervne pešadijske divizije 749 puka nemačkog Vermahta ,pod komandom majora Ota Deša, , čiji su pripadnici mahom bili austrijanci i prusi , sprovodeći naredbu generala nemačke pešadije u Srbiji Franca Bemea , izdatu 10.oktobra 1941 godine , o streljanju 100 zarobljenika ili talaca za svakog ubijenog nemačkog vojnika.Tada je , u Kraljevu, u periodu od 15 do 20 oktobra streljano 2190 nevinih talaca , mahom žitelja grada na Ibru ali nekoliko desetina izbeglica iz Slovenije i sa Kosova koji su se tih burnih dan našli u Kraljevu. Dugo se u javnosti operisalo sa znatno većim brojem nevino stradalih ali je zahvaljujući naporu Narodnog muzeja iz Kraljeva ali pre svega višeg kustosa Silvije Krejaković ,tokom sedmogodišnje realizacije projekta „Popis žrtava II svetskog rata u Kraljevu“, u periodu 2002 do 2009 godine utvrđen ovaj broj streljanih imenom i prezimenom. Koncept sećanja na ove tragične dan menjan je više puta tokom svih predhodnih 76 godina, od plahata iz 1942 godine kojim je najavljen Godišnji parastos, preko Svečanog šestogodišnjeg pomena iz 1948 godine ,zatim Oktobarskih svečanosti ,Kraljevačkog oktobra , dočekivanja „Voza bratstva i jedinstva“ pa sve do izvođenja avangardnih pozorišnih i muzičkih performansa krajem sedamdesetih i osamdestetih godina prošlog veka , da bi se stiglo do današnjeg načina obeležavanja . On , u jednom delu , podrazumeva parastos nevino stradalim kao verski obered a u drugom delu polaganje venaca ,uz predhodni počasni plotun a potom i izvođenje prigodnog programa primerenog sadržaja nekog od , primarno lokalnih, kulturnih stvaralaca. Uprkos protoku vremena projekat kraljevačkog „Spomen parka“, izabran kao prvonagrađeni na opštejugoslovenskom konkursu iz 1971 godine, autora Spasoja – Paje Krunića ,beogradskog arhitekte, nije dovršen ali je dobio neke nove sadržaje, poput Spomen kapele , istog autor čija gradnja traje zadnje četri godine , i koja , nažalost , takođe nije završena kao što ni sam Spomen park nije kompletno ograđen pa često ,tokom godine , biva žrtvom različitih vidova vandalskog ponašanja pojedinaca.Ovogodišnjem Danu sećanja prisustvovalo je, uprkos lepom vremenu, manje od hiljadu prisutnih pa i to ,na svoj način, kazuje da se ,i sadašnji koncept obeležavanja, valja preispitati i , ako treba, osavremeniti sadržajima primerenim senzibilitetu novih naraštaja koji treba da neguju sećanje na te tragične dane kako je to ,između ostalog, danas poručio, u svom obraćanju na Spomen parku i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić. 
Kruševac je ,danas, bio domaćin centralne ,republičke , manifestacije „Dome, sigurni dome“ kojom je , po prvi put u Srbiji, na takvom nivou , obeležen 13 oktobar – Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Organizatori skupa bili su Sektor za Vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i Kancelarija za javna ulaganja u ime Vlade Republike Srbije , UNDP za Srbiju, Stalna konferencija gradova i opština i grad Kruševac , a prisustvovalo mu je oko stotinu predstavnika gradova i opština iz čitave Republike kao i Ivan Bošnjak , državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Velimir Stanojević državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede , Predrag Marić,pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i Načelnik sektora za vanredne situacije u tom ministarstvu , Đorđe Staničić , generalni sekretar SKGO i Miroslav Tadić menadžer projekataUNDP za Srbiju . U ime grada domaćina pozdravio ih je gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović koji ih je upoznao sa aktivnostima koje se u ovom gradu preduzimaju na planu izgradnje sistema delovanja u vanrednim situacijama i prevenciji u otklanjanju uzroka klimatskih promena. Fokus ovogodišnjih aktivnosti na planu smanjenja rizika od prirodnih katastrofa u Srbiji je na prevenciji u borbi protiv elementarnih nepogoda i usklađen je sa globalnom Sendai kampanjom koja se vodi pod nazivom „7 ciljeva za 7 godina“. Na svečanosti su prezentirana najbolja rešenja opština i gradova u oblasti smanjenja rizika a zahvalnice za postignute rezultate dobili su Beograd, Čačak, Novi Pazar i Kruševac dok je Ub , za dobro urađenu procenu rizika na nivou opštine ,dobio dron, kao poklon Karitasa za Srbiju koji , kako je danas rečeno, godinama unazad, na razne načine, podržava kako otklanjanje posledica elemetarnih nepogoda u Srbiji tako i brojne preventivne aktivnosti usmerene na smanjivanje posledica dejstva elementarnih nepogoda. Čast da najboljima podeli nagrade pripala je Zdravku Maksimoviću, Načelniku Odseka civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva, čime su i na ovom skupu istaknuti rezultati koje grad Kraljevo ostvaruje u izgradnji efikasnog sistema za prevenciju i delovanje u vanrednim situacijama, ali i lični doprinos Maksimovića koji , rečeno je danas u Kruševcu,čini mnoge pionirske korake u širenju svesti o neophodnosti zajedničkog multidisciplinarnog i multisektorskog delovanja kako državnih organa i privrednih subjekata tako i građana u preventivnim aktivnostima kojima se umanjuju posledice elementarnih nepogoda na području opština i gradova u slivu Zapadne Morave.Jedna od njegovih inicijativa je i juče sprovedena eko akcija čišćenja priobalja i delova korita reka II i III kategorije u slivu Zapadne Morave na kojoj je ,kako je to saopšteno u Kruševcu, učestvovalo oko 1000 volontera u osam opština i gradova.
