Juče je, na Kopaoniku u kongresnoj sali Hotela „Grand“, povodom jubileja 15 godina članstva Republike Srbije u Međunarodnom savetu za vojne sportove CISM i otvaranja „8. CISM čelendž kupa u planinskom trčanju Kopaonik 2018″održana svečanost na kojoj je Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Živković poželeo dobrodošlicu gostima i takmičarima u ime ministra odbrane.On je najavio formiranje posebne organizacijske celine za sport u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, sa sportskom jedinicom u svom sastavu. Time će se obezbediti da se vojnim sportistima priključe i vrhunski sportisti, kojima će biti obezbeđeni svi potrebni uslovi za adekvatan trening i nastup na takmičenjima iz kalendara nacionalnih granskih sportskih saveza. Svečanosti na Kopaoniku su prisustvovali i visoki funkcioneri CISM iz Brisela, generalni sekretar pukovnik Mambi Koita iz Gvineje i predsednik komisije za atletiku pukovnik Muhamed Suliman iz Katara. Na „8. CISM čelendž kup u planinskom trčanju“, osim ekipe Srbije, učestvuju i ekipe oružanih snaga Rumunije, Poljske, Slovenije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i prvi put ekipa oružanih snaga Ruske Federacije. Međunarodni savet za vojne sportove CISM, interdisciplinarna svetska vojna sportska organizacija, pod sloganom “Prijateljstvo kroz sport”, okuplja oružane snage 137 zemalja sveta, a Republika Srbija primljena je kao njegova 127. članica na „58. Generalnoj skupštini i Kongresu CISM“
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Svečanost povodom 15 godina članstva Republike Srbije u CISM
Hoće li Semeteško jezero da postane nova turistička destinacija u blizini Raške?
Detalj sa sinoćnjeg slavlja u Semetešu
Iako se nalazi sa svega pet kilometara ispod vrha Kopaonika, koji i zimi i leti vrvi od turista iz zemlje i inostranstva, Semeteško jezero je , još uvek, manje poznata turistička destinacija. A ovo nesvakidašnje prirodno jezero kružnog oblika , pečnika oko 60 metara, u kome je nivo vode stalan iako iz njega izvire Semeteška rečica tek počinje da privlači pažnju posetilaca. Svojevrsna atrakcija jezera su i retka ploveća ostrvca obrasla drvećem i bujnom vegetacijom koje vetar lagano pokreće a znatiženjni posetioci ih mogu pomerati i improvizovanim veslima. Zelena voda jezera stalno treperi zbog obilnih podzemnih voda pa sve to doprinosi svojevrsnoj mističnosti koja prati ovo jezero.Brojne su priče i legende ljudi iz ovog kraja koje se vezuju za jezero a ono što je sasvim izvesno je i činjenica da ,do sada, ni ronioci, iz više pokušaja,nisu uspeli da utvrde dubinu jezera.Kažu da je dno levkastog oblika sa izuzetno snažnim vodenim strujama koje su, bar za sada, onemogućavale da se istraži tačna dubina jezera. Otudaje, i dalje, na snazi narodno verovanje da je jezero bezdno.Za dosadašnju afirmaciju Semeteškog jezera kao atraktivne turističke destinacije, prvenstveno za ljubitelje raznih vidova aktivnog odmora i ribolovce, među najzaslužnijim je i Radan Anasijević, vlasnik poznatog restorana „Alo Alo“ na Kopaoniku koji potiče iz Semeteša i koji je još pre tri godine sagradio istoimeni restoran tik uz obalu jezera. Jezero je ,već šesnaestu godinu zaredom, središte okupljanja meštana i gostiju na tradicionalnom „Ilinskom saboru“ koji obiluje nizom kulturno-sportskih manifestacija.Bez sumnje centralni događaj na ovogodišnjem saborovanju je sinoćnja prezentacija novog turističkog sadržaja, „Zavičajnog etno sela“. Radi se o nizu od dvanaest seoskih brvnara,pretvorenih u bungalove a svaki od njih nazvan je imenom nekog Semeteškog zaseoka ili prezimenom neke od semeteških familija i opremljen je dragocenim eksponatima koji na najbolji način upoznaju njihove korisnike sa običajima i istorijom Semeteša i okoline.Naravno da se etno bungalovi pored tih art efekata iz prošlosti opremljeni i savremenim sadržajima poput neophodnim da gostu obezbede prijatan i komforan boravak.Dva najveća bungalova su spojena i njihov trem je svojevrsna pozorišna scena na kojoj su sinoć pred stotinak gostiju i meštana nastupili raščansko amatersko pozorište „Refleksija“ sa komadom „Dorotej“, crkveni hor „Vasiljije Ostroški“ i muzička grupa „Del art“. Kulturno-umetničkom programu je predhodila dodela zahvalnica Odbora za organizaciju „Semeteških Ilinskih dana“ pojedincima i organizacijama koji su svih ovih godina podržavali nastojanja meštana ovog sela predvođenih Radanom Anasijevićem da stvore preduslove za snažniji razvoj etno turizma i na taj način zadrže mlade u svom rodnom mestu. U ime nagrađenih odboru i meštanima zahvalio se predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić koji je dobio i specijalno priznanje,rezbareni ključ Semeteša.
Publika u dvorištu Zavičajnog etno sela u Semetešu
„Ilinski dani“ u Semetešu nastavljeni su i danas,liturgijom u nedavno obnovljenoj seoskoj crkvi i velikim narodnim saborom.
Raška ima kulturna dobra nacionalnog značaja
Stara Pavlica-Foto: J. Raspopović
Opština Raška ima veliki broj , registorovanih , nepokretnih kulturnih dobara na svojoj teritoriji.Ta dobra ,na svoj način, svedoče o značajnim dometima stanovništva, ne samo u oblasti graditeljstva, već i o kulturnom, istorijskom i ekonomskom razvoju u dugom vremenskom periodu, od praistorije do današnjeg doba.Sva ta registrovana , nepokretna kulturna dobra, razvrstana u određene grupe (Spomenici,, Spomen česme i Spome ploče, Arheološki lokaliteti, Stambeno -poslovni objekti – varoške kuće, Objekti industrijskog nasleđa, Objekti narodnog graditeljstva i stara groblja, Nemački bunkeri pored železničke pruge) evidentirana su prema podacima nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.Njihov spisak, a reč je o više od stotinu objekata, je sastavni deo dokumenta Strateška procena uticaja Prostornog plana opštine Raška na životnu sredinu. Naravno da nisu sva ta nepokretna kulturna dobra jednakog značaja niti su pak sva u istom stanju zaštite.Uostalom njihovo razvrstavanje pa dakle i nivo pripadajuće im zaštite definisan je normativnim aktima različitog nivo među kojima je svakako najvažniji Zakon o kulturnim dobrima iz 2011 godine kao i niz drugih,podzakonskih akata, među kojima su najvažnije različite Odluke o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i od velikog značaja.U centralnom registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture trenutno je,na teritoriji Srbije, upisano 2536 nepokretnih kulturnih dobara, od toga 2192 spomenika kulture, 77 prostorno kulturno-istorijskih celina, 191 arheoloških nalazišta i 77 znamenitih mesta. Kategorisanih nepokretnih kulturnih dobara ima 782 od čega 200 od izuzetnog značaja a 582 od velikog značaja.Među nepokretnim kulturnim dobrima od izuzetnog značaja nalazi se 155 spomenika kulture, 11 prostorno kulturno-istorijskih celina, 18 arheoloških nalazišta i 16 znamenitih mesta, a među nepokretnim kulturnim dobrima od velikog značaja 512 spomenika kulture, 28 prostorno kulturno-istorijskih celina, 25 arheoloških nalazišta i 17 znamenitih mesta. Od kategorisanih nepokretnih kulturnih dobara u Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska prvi je upisan spomenički kompleks Stari Ras sa Sopoćanima 1979. godine, zatim manastir Studenica 1986, slede manastir Dečani 2004, manastiri Gračanica i Pećka Patrijaršija i crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu 2006, kao i arheološko nalazište Gamzigrad / Romulijana 2007.Na nacionalnom spisku nepokretni kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa teritorije opštine Raška nalazi se manstir Gradac a na spisku od 630 nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja sa teritorije opštine Raška nalaze se manastiri Stara i Nova Pavlica , crkve Svetog Nikole u Šumniku i Baljevcu i manastir Končulić. U Registru teritorijalno nadležnog Zavoda za zaštiu spomenika kulture iz Kraljeva ,pod različitim vidovima zaštite, pored već pomenutih nepokretnih kulturnih dobara na nacionalnom nivou nalaze se još i: crkva Svete Petke u Trnavi, stara kuća u Gradcu (kuća Radomira Vujanca), Kursulića kuća, srednjovekovni grad Brvenik sa crkvom posvećenom Svetom Nikoli, staro i novo kupatilo u Jošaničkoj Banji i arheološki lokalitet Zajačak u Kremićima.
Bogatstvo graditeljskog nasleđa opštine Raška
Foto: Josif Raspopović
Raška se , kao uostalom i druge lokalne samouprave u Srbiji, nalazi na raskršću pred izazovima i izborima kako uskladiti potrebu za većim i efikasnijim ekonomskim razvojem koji , svakako, podrazumeva i odgovorno korišćenje prirodnih potencijala i resusrsa , sa potrebom njihovog održivog korišćenja. Održivost primarno podrazumeva sklad , meru između mogućnosti koje , na određenoj teritroriji-predelu nude prirodni i drugi potencijali i potreba aktuelne ,odgovorne, populacije koja , trenutno, nastanjuje taj prostor , za njenim ekonomskim napretkom uz maksimalno uvažavanje činjenice da su prirodna dobra i prostori nešto što jednakim pravom pripada i dolazećim generacijama. Neraskidivi segment prirodnog nasleđa na određenom prostoru čine i elementi kulturnog nasleđa , materijalna i nematerijalna kulturna dobra , nastala umešnošću i radom predhodnih generacija koje su ,nekada, pre nas sadašnjih, baštinile određeni prostor. Materijalna i nematerijalna kulturna dobra pak čine bitnu kariku , segment dnk-a identiteta žitelja koji nastanjuju određene predele-regije učvršćujući vekovne veze predela i ljudi na njemu. Otuda stalna , nekada podsvesna i nesistematizovana , ljudska ponašanja usmerena na kakvo takvo očuvanje kulturnih dobara tih „segmenata dnk-a naših regionalnih identiteta“. Otuda veliki značaj koji ta kulturna ,materijalna i nematerijalna , dobra imaju ne samo za tumačenje naše prošlosti nego i za pravilno raspoznavanje nagoveštaja naše budućnosti na određenom prostoru.Tim je važnije da , uprkos trenutnim ,raspoloživim, materijalnim mogućnostima jedne zajednice, njene kulturne elite i njeno privredno i političko rukovodstvo neprestano ukazuju na značaj očuvanja nepokretnih kulturnih dobara ne dozvoljavajući da ona budu zaboravljena i ljudskim aktivnostima devastirana , posebno ne u trci za , trenutno značajnim a dugoročno efemernim , profitom! Uostalom odgovorno i održivo upravljanje jedne generacije nekim prostorom podrazumeva ,između ostalog , i odgovorno ponašanje prema nepokretnim kulturnim dobrima koja ,danas u savremenom svetu , znaju biti itekako značajan zamajac turističkih privrednih aktivnosti i izvor lepih prihoda za lokalno stanovništvo. Otuda se potreba za permanentnom edukacijom lokalnog stanovništva o prirodnim i kulturnim vrednostima područja , kao i o uslovima za održivo korišćenje tih vrednosti , nameće kao nešto što bi trebalo da je obavezna aktivnost odgovornih upravljača jednom lokalnom zajednicom. Naravno uz , permanentnu ,organizovanu stručnu i materijalnu podršku viših nivoa vlasti ,čitajte slobodno države kao krovne zajednice na određenoj teritoriji, kako u sprovođenu edukacije stanovništva kroz sistem obrazovanja tako i u zaštiti i očuvanju materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara. Pokušaćemo da, govoreći kroz medijske sadržaje projekta „Bogatstvo graditeljskog nasleđa opštine Raška“, o trenutnom statusu nekih od nepokretnih kulturnih dobara na teritorij opštine Raška , osvetlimo ponašanje najodgovrnih u lokalnoj zajednici ali i ponašanje žitelja te , lokalne, zajednice prema nečemu što ih okružuje , što spada u kategoriju nepokretnih kulturnih dobara , a čijeg značenja i značaja oni , njima najbliži , često nisu dovoljno svesni.
Prvi Balkansku ruralni parlament zaseda u Vrnjačkoj Banji
Danas je , u Vrnjačkoj Banji , otpočeo sa radom Prvi Balkanski ruralni parlament. Ovaj skup organizuje Mreža za ruralni razvoj Srbije kao jednu od aktivnosti projekta „Alter“ (Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja) koga finansira Evropska unija u okviru programa „Civil Society Facilitu and media programme 2014-2015“.Projekat koji traje do aprila 2019 godine realizuje konzorcijum 7 mreža za ruralni razvoj iz Zapadnog Balkana i dve mreža za ruralni razvoj iz Evropske unije. Projekat se provodi na teritoriji Srbije , Bosne i Hercegovine , Makedonije , Crne Gore, Albanije , Kosova i Turske. Skup u Vrnjačkoj Banji je okupio oko 70 predstavnika civilnog društava , vlada i organizacija iz zapadnog Balkana i Turske , predstavnike Europske komisije , nacionalnih mreža iz cele Evrope , međunarodnih mreža i organizacije i mnogih drugih ruralnih aktera. Učesnicima prvog zasedanja Balkanskog ruralnog parlamenta danas su se obratili Velimir Stanojević , državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije , Marko Rovčanin pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu , Laslo Andraš ispred delegacije Evropske unije u Srbiji i Dragan Roganović , predsednika UO Mreže za ruralni razvoj Srbije i menadžer projekta. Pre početka skupa održana je konferencija za medije na kojoj su predstavljeni projektni ciljev i, a kao osnovni cilj projekta navedeno je stimulisanje i stvaranje pravnog i finansijskog okruženja za razvoj civilnog društva , osnaživanje civilnog društva da postane efektivni i značajni nezavisni učesnik i da unapredi svoje kapacitete za dijalog sa vlastima , a u cilju uticaja na zakonodavstvo i procese donošenja odluka u održivom razvoju ruralnih zajednica. Kao važnije , sprovedene, projektne aktivnosti navedene su i uspostavljanje direktne saradnje i dijaloga između organizacija civilnog društva i institucija vlasti u cilju uticaja na donošenje politika i proizvodnju konkretnih promjena u održivom socio-ekonomskom ruralnom razvoju i izgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva i mreža u polju lobiranja i zagovaranja, istraživanja i analiza sa fokusom na održivi socio-ekonomski razvoj. 
Predviđeno je da se na kraju dvodnevne sesije Prvog Balkanskog ruralnog parlamenta u Vrnjačkoj Banji , usvoji deklaracija o ruralnom razvoju Balkana , sa preporukama u ključnim razvojnim područjima za ruralne zajednice ,kao što su to zapošljavanje mladih i žena u ruralnim područjima , socijalnom preduzetništvu u ruralnim područjima , kulturi i nasljeđu Balkana kao razvojnom potencijalu za ruralna područja , Leader i Clld metodogije koja podržava samoorganizovanje lokalnih zajednica i kratkim prehrambenim lancima, kao razvojnim modelom za mala gazdinstva.
Nemanjići i Vučić izazavali polemiku u Kraljevu !
Danas je u Kraljevu održana konferencija za štampu na kojoj je Dragan Bunardžić-Bukovički ,ispred udruženja „Slovensko društvo“ upoznao medije sa tekstom pisma koga je ovo udruženje uputilo Kabinetu Predsednika Republike i Ministru kulture i infromisanja Vladanu Vukosavljeviću povodom odluke Gradskog veća od 18.juna ove godine da prihvati inicijativu Predsednika Republike Aleksandra Vučića, od 1.juna ove godine, da se u Kraljevu, na Trgu Svetog Save smeštemom između Doma Vojske , hrama Svete Trojice i Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ izgradi spomenik Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom. U tom pismu udruženje izražava svoje neslaganje sa ovom odlukom Gradskog veće jer su oni ,kako kaže Bunardžić, posle višegodišnjeg rada u januaru ove godine i zvanično pokrenuli inicijativu da se na tom Trgu izgradi spomenik njegovom bratu Rastku ,potonjem Svetom Savi. Ispada ,kako je rekao Bunardžić , da gradske vlasti ćute četri meseca na njihov predlog a za četri dana usvajaju Vučićevu inicijativu da Savin brat dobije svoj spomenik u Kraljevu, baš onako kako je to ,u martu, gostujući u jednoj tv emisiji najavio Nikola Selaković,generalni sekretar Predsednika Republike. Ovaj „sukob“ vlasti i jednog udruženja građana oko toga kome od dvojice Nemanjića treba podići spomenik u Kraljevu ima svoju predistoriju koja, bar po onome što je, u ovom trenutku,dostupno javnosti počinje u februara 2016 godine, u Beogradu , kada Odbor za podizanje spomen-obeležja Stefanu Nemanji kojim predsedava Aleksandar Vučić donosi odluku da se raspiše javni konkurs za podizanje spomenika Stefanu Nemanji u okviru spomen-kompleksa „Srpskog srednjeg veka“ na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, saopštila je ,tada, Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. U januaru 2018 godine udruženje „Slovensko društvo“ iz Kraljeva izlazi u javnost sa inicijativom za podizanje spomen znamenja prvom srpskom arhiepiskopu, zasnovanom na jedinom ikonografskom zapisu lika Svetog Save, urađenom za njegova života – fresci Svetog Save u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa kod Prijepolja. Projekat predstavlja deo inicijative udruženja „Slovensko društvo“ da se i na ovaj način, od 2019. do 2021. godine obeleži osam vekova od osnivanja prve srpske arhiepiskopije i proglašavanja obnovljene srpske kraljevine. Prema zamisli, spomenik Svetom Savi bio bi visok oko 4,7 metara, sa postoljem širine 2,5 metara, a inicijatori su ,tada, rekli da je, trenutno, nemoguće pouzdano reći koliko bi njegova izgradnja mogla da košta.Kao autor predloga i potencijalni autor samog spomenika javnosti se,tada, obratio akademski vajar Ivan Marković,inače poreklom iz ovih krajeva koji ima veliko isksustvo sa sličnim projektima u zemlji i inostranstvu. Mesec dana kasnije , marta 2018 , u Beogradu , javnost saznaje da je na konkursu za spomenik Stefanu Nemanji pobedio rusko-srpski tim na čelu sa skulptorom Aleksandrom Rukavišnjikovim iz Moskve i arhitektom Petrom Arsićem iz Beograda . Članovi komisije koja je tako odlučila su Nikola Selaković i akademici Ljubomir Maksimović i Svetomir Arsić – Basara.Javnost tada saznaje da je za realizaciju ovog Spomen kompleksa potrebno u potpunosti izmestiti železničku stanicu na novu lokaciju Prokopa, ali i izvršiti celokupnu rekonstrukciju sadašnjeg Trga kod železničke stanice , po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja te da bi ovaj projekat mogao da se realizuje, u koliko se rekonstrukcija trga izvede u isto vreme kada i rekonstrukcija Karađorđeve ulice.
Prvoj juna ove godine iz kabineta predsednika Srbije upućena je kabinetu gradonačelniku Kraljeva inicijativa predsednika Republike u kojoj se ,između ostalog kaže: „U periodu u kome obeležavamo 800 godina od krunisanja Stefana Nemanjića za prvog kralja Srbije i uzdizanja srednjovekovne Srbije u rang kraljevine… mišljenja sam da bi podizanje spomenika Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom na Trgu Svetog Save u Kraljevu bio dostojanstven način obeležavanja velikog jubileja“ a Gradsko veće ,kako smo i rekli u uvodu ovog teksta tu inicijativu prihvata i predlaže Skupštini grada da donese odluku o stvaranju neophodnih urbanističko tehničkih predpostavki i izdvajanju 10 miliona dinara za igradnju spomenika.Prema rečima Dragana Bunardžića ,na današnjoj konferenciji za štampu udruženja „Slovensko društvo“,oni svojim obraćanjem žele da ukažu na činjenicu da im se ,do sednice Gradskog veća, a i posle nje niko nije obratio iz gradske uprave niti pak od čelnika grada da im kaže bio šta o njihovom,kako on kaže veoma utemeljenom i dokumentima potkrepljenom, predlogu ali zato ,kaže on, ishitreno reaguju na inicjativu Aleksandra Vučića koja ,po mišljenju udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva, nije valjano dokumentovana i obrazložena.I tako, posle osam vekova bez spomen obeležja u gradu na čijoj teritoriji se nalaze manastitri Žiča i Studenica rasprave oko gradnje spomen obeležja nekome od braće Nemanjića,prete da konfrontiraju jedno udruženje građana sa aktuelnim vlastima. Ostaje nam da sačekamo i vidimo,obzirom da je,ovih dana otpočelo izmeštanje beogradske železničke stanice ko će prvi dobiti spomenik, otac Stefan Nemanja u Beogradu, ili neki od njegovih sinova u Kraljevu.
Kraljevo domaćin Zajedničke vežbe Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova
Danas je na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane postavljeno zvanično obaveštenje u kome se kaže:
„Vežba Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova „Zajednički udar 2018“ biće održana 27. juna 2018. godine, sa početkom u 10 časova, na dve lokacije,na Trgu srpskih ratnika i Atletskom stadionu u Kraljevu.Na vežbi učestvuju pripadnici Žandarmerije, SAJ, Helikopterske jedinice, Policijske brigade i Interventne jedinice policije zajedno sa Specijalnom brigadom Kopnene vojske, jedinicama Vojne policije Vojske Srbije, bataljonom Vojne policije specijalne namene „Kobre“ i snagama za podršku iz vazduhoplovnih brigada RV i PVO.Nakon vežbe uslediće prikaz pešadijskog ešalona snaga za reagovanje Vojske Srbije, koji je opremljen naoružanjem i vojnom opremom po „Projektu 1500“ i vojna svečanost polaganje vojničke zakletve vojnika na služenju vojnog roka generacija JUN 2018.“
Kraljevčani su ,inače, već dva dana u prilici da,u centru grada i na gradskom keju, prate vežbe pripadnika združenih snaga koje će učestvovati na pomenutoj vežbi.Zbog njihovih priprema a i zbog same vežebe režim saobraćaja u pojedinim ulicama u centru grada je ,već dva dana, izmenjen a o tome su građani obavešteni putem lokalnih medija.Iako to nigde ,zvanično,nije rečeno gradom se pronose informacije da će ovoj vežbi u sredu ,uoči Vidovdana, prisustvovati državno rukovodstvo predvođeno Predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem.
Promene u režimu saobraćaja u Kraljevu zbog združene pokazne vežbe „Zajednički udar 2018“
U sklopu priprema za združenu pokaznu vežbu „Zajednički udar 2018“, od 22. juna u pojedinim ulicama u gradskoj zoni u Kraljevu, saobraćaj će biti zaustavljan na po nekoliko časova tokom dana.
Od 22. do 24. juna, od 10.00 do 11.00 sati, biće obustavljen saobraćaj u Pljakinoj ulici i na Ibarskom mostu, a 25. juna, od 10.00 do 12.00 sati, u Ulici cara Lazara, Pljakinoj ulici i na Ibarskom mostu.
Na dan održavanja vežbe, 27. juna, od 5.00 ujutru do 13.00 časova, biće obustavljen saobraćaj u ulicama IV Kraljevački bataljon (celom dužinom), Hajduk Veljkovoj (od raskrsnice sa Ulicom Miloša Velikog do raskrsnice sa Ulicom IV Kraljevački bataljon) i u Tomislava Andrića – Džigija (od raskrsnice sa Ulicom Hajduk Veljkovom do skretanja prema tržnom centru nad garažama), od 9.00 do 12.00 sati u Ulici cara Lazara i od 10.00 do 12.00 sati u Pljakinoj ulici i na Ibarskom mostu.
Od 22. do 24. juna, na Trgu srpskih ratnika, biće ograničeno kretanje i zadržavanje građana od 8.00 do 14.00 časova, a 25. i 27. juna od 9.00 do 12.00 časova.
Države su dužne da kreiraju bezbedne pravne sisteme za novinare
Danas je,u Kragujevcu,počeo dvodnevni seminar za novinare i urednike medija iz centralne Srbije,Šumadije i Pomoravlja na temu „Sloboda izražavanja,pravo na privatnost i medijska etika“. Seminar organizuju Savet Evrope i Savet za štampu a cilj je upoznavanje medijskih poslenika sa praksom i iskustvima Evropskog suda za ljudska prava kao i sa iskustvima iz. rada Saveta za štampu.O ovim temama polaznicima seminara danas su govorile Bolgarka Benko,pravnica iz Evropskog suda za ljudska prava,Gordana Novaković generalni sekretar Saveta za štampu i Tamara Skrozza,članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.Seminar sutra nastavlja rad i predviđeno je da se polaznici upoznaju sa slobodom izražavanja u onlajn sferi kroz slučajeve Evropskog suda za ljudska prava.
Završeno još jedno, lepo, druženje kraljevčana u Beogradu
Juče je ,u Beogradu, održan VIII tradicionalni skup kraljevčana u organizaciji beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Ni kiša koja je padala uoči susreta , ni oblaci koji su se ,tokom prepodneva, nadvili nad Beogradom nisu pokolebali stotinak kraljevčana da se ,u dobrom raspoloženju i uz prigodan program, druže na tradicionalnom „ Kajmak –balu“. Njihovo druženje igrom i pesmom ulepšali su najmlađi članovi KUD „Moravac“ iz Adrana , KUD „Ratina“ i deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo. Pored Milana Novakovića,predsednika beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“,koji je ,prema opštem mišljenju svih ,najzaslužniji za održavanje ovih susreta ,prisutne kraljevčane pozdravili su i Nenad Nerić državni sekretar u Ministarstvu za rad,boračka i socijalna pitanja, Sreten Jovanović pomoćnik gradonačelnika grada Kraljeva i Igor Tešić iz Turističke organizacije Kraljevo. Svi oni su istakli aktivnosti kraljevčana okupljenih oko njihove brogradske podružnice koja je,prošle godine, nagrađena i priznanjem grada Kraljeva „Zaslužna orrganizacija“.Podrška i pomoć grada nije izostala ni prilikom organizovanja ovih,osmih susreta.