Sa prošlogodišnjeg nastupa najmlađih kraljevčana u Skadarliji
U Topčidreskom parku , kraj poznatog restorana Milošev konak,okupiće se sutra(subota 16.jun)u 11 časova, na poziv beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo , po osmi put za redom , kraljevčani koji žive i rade u Beogradu.
Već poznati festival dobrog raspoloženja „dece Ibra i Morave skućene na obalama Dunava i Save“ nazvan po nadaleko čuvenom proizvodu iz njihovog zavičaja „Kajmak-bal“ imaće , i ove godine, dva dela. Prepodnevni, u Topčiderskom parku , proteći će u svojevrsnoj smotri dečijieg pevačkog umeća i ,naravno, u igri i uživanju u specijalitetu rodnog kraja- kajmaku sa lepinjom. Nastupiće deca iz KUD „Moravac“ iz Adrana , KUD Ratina, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Ribnice, OŠ „Živan Maričić“ iz Žiče, deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo, a njima će se pridružiti i njihovi vršnjaci iz beogradske OŠ “Branko Ćopić“.Popodnevni deo druženja kraljevčana počinje u 19 časova ,u Skadarliji, kaj kuće „Đure Jakšića“ gde će beograđanima , a i drugim gostima Skadarlije ,biti predstavljene zabavne, turističko-sportske i kulturne manifestacije poput „Veselog spusta“, „JazzIbar-a“, „Srebrnog kazana“, Pasuljijade“, „Maglič fest“, „Narcisima u pohode“, „Dana Jelene Anžujske“ zbog kojih ,pored nezaobilaznih znamenitosti Žiče, Studenice i drevnog Mačliča, valja poseti grad smešten na ušću Ibra u Zapadnu Moravu. Organizator ove manifestacije je beogradska podružnica Zavičajnog društva Kraljevo uz podršku grada Kraljeva.
U Herceg Novom je ,u galeriji „Josip Bepo Benković“,krajem nedelje, organizovana izložba „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ autora Danke Spasojević i Ivana Hrenka. Izložbu je otvorio istoričar dr Miloš Ković , docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu istakavši da je Stefan Prvovenčani prikazan kao „državnik, kao pisac, kao zadužbinar, kao porodičan čovek“ i da autori ove izložbe praktično ništa nisu zaboravili što je vezano za prvog srpskog krunisanog kralja. Željko Komnenović, predsednik UO Matice Boke, je ,govoreći o razlozima koji su ih motivisali da otvaranje izložbe bude organizovano u Herceg Novom, podsetio „da su pod uticajem bečko-berlinske škole iz istorije potisnuta sjećanja na dva vijeka Nemanjićke uprave Bokom. Godine 1185. Stefan Nemanja uspostavlja Kotor kao svoj carski grad, 1219. godine Sveti Sava na Miholjskoj Prevlaci osniva Zetsku episkopiju, koja je korijen današnje Mitropolije crnogorsko primorske i temelj današnje države Crne Gore“.Deo programa je bio posvećen prezentaciji bogate izdavačke delatnosti NB ,,Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva o čemu su govorili urednica Ana Gvozdenović i glavni i odgovorni urednik Dejan Aleksić. Oni su predstavili pesničke edicije rezervisane za domaću i prevedenu poeziju, kao i biblioteke koje donose naslove iz oblasti književne teorije, kritike i esejistike. Naročit osvrt učinjen je predstavljanjem knjiga „Sabrana dela Stefana Prvovenčanog“, objavljene u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom i „Stefan Prvovenčani pesnički odlomci“, u izboru Vaska Pope, a u priređivačkoj koncepciji profesora Đorđa Trifunovića. Imajući u vidu zajedničke interese na području bibliotečke i informacione delatnosti, a u želji da unaprede zajedničku saradnju i da doprinesu razvoju kulturnih veza, Nevenka Mitrović, direktorka Javne ustanove Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i Miša Milosavljević, direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo su, 8. juna, u Herceg Novom, potpisali su Protokol o saradnji. Protokol predviđa razmenu iskustva, znanja i stručnjaka; saradnju u regionalnim, evropskim i međunarodnim projektima; saradnju na zajedničkim programima i projektima kao što su izložbe, radionice i programi za decu, publikacije, seminari, prezentacije, književni programi, digitalizacija i slično.
Sadržajnom programu su prisustvovali konzul Srbije Zoran Dojčinović, predsednica SO Kotor, Dragica Perović, sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo, arhejerejski namesnik hercegnovski Radomir Nikčević, beogradski pisac Vlada Arsić, kao i mnogobrojna hercegnovska publika.
Sinoć je biblioteka „Stefan Prvovenčani iz Kraljeva bila domaćin tribine „ 1968-Traženje nemogućeg“. O burnim danima sa početka juna 1968 godine govorili su prof. dr Nada Sekulić, sociolog , prof. dr Đokica Jovanović, sociolog , doc. dr Jovo Bakić, sociolog , mr Vladimir Marović, filozof i Vojkan Trifunović, istoričar iz Kraljeva koji je uspešno moderirao tribinom. Protesti studenata šezdesetih godina prošlog veka oličeni u hipi pokretu u Americi i nizom studentskih pobuna na univerzitetima širom sveta kulminirali su u leto 1968 godine. Zajednična nit svih tih pokreta jeste svojevrsno traganje za identitetom jedne generacije koja je stupilana na društvenu scenu preispitujući ulogu svojih roditelja tokom surovog II svetskog rata koji će ostati upamćen po stvaičnim žrtvama fašizma ali i pružajući otpor tadašnjoj američkoj spoljnoj politici oličenoj ratom u Vijetnamu. Društveni kontekst koji je predhodio studentskim protestima na univerzitetima u Beogradu i Zagrebu stvoren je neuspehom privrednih reformi iz 65-te ,pojavom socijalnog raslojavanja u većem obimu , i povlačenjem klasnog pred nadirućim etatističkim principima kao osnovam za razrešavanje društvenih konflikata . Neposredni povod za izbijanje sukoba između policije i studenata u Beogradu bila je priredba održana 2. juna 1968 , u sali Radničkog univerziteta u blizini Studentskog grada i sukob grupe studenata sa organizatorima priredbe za učesnike ORA Novi Beograd. Sutradan je policija brutalnim nasiljem nad studentima onemogućavala organizovanje demonstracija, što je bio jedan od glavnih razloga za izbijanje blokade fakulteta.Policijska intervencija je demistifikovala liberalnu fasadu ondašnjeg režima, pa je i to uticalo na omasovljavanje pokreta i radikalizaciju studentskog otpora. Protesti su okončani čuvenim Tiovim obraćanjem studentima putem tv-a u kome im je on , u prvi mah dao , za pravo kada su u pitanju uzroci njihovog nezdovoljstva da bi ,kasnije , suštinski mnogi od učesnika bili izloženi različitim vidovima represije. Sinoćna tribina u kraljevačkoj biblioteci više se bavila širim društvenim kontekstom koji je bio osnova geneze studenskog pokreta pa je , tako sociolog prof. dr Đokica Jovanović izneo stav da su šezedestosmaši svedoci sloma utopije , potiskivanja klasnog pred etničkim ali uz konstaciju o nužnosti utopije kao pokretača progresa jer ,kako je on konstatovao „nema ničega što predhodno nije bilo utopija“. Otuda , možda, i njegova konstatcija da je vreme revolucija prošlo i da ih za dugo neće ni biti. 
Njegov kolega doc. dr Jovo Bakić ,sociolog je praveći paralelu između ondašnjeg i sadašnjeg društvenog trenutka govorio o vrednostima solidarnosti koje su baštinili pripadnici studentske , ali i drugih društvenih grupa, šezdesetih godina prošlog veka za razliku od , danas „atomizovanih egoista“ koji nisu u stanju da anticipiraju značaj solidarnosti te ,zbog toga, nisu u stanju ni da se organizuju u efikasne društvene mreže koje bi nužno zagovarale promene na drugačiji vrednosnim osnovama od danas dominantnih. I prof. dr Nada Sekulić, sociolog , je konstatovala, kroz primere aktuelne prakse sa beogradskog univerziteta, da živimo u vremenu u kome je forma nadvaladala suštinu te da tako nešto ,logično, generiše društvene strukture koje nisu društvena podloga za razvoj ideja a posebno ne za razvoj ideje solidarnosti.
Danas se obeležava svetski Dan zaštite životne sredine u znak sećanja na prvu Konferenciju Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine održanu u Stokholmu 1972. godine. Tada je 113 okupljenih zemalja usvojilo zajedničku izjavu o potrebi međunarodne ,globalne, saradnje u cilju očuvanja životne sredine. Zbog toga je Genaralna Skupština UN odredila ovaj dan želeći da se , bar tada, širom planete govori o sve većim problemima u očuvanju životne sredine koja je sve ugroženija klimatskim promenama uzrokovanim destruktivnim delovanjem čoveka u besomučnoj trci za profitom. I u Kraljevu je , danas , zajedničkom akcijom Javno komunalnog preduzeća „Čistoća“ i Odeljenja za zaštitu životne sredine gradske uprave grada Kraljeva pod nazivom „Pet flaša za PET torbu“ obeležen ovaj dan. Na centralnom gradskom trgu postavljen je štand na kome su zainteresovanim građanima deljeni flajeri sa porukama o reciklaži i sa podsećanjem na njihovu zakonsku obavezu da na pravilan način odvajaju otpad ,ali i pet torbe za predatih pet plastičnih boca za reciklažu. U akciji na trgu su učetvovali i osnovci i srednjoškolci iz nekoliko kraljevačkih škola a građanima je deljen i jedan broj cvetnog rasada.Upadljivo je ,ali delom i razumljivo, odsustvo lokalnih organizacija civilnog društva u ovogodišnjem obeležavanju Dana zaštite životne sredine jer se njihov , ionako jedva čujan , kritički glas na stanje u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou nedovoljno uvažava od strane donosilaca odluka.Tako je ,primera radi i usvajanje „Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“ prošlo bez predhodnog dijaloga sa organizacijama civilnog društva. Doduše ove godine je ,za razliku od predhodne, organizovana kakava takva javna rasprava čime je izbegnuto da nam se ponovi situacija iz 2017 kada je , Odlukom Ustavnog suda Srbije, bilo onemogućeno prihodovanje po osnovu naplate gradske naknade za zaštitu životne sredine,baš zbog izostajanja javne rasprave. Tako su predstavnici civilnog sektora zastupljeni u Savetu za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva bili u prilici da se sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine upoznaju tek po njegovom usvajanju na Skupštini grada.
Otuda , verovatno, i njihovo odsustvo sa manifestacija ovog tipa ,jer kad ih donosioci odluka ne uključuju , u pravoj meri , i u skladu sa principima iz dokumenta Vlade Srbije pod nazivom „Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa“ u postupak kreiranja , planiranja,sprovođenja i praćenja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine , zašto bi se „slikali“ na manifestacijama koje ,ipak, ne utiču bitno na te politike.
Večerašnji , treći po redu, protesti u Kraljevu imali su po malo neuobičajeni tok i dinamiku. Obzirom da su , krajem maja, u jeku proslave matura u Kraljevu se svršeni srednjoškolci , a i osnovci, po tradiciji okupljaju i slave u hotelu „Turist“ smeštenom u centru grada , to je Ivan Matović šef odborničke grupe „Starosedeoca Kraljeva“ u gradskom parlamentu i jedan od lidera ,evo, već tronedeljnih protesta, odmah na početku pozvao okupljene da krenu u šetnju gradskim ulicama do Autobuske stanice najavivši obraćanja za tamo. Oko dvestotine pedest demonstranata koliko ih se okupilo ove , treće srede, krenulo je do Autobuske stanice noseći razglas , duvajući u pištaljke i pozivajući ,u prolazu, sugrađane da im se pridruže. Posle šetnje kroz perone stanice i bez zadržavanja na njima protestant su se okupili na obližnjem parkigu gde im se , večeras, obratio samo jedan govornik. Bio je to Vladeta Despotović bivši radnik kraljevačkog „Autotransporta“ koji zastupa te nezadovoljne radnike u Organizacionom odboru ovih protesta. I on je ,bio kratak u svom obraćanju, pokazavši okupljenima da se na stanici odvijaju uobičajene aktivnosti i da , kako je one rekao „neko“, ubire naknade koje plaćaju putnici i prevoznici a da ,oni, bivši radnici „Autotransporta“ i dalje imaju velika nenaplaćena potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada iz stečajne mase. On je te , „neke“, upozorio da će ovoga puta sve proći ovako ali da će, naredni put, ne rekavši i kada, nezadovoljni radnici blokirati stanicu. „ Autotransport“ je , inače, posle neuspele privatizacije iz 2007 godine , od 2010 radilo nekoliko godina u restruktuiranju, pod svojevrsnim patronatom grada da bi, početkom 2016 bio oglašen stečaj. Prodaja imovene je ,odlukom stečajnog upravnika, od februara 2018 obavljana u delovima, prodajom kroz takozvane četri celine a jednu od njih,najveću, auto-bazu i upravne zgrade kupila je Turska Tai Group. Autobuska stanica je , pak, jedno vreme predmetom spornih tansakcija ,bila data jednom beogradskom preduzeću za , navodni, dug da bi kasnije , a i sada, sudskim i odlukama stečajnog upravnika bila predmetom prodaje iz stečajnog postupka.
Projekat vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška realizuje se u saradnji sa delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, sa ciljem unapređenja javne vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška. Krajnji cilj ovog projekta je prikupljanje i tretiranje svih otpadnih voda u opštini Raška u novom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, u selu Rvati. Vrednost projekta vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška je 6.258.931 evra , od čega je za radove izdvojeno 5.678.531 evra, a za tehničku pomoć: 580.400 evra.
