Današnjom konferencijom za štampu rukovodstva Sportskog centra „Ibar“ iz Kraljeva, upriličenoj po okončanju punjenja gradskog baze tokom predhodne noći , najavljen je ,  za subotu 15.juna, početak ovogodišnje kupališne sezone.

Prema odluci Upravnog odbora ovog javnog preduzeća cena dnevene kupališne karte je za 50 dinara jeftinija nego prošle godine i iznosiće 200 dinara .Prema istoj odluci cena sezonske karte je ostala nepromenjena i iznosi 4000 dinara a novina je ukidanje poludnevne karte koja je ,prošle godine, važila za ulaz posle 15 časova i iznoosila je 150 dinara.

 „U novoj sezoni nemamo značajnijih infrastrukturnih poboljšanja na bazenu, ali ćemo insistirati na nivou kvaliteta vode i usluge , uz posebno apostrofiranje higijene na objektu. Uoči jubilarnog 30. „Veselog spusta“, koji bi trebalo da se održi  30. juna na bazenu će  biti organizovane  „ Igre na vodi “  rekao je danas obraćajući se medijima  Zoran Knežević, direktor SC „Ibar“.

Na bazenu je , inače , pre dve godine urađen remont pumpi za vodu i postrojenja za prečišćavanje vode a  sanirane su  i zaštitne ograde.

Tobogan ,montiran prošle godine, namenjen isključivo plivačima , biće tehnički pregledan u petak  pa se očekuje da  ,sa svojom stazom dugom 20 metara i visinskom razlikom od 8 metara, bude svojevrsna atrakcija gradskog bazena u Kraljevu.

Kupačina na bazenu biće na raspolaganju plažni bar, ležaljke i kabine za presvlačenje a u saradnji sa zakupcima ugostiteljskih sadržaja biće obezbeđena i muzika.

Otvaranju bazena predhodiće , u petak 14.juna , Dan otvorenih vrata kada će ,svi posetioci moći besplatno da koriste sadržaje na gradskom bazenu u Kraljevu.

Juče je Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo Preliminarnu rang listu o dodeli sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini.

Prema objavljenoj Preliminarnoj  rang listu o dodeli sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. Godini grad  Kraljevo ,kao lokalna samouprava, ostaje bez  sredstava Zelenog fonda Republike Srbije jer je podnet zahtev sa nedostatcima zbog kojih nije bilo  moguće vrednovati ga prema zadatim kriterijumima.

Kako je navedeno u obrazloženju Odluke taj zahtev je manjkav zbog greške u  delu koji se odnosi na osnovne podatke o projektu i  visine udela finansijskih sredstava koje je trebalo da obezbedi  grad Kraljevo  ispod 20% od vrednosti projekta , što nije u skladu sa  Uredbom.

Kraljevo se prošle godine našlo među 12 lokalnih samouprava kojima su odobrena sredstva  Zelenog fonda Srbije za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja  u vrednosti od 2.120.000 dinara od ukupno raspodeljenih  40 miliona dinara.

Upravo zbog tog ,prošlogodišnjeg ,iskustva  teže je  razumeti formalne propuste učinjene ove godine od strane aplikanta.

Ovi propusti, kao i nepotpuno ostvareni zadatci  po projektu pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja  u 2018 godini, izazivaju veću pozornost u kontekstu najnovijih katastrofalnih poplava u Kraljevu. Bilo je planirano pošumljavane   dela parka u Mataruškoj Banji, dela Ratarskog imanja kod Borića, dela Groblja streljanih 1941. godine i dela parka na ušću reke Ribnice u Ibar.

Pošumljavanje je jedna od najefikasnijih mera kojom se utiče na sve izraženije klimatske promene,kojima će Srbija i zemlje u regionu biti sve izloženije i ranjivije.Posebno od ekstremnih padavina,bujičnih poplava i klizišta direktno uzrokovanih baš  klimatskim promenama.

U to smo se, na žalost, uverili u noći 2 na 3 jun ove godine kada je,na pojedinim delovima grada Kraljeva palo od 80 do čak 120 litara vode na metar kvadratni za manje od četri sata.

Inače, po raspisanom Javnom konkursu za dodelu sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019, objavljenom  u aprilu , pristiglo je samo  23 prijave  a uslove za dobijanje sredstava ispunile su  Bela Palanka,Pančevo,Kikinda,Vrnjačka Banja i Šabac.

Danas je u Kraljevu , u sklopu obilaska poplavljenih područja u Srbiji, boravio Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

 Svoj današnji boravak u Kraljevu Aleksandar Vučić je započeo obilaskom  preduzeća „Radijator inžinjering“ , jednog od nekoliko poplavljenih privrednih objekata u industrijskoj zoni „Šeovac“ u naselju Grdica.

Njega su , na ulasku u preduzeće sačekali gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Nebojša Simović, Načelnik Raškog upravnog okruga.

Zatim je Radojko Janić , osnivač i vlasnik preduzeća  „Radijator inžinjering“ iz Kraljeva koje se bavi proizvodnjom svih vrsta koltlova za domaćinstva i industrijskih kotlova , od čega  preko osmdeset odsto produkcije plasira na tržištima širom Evrope , proveo goste kroz  deo pogona u Grdici koji su bili pod vodom usled naglog izlivanja odvodnog kanala Čađevac koji ,uređenim koritom , teče tik uz ogradu preduzeća.

Ovo preduzeće je , po rečima njegovo vlasnika , pretrpelo veću štetu nego u poplavama 2014 godine iako je od tada do danas preduzeto niz mera da se ojača potporni zid uz odvodni kanal, a razlog za to  su velike količine padavina  u kratkom vremenskom intervalu(u noći  02. -03.juna) tako da je voda sustizala u talasima visokim i preko deset santimetara.

Pogoni preduzeća su posle toga ,za kratko vreme očišćeni i proizvodnja je delimično pokrenuta još u sredu, ali ni dan danas nije sačinjena tačna procena visine štete jer su najveće posledice po pojedine mašine koje su ,izvesno vreme, bile i do deset santimetara pod vodom. Radi se o savremenim mašinama sa mnogo  automatike i elektronike u sebi pa je vreme za njihovo osposobljavanje nešto duže jer zahteva angažovanje specijaliziranih servisera proizvođača tih mašina.

Tako se i danas ,prilikom posete Aleksandra Vučića , u pogonim zatekao Slovenac , Ivan Badalić koji radi kao serviser  za poznatu belgijsku kompaniju LVD , koja od 2005 godine isporučuje „Radijator inžinjeringu“  softificirane mašine za preradu limova.

Posle upoznavanja Vučić mu se zahvalio što su  serviseri  bili ažurni u dolasku i pružanju pomoći „Radijator inžinjeringu“ i pozvao ga je da se fotografiše sa njim i Radojkom Janićem.

Iako su brojne novinarske ekipe pratile obilzak Aleksandra Vučića on ,u „Radijator inžinjeringu“  nije davao posebne izjave  za medije ali je , u nekoliko navrata , čulo se, tražio od Gorana Puzovića direktora JP „Srbijavode“ i Zorana Drobnjaka ,direktora „Srbijaputeva“ podatke o preduzetim merama i planovima za dalje aktivnosti na uređivanju vodotokova i puteva na teritoriji grada Kraljeva.

U pratnji Aleksandra Vučića u Kraljevu bili su još i Predrag Marić , Načelnik sektora za vanredne situacije i Marko Blagojević direktor Kancelarije za javna ulaganja. Oni su , po obilsaku „Radijator inžinjeringa“ krenuli do obližnjeg sela Sirča u kome je , u jednom periodu  protekle nedelje,  zbog rušenja mosta na nabujalom potoku, oko 120 kuća na putu ka Sirčanskoj Banji, bilo odsečeno od glavnih saobraćajnica.

„Prema prvim ,preliminarnim izveštajima  sa terena na teritoriji grada Kraljeva su poplavljena 434 objekta ,16 mostova je delimično ili u potpunosti oštećeno, oštećene su dve škole i dva vrtića  a  na dvadest putnih pravaca je obustavljen saobraćaj zbog šteta na kolovozima“ rekao je danas , posle sednice Gradskog štaba za vanredne situacije gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić najavljujći za 13 časova novu sednici na kojoj će biti i direktor Zavoda za javno zdravlje i na kojoj će se govoriti o higijensko epidemiološkoj sanaciji terena po prestanku padavina.

Najteže stanje je u mesnoj zajednici Sirča u kojoj je oko 80 domaćinstava sa 150 meštana, na putu ka Sirčanskoj banji,ostalo bez jedinog putnog pravca usred rušenja mosta.

Za razliku od poplava 2014 i 2016 kada su bili pogođeni samo pojedini delovi teritrorije grada Kraljeva ,mahom kraj većih reka,ove poplave su pogodile sve krajeve osim užeg centra i naselja „Higijenski zavod“.

Naselje Grdica ranije plavljeno izlivanjem Zapadne Morave ovoga puta je pretrpelo štetu od  rečica Makve i Čađevac koje su,inače, transformisane u odvodne kanale ali ,zbog činjenice da je ,u noći nedelja na ponedeljak ,u ranim jutarnjim satima,za samo tri sata palo 84 litra vode po metru kvadratnom, nisu mogle da apsorbuju svu količinu vode.

One su ,tako u industriskoj zoni „Šeovac“ prouzrokovale štete u poslovnim objektima Fabrike nameštaja i peleta „GIR“,Fabrike kotlova „Radijator“ i Fabrike lake konfekcije ,u izgradnji, turske kompanije „Taypa Tekstil Giyim“ .

Iz obližnjih Adrana je i najveći boj građana ,njih121, koji je zatražio privremenu evakuaciju iz svojih kuća, a Musina reka koja protiče kroz ovo selo i uliva se u Zapadnu Moravu izazvala je, u jednom delu jučerašnjeg dana obustavu saobraćaja na putu Kraljevo-Čačak poplaviviši u potpunosti,do vrhova spomenika, obližnje groblje.

Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je rekao da su,za sada,zahvaljujući Goranu Puzoviću iz JP „Srbijavode“  u Kraljevo pristigle radne mašine iz Ćuprije i Kragujevca a očekuje i pomoć i podršku Vlade Srbije u sanaciji posledica ovih katastrofalnih poplava odmah po primarnoj sanaciji terena i evidentiranju šteta.

Na terenu su konstantno pripadnici Sektora za vanredne situacije i Odeljenja za poslove civilne zaštite grada Kraljeva  a građani sve potrebe mogu prijaviti na telefon 1985.

Na pitanje novinara o ispravnosti vode iz gradskog vodovoda gradonačelnik Terzić je rekao da je voda hemiski i bakteriološki ispravna i da se ,kao i uvek,  kontroliše njen kvalitet a u ovakvim situacijama to se radi  i još intenzivnije.

Jutros, u 8,30 Odlukom gradskog štaba za vanredne situacije proglašena je, zbog nepogoda uzrokovanih obilnim padavinama i izlivanja brojnih reka,vanredna sitaucija na teritoriji grada Kraljeva.

Kako se može videti iz snimaka koje građani objavljuju na društvenim mrežama situacija je kritična na desetinama lokacija mahom u priobalju brojnih reka i rečica kojima obiluje kraljevački kraj.

Pored prigradskih naselja, Ribnica, Grdica i Čibukovac poplave većeg obima zabeležene su na pravcu Kraljevo-Gledić u selu Godačica, u Bogutovcu,Gotovcu ,i još na mnogim drugim mestima.

Pod vodom se,verovatno zbog neočišćenih kanala i zapušenih kanalizacionih šahti, nalaze i pojedini delovi grada.

https://www.facebook.com/dragan.matovic.75/videos/2398748230264471/?t=81

U Bogutovcu se izlila reka Lopatnica u svom donjem delu u blizini ušća u Ibar a meštani kažu da ovakve poplave ovde nije bilo još od kraja pedesetih godina prošlog veka.

Danas je, u Nastavno naučnoj bazi „Goč“ Šumarskog fakulteta iz Beograda, održana radionica „Unapređenje postojećih planova i sistema zaštite od pojave šumskih požara“ u organizaciji FAO-a za Srbiju (Organizacija za hranu i poljoprivredu UN) , Kancelarije za javna ulaganja , JP „Srbijašume“ i  Odeljenja  gradske uprave za poslove civilne zaštite grada Kraljeva.

Savet Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF) je , još 2016 godine, odobrio Srbiji grant namenjen poboljšanju stanja šuma u iznosu od 3,2 milion dolara. Četvorogodišnji projekat FAO fokusiran je na poboljšanju opšteg stanja i zdravlja šuma u Srbiji sa akcentom na održivo multifunkcionalno  upravljanje šumama.

Današnja radionica na Goču  je svojevrsni doprinos  aktivnostima  projekta FAO usmerenih ka pružanju pomoći Srbiji u preispitivanju postojećih strategija razvoja šumarstva i normativnog okvira koji uređuje sadašnje stanje upravljanja i gazdovanja šumama bilo da su one u državnom privatnom ili nečijem drugom vlasništvu , rekao je danas na Goču Aleksandar Mentov , nacionalni program koordinator Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pozdravljajući učesnike i goste kao moderator skupa.

Deo tih aktivnosti vezan je i za razvoj sistema prognoziranja i najave šumskih požara što je jako važno ako se imaju u vidu izražene klimatske promene koje , po nekim scenarijima , predviđaju rast prosečnih temperatura od 4 do 6 stepeni celzijusovih do kraja veka.

Učesnicima radionice predstavljen je deo  izveštaja projekta „Unapređenje sistema za zaštitu šuma od požara u Republici Srbiji“ koga je sproveo tim stručnjaka Šumarskog fakulteta iz Beograda na čelu sa profesorom dr.Slobodanom Milanovićem .Ovaj projekat je finasirala Uprava za šume Republike Srbije . Dr.Milanović je danas , na radionici govorio o prognoziranju opasnosti i ranoj detekciji šumskih požara primenom novih tehnologija.

Požari ,kao najdestruktivniji izazivač šteta u šumi, odnose svake godine stotine i hiljade hektara naših šuma,čulo se danas na Goču a samo u prva tri meseca ove godine broj šumskih požara u Srbiji jednak je ukupnom broju prošlogodišnjih požara što je ,na izvestan način potvrdilo saznanja da je Srbija zemlja sa najvećim indeksom rizika od prirodnih katastrofa u regionu.

Govoreći o iskustvima Kraljeva u suočavanju sa ovim problemima Zdravko Maksimović rukovodilac Odeljenja gradske uprave  za poslove civilne zaštite grada Kraljeva je rekao da je u toku sprovođenje projekta grada „Eupro“ -Izgradnja GIS sistema u funkciji rane najave šumskih požara što je jedan , od pet projekata koji se , trenutno, sprovode na teritoriju grada Kraljeva u funkciji jačanja kapaciteta grada kao  lokalne samouprave za efikasnije postupanje i prevenciju u vanrednim situacijama.

Učesnike radionice pozdravio je i dr. Ratko Ristić ,dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu , koji je pomenuo i primer obližnjeg jezera na Goču , čiji je vlasnik „JP Elektrosrbija“ ,u kontekstu nepreduzimanja mera održivog upravljanja multifunkcionalnim infrastrukturnim objektima , delom namenjenim i prevenciji od šumskih požara .Veštačko jezero, sagrađeno 1967 godine , posle pet decenija neadekvatnog upravljanja , izgubilo je  sve funkcije i predstavlja ozbiljnu ekološku opasnost ali o tome,više, drugi put.

Iako je ,prošle godine, proslavljeno četvrt veka manifestacije  „Dani jorgovana“ iz koje je ,kasnije, nastala i manifestacija „Dani kraljice Jelene“ u  manastiru Gradac i Raški  ove godine ta manifestacija  neće biti organizovana u Kraljevu.

Kako smo saznali udruženje građana „Drušvo Jelana Anžujska“ koje ima eksluzivna prava organizovanja manifestacije nije ni konkurisalo za sredstva iz budžeta grada.

Pre dvadeset pet godina kraljevački novinar Milan Glišović je, posle jednog od svojih putovanja u Pariz i ostvarenog kontakta sa Antom Granićem, predsednikom tadašnjeg Društva jugoslovensko-francuskog prijateljstva, došao na ideju da u Kraljevu organizuje manifestaciju u čast srpske kraljice Jelene, žene kralja Uroša Prvog Nemanjića i majke srpskih kraljeva Milutina i Dragutina koja je vodila poreklo iz francuske kraljevske porodice Anžuja.Manifestacija nastala u samo predvečerje krvavog raspada nekadašnje Jugoslavije od starta je kuburila sa jačom podrškom lokalne zajednice a posebno podrške sa nacionalnog nivoa iako je promovisala činjenicu da su Srbi sa Evropom u viševekovnim i slojevitim vezama. Godinama se borila za svoje mesto pod suncem u kalendaru manifestacija podržanih od lokalne samouprave i doživela je svoj „srebrni“ jubilej, pre svega zahvaljujući neviđenom entuzijazmu i upornosti njenog idejnog tvorca Milana Glišovića. On je vremenom svojim entuzijazmom za ovu manifestaciju „inficirao“ i jedan broj svojih prijatelja i članove svoje porodice da bi kasnije suorganizaciju uz formirano društvo “Jelena Anžujska”, prihvatila i Turistička organizacija Kraljeva. Koncept manifestacije se iz godine u godinu menjao pa je od skromnih početaka evoluirao do dešavanja na tri punkta: u Kraljevu, u srednjovekovnoj tvrđavi Maglič i u manastiru Gradac, zadužbini kraljice Jelene. Kasnije je Raška, kao lokalna samouprava, počela sa sopstvenom manifestacijom Dani kraljiceJelene , koja se održava u manastiru Gradac krajem maja. Ovo dešavanje koje je kasnije preraslo u turističko-ekološku manifestaciju, u središte priče stavilo je narodnu legendu o tome kako je navodno kralj Uroš Prvi Nemanjić u čast dolaska svoje supruge, francuske princeze, naredio da se dolinom reke Ibar zasade jorgovani. I zaista, ovo nesvakidašnje cvetno drvo moglo se viđati duž puta u Ibarskoj dolini, na potezu od Kraljeva do Brvenika, u većem obimu sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, kada je što stalnim erozijama, što radovima na putu a dobrim delom i zahvaljujući nekontrolisanom, vandalskom branju, gotovo nestalo. Tek ova manifestacija je skrenula pažnju javnosti na nestajanje jorgovana i inicirala povremen akcije sadnje, kao duž trase puta u Ibarskoj dolini tako i u samom gradu Kraljevu.Izgleda,nažalost, da će manifestacija „Dani jorgovana“ doživeti sudbinu jorgovana u Ibarskoj klisuri,no eto i nade ća će i manifestaciju, kao i jorgovane u klisuri,neko ,obnoviti.