subota, 07. septembar 2024.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Hvala pčelama!

Objavljeno: 09.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Autorka izložbe viši kustos ,istoričar Mirjana Savić

Sinoć je ,u Narodnom muzeju u Kraljevu, otvorena izložba  pod nazivom „ Hvala Pčelama-Istorija pčelarstva u kraljevačkom kraju “ čiji je autor  Mirjana Savić,viši  kustos istoričara.

Ova izložba i čin njenog otvaranja ukazali su na , najmanje , dve činenice. Prva je da je intersovanje za pčelarstvo itekako prisutno što se manifestovalo brojnom publikom kakva odavno nije zabeležena na jednom  događaju u kraljevačkom Narodnom muzeju. Druga činjenica je da pčelarstvo, kao grana poljoprivrede , ima u Srbiji i u kraljevačkom kraju dugu tradiciju koja seže još u srednjevekovni period.

Sačuvani istorijski izvori svedoče o značajnoj ulozi srpskih manastira u srednjem veku u širenju pčelarastva. Svi vladari iz dinastije Nemanjića su su podržavale pčelarenja a vosak je ,tada , bio  značajnij proizvod od meda. Oni ,vladari  , su svedoče dokumenta manastirima darivali posede sa ulijama ,uljanicama (pčelinjacima) a uljari (pčelari) su bivali oslobađani svih drugih obaveza.

I iz perioda kada su ovim prostorima vladali Turci Osmanlije postoje brojna dokumenta , posebno ona o spahijskom porezu ,iz koji se da zaključiti da je pčelarstvo bilo razvijeno.Jer, pravilo je bilo da se naturalni porez ,ušur, od pčelinjaka plaća po tarifi od akče na manje od deset košnica.Tako u dokumentima iz 1560 godine kada je ovaj kraj , oko tadašnjeg Rudo Polja  i ,kasnije , Karanovca,  bio deo Požeške stoje podatci , da je , recimo selo Kruševica nadomak manastira Žiča imalo 31 domaćinstvo i davalo je destak 85 košnica.

U  Karanovcu , 1805 godine , posle proterivanja Turaka  tokom Prvog srpskog ustanka , Karađorđe dozvoljava da se , zarad zadovoljenja potreba ustanika u Tursku mogu davati(izvoziti) samo med , maslo i kože dok se promet voska ograničava. Racionalno pčelarstvo, poput mnogih novina, poteklih u Vojvodini proširilo se pod osmanskom vlašću i u Srbiji a u Vojvodini su se pojavile i prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku „Novi pčelar“ i „Pčelar“ štampne u Beču koje je napisao sveštenik ,ekonom i katiheta Avram Maksić (1792-1845) iz Sombora.

12  novembra 1897 godine , u tadašnjoj Kraljevini Srbiji , osnovano je Srpsko pčelarsko društvo koje je dalo snažan posticaj unapređenju pčelarstva.

Predsednik Društva pčelara Kraljevo Dragan Rakicević

Prema rezultatima popisa iz 2012 godine utvrđeno je, piše u izuzetno dobro urađenom katalogu za ovu izložbu , da se u Srbiji  preko 31000 gazdinstava bavi pčelarstvom od kojih je najveći broj u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu beleži se konstantan rast broja košnica kojih je 2014 bilo 248.000 , 2015 godine 290.000 a 2017 370.000 košnica. Devedesetih godina prošlog veka u Kraljevu su organizovane prve izložbe pčelarstva i organizovani prvi debatni klubovi o pčelarstvu a praksa stručnog usavršavanja pčelara se  kontinuirano obavlja.  Za to su zaslužni brojni stručnjaci , među kojima i oni iz Veterinarskog instituta iz Kraljeva  predvođeni dr.Nadom Dugalić-Vrndić i dr Kazimimirom Matovićem. Matovićevi stručni radovi doprineli su da Kraljevo bude prepozanti na mapi svetske nauke o pčelarstvu. Jedan je od 60 koautora iz 31 zemlje sveta  knjige „No bees,No life“. Uz preporuku  organizatroima da katalog izložbe učine dostupnijim široj javnosti  završavamo ovaj izveštaj rečima autora izložbe Mirjane Savić: „ Poslednjih decenija opstanak pčela doveden je u pitanje. Ovo se mora shvatiti ozbiljno jer 84% biljnih vrsta i 76% proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Zato hvala pčelama koje ,milionima godina, učestvuju i , nadamo se, učestvovaće u očuvanju biodiverziteta naše planete. Na nama je da im to omogućimo jer time štitimo

Vek i po kraljevačke biblioteke

Objavljeno: 08.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Direktor kraljevačke biblioteke mr Miša Milosavljević

Prigodnom akademijom  , za čiji scenario se pobrinuo poznati dečiji pesnik Dejan Aleksić, sinoć je u Svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva obeleženo 150 godina rada Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“iz Kraljeva.

Kako je i red goste je najpre pozdravio magistar Miša Milosaljević , aktuelni direktor kraljevačke biblioteke, a zatim su nekadašnji direktori  ove renomirane ustanove Mitar Mitrović , Dragan Hamović , Dragana Tipsarević i v.d.direktora Miloje Radović , uz „ asistenciju“ dr.Dejana  Vukićevića bibliotekara savetnika Narodne biblioteke Srbije i nekadašnjeg uposlenika kraljevačke biblioteke , pesnika  Živorada Nedeljkovića , glumaca Aleksandra Srećkovića-Kubure, Jelene Ilić, Zorana Cerovine , Predraga Pavlovića i učenika  Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjaci“ iz Kraljeva, gostima u prepunoj Svečanoj sali gradske skupštine na zanimljiv i zabavan način dočarali vek i po trajanja biblioteke kraljevačke.

Sve je počelo još daleke 1868 godine kada je otvorena Prva čitaonica u Karanovcu.  Karanovac je tada imao oko 1.900 stanovnika, od kojih je jedva četvrtina bila pismena. Varoš tada tek polako postaje trgovački značajna za ovaj deo Srbije, ali je još daleko od kulturnog centra.Nije zabeležno ni ko su bili osnivači, ni gde se nalazila a  do podatka  o njenom postojanju  došlo se posredno, 1868. godina se navodi u izveštaju upravnika Čitaonice 1873.g Čitaonica je bila značajna za društveni život varoši. Postoji pozivnica iz februara1875.g iz koje se vidi da Čitaonica organizuje Besedu izvesnog „gospodina Luke Petrovića“, sa recitacijama i igrankom u jednoj gostionici. Čitaonica se razvijala i do Prvog svetskog rata imala već više od 3 hiljade knjiga Između dva svetska rata u Kraljevu nije postojala jedna gradska biblioteka, već više knjižnica pri školama, Jugoslovensko-francuskom klubu i u Žiči. Savremeno bibliotekarstvo u Kraljevu počinje 1945. godine osnivanjem Narodne biblioteke, koja je od tada više puta menjala ime, a od 2001.g nosi ime Stefana Prvovenčanog.

Biblioteka „Stefan Prvovenčani“,danas  ima oko 250 hiljada knjiga i časopisa, više od 10 hiljada članova. Organizuje oko 300 programa godišnje  a van granica grada u kome snažno utiče na kreiranje kulturnog života i javnih kulturnih politika je poznata po svojoj bogatoj izdavačkoj delatnosti i po značajnim piscima koji su njeni današnji uposlenici. Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je jedan od najvećih i najboljih izdavača poezije u Srbiji. Knjige objavljene u ediciji „Povelja“ dobile su sva značajna priznanja za poeziju koja se dodeljuju u Srbiji. Poslednja nagrada „Meša Selimović“ dodeljena je Dejanu Iliću, čiju je knjigu objavila ova izdavačka kuća.Izdanja „Povelje“  dobila su brojne nagrade: „Branko Miljković“, Zmajevu nagradu, „Vasko Popa“, „Rade Drainac“…U biblioteci ,danas, rade Živorad Nedeljković, dobitnik najznačajnijih pesničkih nagrada (Zmajeva, Disova, „Meša Selimović“),Dejan Aleksić, nagrađivan i kao pesnik i kao autor knjiga za decu (Zmajeva, Brankova, nagrada SANU, „Politikinog zabavnika“, „Neven“), Gordana Timotijević (nagrada Večernjih novosti, Zmajeva, „Gašino pero“),Miloš Milišić, Miloje Radović, pisac za decu…Kraljevačka biblioteka priređuje autorske izložbe u čast pojedinih pisaca i događaja. Izložba o Stefanu Prvovenčanom, kao državniku ali i književniku, upravo gostuje u Nišu, a viđena je i u Ljuboviji, Beranama, Nikšiću, Podgorici..

I Žički duhovni sabor Preobraženje je značajna kulturno-naučna manifestacija ,pokrenuta 1992 godine, čiji je biblioteka  suorganizator,od 1993 godine, zajedno sa Narodnim muzejom iz Kraljeva i Književnim klubom Kraljevo.

Biblioteka je u ovog ,jubilarnoj , godini organizovala niz prigodnih programa,od koji je veliki broj posvećen deci od kojih je čak 17 realizovano u nedavno završenoj Dečijoj nedelji.

Sinoćnja Svečana akademija propraćena je i izložbom h „Biblioteka nekad i sad“, koju su priredile Nataša Antonijević, Ana Voštinić i Marijana Jakšić.

Obeležavanje jubeleja je,danas,  nastavljno  organizovanjem   dvodnevnog  simpozijuma „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“. Svoje učešće su  najavili bibliotekari iz mnogih gradova, kao i iz Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice srpske, Univerzitetske biblioteke iz Beograda i Kragujevca i biblioteke Učiteljskog fakulteta, kao i iz više izdavačkih kuća.

Kraljevo je proslavilo Kraljevdan

Objavljeno: 08.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Zaslužni građanin grada Kraljeva za 2018 godinu  Miroljub Miša Dugalić

Kraljevo je ,danas , svečanom sednicom Skupštine grada obeležilo svoj dan grada-Kraljevdan. 7 oktobar je , pre dve decenije , odabran za dan grada u znak sećanja na Stefana Nemanjića , poznatijeg , posle krunisanja u obližnjem manastiru Žiča kao  Prvovenčani , jer   tog datuma   vernici Srpska pravoslavna crkva slave  čak četri svoja svetca Svetu prvomučenicu Teklu , prep. Simona , sv. Kralja Vladislava i prep. Davida. Kraljevo je te , 1998 godine ,  spadalo u krug onih gradova u kojima je predhodno  došlo do smene vlasti posle čuvenog Miloševićevog „lex specijalisa“ kojim je priznao rezultate glasanja iz novembra 1996 godine , u februaru 1997 godine , posle dolaska izaslanika OEBSA Felipea Gonzalesa u Beograd.Tadašnje rukovodstvo grada je izborom novih heraldičkih obeležaja i novog datuma Dana grada želelo da napravi diskontinuitet sa , kako su  tada govorili, vlašću koja u Kraljevu traje od 1945 godine.

Odbornici i gosti na  svečanoj sednici su najpre saslušali izveštaj  gradonačelnika Kraljeva  dr.Predraga Terzića o investicijama u infrastrukturu grada  započetim i realizovanim između dva praznika  kao i započetim investicijama u privredi od kojih su , svakako , najvažnije gradnja fabrike tekstila turske kompanije „Tai group“ u kojoj će ,kažu, biti zapošljeno 2500 radnika i fabrike „Leoni“ u kojoj će , kada bude kompletno završena , biti angažovano preko 4000 radnika.

U nastavku sednice  su , kao i predhodnih godina , dodeljena najveća  priznanja grada Kraljeva: Diploma zaslužnog građanina , Diploma zaslužne organizacije , Oktobarska nagrada grada Kraljeva , specijalna nagrada „Milomir Glavčić“ koja se dodeljuje za podsticanje humanosti  kao i Zvanje počasnog građanina grada Kraljeva.

Zaslužni građanin grada Kraljeva za 2018 godinu Zoran Vukadinović

Ovogodišnji dobitnici Diplome zaslužnog građanina grada Kraljeva su Zoran Vukadinović , Miroljub Dugalić , Slavoljub Maržik i posthumno Zoran Milojčević-Čombe. Diplome Zaslužne organizacije dobile su: Osnovna škola „IV kraljevački bataljon“, Fudbalski savez Raškog okruga i Matica iseljenika Kraljevo.Oktobarska nagrada grada Kraljevva posthumno je dodeljena legendarnom odbojkaškom treneru Dušanu Boškoviću a specijalna nagrada za podsticaj humanosti koja nosi ime poznatog dobrotvora i velikog donatora iz Kanade  Milomira Glavčića , pripala je , ove godine , Moto klubu „Kings“ iz Kraljeva.Svakako vredan pažnje je gest humaniste iz Kanade Milomira Glavčića koji je,pored grada i sam   novčano nagradio Moto klubu „Kings“ o čemu je prisutne upoznao i nagradu uručio , njegov izaslanik i saradnik u humanitarnim aktivnostima , novinar  Miroljub Miša Dugalić , dopisnik „Politike“ iz Kraljeva koji je,danas, i sam  dobio priznanje grada Kraljeva, Diplomu zaslužnog građanina. Zvanjem počasnog građanina grada Kraljeva nagrađeni su Andrej Verlič iz Maribora za nesebičan lični doprinos razvoju prijateljskih i partnerskih odnosa  između grada Maribora i grada Kraljeva i doktor Ljubodrag P. Ristić,viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU  za dubinsko sagledavanje zavičajne prošlosti.

Trijumf gazdinstva Veljović na Međunarodnom sajam turizma u Novom Sadu

Objavljeno: 06.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Večeras su , u Novom Sadu  na 51. Međunarodnom sajam turizma u (IFTiNS), koji je ove godine okupio 170 izlagača iz Austrije , Bosne i Hercegovine , Crne Gore , Hrvatske , Mađarske, Makedonije, Republike Srpske , Rumunije , Slovenije i Srbije i više od  500 učesnika stručnih skupova ,dodeljene tradicionalne nagrade. Porodično gazdinstvo Dejana i Dragane Veljović iz sela Gledić,  smeštenog u središtu istoimene planine , poznato po proizvodnji čuvene „Rakije iz Rakije“ ali i po višegodišnjoj  saradnja i članstvu  u svetskoj asocijaciji „Slow food“ koja , danas ,okuplja preko milion aktivnih članova iz 150 zemalja sveta , je  doživelo   pravi trijumf osvajanjem tri velike Zlatne medalje (za gastronomsku ponudu gurmanskih specijaliteta , za podnudu seoskog turizma i za promotivne aktivnosti na međunarodnom tržištu) i Diplome sa plaketom Novosadskog sajma za kvalitet.
Svoj mukotrpni pohod ka stvarnju prepoznatljivog brenda  kakav je  „Rakija iz Rakije“ i originalne turističke ponude ,za sada za jednodnevne boravke turista , započeli  su pre jedanaest godina diplomirana pravnica Dragana i njen suprug Dejan ,penzionisani oficir Žandarmerije na velikom , nasleđenom , domaćistvu u teško pristupačnom zaseoku „Rakija“ smeštnom pod samim vrhovima pitomih Gledićkih planina.

Na početku njihovog  bavljenja seoskim turizmom dolazili su znatiželjnici koji su želeli da se upoznaju sa tradicionalnim načinom pečenja šljivove rakije. Nešto kasnije počele su da dolaze i grupe, najpre sastavljene od gostiju grada Kraljeva i pojedinih institucija da bi potom bilo gostiju i iz inostranstva. Amerikanka Una Mekenzi Grin iz Viskonsina provele je čak dva meseca sa porodicom Veljović  u okviru svog studijiskog putovanja čija tema su male, porodične destilerije kakvih je sve više i u državi iz koje dolazi. Pre  tri godine  ovo gazdinstvo posetila je i prva grupa inostranih gostiju čiji je organizator jedna turistička agencija iz Italije. Reč je o gostima koji brodom krstare Dunavom i za koje se organizuju i posebni izleti. Od tada  pa do ove godine porodično gazdinstvo  Veljovića posetilo je preko hiljadu turista samo iz Italije. A oni ih,  što zbog atrakcije  a više iz nužde zbog lošeg puta , prevoze „Rakijamobilom“, preuređenom traktorskom prikolicom zastrtom tkanim ćilimima, najfinijm eksponatima seoskih tkalja do svog gazdinstva gde ih dočekuju sa pesmom i muzikom.

Ogromna i ozbiljna prepreka svim  planovima Veljovića   je putna infrastruktura decenijama zapostavljana i definitivno devastirana katastrofalnim poplavama iz maja 2014 godine, oporavljana  zatim  svake godine  velikim spostvenim ulaganjima i uz minimalnu pomoć lokalne samouprave.

Možda su ova  značajna priznanja  dodeljena Veljovićima ,večeras,  u Novom Sadu , eto , podstrek i  prilika  da lokalna samouprava, grad Kraljevo, ispuni  brojna  obećanja , data od mnogih njegovih funkcionera i popravi tih kilometar seoskog puta. Ako ne zbog Veljovića i dodeljenih im priznanja , onda bar zbog novih turista iz zemlje i inostranstva koji će , kao i do sada , znati da cene  netaknutu prirodu  Gledićkih planina , gazdinstvo Veljovića koje je zadržalo autentični izgled  sa objekatima od kojih su neki stari i više od sto godina  ali i degustaciju   vrhunske  rakije na mestu gde se proizvodi kao i tradicionalni seoski ručak sa obaveznim svadbarskim kupusom iz zemljanog lonca i ostalim specijalitetima pripremanim od organiskih, domaćih proizvoda  na tradicionalan način.

Snaga opština i gradova je u njihovom zajedništvu!

Objavljeno: 05.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Saša Mogić i Darko Drndić

Danas su u Beogradu završene dve , međunarodne ,  specijalizovane sajamske manifestacije .To su 15-ti Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa , „ EcoFair “,  i 41 Međunarodni sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu , „112 EXPO“.

U okviru konferncijskog bloka „ Prevencija i reagovanje u vanrednim situacijama “ govorilo se o pripremi i reagovanju lokalnih samouprava na vanredne situacije , mestu i ulozi privrednih društava i drugih pravnih lica u sistemu zaštite i spasavanja , zbrinjavanju u vanrednim sitaucijama i novinama koje su donele , nedavno usvojene izmene Zakona o lokalnoj samoupravi kroz prezentaciju modela međuopštinske saradnje „Sliv“ u zajedničkom upravljanju rizicima od strane gradova i opština.

Kako je ,u uvodnim napomenama , istakao Darko Drndić menadžer  Savetodavnog centra SKGO, brojne su aktivnosti gradova i opština , pre svih onih okupljenih u Asocijacije slivova Zapadne Morave i Kolubare , u oblasti prevencije i upravljanja vanrednim situacijama koje su se dešavale pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi.Te aktivnosti , prepoznate i podržavane od strane Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije , Stalne konferencije gradova i opština , UNDP za Srbiju i  FAO za Srbiju , u mnogom su uticale i doprinele da Narodna Skupština Republike Srbije  20. juna 2018. godine usvoji Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi i time stvori normativne predpostavke za efikasnije udruživanje lokalnih samouprava. Učestvujući u raspravi pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić je  naglasio da novi pravni okvir predstavlja veliku šansu za udruživanje kapaciteta i resursa lokalnih samouprava što je , po njegovim rečima , posebno važno za manje, ekonomski slabije opštine ali i za sve druge lokalne samouprave , posebno u  aktivnostima preventivnog delovanja i upravljanja vanrednim situacijama uzrokovanim elementarnim nepogodama, bez obzira na njihovu veličinu. Jer , rekao je Mogić, nova pravila udruživanja opština i gradova , sa fokusom na udruživanju kapaciteta kako u izvršavanju njihovih  izvornih tako i poverenih nadležnosti, će omogućiti smanjivanje negativnih efekata dva paralelna procesa koji se , zadnjih godina,  odvijaju u Srbiji a to su proces racionalizacije javnih uprava lokalnih samouprava i proces ustrojavanja  novih budžetskih pravila oličenih u programskoj strukturi lokalnih budžeta.

Klima utiče na sve

Obrazlažući podršku koju , godinama unazad, Program Ujedinjenih Nacija za Srbiju pruža  lokalnim samoupravama  u njihovim aktivnostima usmerenim na upravljanje vanrednim sitaucijama uzrokovanim elementarnim nepogodama , Miroslav Tadić portfolio menadžer UNDP-a u Srbiji je naglasio značaj činjenice da je svest o uticaju klimatskih promena na pojave vanrednih situacija sve prisutnija u aktivnostima lokalnih samouprava u Srbiji.To je , rekao je on , preduslov  i za njihovo snažnije angažovanje na otklanjanju uzroka nastajanja klimatskih promena na tom , lokalnom , nivou. Nova zakonska rešenja koja će zajedničke aktivnosti lokalnih samouprava  učiniti efikasnijim doprinose i toj ,efikasnijoj, borbi protiv klimatskih promena

Raška čuva sećanje na Milunku Savić

Objavljeno: 04.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Završava se opremanje spomen sobe sa eksponatima iz perioda detinjstva Milunke Savić

U slavu žene ratnika, rođene 1892  godine u selu Koprivica kod Jošanjičke Banje, svakog oktobra,od 2016 godine,organizuje se bogat program sa različitim dešavanjima kojima narod ovog kraja i opština Raška održavaju i obeležavaju sećanje na Miluku Savić bez sumnje  jedinstvenu istorisku ličnost našeg naroda..

Posle decenija zaborava ili , tačnije rečeno, povremenog prisećanja na herojska dela Milunke Savić, heroine drugog svetskog rata mnogo šta se , u pozitivnom smislu, promenilo i pokrenulo od kada su ,2016 godine, po prvi put , u Jošančkoj Banji i njenom rodnom selu Koprivici, organizovani Dani Milunke Savić. Za organizaciju manifestacije koja umogome doprinosi očuvanju sećanja na ženu koja je nosioc najviših srpskih i francuskih vojnih odlikovanja , dva ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Srebrne i Zlatne medalje za hrabrost Miloš Obilić , Spomenice oslobodilačkih ratova 1912—1913, Albanske spomenice, Spomenice za oslobođenje i ujedinjenje 1914—1918. dva francuska Ordena legije časti, francuskog ordena Ratnički krst sa zlatnom palmom, ruskog ordena Krst svetog Đorđa Pobedonosca i drugih, zaslužan je Centar za kulturu „Gradac“ i opština Raška.

Kao i predhodnih godina Dani Milunke Savić počinju sadržajima namenjenim najmlađim pa će tako,sutra, u petak 5.oktobra u Sali Doma kulture u Jošaničkoj Banji, koji nosi ime Milomira Glavčića velikog dobrotvora ovog kraja iz Kanade,rođenog u istom selu kao i Milunka, biti prikazan film Radio televizije Srbije„Đaci u Velikom ratu“ a potom predstava  za decu „Čuvari prirode“ u izvođenju  Kraljevačkog pozorišta.Popodnevni deo programa počeće polaganjem venaca na spomenik Milunke Savić a nastaviće se izložbom“Srbija pamti savezničku Bizertu“, Luka Nikolić,recitalom „Stojte galije carske“ u izvođenju Ivane Žigon a potom i tribinom „100 godina od proboja Solunskog fronta“ na kojoj će učestovati potpukovnik dr Dalibor Denda,vojni istoričar, prof. dr Vladan Virijević, prof. dr Božica Mladenović i novinarka RTS-a Vesna Ilić kao moderator tribine.Program se nastavlja i u subotu organizovanim odlaskom do nedavno rekonstruisane kuće Milunke Savić u selu Koprivica gde će ,na platou ispred kuće biti predstavljena knjiga pesama „Bitka na čemernu“  autora  Živojin Stefanović  asitihove će pored njega kazivati iIvana Žigon.

Rekonstruisana kuća Milunke Savić

Recimo, na kraju, da su juče, po rečima Dejana Koturanovića direktora Centar za kulturu „Gradac“ iz Raške i predsednika Mesne zajednice Jošanička Banja , u kuću Milunke Savić uneti prikupljeni  predmeti koji potiču iz perioda njenog  detinjstva i odrastanja kao bi se posetiocima rekonstruisane kuće dočarala atmosfera iz tog perioda kada je selo Koprivica bilo ,sve do balkanskih ratova,  u neposrednoj blizini granice sa ondašnjim Osmanskim carstvom.

Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II  део “  кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка

 

Kad osmeh (po) kaže sve!

Objavljeno: 02.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

-Često imamo programe u školama, ali ovo je bilo neuporedivo iskustvo. Bila sam privilegovana što sam provela vreme sa ovom decom , sa divnim učiteljem, sa roditeljima, komšijama. Za njih je naša poseta bila veliki događaj.  Ako smo im preneli delić one radosti koju su oni nama priredili, srećna sam – kaže književnica Gordana Timotijević, autorka brojnih nagrađivanih knjiga za decu , zaposlena u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva.

Ovim rečima Gordana je opisala atmosferu u isturenom odeljenje studeničke OŠ „Stefan Nemanja“ u selu Bzovik ,smeštenom  na obroncima Radočela ,stotinu kilometara udaljenom od Kraljeva, kada je , juče , zajedno sa kolegama, piscima i bibliotekarima , Biljanom Miljković i Milojem Radovićem , obišla ovu školu povodom obeležavanja 150 godina od osnivanja Čitaonice karanovačke.

A u školi u Bzoviku  je , trenutno, njih troje. Leontina i Tijana u drugom razredu i Lazar u nultom. Žive 2-3 kilometra od škole , tako da zimi ponekad ne mogu da stignu ni traktorom, već jedino peške. A tada bude i zaleđene kose i mokrih nožica. Iz Ušća im stiže učitelj Ivan Milićević.

– Na sreću, dece ima. Ako se ljudi ne budu iseljavali, škola u Bzoviku će živeti bar još desetak godina, a ja se nadam i duže – kaže učitelj Ivan. Pisci su puni reči hvale za ovog mladog čoveka koji ulaže mnogo ljubavi, topline, ali entuzijazma u rad sa decom.

Gosti iz Kraljeva nisu došli praznih ruku. Kao što priliči piscima, doneli suknjige: školsku lektiru, slikovnice, knjige za decu, enciklopedije. Dočekani su uobičajenim posluženjem, pa čak i tortom – što pokazuje koliko su meštani planinskih sela željni događaja.

Ova poseta je samo jedan od događaja u nizu iz bogatog programa  kojim Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva,u 2018 godini obeležava.Tako će ,recimo, ova ustanova, 8. i 9 oktobra biti domaćin stručnog skupa „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“

Još jedna međunarodna prezentacija iskustava Kraljeva u borbi sa elementarnim nepogodama

Objavljeno: 29.09.2018. | autor: KV Novosti -on line

Osjek je , juče , bio domaćin međunarodnog skupa koga su u sklopu EU projekta“SEE URBAN“ , na tamošnjem Građevinskom fakultetu ,oranizovali Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Srbije i Središnji državni ured za Hrvate van Republike Hrvatske.

Skup je organizovan u dve sesije na kojima se govorilo o regionalnom povezivanju  u cilju jačanja  kapaciteta lokalnih samouprava i njihovih institucija  koje se bave smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda i o povezivanju i saradnji na prekograničnim projektima u cilju povlačenja novca iz EU fondova.

U delgaciji Srbije koju je predvodio Ivan Bošnjak ,državni sekretar u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Srbije,bili su i predsednica Skupštine SKGO i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, Sandra Nedeljković,zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije, Darko Drndić menadžer  Savetodavnog centra SKGO.

Zbog rezultat ostvarenih  u organizovanju i vođenu poslova  vezanih za prevenciju i upravljanje vanrednim situacijama izazvanim elementarnim nepogodama , gradu Kraljevu je odato priznanje učešćem  njegova dva predstavnika u sastavu zvanične delegacije Srbije.

Tako su ,na skupu u Osjeku bili član Gradskog veća dipl.inž.šumarstva Aleksandar Cvetković i  Načelnik Odeljenja za poslove Civilne zaštite gradske uprave, dipl.inž.rudarstva Zdravko Maksimović.

Bila je to prilika da ,učestvujući u raspravi, Zdravko Maksimović predstavi iskustva grada Kraljeva na poslovima  prevencije i upravljanja vanrednim situacijama izazvanim elementarnim nepogodama kao i iskustva iz prve godine rada Asocijacije opština i gradova iz sliva Zapadne Morave udruženih u cilju jačanja kapaciteta   javnih uprava tih lokalnih samouprava za borbu sa elementarnim nepogodama.

Politički odnosi dve države nisu na zavidnom nivou  ali učesnici skupa su se složili da, iako je Dunav granica on ne deli rizike od elementarnih nepogoda koje niti poznaju niti priznaju granice i nacije.Zato je saradnja i udruživanje u borbi protiv elementarnih nepogoda  na lokalnom nivou u pograničnim oblastima  neminovna iz brojnih razloga.

U razvoju Kraljeva Rusi su ostavili neizbrisive tragove !

Objavljeno: 20.09.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć je, u  Ambasadi Republike  Srbije u Moskvi održana uspešna prezentacija i  predavanje na temu „Kulturno nasleđe srednjovekovne  Srbije i odnosi Srba i Rusa (na primeru grada Kraljeva)“. Događaj su zajednički organizovali Ambasada Srbije i Narodni muzej Kraljeva.

Publici koju su mahom činili profesori i studenti  koji izučavaju slavistiku, kao i studenti iz Srbije  koji uče na raznim fakultetima u Moskvi napre se obratila Mirjana Savić , viši kustos-istoričar koja je govorila o „Srpsko-ruskim odnosim u Kraljevu 1918-2018“. Kroz svoju prezentaciju ona je dala pregled jednog veka zajedničkog života Rusa i Srba u Kraljevu, politička, privredna, kulturna i naučna prožimanja , tragove Kraljevčana u Rusiji , kao i crtice o Kraljevčanima koji su na različite načine doprineli širenju ruske kulture, umetnosti i nauke u Srbiji.

Posle revolucionarnih zbivanja iz februara i oktobra 1917 godine i trogodišnjeg građanskog rata prestala je da postoji craska Rusija a vlast su preuzeli boljševici predvođeni Lenjinom. Značajan broj  od oko dva milona Rusa mahom pripadnika svih slojeva elite carske Rusije spas je potražio u emigraciji širom sveta  a njih oko 40000 je utočište našlo u ondašnjoj kraljevini Jugoslaviji , najvećim delom u Srbiji. Deo njih ,oko tristotine , obreo se i u Kraljevu u kome i danas žive njihovi brojni  potomci. Od svog dolaska pa do današnjih dana  davali su i daju veliki doprinos  razvoju grada na Ibru. Profesori Ignjatije Poderegin, Feodor Rajevski, Ivan Vedenski i  drugi odškolovali su generacije đaka , Mihail Glušenko je u periodu od 1922 do 1927 godine  projektovao crkvu Blagoveštenje u  selu Vrdilima  i oslikao njen ikonostas . U Kraljevu je  živeo i ataman Kubanskih Kozaka ,Naumenko… Nijh  59  našlo se  na spisku među 2196 identifikovanih žrtava streljanja koga su izvršili Nemci oktobra 1941 godine u Kraljevu. U borbama za oslobođenje Kraljeva novembra 1944 godine izginulo je 357 pripadnika Crvene armije a njihovi posmrtni ostatci su 1962 godine ,uz najveće vojne počasti, preneti u zajedničku grobnicu u Jagodini.

 U nastavku predstavljanja o nasleđu srednjovekovne Srbije govorila Suzana Novčić, muzejski savetnik i istoričar umetnosti.Ona  je govorila o   „Srpskoj  umetnost druge polovine 12. i 13 veka – Raška škola“ a njena koleginica Tatjana Mihailović, muzejski savetnik-arheolog,  je održala predavanje naslovljeno „Između Vizantije i zapada – Studenička plastika i njen uticaj na druge vrste umetnosti“. Predavnje je posvećeno visokim dometima studeničke plastike, najvažnijeg romaničkog ostvarenja srpskog srednjeg veka, koja Bogorodičinu crkvu u Studenici svrstava u isto vreme i među najlepše evropske crkve XII veka.

Snaga zajednice za borbu protiv prirodnih katastofa je u međusobnom poverenju njenih pripadnika!

Objavljeno: 18.09.2018. | autor: KV Novosti -on line

Na razgovorima organizovanim u forumima , danas u Beogradu , tokom drugog dana trodnevne međunarodne konferencije Understending Risk Balkans Conference , Odelejnju za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva ukazano je svojevrsno priznaje činjenicom da je to jedini predstavnik lokalnih samouprava sa prostora čitavog Balkana kome je omogućeno da predstavi svoja iskustva i svoje aktivnosti u inovativnim pristupima procena rizika od katastrofa izazvanih, mahom, posledicama klimatskih promena.

 

Trodnevna međunarodna konferencija „Understending Risk Balkans Conference“ (Razumeti rizike) je okupila stručnjake i praktičare iz sektora javnih uprava nacionalnih nivoa , istraživačkih instituacija ,nevladinog sektora ,civilnog duštva kako bi , na jednom mestu ,razmenili isksutva i upoznali se sa najnovijim rešenjima koja su dobla potvrdu u praksi identifikovanja i procena rizika od katastrofa. Iako u svom nazivu ima odrednicu balkanska, konferencija je okupila eksperte iz preko pedeset zemalja iz čitavog sveta.

I baš na takvom skupu data je prilika da grad Kraljevo ,tačnije Odelejnje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada da predstavi svoja iskustva i svoje aktivnosti u inovativnim pristupima procena rizika od katastrofa. To je , sudeći po brojnim pitanjima postvaljenim mu posle nastupa , ali i po aplauzu koga je dobio , vrlo uspešno obavio diplomirani inžinjer rudarstva Zdravko Maksimović, načenik ovog dela gradske uprave Kraljeva. U svom nastupu na panelu pod nazivom „Uloga zajednice u pripremi i reagovanju na katasrofu“ , odmah posle eksperata iz Meksika koji su govorili o iskustvima ove latino- američke države u angažovanju aktera iz njihove zajednice u reagovanju na katastrofu ,Maksimović je govorio o iskustvima Kraljeva kao lokalne zajednice , stečenim kroz suočavanje sa posledicama zemljotresa 2010 godine i katastrofalnih, majskih, poplava 2014 godine.

 

„Bilo je to , rekao je Maksimović , bolno otrežnjenje i shvatanje da smo u vremenima tranzicije olako i bespotrebno odbacili i neka dobra rešenja iz predhodnog perioda poput sistema angažovanja i uključivanja građana u procese prevencije i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda kroz sistem civilne zaštite. Izvukli smo pouke ,organizovali se ,krenuli i za kratko vreme mnoge naše ideje materijalizovali.

Toga ne bi bilo bez međusobnog poverenja svih aktera u lokalnoj zajednici koga gradimo i dalje i za koje smo svesni da je ključ za kreiranje uspešnog i efikasnog sistema uključivanja građana u poslove prevencije i upravljanja vanrednim situacijama kroz razvijanje mreže poverenika civilne zaštite. U međuvremenu krug onih koji su prepoznali ,zašto ,kako , i šta to radimo se širi i van naše ,lokalne, zajednice . Širi se i to , neophodno, poverenje u naše inicijative poput recimo našeg modela udruživanja lokalnih samouprava za zajedničko delovanje u prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama u asocijacije rečnih slivova . Pored podrške u zajednici širi se i krug onih koji shvataju šta to radimo i koji nas , na razne načine ,podržavaju poput Kancelrije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Stalne konferencije gradova i opština,UNDP za Srbiju, FAO za Srbiju ,Caritas-a , naučnih i obrazovnih ustanova ,organizacija civilnog društva ,medija….evo ,zaključno sa ovom ukazanom nam prilikom ,i čašću , da i vama predstavimo naše aktivnosti“