U Moskvi su, pre dva dana , na predlog Ekspertske komisije za crkvenu umetnost, arhitekturu i restauraciju Moskovske Patrijaršije, uručena priznanja  dvadesetorici  umetnika za njihove doprinose ikonopisu, mozaiku, freskopisu,zlatarstvu, graditeljstvu…

Među nima je i kraljevčanin Goran Ristović- Filigran Pokimica , nadaleko poznati i priznati majstor,umetnik ovog starog zanata.Njemu je dodeljena diploma za visoka dostignuća u crkvenom umetničkom zlatarstvu.

Godinama unazad ,Goran Ristović je ,svojim radovima, utemeljenim velikim  na estetici Istoka, koji je njemu, kao filologu i znalcu turskog ,arapskog i niza dugih jezika blizak,  izvorište nepresušne inspiracije za dela koja danas,  poput ,recimo , 6 srebrnih  kandila iznad Vitlejemske Zvezde u Crkvi Hristovog rođenja, krase najznačajnije pravoslavne hramove širom sveta.

Njegove radove odlikuje vrhunska veština ručnog ,umetničkog rada u staroj ,filigranskoj tehnici kojom su ,svojevremeno, na ovim prostorima vladali samo  majstori iz Prizrena.

Posle izložbi u Galeriji RTS-a, Narodnom muzeju Kraljeva, Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu radovi ovog umetnika biće dostupni beograđanima  od 9.aprila ove godine u Manakovoj kući.

Tog dana Etnografski muzej  u Beogradu  otvara  izložbu njegovih radova nazvanu „Raskršća“ a u katalogu za tu izložbu umetnik je , posvećujući  izložbu Beogradu , napisao: „Belom Gradu… na raskršću vekova i prostora rođenom, na ukrštenoj Savi i Dunavu napojenom, na krstu uzraslom, obraćamo se ovom izložbom filigranskih krstova. Suštinski istim, a stilski različitim. Višeslojnim. Baš kao što je Beograd.“

Akademijom nazvanom „Nismo zaboravili“  održanom u svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva , polaganjem venaca na Spomenik palim kraljevčanim u ratovima  vođenim na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina , i parastosom koga je služio episkop Žički Justin sa sveštenstvom eparhije, danas je u Kraljevu završeno ovogodišnje obeležavanje  Dana sećanja na branioce otadžbine u ratovima  od 1990 do 1999 godine.

Celonedeljni program podsećanja na žrtve krvavih ratova vođenih tokom devedsetih godina prošlog veka na prostorima nekadašnje ,zajedničke , države Jugoslavije i NATO agresiju optočetu 24 marta 1999 godine započeo je  ,prošlog ponedeljka,  otvaranjem izložbe „NATO bombardovanje železničkih objekata i komunikacija u kraljevačkom kraju“ autora dr.Milana Matijevića.

Predhodnih dana u Kraljevu se promovisane i dve knjige koje se  ,na različite načine , bave tim teškim i traumatičnim danima .Jedna je monografija  „Kraljevo na putevima istorije“ čiji je autor general Milisav Sekulić a druga je „ Spomenica poginulih u ratovima 1990-1999 godine s područja Kraljeva“  autora dr Koste Nikolića i dr.Miloša Timotijevića.

U ovoj knjizi dati su podatci o 139 poginulih koji su  ,na razne načine vezani za Kraljevo i ona ima tri spiska . Prvi se odnosi na ljude koji su rođeni u Kraljevu i okolini , ili su pred početak rata, u kome su poginuli , bili žitelji Kraljeva, takvih je 83. Drugi deo se odnosi na ljude čije su se porodice doselile u Kraljevo posle  njihove pogibije ,reč je o 28 osoba. Na kraju se nalazi spisak ljudi koji su poginuli kao pripadnici 252. oklopne brigade, a nisu iz Kraljeva, niti su njihove porodice došle u Kraljevo posle njihove smrti , takvih je 28 pojedinaca “.  Ako se posmatra samo uži spisak ljudi sa područja Kraljeva koji su poginuli, njih 83 , u proseku su imali 29,6 godina . Ako bi se posmatrala samo civilna lica , zapravo rezervisti , najviše su stradali ljudi koji su po zanimanju bili radnici, potom seljaci. Život su najčešće gubili rezervisti i vojnici na odsluženju vojnog roka. Stradali su i aktivni vojnici, podoficiri i oficiri ,svaki četvrti od poginulih. Među poginulima 47 odsto njih nije bilo oženjeno.

Govoreći  na današnjoj Akdemiji povodom Dana sećanja gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je, između ostalog, reako: „Nekad smo bili nacija u nastajanju, nacija sa velikim brojem dece u svakoj porodici, danas to nismo. Ne smemo da izgubimo više nijednog vojnika, već moramo da imamo nove lekare, inženjere, profesore, radnike, ljude koji će doprinositi razvoju ove zemlje i koji će se boriti za ovu zemlju na drugi način. Ne ratovima više. Nadam se da se rat više nikad neće dogoditi i da ćemo svoje  pobede  nizati na drugim poljima.“

Gradsko veće grada Kraljeva je , danas , na svojoj 83 sednici ,opet , razmatralo jedan prigovor potencijalnog investitora za izgradnju mini hidro elektrane na Grajićkoj reci u selu Mlanča na obroncima Radočela i Čemerna . Ovoga puta Gradsko veće je , jednoglasno,  potvrdilo negativno Rešenje o lokacijskim uslovima  Odeljenja za  urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.

Reč je o prigovoru  „ Elektorslatine “ d.o.o , preduzeća registrovanog  oktobra meseca 2018 godine, od 14.decembra 2018 godine na  negativnu Odluku o lokacijskim uslovima izdatu 12.decembra 2018 godine od strane Odeljenja za  urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.

Ovaj organ je  u  svom dokumentu , pozivajući se na  objedinjene  procedure predviđene za pribavljanje mišljena  drugih nadležnih organa i institucija, negativno odgovorio potencijalnom investitoru pozivajući se na mišljenje Republičkog hidrometerološkog zavoda koji je  za priloženu hidrološku studiju rekao da je nejasna i nekompletna . Uz to u  negativnom  Rešenju o lokacijskim uslovima navedeno je i negativno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije iz novembra 2018 godine, u kome se kaže da je planirano ili već izgrađeno još tri mini hidro elektrane na Grajićkoj reci i njenim pritokama čime je više od 50% vodotoka ove reke do njenog ušća u Studenicu izmenjeno ili se planira da to bude učinjeno uvođenjem u cevovode.

Deset sednica pre ove današnje Gradsko veće je ,postupajući kao drugostepeni organ sa osam glasova za prihvatilo prigovor potencijalnog investitora, „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca  na negativno mišljenje o lokacijskim uslovima dato od  Odeljenja za  urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti .Ovaj investitor  je hteo da sagradi mini hidroelektarnu derivacionog tipa , sa branom „Tirolskog“ tipa ,i cevovodom koji transportuje vodu do mašinskog postrojenja, ukupno instalisane snage 984 kW na , i danas pominjanoj, Grajićkoj reci  na kojoj  Prostorni plan grada Kraljeva predviđa  gradnju akumulacije „Preprana“ kao dela budućeg sistema za vodosnabdevanje Kraljeva.

Raduje činjenica da je  Gradsko veće grada Kraljeva, promenilo  stavove o sve češćim zahtevima investitora u mhe  i   ovom , današnjom , odlukom stalo na stranu stručnih mišljenja i suprotstavilo se  neutemeljinim zahtevima investitora mini hidro elektrana derivacionog tipa.

Ohrabruje i zahtev pokrenut od Miloša Ugrenovića,člana Gradskog veća da se ovaj organ jednim generalnim  stavom lokalne samouprave , baziranim na stučnim mišljenjima nadležnih organa ,odredi prema svim budućim zahtevima potencijalnih investitora koji bi da grade mini hidro elektrane na teritoriji grada Kraljeva.

Ovaj zahtev ima puno opravdanje jer , još  2009 godine , kada je doneta prva Uredba o potsticajima za gradnju mhe,  nisu sagledane mnoge bitne činjenice a posebno  je pogrešno protumačen (i prihvaćen) Katastar mini hidroleketrana urađen još 1987 godine, na bazi vrlo površnih hidroloških i energetskih analiza i bez razmatranja ekoloških i socioloških uticaja na okruženje, koji je predvideo gradnju ovih energetskih objekata na čak 856 lokacija u Srbiji.

Prilika je da grad Kraljevo bude jedna od prvih lokalnih samouprava koja će ,poštujući struku jasnim stavom definisati koji su to tipovi hidroenergetskih  objekata štetni po životnu sredinu i ruralni razvoj a koji to nisu.

Kraljevo je danas bilo domaćin okruglog stola koga je organizovao Evropski pokret u Srbiji uz podršku Evropske unije i Ministarstva spoljnih poslova Norveške  na kome su prisutni upoznati sa dokumentom „Tehnički sporazumi Beograda i Prištine – transport , energetika , trgovina“.

Ovaj okrugli sto organizuje „Grupa za zagovaranje javnih politika Kosovo-Srbija“ , koju čini konzorcijum sačinjen od po četri organizacije civilnog društva iz Srbije i sa Kosova.

To su , iz Srbije , Beogradski fond za političku izuzetnost,Evropski pokret u Srbiji , Beogradski centar za bezbedonosnu politiku i Komitet pravnika za ljudska prava a sa Kosova su to :Grupa za istraživanje politika Balkana ,Demokratija za razvoj(D4D) ,Kosovski centar za studije bezbednosti i NVO AKTIV.

Okrugli sto u Kraljevu su otvorile Mirjana Prodanović iz kraljevačkog ogranka Evropskog pokreta u Srbiji i Jelica Minić ,predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji koja je i moderirala skupom.

Kao panelisti na okruglom stolu govorili su Sauzana Grubješić ,generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji , Aleksandra Kovačević , viši gostujući istraživač  iz Oksfordskog instituta za energetske studije , Miroslav Miletić , savetnik predsednika Privreden komore Srbije ,Jovana Jakovljević ,istraživač Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj  i Zvonko Tufegdžić , direktor Regionalne privredne komore Raškog i Moravičkog okruga.

Okruglom stolu prisustvovala je i Sonja Liht, direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Od 6671 privrednog lica i 19480 preduzetnika koliko ih je registrovano na teritoriji koju pokriva Regionalna privredna  komora Raškog i Moravičkog okruga sa Kosovom posluje 315 privrednih lica i 195 preduzetnika. Oni su u 2017 godini ostvarili 25,5 miliona evra prometa u razmeni sa Kosovom da bi u 2018 godini, zbog uvođenja taksi na robu iz Srbije, to se smanjilo na 19,3 miliona evra.To samo po sebi nije bitnije uticalo niti će , kratkoročno, uticati na privredne tokove u ovom delu Srbije. Ono što zabrinjava jesu podatci o  promenama  kvaliteta   voda zbog  nekontrolisanog raubovanja šuma na Kosovu , a koje u ove krajeve dolaze Ibrom , kao i činjenica da Kosovo nije potpisnik Pariskog sporazuma o klimatskim promenama što , svakako , utiče na probleme kontrole i tretmana jalovišta koji nastaju u rudarstvu i u proizvodnji električne energije u kosovskim termoelektarnama. Uvedene takse na robe poreklom iz Srbije jesu par ekselans primer zloupotrebe ekonomije u političke svrhe i zabrinjavajuće je, čulo se ,danas, u diskusiji u Kraljevu što se Privredna komora Kosova nije jasno ogradila od njihovog uvođenja . Jer , u vremenima predhodnim privrednici , na obe strane , uz umetnike i nevladin sektor  bili su nosioci inicijativa za realksaciju odnosa između Srbije i Kosova.

Današnji okrugi sto održan u Kraljevu  je deo projekta „Podrška promociji dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije“. Glavni  cilj tog  projekta je da se detaljnije informiše šira javnost i promovišu  prednosti i rezultati tehničkog dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine koji se odvija uz  posredvanje Evropske unije.

Danas je , u Skpštini grada Kraljeva , u saradnji Beogradskog fonda za političku izuzetnost i Saveta za rodnu ravnopravnost grada Kraljeva , u okviru projekta „Za više žena na mestima odlučivanja“,održan sastanak sa lokalnim institucijama i lokalnim političarkama. Projekat se realiazuje u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, a uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije u okviru MATRA programa. Današnji sastanak u Kraljevu je poslednji predviđen projektom a njemu su predhodilislični sastanci organizovani u Zrenjaninu, Novom Pazaru, Bačkom Petrovcu, Preševu, Nišu, Paraćinu i Novom Sadu

Na početku ovog skupa medijima su se obratile Sonja Liht, direktorka, Beogradski fond za političku izuzetnost i Lidija Pavlović-Knežević, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Kraljeva.

„U Kraljevu je završenica jedne serije sastanaka  održanih širom Srbije     sa osnovnim ciljem da se razgovara sa predstavnicama političkih stranaka i aktivistkinja u lokalnim samoupravama kako bi se ostvario uvid u ostvareno u domenu rodne ravnopravnosti a što je , kod nas i normama  predviđeno. Rodna ravnopravnost je izuzetno važna, jer ne smemo , kao društvo , sebi da dozvolimo da se u situaciji drstičnog smanjivanja društvenog kapitala olako odričemo potencijala koji objektivno postoje u tom ,ženskom delu, društvenog kapitala“ rekla je ,između ostalog danas u Kraljevu Sonja Liht.

Na sastanku je bilo reči o rodnoj ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave o čemu je govorila Tatjana Jokanović, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti a potom je redovna je profesorka na Katedri za Ustavno pravo Pravnog fakulteta u Novom Sadu,Marijana Pajvančić ispred Ženske platforme za razvoj Srbije govorila o Rodnoj perspektivi  u radu radnih tela u opštinama/gradovima.

U delu sastanka predviđenom za razgovor sa učesnicama iz Kraljeva , o svojim iskustvima u politici, govorile su Snežana Paunović i Sanda Rašković Ivić ispred Ženske parlamentarne mreže Narodne Skupštine Republike Srbije kao i Maja Sedlarević ,predstavnica Ženske parlamentarne mreže Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Sastankom u Kraljevu moderilala je Svetlana Stefanović, programska koordinatorka, Beogradski fond za političku izuzetnost.

Oko stopedeset najupornijih kraljevčana okupilo se večeras na Trgu Jovana Sarića na VIII protestima koji se odvijaju pod sloganom „1 od 5 miliona“.

Njima su se večeras obratili Miroslava Ružičić, diplomirani inženjer arhitekture ,koja je govorila o zabrinjavajućem stepenu diskriminacije žena u Srbiji  i dvadesetogodišnji kragujevčanin Luka Krkotić , jedan od organizatora tamošnjih protesta.

On je kroz priču ,koju je pročitao u medijima , o mladom bračnom paru iz Srbije koji je emigrirao u Norvešku i tamo uspeo da dosegne  i ostvari neke svoje davnašnje snove, otvorio niz pitanja  o tome zašto takvo što nije moguće u današnjoj Srbiji.

„Hajde da napravimo Srbiju u kojoj će to biti moguće ! Ovo sve će se kad-tad završiti ,i ovo  zlo će biti pobeđeno .Borimo se ,učinimo  nešto za sebe i svoju decu a kad se sve ovo završi naša savest će biti čista .Moći ćemo da pogledamo jedni druge u oči i da s pravom i ponosom kažemo da smo se borili za ono u šta verujemo .Zato nema posustajanja , pokažimo , još jednom, da smo narod koji se bori za  svoju slobodu“ rekao je večeras u Kraljevu Luka Krkotić.

Posle šetnje centralnim gradskim ulicama protest se završio ispred Skupštine grada a  novi je zakazan za naredni petak na istom mestu i u isto vreme.