Pisali smo , već , da je odluka Skupštine grada Kraljeva iz decembra 2016 o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta „ novi početak “ u jačanju energetske efikasnosti . Tim potezom , pored ispunjenja dela obaveza iz Zakona o efikasnom korišćenju energije , koji je na snazi već četri godine, lokalna samouprava kreće i u izgradnju normativnih , organizacionih , kadrovskih i finansijsksih predpostavki , na lokalnom nivou , za ostvarivanje osnovnih ciljeva tog zakona. To su , pre svega, kreiranje značajnih ušteda u javnim finasijama a zatim i značajan doprinos održivom razvoju lokalne zajednice kroz jačanje kvaliteta života njenih članova u mnogim aspektima .Sada , godinu dana kasnije , možemo konstatovati da se na taj put krenulo ali da je , kao i u mnogim drugim oblastima , to kretanje nedopustivo sporo . Podatak da je , recimo, samo u jednom Odeljenju gradske uprave , za društvene delatnosti , registrovano povećanje troškova za 12,2 % za nabavku energenata (drva,pelet,lož ulje, električna energija) u prvih devet meseci ove godine u odnosu na isti period prošle ,2016 godine, na svoj način ukazuje na potrebu jačanja energetske efikasnosti. Za ove namene utrošeno je , u pomenutom periodu 2017 godine , za sve korisnike za koje ,u budžetskom smislu , odgovara ovo odeljenje 108.636.983,02 dinara za razliku od prošlogodišnjih 96.892.358,34 dinara. O koliko je sumi reč najbolje možemo shvatiti da je tih , više potrošenih 11.744.624,68 dinara , bezmalo jednako sumi od 11.993.000,00 utrošenoj za prvih devet meseci za podršku merama aktivnog zapošljavanja na tritoriji grada. Pošto nema jedinstvene evidencije za troškove energenata koji se podmiruju iz gradskog budžeta možemo samo nagađati koliko je ,ukupno, više dato za energente u 2017 zbog toga što se gradska vlast ne bavi ozbiljno ovim problemom. I da se razumemo tu pre svega mislimo na funkcionere i odbornike lokalne samouprave. Jer bez obzira na oko 290 zaposlenih u javnoj upravi teško da bi se iz raznoraznih razloga od njih moglo tražiti , i očekivati , da budu kreatori javnih politika koje se sprovde na teritoriji bilo koje lokalne samouprave . A kako se suštinski na ove poslove , bar trenutno , gleda u Kraljevu od strane donosioca odluka najbolje svedoči Budžet grada Kraljeva. Još 2015 godine Vlada Srbije je usvojla dokumenta za primenu procesa programskog budžetiranja. Ovaj koncept upravljanja javnim finasijama akcenat stavlja na dve grupe ciljeva: prva grupa je utvrđivanje prioriteta u lokalnoj samoupravi a druga grupa ciljeva je optimizacija potrošnje javnih prihoda u cilju podsticanja rasta privrede uz istovremeno zadržavanje i unapređivanje kvaliteta i obima usluga javne uprave. Ove reforme u javnim finasijama donele su ,između ostalog, i do promena u programskoj strukturi budžeta opština i gradova pa je tako povećan broj programa koji se finasiraju iz budžeta sa 15 na 17. Jedan od tih ,uslovno , novih programa koji se finasiraju iz budžeta lokalnih samouprava je i Program Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Na ovoj budžetskoj poziciji za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva nije planiran ni jedan dinar. Šta više ni rebalansom budžeta iz oktobra ove godine se to nije promenilo iako su , pre toga , u ovoj godini , započete i sprovode se aktivnosti na zameni starih sijalica gradske javne rasvete štedljivim led sijalicama što se može podvesti pod programski cilj smanivanje potrošnje energije. A da je tako urađeno videlo bi se bi se, kroz indikatore rashoda za nabaku električne energije, ima li tih efekata i koliki su. Umesto takvog koordiniranog multisektorskog planiranja kako prioriteta tako i optimizacije potrošnje javnih prihoda svedoci smo kontraverznih i velovima tajne zaodenutih aktivnosti dela gradske uprave, što na radovima na rekonstrukciji gradske javne rasvete , zašta je rebalansom obezbe đeno dodatnih 51.400.000 dinara , što na procesima nejasno objašnjenog prekrajanja nedavno rebalansiranog budžeta uvećavanjem pozicije budžetske rezerve potrebe za plaćanja duga za troškova električne energije javne rasvete u iznosu od 31.000.000 dinara .Ali ,o tome drugom prilikom.
Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.
Na Zlatiboru je , danas, posetom Zlakusama , selu koje se , često, ističe kao primer dobre prakse u oživljavanju ruralnih krajeva završena dvodnevana radionica na temu „Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja“ koja je okupila predstavnike medija i organizacija civilnog društva iz gotovo svih krajeva Srbije. Ovo je , inače, deo regionalnog projekta „Alter“ koji se sprovodi na teritoriji Zapadnog Balkana , Albanije i Turske. Na teritoriji Srbije projekat sprovodi asocijacija „Mreža za ruralni razvoj Srbije“. Mreža za ruralni razvoj Srbije (MRRS) je osnovana 2010.godine kao krovna asocijacija udruženja aktivnih u ruralnom razvoju Srbije. Od 2011.godine MRRS je punopravni član evropske ruralne mreže PREPARE, a od 2013.godine je osnivač i član Balkanske mreže za ruralni razvoj i na taj način učestvuje u procesima planiranja EU politika, razmeni ideja i znanja sa mrežama iz regiona i EU. Mreža za ruralni razvoj Srbije trenutno ima 16 članica sa čitave teritorije Srbije. U fokusu projekta koji je prezentovan učesnicima radionice na Zlatiboru je prezentacija mogućnosti „Leader“ pristupa u rešavanju problema snaženja održivog razvoja ruralnih krajeva na prostorima Zapadnog Balkana. Prema iskustvima iz zemalja EU „Leader“ metodologija koja postoji i dograđuje se već četvrt veka je snažan alat koji pospešuje decentralizaciju i efikasnije pokretanje i upravljanje razvojem lokalnih i regionalnih zajednica. Učesnicima radionice predstavljene su mogućnosti koje pred poljoprivrednicima Srbije , pa i onim iz ruralnih područja , stoje početkom realizacije IPARD II programa Evropske Unije kao instrumenta za predpristupnu pomoć u periodu do 2020 godine.Nažalost sa realizacijom ovog projekta se kasni , u Srbiji, nedopustivo dugo zbog propusta učinjenih od strane države koja nije uspela ,evo već tri godine, da kreira i implementira mehanizme za prihvatanje podrške Evropske Unije. Ono što je ,bez sumnje, obeležilo prvi dan ove radionice jesu tužni primeri, mallte ne iz skoro svih krajeva Srbije , koje su iznosili i medijski poslenici i predstavnici organizacija civilnog društva, o pogubnim demografskim trendovima i pražnjenju ne samo sela već i čitavih regija poput , recimo, Južne Srbije.Nažalost,čulo se na Zlatiboru, ni situacija n u Vojvodini iako su iskustva sa infrastrukturnom opremljenošću naselja u ruralnim delovima sasvim drugačija od juga Srbije nije mnogo bolja.Svi učesnici u raspravi istakli su značaj aktivnosti koje doprinose jačanju razvoja ruralnih krajeva pa i ovakvih skupova čiji je cilj prvenstveno edukacija novinara kako bi mogli da efikasnije i sa više kompetencija prate stanje, na lokalnom nivou , vezano za sve ono što se (ne) čini zarad podsticanja ruralnog razvoja.
Sve ono što nas je zadesilo u katastrofalnim poplavama 2014 i 2016 godine ostavilo je, itekako, velikog traga na naš ukupan život. Pre svega u usporenom oporavku i razvoju naše ekonomije u kojoj je udeo poljoprivrede značajan. Prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili su ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada. Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena kao glavnog uzročnika elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano kroz prizmu iznetih podataka na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva. U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti na realizaciji Protokola u slivu Zapadne Morave , uz svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “. Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i gubitaka i potreba u poljoprivredi nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice Protokola u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi. Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih…Jer ,kako rekoše, klima određenog područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!
Kragujevac domaćin rasprave o novim zakonskim rešenjima u oblasti smanjenja rizika i upravljanja vanrednom situacijom
I uvodničar, prof. Bogoljub Milosavljević sa pravnog fakulteta univerziteta Union iz Beograda ali i desetak učesnika u diskusiji su pohvalili dobru ideju predlagača Zakona, Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, da se načelu prevencije da zapaženije normativno mesto. No, predloženi Nacrt ne daje prava rešenja za operacionalizacinu tog načela sa aspekta uvažavanja stvarnih resursa lokalnih samouprava. Opštinama i gradovima se olako nameću nove, pre svega materijalne obaveze, bez ikakvog uvažavanja čitavog niza drugih potpuno kontradiktornih normi kako u oblasti finansiranja tako i u oblasti kadrovskih mogućnosti lokala. Drugo pohvaljeno načelo zastupljeno u Nacrtu zakona je multisektorsko delovanje ali i pri razradi principa tog načela napravljene se brojne greške od strane predlagača stav je većine učesnika današnje rasprave.
Zajednički imenitelj većine primedbi izrečenih od predstavnika lokalnih samouprava na predloženi Nacrt zakona o smanjivanju rizika i upravljanja vanrednim situacijama, na današnjem skupu u Kragujevcu, može se sažeti u jednom: Nedostaje nam Zakon o civilnoj zaštiti kao krovni akt za integrisanje svih preventivnih aktivnosti države, lokalnih samouprava, naučnih i obrazovnih ustanova, privrede, udruženja građana i medija u oblasti smanjivanja rizika i upravljanja vanrednim situacijama. A taj zakon treba, kako to reče jedan od brojnih učesnika u raspravi, da bude oslobođen policijsko-vojne doktrine iz sistema civilne zaštite a posebno preventivne komponente tog sistema.
Sinoć je , u prostorijama beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“, predstavljena knjiga dr.Milana Matijevića „Spomenar kraljevačkog boksa“ kojom je ovaj nadasve vredni hroničar Kraljeva sačuvao od zaborava sedamdestogodišnju istoriju boksa u gradu na Ibru. Interesovanje za ovaj sport započelo je daleke 1936 godine kada je Kraljevo bilo industrijski centar u koga su , zbog Fabrike aviona i Železničke radionice (kasnije Fabrike vagona) došli radnici iz svih krajeva ondašnje kraljevine ali i iz inostranstva , mahom Francuzi i nešto Čeha i Nemaca. Kraljevčani su boks voleli do te mere da su mečevi , u periodu krajem pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka , organizovani na gradskom fudbalskom stadionu. Tih godina su uspostvaljene i sportske bokserske veze sa susednim Kragujevcom čiji je boks klub Radnički bio višestruki prvak države i koji je dao mnoge istaknute majstore plemenite veštine. Ta činjenica a i činjenica da se kraljevačani i kragujevčani okupljaju zajedno svakog četvrtaka u Beogradu , u prostorijama koje pripadaju gradu Kragujevcu koje su ustupljene njihovim zavičajcima , bile su presudne da se i sinoć o Matijevićevoj knjizi i istorijatu boksa u ova dva grada razgovara u tom , mešovitom, kraljevačko-kragujevačkom sastavu .Veče priče o boksu na momente protkano i stihovima svojim prisustvom upotpunili su i proslavljeni asovi ovog sporta Dragomir Vujković, Mirko Puzović, Milivoje Labudović i Dušan Mileusnić . Svi oni , osim Dragomira Vujkovića , nosili su dres Radničkog iz Kragujevca a kako su rekli , na momenat su prekinuli žiriranje na boks reviji „Zlatan rukavica“ koja se održavau beogradskoj „ Kombank areni “, da bi učestvovali na ovom događaju i ukazali počast svom učitelju Slavku Sorgiću Cobriju koji je , iako u dobrim devedesetim godinama , sinoć bio sa svojim kragujevčanima i kraljevčanima. Ljubiteljima boksa Sorgić je poznat kao dvostruki prvak države u srednjoj kategoriji 1955. i 1956. godine , kragujevčanima i kao bokserski pedagog ali i kao svestrani intelektualac i pisac poezije . Pre nego što je sam govorio svoju pesmu „Zemlja belih breza“ Slavko Sorgić je otkrio i neke druge malo poznate detalje iz svoje biografije poput onih da ga je Rezolucija Infombiroa 1948 godine zatekla u Moskvi ,kao oficira na školovanju , da ga je to koštalo trogodišnjeg surovog robijanja na Golom otoku ali da ga je sve to , na neki način , ojačalo i uputilo na dokazivanje kroz sport a potom i kroz školovanje na fakultetu i stvaralaštvo u poeziji.O njegovoj svestranoj ličnosti anegdotom je posvedočio i dr. Milan Matijević koji se,čitavog života bavio atletikom , ispričavši kako je , tih pedesetih godina Sorgić , iako bokser , došao na jedan atletski miting u Kraljevu i pobedio sve atletičare.Tokom sinoćnje večeri u Beogradu i priča o boksu pomenut je i nedavno preminuli Vojislav Janićijević-Janez , nekadašnji bokser kraljevačkog „ Metalca “ koji se , kasnije , kao sportski radnik i predsednik boks-kluba,više od dve decenije borio i na razne načine dovijao da boks preživi izrazito teška vremena za sport u gradu na Ibru.Kako je Janez drugovao sa svim sinoć prisutnim bokserskim legendama oni su zdušno podržali inicijativu da se ime ovog kraljevačkog sportiste i sportskog radnika sačuva od zaborava organizovanjem jedne memorijalne bokserske revije u Kraljevu sa njegovim imenom.Recimo na kraju da je sinoć ,pre predstavljanja knjige, prikazan desetominutni tv prikaz knjige dr .Milana 
Matijevića koga je snimio Radoslav- Rade Živković a u kome je tekst čitao Dragan-Džaro Blagojević.
Danas je, u Beogradu, nastavljena dvodnevna rasprava na kojoj okupljeni predstavnici državnih i lokalnih organa, organizacija civilnog društva i stručnjaka iz zemalja Zapadnog Balkana (Makedonije, Albanije,Crne Gore, Hrvatske, BiH i Srbije) razmenjujući svoja iskustva u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda tragaju i za rešenjima budućeg delovanja. Sa njima su i predstavnici UNDP, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Beogradskog centra za političku izuzetnost koji su i organizatori ovog skupa.
U Kraljevu je danas boravio Ivan Karić , državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. On je učestvovao na okruglom stolu , održanomu hotelu Turist, na temu „Zelena ekonomija- pokretač lokalnog održivog razvoja“. Ova rasprava je jedna od aktivnosti projekta „Zelena ekonomija u funkciji lokalnog razvoja“ koga , uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine relizuje UG „Novi put“ iz Kraljeva.Oko tridesetak učesnika ,predstavnika lokalne samouprave,javnih preduzeća,privrednih organizacija,obrazovnih ustanova i organizacija civilnog društva iz Kraljeva je imalo prilike da ,iz prve ruke čuje koje su aktivnosti koje Ministarstvo životne sredine sprovodi ili planira da sprovede u narednom periodu u cilju podrške i afirmacije zelene ekonomije kao pokretača održivog lokalnog ekonomskog razvoja.Obraćajući se prisutnima Ivan Karić je,između ostalog rekao: „ U okviru ministarstva sada će biti poseban sektor koji će brinuti o zaštiti prirode i o klimatskim promenama. Dve posebne grupe biće zadužene za mitigacije (ublažavanje) i adaptacije (prilagođavanje) na klimatske promene. Vrlo brzo tokom 2018. nas očekuje Zakon o klimatskim promenama. Srbija je bila prva zemlja u regionu i među prvih deset zemalja sveta koje su dostavile svoj Nameravani nacionalni klimatski doprinos, i započela sa uspostavljanjem sistema za procenu sadašnjih i pripremu narednih nacionalnih ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, utvrđivanjem dugoročnih ciljeva, i praćenjem i izveštavanjem o njihovom sprovođenju. Planirana strategija borbe protiv klimatskih promena Republike Srbije koja će biti usvojena 2019. godine omogućiće sprovođenje Nacionalnog plana ublažavanja posledica klimatskih promena, i definisati mere i sredstva za njegovu realizaciju. Zakon o klimatskim promenama omogućiće praćenje i izveštavanje o sprovođenju strategije koje je u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.“
Svoj boravak u Kraljevu državni sekretar Ivan Karić završio je razgovorom sa predstavnicima lokalnih medija i posetom preduzeću „Radijator inžinjering“ iz Kraljeva koje je , po broju zaposlenih najveće privatno preduzeće u Kraljevu , bavi se proizvodnjom svih vrsta kotlova i sa uspehom izvozi više od 70 odsto svoje proizvodnje širom Evrope i sveta. On je u labaratoriji ovog preduzeća, koje ima sopstvenu službu razvoja u kojoj radi preko 20 inženjera svih profila, upoznat sa planovima razvoja i projektom postrojenja za proizvodnju električne energije preradom klaničnog otpada i stajnjaka sa farmi životinja.
Po svemu sudeći i ovoga puta ostaćemo bez odgovora na pitanje o razlozima zbog kojih se kasni sa organizovanjem javne rasprave o Odluci o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Naime Odeljenje za inspekcijske poslove , tačnije njegov Odsek za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu životne sredine je svojim dopisom od 14.11.2017 godine upoznao javnost da će , u periodu od 17. do 27. novembra ove godine , organizovati javnu raspravu o Nacrtu Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva. Podsećanja radi Kraljevo je još 2015 godine usvojilo ovaj akt ali je, odlukom Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , koja je stupila na snagu danom svog objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije , krajem februara ove godine, isti prestao da važi. Ustavni sud je takvu svoju odluku doneo zbog činjenice da prilikom donošenja Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva u 2015 godini nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave. Na taj način je prestalo ubiranje prihoda po ovom osnovu koji jesu izvorni prihod budžeta grada ali namenjen primarno poslovima u oblasti jačanja kapaciteta zaštite životne sredine. Prema procenama nadeležnih radi se o prihodu nešto većem od jednog procenta gradskog budžeta lil oko 35 miliona dinara. Smanjivanje prihoda po ovom osnovu uticalo je i na smanjivanje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine u tekućoj godini .Svojevrsna potvrda za ovakve konstatcije dobijena je i Odlukom Skupštine grada o izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada za 2017 godinu od 5 oktobra ove godine. Rebalnsom budžeta planirana sredstva za zaštitu životne sredine u iznosu od 66.600.000 dinara smanjena su na 48.600.000 dinara iako se ,istom aktom , planira povećanje budžeta u 2017 godini , sa prvobitnih 3.149.416.550,00 na 3.244.633.472,12. Iako je od primene odluke Ustavnog suda do raspisivanja javne rasprave o novoj Odluci o naknadama za zaštitu životne sredine prošlo čitavih osam-devet meseci čini se da to vreme nije utrošeno na kvalitetnu analizu stanja i potreba u oblasti zaštite životne sredine. O tome na svoj način svedoči i visina predloženog iznosa naknade u iznosima ispod onih dozvoljenih Uredbom resornog ministarstva iz 2009 godine. I u ovoj novopredloženoj Odluci o naknadama osnovi naknada se obračunavaju po kvadratnom metru korišćene nepokretnosti razvrstanih u objekte stanovanja, poslovanja i zemljišta za obavljanje privrednih delatnosti. Čemu ovaj gest jeftinog populizma usmeren ka kreiranju mogućnosti da se građanima to predstavi kao tobožnja briga za njihovo teško ekonomsko stanje čućemo ,valjda, tokom javne rasprave ili na samoj sednici Skupštine grada kada odluka bude usvajanja. Ovako se šalje jasna poruka da su aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i dalje van fokus gradske političke elite ,jer ako nečemu ,nekoj oblasti , u startu , smanjujete materijalne resurse teško da možete govoriti o brizi za tu oblast. A da sumnja o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti , bude još izraženija , na svoj način , svedoči budžetska pozicija u programu Komunalne delatnosti-upravljanje/održavanje javnim osvtljenjem koja sa prvobitno planiranih 232.000.000,00 dinara u 2017 godini , tri meseca pre njenog kraja , raste na 283.400.000,00. Reći će neko da je to prvenstveno zbog aktivnosti na zameni neefikasnih sijalica energetski efikasnim led sijalicama koja se , trenutno , sprovodi na delu gradske javne rasvete. Ali ako se zna da toj aktivnosti nije predhodila , ili barem nije javnosti predočena , analiza postojećeg sistema javne rasvete i Program i Plan energetske efikasnosti čije je usvajanje zakonska obaveza kako lokalne samouprave kao kreatora sistema energetskog menadžmenta na svojoj teritoriji tako i Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta kao dela ustanovljenog sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou , koje , inače , upravlja mrežom gradske javne rasvete i vodi poslove oko njene rekonstrukcije, onda se teško može govoriti o jednakim aršinima . No, o tome drugom prilikom.
Današnjim otvaranjem Edukativne gljivarske staze na Kopaoniku realizovana je jedna od projektnih aktivnosti istoimenog projekta koga je realizovao Mikološko gljivarski savez Srbije u partnerstvu sa Javnim preduzećem „Nacionalni Park Kopaonik“ i Turističkom organizacijom opštine Raška. Projekat je podržan od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine iznosom od 450.000 dinra .Stazu dugu 1750 metara smeštenu na potezu od hotela „Rtanj“ do Letnje radionice „NP Kopaonik“ je proglasio otvorenom Zoran Jelenković , predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije . Svečanom otvarnju prisustvovali su predstavnici partnerskih organizacija na projektu, i predstavnici Turističke organizacije Brus. Osnovna funkcija novootvorene gljivarske staze na Kopaoniku, pored unapređenja već postojeće turističke ponude , je pre svega edukacija posetilaca o svuda prisutnom carstvu gljiva (Fungi), živih bića o kojima tako malo znamo a koja su nam , svakodnevno , na dohvat ruke. Nauka nema precizan odgovor o broju vrsta gljiva pa se , najnovijim istraživanjima , ranije utvrđena brojka od sedamdeset do osamdeset hiljada vrsta pomera na preko milion i po vrsta. Ono što gljive razlikuje od biljaka je i njihova autonomija od svetlosti.One , poput čoveka i drugi životnja , iz prirode uzimaju gotovu hranu što znači da im svetlost nije neophodna za život ali jeste ,vazduh , voda i hrana. Gljive su hiljadama godina unazad prisutne u čovekovoj ishrani o čemu na poseban način sve doče brojni dokazi poput , recimo , ostataka zaleđenih gljiva nađenih u torbici neolitskog „ledenog čoveka“ Oci-ja pronađenog u austrijskim glečerima 1991 godine. Veliki broj gljiva je jestiv ali samo iskusni i obučeni sakupljači ih mogu razlikovati od otrovnih gljiva. Zato profesor Branislav Uzelac , autor knjige „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“ koji važi za našeg najboljeg poznavaoca carstva gljiva , u predgovoru svoje Skripte za skupljače gljiva izdate 2005 godine kaže: „ U carstvo gljiva nije pametno ulaziti na mala vrata. Brojne opasnosti vrebaju svakog ko se upusti u sakupljanje gljiva bez predhodne pripreme.O tome svedoče i brojna trovanja, uz ironičan podatak da se kod nas ova namirnica koristi manje nego u bilo kojoj evropskoj zemlji. Zato ako niste spremni da studiranju ovog carstva živih bića posvetite mnoge časove slobodnog vremena ,najracionalnije je da se pečurkama snabdevate kod naših vrednih odgajivača . Ako pak osećate neodoljivi zov prirode i želite da se okušate u skupljnju samoniklih vrsta ,imajte na umu da nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije“.
Profesor Uzelac je , inače , angažovan i na realizaciji projekta „Eukativne gljivarske staze Kopaonika“ u svojstvu rukovodioca stručnog dela projekta. Pored ovog terenskog dela posla projektom je predviđena i obuka rendžera , turističkih vodiča i članova Gljivarskog društva „Kopaonik“ iz Raške koji će , inače , voditi posetioce Kopaonika edukativnom gljivarskom stazom, informisati ih o značaju gljiva u prirodi , načinima zaštite i demonstrirati korišćenje aplikacije i portala za fotografisanje gljiva. U narednoj fazi realizacije projekta biće urađena aplikaciju za mobilne telefone uz pomoć koje će svaki posetilac Kopaonika moći aktivno da učestvuje u zaštiti gljiva fotografišući ih. Pored toga, aplikacija će sadržati uputstvo za korisnike, osnovne informacije o carstvu gljiva i o Edukativnoj gljivarskoj stazi.Fotografije sa osnovnim podacima o staništu i koordinatama nalaza će slati na portal koji će služiti kao skladište vrednih podataka o rasprostranjenosti vrsta gljiva naKopaoniku. Očekuje se da se, i na taj način, doprinese smanjivanju uništavanja gljiva od strane gostiju na Kopaoniku a i da se prikupe informacije o diverzitetu gljiva.