Predhodna dva dana , na Cetinju, u Svečanoj sali Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“, je održana prva Međunarodna Konferencija bibliotekara, arhivista i muzeologa pod nazivom.“Libraries, Archives and Museums Conference (LAM), Montenegro, 2018″. 
Na ovom regionalnom ,međunarodnom skupu svoje radove su izložila 33 učesnika. Među njima su bili i predstavnici kulturnih ustanova iz Kraljeva, magistar Ana Gvozdenović, iz Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Mirjana Savić, viši kustos istorije iz Narodnog muzeja Kraljeva.One su na prvoj sesiji odmap posle svečanog otvaranja prezentovale svoj rad pod nazivom „Žički duhovni sabor Preobraženje- Mesto gde je baština živa i gde se čuva“. Bila je to jedinstvena prilika da se istaknutim kulturnim radnicima iz zemalja regiona predstavi ova značajna kulturna manifestacija koju ,već treću deceniju zaredom, organizuju Književni klub „Kraljevo“, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo i Narodni muzej Kraljevo.To je kulturno-naučna manifestacija koja neguje, izučava i afirmiše autentične vrednosti srpske kulture.Manastir Žiča i 19.avgust , dan kada Srpska Pravoslavna Crkva slavi Preobraženje gospodnje odabrani su simbolično kako bi se izrazila suština manifestacije a to je spoj tradicije, temelja srpske duhovnosti i državnosti otelotvorene u Manastiru Žiči, i savremene vrednosti srpske kulture izražene kroz aktuelno pesničko stvaralaštvo. Pored afirnacije savremenog pesničkog stvaralaštva u sklopu manifestacije organizuje se i niz drugih muzičkih i likovnih sadržaji a sve to čini da Kraljevo, sredinom avgusta postane kulturna prestonica Srbije.Organizatori ne zaboravljaju ni struku te se trude da ugoste eminentne stručnjake iz različitih humanističkih oblasti.
Tako je, osim književno naučnih skupova o poeziji laureata, pod okriljem manifestacije priređeno pet značajnih multidiscciplinarnih naučnih skupova: „Staro nasleđe u savremenoj srpskoj poeziji” (1993), „Kulturno nasleđe i njegova zaštita” (1994), „Žiča – umetnost istorija” (1995), „Rudo Polje – Karanovac – Kraljevo: od prvih pomena do Prvog svetskog rata” (1997), „Kraljevo–Rankovićevo–Kraljevo” (2016).Ovakav koncept Žičkog duhovnog sabora pokazuju kako se tradicionalno i moderno mogu, na najbolji način,ujediniti u interesu negovanja poezije i kulturne baštine.
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Žički duhovni sabor-Preobraženje predstavljen na Cetinju
Udruživanje opština i gradova jača njihovu otpornost na vanredne događaje!
Kragujevac je, danas, bio domaćin prvog regionalnog okruglog stola prekograničnog projekta „See Urban – Izgradnja akcione mreže urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi”, finansiranog od strane Evropske Unije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Učesnike skupa u Kragujevcu, pozdravili su Sandra Nedeljković v.d. zamenika direktora Kancelarije za javna ulaganja i Bojan Tomić, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a.
Cilj projekta je izuzetno aktuelan i odnosi se na mogućnosti akcionog udruživanja lokalnih samouprava na širem, regionalnom,prostoru u funkciji njihovog efikasnijeg postupanja radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u zemljama Jugoistočne Evrope.
Februara ove godine udruživanjem lokalnih samouprava u slivove Velike Morave i sliv gornjeg Dunava-Banatski tokovi nastavljena je praksa započeta u Kraljevu februara 2017. godine kada su potpisivanjem Protokola o saradnji stvorene dve prve asocijacije lokalnih samouprava tog tipa,sliv Zapdne Morave koji je okupio 17 lokalnih samouprava i sliv Kolubare sa 9 članica.
O aktuelnosti teme na svoj način svedoči i činjenica da, na usvajanje u Narodnoj skupštini čekaju izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i izmene i dopune Zakona o državnoj upravi, što je posebno važno za efikasnije postupanje lokalnih samouprava u vanrednim situacijama.
Učesnicima okruglog stola u Kragujevcu o primerima dobre prakse na udruživanju i povezivanju lokalnih samouprava u Federaciji Bosne i Hercegovine govorila je Zlata Turkić, predstavnica Saveza općina i gradova(SOGFBiH) a sa perspektivama prekogranične saradnje u ovoj oblasti prisutne je upoznala Ana Mitić-Radulović iz UNDP za Srbiju. Drugi, okrugli sto na ovu temu biće održan u 31.maja u Zrenjaninu.
Nastavljeni protesti u Kraljevu
Verčeras su , u Kraljevu , na Trgu Srpskih ratnika ,nastavljeni protesti započeti prošle nedelje, čije je otpočinjanje inicirano nedavnom raspodelom novca iz gradskog budžeta namenjenog sufinasiranju medijskih projekata.I prošlonedeljne i ove proteste organizuje grupa od trinaest opozicionih stranaka Srpski pokret Dveri, Demokratska stranka, Demokratska strankaSrbije , Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline ,Pokret za Kraljevo, Srpska sloga ,Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka ,Pokret za preokret , Nova Srbija, Dosta je bilo, Zdrava Srbija i udruženje Otpisani 2014 , uz podršku dela kraljevačkih medija. Ono što je brinulo organizatore protesta ali je bilo i predmetom nagađanja šire javnosti i ,svakako, pripadnika vladajuće koalicije (SNS-SPS) je broj učesnika večerašnjih protesta.I dok su oni koji su strahovali od smanjivanja broja protestanata odahnuli jer se ,večeras, na trgu , a kasnije i na protestnoj šetnji gradskim ulicama, okupio gotovo identičan broj od nekoliko stotina protestanata , oni koji su očekivali da će ih biti manje neće se ,baš, obradovati.Jer , kako reče jedan od večerašnjih govornika prof.dr. Zoran Čvorović , odbornik „Dveri“ u Skupštini grada „Nije ,uvek važan broj. Za neke poslove , poput ovoga , važan je soj ljudi. A mi ,okupljeni jednostavno nećemo da brukamo sebe a ni pokoljenja i da ćuteći gledamo kako pokušavaju da nam oduzmu osnovno-pravo na mišljenje. Pravo na drugačije mišljenje od , aktuelne, vladajuće klike. Kao student protestvovao sam ,u Beogradu devedestih godina. Protestvujem i sada ,kao profesor,jer je to moje pravo.“ I večeras su na protestima bili i radnici nekadašnjih kraljevačkih privrednih giganata koji su , neslavno , završili u tranziciji. U ime njih protestantima se obratio Dragan Mitrović ,lider radnika nekadašnje Fabrike Vagona koji je ,između ostalog, podsetio i na genezu njihove višegodišnje borbe za svoja prava , za isplatu zaostalih zarada.Večerašnje okupljanje je završeno protestnom šetnjom trotoarima gradskih ulica pored zgrade Policijske uprave Kraljevo i nazad do trga uz masovno korišćenje ,gotovo zaboravljenih pištaljki i drugih instrumenata iz ne tako dalekih devedesetih godina.Večeras je među okupljenima bio i lider Srpskog pokreta „Dveri“ Boško Obradović ali se on nije obraćao okupljenima.Novi skup je zakazan za narednu sredu u isto vreme.
Energetski sektor je dominanti uzročnik klimatskih promena u Srbiji
Danas je , U Beogradu , u okviru „Nedelje energije“ koju organizuje Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF) uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine organizovana Regulatorna konferencija Nedelje energetike pod nazivom „Energetika i klimatske poromene“. Na konferenciji su predstavljeni Strategija energetike i klimatskih promena Srbije i Evropske unije. Učesnicima konferencije najpre se obratio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakavši da se , zadnje četri decenije govori i piše o borbi protiv klimatskih promena ali da su ,nažalost, rezultati te brobe jedva vidljivi. Emisije gasova sa efektom staklene bašte se ne smanjuju neophodnom dinamikom a to za posledicu ima ,već i golim okom vidljive, klimatske promene. One pak , za posledicu nam , na ovim prostorima sa , u svetskim razmerama , najbogatijim i najraznovrsnijim biodiverzitetom, ostavljaju elementarne nepogode u vidu velikih poplava ili neuobičajeno dugih sušnih perioda. No, to ne treba da nas obeshrabri i da nas demotiviše za dalju borbu protiv klimatskih promena. U tom kontekstu Trivan je izrazio svoje očekivanje da će naš parlament , do kraja godine , usvojiti Zakon o klimatskim promenama koga, on lično, smatra najvažnijim aktom koga će ovaj saziv parlamenta doneti u svom mandatu. A taj zakon treba da nam donese velike promene izražene kroz promene svih sektorskih politika na nivou države. Govoreći o energetskom sektoru koji je , bez sumnje a i prema raspoloživim podatcima , uz saobraćaj , glavni uzročnik klimatskih promena kako na globalnom tako i na , našem, lokalnom nivou Trivan je rekao kao istih tih četrdesetgodina koliko govorimo i pišemo o klimatskim promenama govorimo i o štetnom uticaju tehnologija zasnovanih na korišćenju uglja kao energenta ali da , nažalost, malo toga u praksi menjamo. No, da ista stvar ima i svoje drugo ,pozitivnije lice , to su, kaže Trivan, podatci po kojima je naša elektro- privreda najveći ulagač i invaestitor u zaštitu životne sredine i da se ta , njena, ulaganja mere stotinama milona evra. Potrebno je hrabrije učiniti neophodan tehnološki zaokret u godinama pred nama. A o tome je , između ostalog, govorio i član saveta Agencije za energetiku dr. Aca Marković, upoznajući prisutne sa potencijalima u korišćenju solarne energije zasnovnim na neverovatnom rastu efikasnosti fotonaponskih panela i baterija ali i na ogromnom padu njihovih cena koji se izražava stotinama puta manjim cenama u odnosu na baznu 1975 godinu kada su ,kod nas, učinjeni pionirski koraci u korišćenju solarnih panela. Ističući decentralizaciju mreže i eleminisanje gubitaka na prenosu kod takve mreže ,kao njenu prednost, Marković je naveo dva primera ,jedan je ispitana mogućnost da se na krovu stadiona „Rajko Mitić“ može da se sagraditi solarna elektrana snage 2,8 Mw u srcu konzumnog područja a drugi primer je mogućnos podsticanja 100.000 domaćinstava u Srbiji da na svojim krovovima montiraju isto toloko solarnih mini elektrana snage od po ,samo , 10 kilovata što bi elektroneregetskom sistemu dalo ,neverovatnih, novih 1000 megavata električne energije.Nedelja energetike u organizaciji Centralno evropskog forum za razvoj (CEDEF) se nastavlja sutra skupom na beogradskom Mašinskom fakultetu na kome će biti predstavljene nove inovativne ideje za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Kraljevčani saglasni sa aktuelnošću dela Radomira Konstantinovića
Radivoje Cvetićanin na promociji svoje knjige u kraljevačkoj biblioteci
Sinoć je , u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Konstantinović. Hronika“ autora Radivoja Cvetićanina. Na promociji su , pored autora , učestvovali , prof. dr Aleksandar Jerkov vanredni profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Vladimir Marović ,profesor filozofije u kraljevačkoj Gimnaziji. Razumljivo ,najviše pažnje na promocijiji Cvetićaninove knjige je posvećeno Konstantinovićevoj „Filosofiji palanke“, delu koje je , prvi put, objavljeno u ediciji Trećeg programa Radio Beograda. Od 1969. do 2008. godine, knjiga je imala sedam izdanja u Beogradu i jedno u Sarajevu. I danas ,pet decenija kasnije, ova knjiga ima buran život izazivajući oštre i ,naizgled, nepomirljive razlike u njenom tumačenju. Baveći se istorijom ovog dela Radivoje Cvetićanin je izabravši za njen naslov pojam Hronika ,obezbedio kako je to jednom primetila Latinka Perović „dovoljno širok okvir za istoriju dela, pa i za druge žanrove: prvi korak u biografiju“. I uvodničari na sinoćnjem , kraljevačkom, predstavljanju knjige „Konstantinović.Hronika“ su pohvalili pažnje vredan trud autora da , na jednom mestu, prikupi gotovo sve relevantne činjenice vezane kako za nastanak dela Radomira Konstantinovića tako i za njega kao autora ali i za bezmalo, petodecenijski život „Filozofije palanke“.Tako je Vladimir Marović ,imeđu ostalog rekao i : „Postojati znači biti otrgnut od zaborava, a zaborav , kako Konstatntinović piše u svojim dnevničkim zabeleškama ,jeste mentalno ubistvo koje je, po nekad , možda, i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Knjiga gospodina Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“ jeste , dokaz ne toliko poželjnosti , koliko potrebe postojanja Radomira Konstatinovića.“ Prof. dr Aleksandar Jerkov je govoreći o značaju Cvetićaninove knjige rekao ,između ostalog i : „Kad bih mogao da zamislim raj proučavanja srpske književnosti i kulture,onda bi on izgleda tako da svaki srpski pisac ,svaki mislilac dobije jedno ovako delo posvećeno njemu.To bi bilo fantstično.“ Obrativši se , na kraju promocije publici u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“,Radivoje Cvetićanin se zahvalio uvodničarima na biranim rečima o njegovom delu i dodao kako ga i ova promocija u Kraljevu uverava da je njegov petogodišnji trud na pisanju knjige biblioteci „Konstantinović.Hronika“ imao punog smisla jer je duh planake , fundiran na ksenofobiji , zatvorenosti i ograničenjima ,postao globalna pojava. On je dodao kao će ,već krajem ove nedelje biti u prilici da o životu i delu Radomira Konstantinovića govori na američkom univerzitetu Stanford koji slovi za jedan od najprestižnijih u svetu , što ga ohrabruje sa stanovišta činjenice da su problemi koji nastaju kao ishod palanačkog mentaliteta, anticiprirani Konstantinovićevim delom, u fokusu pažnje mislilaca širom sveta.A to samo potvrđuje značaj Konstantinovića kao mislioca XX veka i nagoveštava novi život njegovog dela i van ovih prostora što će se ,uskoro, završetkom prevoda „Filozofije palanke“ na engleski.
Koliko su lokalne samouprave efikasne u saradnji sa privredom?
Danas je u Beogradu, u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj(NALED), Razvojne Agencije Srbije i Udruženja novinara Srbije , u okvru realizacije projekta „Razvoj modela za održivost kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj“, održana medijska radionica na kojoj su okupljenim novinarima predstavljeni rezultati istraživanja „Kapaciteti i postignuti rezultati gradova i opština u domenu lokalnog ekonomskog razvoja“.
O lokalnom ekonomskom razvoju se, kod nas, intezivno govori i piše tek nekoliko zadnjih godina. U prvi mah. čini se, da je ovaj pojam dovoljno jasan te da nisu potrebna bilo kakava dodatna pojašnjenja. No, nije, zgoreg, za početak ovog izveštaja, još jednom, razjasniti šta je u stvari lokalni ekonomski razvoj? Od bezbroj teorijskih definicija, pretežno stranih teoretičara i autora pa do nekolicine domaćih autora, kao minimum zajedničkog može se kazati da je to, u osnovi, set instrumenata i mera koje stoje na raspolaganju jednoj lokalnoj samoupravi da, u saradnji sa privredom i civilnim sektorom, podstakne integrisanje lokalnih potencijala u funkciji podsticanja privrednog rasta kao dominantnog javnog i privatnog interesa. I upravo ti procesi, i komunikacijski šumovi na relaciji javni, korporativni i privatni interesi koji nastaju tokom multidisciplinarnog i multisektorskog umrežavanja kapaciteta i resursa javne uprave i privatnog sektora u funkciji efikasnijeg odlučivanja o uslugama koje javna uprava pruža, pre svega, privrednim akterima, osnova su, danas, predstavljenog istraživanja.
Prema rezultatima istraživanja koje je predstavila Ivana Bogosavljević Čikić, projektni menadžer NALED-a učešće privatnog sektora u strateškom planiranju lokalnih samouprava kroz instituciju Privrednog saveta opština ili gradova je 57% od ukupno analiziranih 115 jedinica lokalnih samouprava. Među merama podrške lokalnih samouprava privredi ,na prvom mestu, sa 67% učešća u setu svih mera kojima lokalne samouprave podržavaju privredu je informisanje o , postojećim, infrastrukturnim resursima. Gotovo je identično mišljenje predstavnika lokalnih samouprava i privrede o značaju ažuriranja informacija na sajtovima lokalnih samouprava kao primarnog izvora informacija za potencijalne investitore.Učesnicima radionice predstavljen je novinarski konkurs koji potencijalnim učesnicim sugeriše da se angažovanije bave temom reforme javnih uprava opština i gradova u fokusu jačanja kapaciteta uprava za efikasniju saradnju sa privredom.
„I soli je malo al zasoli“
Slavko Janošević,vlasnik i urednik KaTV
„Možda nas, večeras, ima malo. Možda , zato što nismo došli autobusima. Možda nas , večeras, ima malo jer nemamo budžete da plaćamo sedviče. Ali ,znajte vi koji ste imali hrabrosti da večeras dođete na ovaj skup , i vi dragi sugrađani što ,večeras, sedite po kafićima i vi gospodo iz Gradskog veća što nas gledate sa terase na vrhu hotela, i soli je malo al zasoli. Put ,uvek, počinje prvim korakom.Večeras ga činimo,a vidimo se ,ponovo, iduće srede na istom mestu i u isto vreme. I da vas podsetim i 1996 godine , u novembru, na prvim,tadašnjim, protestima nije bilo više građana nego što nas ima večeras a završlo se kako se završilo u februaru 1997 sa desetinama hiljada kraljevčana oslobođenih straha“. Ovim rečima Narodnog poslanika dr.Dragana Vesovića iz Kraljeva , iz poslaničke grupe „Dveri“, završen je skup u organizaciji 13 opozicionih stranaka iz Kraljeva.
Skup na Trgu Srpskih Ratnika ,kraj popularnog „Milutina“, kome je ,po procenama prisutnih izveštača, prisustvovalo oko 300 kraljevčana počeo je obraćanjem Ivana Matovića šefa odborničke grupe „Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva. On je podsetio da je povod za održavanje protetnog skupa odluka Gradskog veća o raspodeli novca za sufinasiranje medijskih projekata kojom je,Televizija Kraljevo, koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima ,dato blizu devet milona dinara od ukupno 14,5 milona dinara namenjenih medijama.Istom odlukom Gradskog veća, koje uzgred budi rečeno ,i ne bi trebalo da učestvuje u procesu raspodele sredstava medijima, druge dve lokalne televizije ,KaTV i televizija „Melos“, dobile su po sto hiljada dinara. Kako su ove dve televizije u svom izveštavanju imale prostora i sluha za kritičku reč opozicije to je ovakva odluka ,od strane organizatora protesta, ali i od strane većine registrovanih medija u gradu na Ibru, protumačena kao vid ekonomskog pritiska na lokalne medije koji gaje kritički stav prema vlasti koju čini koalicija SNS-SPS. U istom tonu , uz upozorenje da se gušenjem medija koji imaju kritički stav prema vlasti , uveliko trasira put za četvri vid totalitarizma na ovim prostorima, a to je primitivizam, koji nam dolazi posle fašizma-boljševizma i totalitarizma Slavko Janošević vlasnik i urednik KaTVje zaključio: „Bez slobodnih medija ,nema slobodnih izbora.Nemao li to dvoje džaba nam sve“. Ako je raspodela budžetskih sredstava medijima bila okidač za proteste to ,po rečima organizatora, a i večerašnjih govornika na protestnom skupu ,nije i jedini razlog. Izneto je niz primera netransparentne raspodele budžetskih sredstava ,udruženjima građana,sportskim klubovima ali i subvencija za javni prevoz.Tako je po rečima Vladete Despotovića , bivšeg radnika „Autotransporta“, koje je nekada pružalo uslugu javnog prevoza, ovo preduzeće ,lošim odlukama gradske vlasti, najpre dovedeno do propasti a potom je ,njegova velika imovina, kroz dve prodaje ,jedne u privatizaciji i druge iz stečaja, raskrčmljna budzašto a radnicima su ostale neisplaćene zarade i druga primanja. Skup na kome su ,večeras, govorili još i dr Ljubiša Jovašević ispred Pokreta za Kraljevo i Zorica Stamenković ,predsednica Foruma žena GO DS je završen šetnjom gradskom promenadom kako bi , rečeno je, ohrabrili one koji su ,večeras,odabrali kafiće umesto protesta, da im se ,iduće srede,pridruže.
Nezdovoljni kraljevčani ponovo se okupljaju „kod Milutina“
Protest nezadovoljnih građana Kraljeva u organizaciji dela kraljevačke opozicije , zakazan je za sutra (sreda,16.maj) sa početkom u 19 časova na Trgu Srpskih Ratnika pored spomenika srpskog ratnika koga ,od milošte, nazivaju „Milutin“. Ovo je u najkraćem ishod juče održanog sastanka predstavnika 13 opozicionih stranaka Srpski pokret „Dveri“, Demokratska stranke, Demokratska stranka Srbije, Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline, Pokret za Kraljevo, Srpska sloga, Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka, Pokret za preokret, Nova Srbija, Dosta je bilo, Zdrava Srbija i udruženje „Otpisani 2014. Povoda za ovaj protes je ,kažu, više i , u osnovi, su posledica brojnih odluka aktuelne vlasti u gradu na Ibru koju čini koalicija SNS –a i SPS-a, donetih u proteklim mesecima o raspodeli budžetskih sredstava udruženjima građana, sportskim klubovima i medijima.Inicijalna kapisla je zadnja raspodela sredstava namenjenih za sufinasiranje projekata u oblasti javnog informisanja.Tom odlukom,verifikovanom na sednici Gradskog veća prošle nedelje, gro novca oko 8,7 miliona dinara, od ukupno deljenih 14,5 miliona dodeljeno je,po više osnova, Televiziji Kraljevo koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima.Organizatori protesta poručuju da za organizaciju ovog skupa imaju i podršku radnika nekadašnjih kraljevačkih preduzeća poput,recimo Fabrike Vagona, Autotransporta, Magnohroma i drugih koji su ostali uskraćeni za deo neisplaćenih zarada i drugih primanja. „Posle sutrašnjeg okupljanja donećemo odluku o daljoj dinamici održavanja protestnih skupova“kaže Ivan Matović šef odborničke grupe „Udruženja Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva i dodaje da je ,po njihovom mišljenju, to jedini način da se spreči da zavlada medijski mrak u gradu u kome 70000 građana od ukupno 125000 stanovnika nije glasalo za Srpsku naprednu stranku.U skladu sa vremenom,inicijativa za proteste ,koja je predhodila sastanku kraljevačke opozicije i njihovom dogovoru,pojavila se najpre na društvenim mrežama.Podsećanja radi u Kraljevu su posle dva izborna kruga na lokalnim izborima (3 i 17.novembra 1996 godine) 19 novembra,1996 godine otpočeli protesti koji su,ubrzo, postali masovni i koji su trajali sve do 25 februara 1997 godine,do stupanja na snagu čuvenog „ Lex specialisa“ kojim je priznata izborna volja građana.
Šest decenija kraljevačke Medicinske škole
Direktorka škole Biljana Bojanić uručuje Plaketu
škole Aleksandru Pajiću pom.ministra prosvete
Prigodnom svečanošću , održanom danas u Multimedijalnom centru „Kvart“, obeleženo je šest decenija postojanja i rada Medicinske škole u Kraljevu . Ova obrazovna ustanova je počela sa radom daleke 1958 godine kada je upisano jedno ,mešovito, odeljenje sa tridesettri polaznika u tadašnjim prostorijama osnovne škole „IV Kraljevački bataljon“. Prvi direktor škole i jedan od predavača bio je dr. Borislav-Boro Sretenović , tadašnji upravnik Opšte bolnice u Kraljevu. Ta veze škole i zdravstvenih ustanova Kraljeva traje neprekidno pa se u nastavnom procesu ,i danas, pored više od pedeset redovnih nastavnika i profesora, angažuju lekari i drugi stručnjaci iz sadašnje Opšte bolnice „Studenica“. Škola je 1961 godine ,narastavši na tri odeljenja preseljena u deo zgrade kraljevačke gimnazije a 2010 godine je ,najzad, dobila sopstvnu zgradu koja spada u red najmodernijh školskih zgrada u Srbiji. Za šest decenija rada kroz ovu specijalizovanu obrazovnu ustanovu prošlo je nekoliko hiljada đaka a danas Medicinsku školu u Kraljevu pohađa njih 650.Oni se obrazuju na čak sedam smerova i za isto toliko zanimanja, medicinska sestra – tehničar ,farmaceutski tehničar , pedijatrijska sestra – tehničar ,fizioterapeutski tehničar ,zubni tehničar, kozmetički tehničar i medicinska sestra – vaspitač. No pored ovih aktivnosti u osnovnoj delatnosti ova škola se ,po rečima njene sadašnje direktorke Biljane Bojanić, registrovala i za obavljanje nekih ,srodnih,privrednih delatnosti poput recimo, kozmetičkog salona a u planu je otvaranje i salona za pružanje usluga u oblasti fizioterapije. Na taj način pored podsticanja preduzetničkog duha kod učenika škola obezbeđuje i sopstvena sredstva koja koristi prvenstveno za poboljšanje uslova rada opremajući svoje kabinete savremenim nastavnim sredstvima a svoje labaratorije neophodnim hemikalijama i preparatima. Škola je u svim eksternim kontrolama dobijala najbolje ocene od strane relevantnih inspekcija pa otuda i ne čudi podatak da je drirektorka ove škole Biljana Bojanić izabrana i za predsednika udruženja Medicinskih škola Srbije. Današnjoj svečanosti pored gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića i Načelnika Raškog upravnog okruga Nebojše Simovića prisustvovao je i pomoćnik Ministar prosvete,nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Pajić zadužen za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih kome je uručena Plaketa škole namenjena Ministarstvu. Pozdravljajući prisutne goste ,nastavnike i učenike škole Gradonačelnik Kraljeva dr.Terzić je rekao da škola, po svom trajanju ulazi u zrele godine, ali da je po onome što postiže i daje kroz obrazovanje i vaspitanje svojih učenika savremena, dakle, mlada ustanova, kojom se grad ,s pravom, ponosi.Svečanost Medicinske škole u Kraljevu upotpunili su svojim izuzetnim programom učenici Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva a svi prisutni su mogli da vide i film o školi autora Radoslava Živkovića koji je ,na lep način,prikazao kao istorijat zdravstva na ovim prostorima od prve bolnice osnovane u manastiru Studenica 1207 godine pa do osnivanja škola za negovateljce u Srbiji dvadesetih godina prošlog veka na postulatima za koje je zaslužna britanka Florens Najtingejl koja je još 1860 godine otpočela sa školovanjem negovateljica u svojoj zemlji.
Kakvi su dometi Talanoa dijaloga?
Danas je u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu, u organizaciji Centra za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, i uz podršku Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC Kancelarija u Srbiji održan okrugli sto „Klimatske promene i civilno društvo u Srbiji u kontekstu Talanoa dijaloga“. Obzirom da, na poslednjem skupu, svetskog nivoa, posvećenom klimatskim promenama – COP 23, održanom, novembra 2017. godine u Bonu, a kojim je predsedavao Fidži, nije postignuta saglasnost oko rešavanja finasiranja projekata za borbu protiv klimatskih promena odlučeno je da se tokom 2018. godine pokrene dijalog na svetskom nivou.
Taj dijalog je nazvan Talanoa. Talanoa je reč koju koriste stanovnici Fidžija i drugih delova Pacifika i u kulturi polinežana označava proces inkluzivnog, participativnog i transparentnog dijaloga. Talano dijalog je zamišljen kao konsultativni proces fokusiran na radi podizanje ambicija klimatskih ciljeva država do 2030. godine i zasniva se na traganju za odgovrima na tri ključna pitanjima: Gde se nalazimo? , Gde želimo da budemo? i Kako da do toga dođemo? Ovo je, između ostalog, posledica i neodređenog okvira Pariskog sporazuma iz 2015. godine jer, mnoge zemlje, a naročito najrazvijenije koje su ujedno i najveći emiteri gasova sa efektom staklene bašte, daleko su od ispunjenja svojih ciljeva za smanjenje emisija tih gasova. Na ozbiljnost ovog globalnog problema ukazuju i poslednji izveštaji UN kao i podatak da je, u 2017. godini, posle trogodišnje stagnacije ponovo došlo do povećanja globalnog nivoa emisija CO2. Zato je hitno potrebna konkretna i odlučna akcija na globalnom nivou i povećanje obećanih nacionalnih ciljeva za smanjenje emisija.
Učesnici današnjeg, beogradskog, Talanoa dijaloga razgovarali su o izvorima emisija, postojećem pravnom i strateškom okviru u Srbiji i ulozi organizacija civilnog društva, značajnim inicijativama, dobrim praksama, postojećim uspešnim modelima i raspoloživim resursima u borbi protiv klimatskih promena, sa aspekta ispunjenja obaveza Srbije prema Sporazumu iz Pariza. Pored toga što je prihvatila i ratifikovala Pariski sporazum Srbija je na skupu u Bonu imala zapaženu ulogu. Tako je naš ministar zaštite životne sredine Goran Trivan predsedavao sastankom Saveta za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council ‒ RCC kome su prisustvovali ministri država regiona.
Tom prilikom usvojena je Deklaracija o ekološkom i klimatskom delovanju na području Zapadnog Balkana a kod nas su, trenutno, u toku aktivnosti na analizi stavova iznetih tokom, nedavno završene, javne rasprave o Nacrtu Zakona o klimatskim promenama. Iako, kao zemlja ne spadamo u kategoriju, velikih zagađivača i emitera gasova sa efektima staklene bašte naš doprinos globalnom problemu narušene klime nije za zanemarivanje. Pre svega zbog nas samih koji smo, svakodnevno, izloženi negativnim uticajima klimatskih promena koje su, nažlost, postale vidljive i okom laika. Tako su, ove godine, po rečima dr. Vladimira Đurđevića sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, šume u Srbiji na visinama iznad 1000 metara, po prvi put procvetale pre maja. Pažnju zaslužuje i podatak iznet od istog stručnjaka da je, u Beogradu ovogodišnji april bio najtopliji u predhodnih 2000, (dvehiljade!!) godina.
Učesnici dijaloga su saglasni da je osnovni zadatak civilnog društva da, uz veću podršku medija, kreira ambijent pritiska javnost na donosioce odluka, posebno na nacionalnom nivou i to pre svega u sektoru energetike i saobraćaja koji sa 80% učestvuju u emisiji gasova sa efektima staklene bašte. I za kraj recimo da su učesnici dijaloga sa žaljenjem kostatovali upadljivo odsustvo baš predstavnika ovog sektora a bili su pozvan predsavnici Ministarstva za energetiku i Elektroprivrede Srbije.
Tekst i foto: Zoran Nikolić