Danas je u  Vrnjačkoj Banji održana , prva od tri za novembar planirane , zajedničke edukativne radionice za predstavnike javnih uprava ,civilnog društva i lokalnih medija Vrnjačke Banje , Raške i Kraljeva koje ,u partnerstvu sa pomenutim lokalnim samoupravama i uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine , sprovodi udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“.

„ Želeli smo da , realizujući projekat „Komunikacije su osnove aktivizma“,  pokrenemo praksu  zajedničkih radionica za predstavnike onih delova javnih uprava koje se bave poslovima zaštite životne sredine u svojim lokalnim samoupravama zajedno  sa predstavnicima udruženja građana koja su  aktivna u toj oblasti i predstavnicima lokalnih medija koji ,najčešće, i izveštvaju o raznim aktivnostima koje se sprovode sa ciljem unapređenja kvaliteta životne sredine. Činilo nam se prirodnim da ove , po našem mišljenju ključne aktere postupanja u inače malobrojnim  akcijama kojima se unapređuje stanje u životnoj sredini ,okupimo na jednom mestu i ukažemo im na potrebu i značaj njihove planirane i permanentne  , međusobne komunikacije. Jer  je planska i kontinuirana , komunikacija  među njima ključna predpostavka za snaženje preko nam potrebnog građanskog aktivizma koji treba da doprinese smanjivanju brojnih , nagomilanih, problema u ovoj oblasti po našim opštinama i gradovima“ rekao  je danas u Vrnjačkoj Banji Zoran Nikolić , predsednik udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“.

Današnja zajednička radionica u Vrnjačkoj Banji , i aktivnosti koje su joj predhodile , još jednom ukazuju na potrebu organizovanijeg bavljenja lokalnih samouprava uređivanjem svojih ,inače šarenolikih ,praksi u komunikacijam . Krajnji ishod tih aktivnosti trebalo bi da budu dokumenti o integrisanim komunikacijama unutar jedne lokalne samouprave , posebno unutar njene javne uprave .Time bi se unapredla neophodna međusektorska saradnja unutar javne uprave ali i kreirale predpostavke za veće i angažovanije uključivanje građana u procese kreiranja i planiranja lokalnih javnih politika , posebno u oblasti zaštite životne sredine. Od preko 300 normi iz evropskog zakonodavstva koje trebaju bit implementirane u naš pravni poredak kroz predpristupne procedure koje su u toku ,više od polovine tiče se zaštite životne sredine a 80 procenata njih direktno će se primenjivati na lokalnom nivou. Unapređene ,osmišljene i planirane komunikacje u lokalnim samoupravama trebaju doprineti efikasnosti tog posla a jedan od ishoda biće i zdravija životna sredina.

Sledeća , zajednička,edukativna radionica o komunikacijam u oblasti zaštite životne sredine biće organizovana 15.novembra u Raški.

Predhodnih dana zabeleženo je neuobičajeno i povećano interesovanje javnosti i medija za kvalitet vazduha koga udišemo .Opravdano reagovanje , u danima pred nastupajuću grejnu sezonu koja će  , izvesno je , negativno uticati na ionako problematičan kvalitet vazduha u većim gradovima po Srbiji , indukovano je ,pojedinim , objavljenim rezultatima merenja kvaliteta vazduha.

Gradsko veće grada Kraljeva je , nedavno , na svojoj 105 redovnoj sednici usvojilo i redovni mesečni Izveštaj „Zavoda za javno zdravlje Kraljevo“  o praćenju kvaliteta vazduha za mesec septembar 2019 godine.

U zaključku tog ,mesečnog izveštaja se , između ostalog , kaže da su izmerene vrednosti ukupnih taložnih materija u vazduhu tokom septembra bile ispod  maksimalno dozvoljenih vrednosti od  450 mg/m2/na dan na svim mernim mestima.

Trebalo bi da to , u danima povećanog interesovanja javnosti i medija  za kvalitet vazduha koga udišemo , deluje umirujuće na kraljevčane ali brojni su drugi razlozi zbog kojih mesta optimizmu nema bar kada je u pitanju delotvorno ponašanje lokalne vlasti u Kraljevu na otklanjanju makar nekih uzročnika tog problema.

Bez želje da umanjimo značaj pojedinih aktivnosti lokalne samouprave  , poput onih ,skorijih, na jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata, ne možemo a da ne ukažemo na , još uvek izraženu nespremnost , da se o problemima zaštite životne sredine pa i o problemu kvaliteta vazduha i uzrocima njegovo zagađenja vodi jedan kontinuirani i demokratski dijalog sa građanima bilo pojedincima,  bilo onima integrisanim u civilnom sektoru . Nespremnost da se takva rasprava inicira , planira ,organizuje i vodi izrazita je .To u mnogome obeshrabruje građansku inicijativu kada je reč o problemima iz oblasti  zaštit životne sredine a , na momemnte , liči i poprima sve elemente nepoželjnosti takvih ,građanskih ,inicijativa.

Evo jednog takvog  primera: Odbornik u Skupštini grada,magistar mašinstva Jovan Nešović , zaposlenu u JKP“Toplana“ i delegiran od svog preduzeća za člana novoformiranog Saveta za energetsku efikasnost grada se , 19.februara ove godine , obratio pismeno zanmeniku gradonačelnika koji predsedava ovim Savetom sa inicjativom da se ,na Savetu,  razgovara o  problematici  sagorevanja energenata  u transportu i za zagrevanje objekata kao uzročnicma zagađenja vazduha u gradu Kraljevu.

Februara ove godine , čestice PM 10 i PM 25 beležile su ,u Kraljevu, parametre i do četri puta veće od propisima tolerisanih vrednosti , a Kraljevo je , prema Izveštaju Zavod za javno zdravlje , tačnije njegovog Centra za higijenu i humanitarnu ekologiju imalo , tokom 2018 godine ,105 dana sa koncentracijom ovih , po zdravlje izrazito opasnih čestica u vazduhu, iznad dozvoljenih vrednosti.

Odgovora na njegovu inicijativu nije bilo , Jovan je ,revoltiran ćutanjem institucija , mesec dana kasnije podneo pismenu ostavku na članstvo u Savetu za energetsku efikasnost grada Kraljeva , a ćutanje nadležnih i dalje traje .Jer , kako drugačije (pro)tumačiti činjenicu da se ovaj Savet a ni dan danas nije sastao .Ima li to ikakve veze sa činjenicom da je ta inicijativa pokernuta od od strane opozicionog odbornika,ili je u pitanju nešto drugo,nama nedokučivo? Grejna sezona se zahuktava , problemi kvaliteta vazduha u Kraljevu biće isti a sudbina jedne građanske inicijative nije zabrinula nikoga. Hoće li ćutanje institucija i dalje biti neprobojni bedem za ovu i slične građanske incijative koje se tiču efikasnije zaštite životne sredine na lokalnom nivou ostaje nam da vidimo . Ili da se , možda , nadamo da će neuobičajeno i povećano interesovanje javnosti i medija na svim nivoima za kvalitet vazduha koga udišemo ,a koga pomenusmo na samom početku ovog teksta, doprineti da institucije lokalnih samouprava u Srbiji počnu da  prihvataju  građane i civilno društvo kao legitimne i poželjne partnere a ne kao svoje umišljene protivnike.

Kraljevo se danas , komemoracijom održanom u Svečanoj Sali grada Kraljeva , oprostilo od svoje  muzičke i ljudske legende  Milorada Petrovića Kimija.

Prešao je „ Kimi“, „ Badža “, „ Legenda “  sa njemu dragih ulica i trgova grada na obalama Ibra u neku nebesku ulicu „Kraljevačkih muzičara“ kako to ,danas ,na komemoraciji reče njegov drugi iz srednjoškolske klupe glumac Milomir Mile Nedeljković. Pridružio se ,tamo gore , na nekom ,valjda, boljem mestu brojnim kolegama muzičarima  Drašku ,Čombetu, Bobiju… koji su ,zajedno sa njim, obeležili jednu muzičku epohu grada koji je , muzičkoj sceni i estradi nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije , podario desetine i desetine vrsnih muzičara različitih žanrovskih pravaca , od narodnjaka , džeza , roka , opere…  

U brojno plejadi vrsnih muzičara i pevača „Kimi“ je bio i ostao , kako se to u Kraljevu kaže, posebna priča…  Od prvih akorda uhvaćenih na harmonici „Veltmajnster“ , sve do jedinstvenog i neponovljivog zvuka njegovih klavijatura na hiljadama živih nastupa , od dečačke grupe „Kraljevi ritma“, preko „ Bezimenih “, „ Smaka “ , „ Baltik blues band “-a , „ MP Kimi grupe “….pa do njegove  zadnje svirke „Kod Vuka“ u Vrnjačkoj Banji  , koju je 30 .septembra ove godine odradio sa sveže ušivenom ranom od teške operacije.

Mnogo je toga što ga je ,pored njegove virtuoznosti na klavijaturama ,činilo posebnim ali ,danas kada se fizički opraštamo od njega pomenimo bar neke . To je pre svega njegovo shvatanje ,interpretiranje i zašto ne reći življenje muzike kao globalnog fenomena i snažnog alata datog  ljudima da međusobno razumljivo  komuniciraju iako ih rase , klase  ,vere i ko zna šta sve ne još, svesno i nesvesno deli. „Kimi“ je  svojim interpretacijama ,bilo da je to njemu omiljeni bluz ili pak naša narodna muzika,upravo to  pokazivao i dokazivao . Njegova vedrina i osmeh kojima je plenio ma gde se pojavio ispunjavajući ,taj ,bilo koji prostor , pozitivnim vibracijama koje su bile prepoznavane širom svetskih meridijana  ,od Nju Orleana, Njujorka , Beograda , Kraljeva ,pa sve do bezbroj  malih restorana i kafana širom Balkana. Globtroter koji se uvek vraćao svom Kraljevu donoseći i šireći  svojim interpretacijama i   sobom , duh toleranicje , kosmopoliitizma i ljubavi među ljudima.

„ Ima , postoji , jedna radnja ,u Kraljevu koju je smislio , organizovao i u svet poslao naš znameniti sugrađanin ,književnik Goran Petrović i zove se Sitničarnica kod srećne ruke. Mislim , ja verujem i tako ću i dalje živeti da je vlasnik te radnje bio naš „Kimi“. Možda će pisac reći da postoje još neki vlasnici Sitničarnice kod srećne ruke  ali ja sam to naslutio, prepoznao kod  „Kimija“  još  dok smo delili klupu u  prvom razredu srednje  tehničke škole, kada je on pitajući se šta ga je , obzirom sasvim druga životna   interesovanja i ljubavi dovelo u skamije baš te škole, hrabreći i mene , njenu sličnih interesovanja , da preispitujem i svoje lične dileme šta ja to hoću sa svojim životom “ rekao je , između ostalog , opraštajući se na današnjoj komemoraciji od svog druga glumac Milomir Mile Nedeljković.

Milorad  Petrović Kimi je sahranjen ,danas, na Starom gradskom groblju ispraćen od svoje porodice i prijatelja.

Danas je , U Sirči kod Kraljeva , u prisustvu predstavnika grada Kraljeva predvođenih zamenikom gradonačelnika Vukmanom Rakočevićem i pomoćnikom gradonačelnika Sretenom Jovanovićem , te predstavnicima Vojske Srbije , Odreda žandarmerije u Kraljevu ,Policiske uprave Kraljevo i učenika i nastavnika osnoven škole „Jovan Cvijić“ iz ovog sela , prigodnim programom i parastosom koga je služio protojerej Dragan Jović , strešina sirčanskog hrama Svetog Ilije Proroka , obeležen 22.oktobar Dan oslobođenja Kraljeva u I svetkom ratu.Među zvanicama danas  bili su  i predstavnici Berana   i župnik katoličkog hrama Svetog Mihaela Arkanđela u Kraljevu Anton Kragol.

Dan oslobođenja Kraljeva u I svetskom ratu , 22.oktobar , obeležava se , drugu godinu za redom , centralnom proslavom kraj Spomenika izginulih , pomrlih i nestalih junaka parohije Sirčanske od 1912 do 1918 godine u porti crkve Svetog proroka Ilije u Sirči.

Kraljevo ima nekoliko desetina spomen obeležja posvećenih učesnicima Balkanskih i I svetskog rata a na spomeniku u Sirči građenom u periodu od 1922 d0 1926 godine  , na inicijativu ondašnjeg učitelja Dragomira Milanovića , su uklesana imena palih vojnika :  iz Sirče 71, iz Oplanića 55, iz Popovića 24, iz Trgovišta 18, iz Šumarica 11, iz Musine Reke 1,  iz Vitanovca 1, iz Vitkovca 1, iz Miločaja i Mlanče (oni koji su inače živeli u Sirči) po 2, iz Milavčića2, iz Adrana 3, iz Lađevaca 1 i iz Kraljeva 2.

Spomenik rađen po projektu arhitekte ondašnjeg Ministarstva građevine Svetozara Jovanovića građen je , u osnovi , od poznatog sirčanskog kamena i delom od mermera. Svečano je otkriven na Petrovdan 12.jula 1926 godine u prisustvu ličnog izaslanika Kralja Aleksandra I.

Izginuli ratnici čija imena se nalaze na ovom spomeniku su bili  vojnici X pešadijskog puka „Tanasko Rajić“ čije je mirnodopsko sedište bilo u Čačku a koji je ratovao u sastavu Šumadijske divizije II srpske armije.

Za samo 38 dana neprekidnih borbi sprpska vojska stigla je sa Solunskog fronta do Kraljeva pa je tako konjička patrola kapetana Jovanovića iz Izviđačkog eskadrona , drugok konjičkog puka Konjičke divizije Prve armije , 22.oktobra 1918 godine , oko 19 časova, pregazila Ibar, pokraj spaljenog drvenog mosta i ušla u Kraljevo dočekana cvećem i radošću jer je tako okončana trogodišnja okupacija Kraljeva.

Dvehiljde žitelja ili tek polovina od broja stanovnika koga je Kraljevo imalo novembra 1915 kada je okupirano od strane Austro-Ugara radovalo se slobodi i tugovalo za žrtvama.

Žrtava , u Srbiji , tokom Prvog svetskog rata bilo je mnogo. Od oko 4.000.000 stanovnika izginulo je 1.247.435 , što je bilo 28 odsto od celokupnog broja stanovnika 1914. godine a bezmalo 60 % muške populacije. Od ovog broja, 402.435 vojnika i oficira zauvek je ostavilo svoje kosti na ratištima na kojima je vojevala srpska vojska. O kakvim ratnicima se radi najrečitije govore reči njihovog neprijatelja , feldmaršala Augusta fon Makenzena koji je krajem 1915 godine komandovao grupom armija tri države (Nemačke,Austro-Ugraske i Bugarske) koje su ,tada, okupirale Srbiju. Jedan takav vojskovođa koji je , odmah po okupaciji Beograda naredio da se sahrane svi izginuli srpski vojinic na Topčideru i da se napravi spomenik na kome je, na nemačkom i srpskom , napisano „ Ovde počivaju srpski junaci “ je , jedne prilike izgovrio i : „ Ja neobično cenim i volim vas iz Šumadije. Vi ste herojski narod, pun časti i ponosa, narod velike i sjajne budućnosti.”

Danas je u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine , Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajnacu , organizovan Treći međunarodni „Dan predela“ u Srbiji nazvan „Predeo i voda“.

Svečanost u Svilajncu je otpočela uvodnim rečima gospođe Biljane Filipović Đušić, pomoćnice ministra zaštite životne sredine i predstavnice Republike Srbije za Evropsku konvenciju o predelima i gospođe Magelon Dežan-Pon ,izvršne sekretarke Saveta Evrope i predsedavajuće Evropske konvencije o predelima.

Otvarajući izložbu „Predeo i voda“ Biljana Filipović Đušić je ukazala na činjenicu da implementirani temeljni principi Konvencije o predelu Saveta Evrope, u naš normativna poredak, stvaraju dobre osnove prostornim planerima da pri izradi ovih dokumenata tragaju za rešenjima koja uspostavljaju neophodan balans između zaštite i ekonomske valorizacije predela čineći ga mestom podesim za život i rad ljudi.

Svečanost je nastavljena obilaskom Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajnacu i prezntacijom zaključaka X međunarodne radionice „Predeo ,voda , građani “ održane maja ove godine u Sevilji kao i prezentacijom projekta „Evropski ekološki parkovi Svilajnaca“.
Učesnici Trećeg međunarodnog „Dana predela“ u Srbiji su,danas, bili u prilici i da se upoznaju sa prikazom tipova karakteristika Moravskih predela prezentacijom Bačkog Monoštora – bisera Gornjeg Podunavlja i prirodnim vrednostima specijalnog rezervata prirode „Zasavica“

Savet Evrope je , pre osamnaset godina , 20.oktobra , na zasedanju u Firenci , usvojio Konvenciju o predelu (European Landscape Convention). Srbija je ,ovaj dokument , potpisala 2007 godine a ratifikovala 2011 godine.Od 2017 godine „Odlukom iz Brna“ Saveta Evrope uvedeno je obeležavanje Dana predela a u Srbiji je to ,prvo, obeležavanje Dana predela učinjeno na Šumarskom fakultetu nizom dešavanja sa „krovnom“ temom „Predeo i obrazovanje“.

Zaštita prirodnih dobara u Srbiji se zasniva na istraživanjima i valorizaciji određenog područja da bi se ,potom ,po izradi studija, definisale kategorije , mere i režimi zaštite određenog područja .Trenutno je, u Srbij 7,65% njene teritorije , ili 677.027 hektara u 462 područja obuhvaćeno različitim nivoima i vidovima zaštite , dok je evropski standard 10% od ukupne teritorije obuhvaćen zaštitom predela.

Multidisciplinarne i multisektorske aktivnosti proglašenja nekog dela teritorije za zaštićeni predeo planira i njima koordinira Zavod za zaštitu prirode Srbije, ustanova osnovana pre sedamdesetjedne godine.

U Kraljevu , danas i sutra , boravi jedna , po malo neobična  i nezvanična delegacija . Njih šestorica nekadašnjih mariborskih čelnika, uglavnom nekadašnjeg Socijalističkog saveza radnog naroda , a danas penzionera ostvarenih u svojim profesijama , advokata, ekonomista,novinara… rešili su da ponovo obiđu  Kraljevo.

Trasom emocija jedne epohe , a svi su , svojevremeno ,  aktivno učestvovali u orgaizaciji i sporvođenju manifestacije „Voz bratstva i jedinstva“ ,  u Kraljevo su stigli advokat Ivan Gorjup , ekonomista i bankar Črt Mesarič , privrednik Edvard Kegl , novinar i urednik Slavko Vizovišek , novinar Stane Kocutar i najmlađi među njima Andrej Verlič koji je , kao funkcioner grada Maribora nastavio , u zadnje dve decenije, kontakte sa Kraljevom za šta ga je grad  nagradilo titulom „Zaslužnog građanina Kraljeva “ za 2018 godinu.

Iako je njihova poseta inspirisana ličnim emocijama i osećanjem potrebe da , još jednom, zajedno posete Kraljevo primljeni su i od strane gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića i njegovog pomoćnika za kulturu Sretena Jovanovića koji im je  organizovao sadržajan program boravka.

Gosti iz Maribora su se posebno obradovali susretu sa  vitalnim ,devedesettrogodišnjim Vasilijem Vasom Tucakovićem koji je , kao rukovodilac nekadašnje Kulturno prosvetne zajednice Kraljeva ,  bio uključen o organizaciju svih 18 održanih manifestacija „Voz bratstvo i jedinstvo“.

Na tom zvaničnom prijemu bilo je , puno emocija ali i pohvala za  aktuenu saradnju dva grada koja se odvija u mnogim oblastima  i što je ,najvažnije ,kako je danas rečeno , kroz obnavljane kontakate među najmlađim žiteljim dva grada.To su učenici osnovnih i srednjih škola i njih pet je ,za sada obnovilo kontakte i međusobnu razmenu učenika a ta praksa se nastavlja i dalje.

No,veze dva grada sežu u dalju prošlost a njihovu obnovu počeli su , kao što često biva novinari . Prilikom susreta kolega iz mariborske Večeri i , tada svetozavrevačkog , „Novog Puta“ rodila se ideja da , nekadašnjom tasom izbegličkog voza iz 1941 godine, put Srbije krenu preživeli Slovenci- izgnanici iz 1941.godine , njihovi potomci i predstavnici odnašnjih društveno-političkih organizacija.

Taj voz  , nazvan „Voz bratstva i jedinstva“ (Vlak bratstva in enotnosti) krenuo je 14. septembra 1961 godine iz Ljubljane, puneći se sve do Zidanog Mosta putnicima iz svih krajeva Slovenije  da bi se , kompozicija sa 640 putnika , 15.septembra u Beogradu podelila u nekoliko drugih nastavljajući u razne delove Srbije , između ostalog i u Kraljevo. Putnici tog , prvog , Voza bratstva i jedinstva , u Kraljevu su tada boravili tri dana ,obišavši Spomen park (Lagersko groblje) , Matarušku Banju i nekoliko velikih firmi.

Kasnije, 1966 godine,ustanovljena je praksa dolaska voza iz Slovenije za Srbiju ,konkretno u Kraljevo 14.oktobra na Dan sećanja na stradale iz oktobra 1941.godine,najpre svake godine a ,kasnije svake druge. Dva grada,Kraljevo i Maribor,  su oktobra 1970 godine potpisala Povelju o bratimljenu.

Poslednji „Voz bratstva i jedinstva“ stigao je u Kraljevo 13. oktobra 1989 godine u vreme već dobro poljuljanih međurepubličkih odnosa na relaciji Srbija-Slovenija a ostaće upamćen po plesu koga su ispred Spomenika otpora i pobede, u parku kraj Železničke stanice ,odigrali Jože Smole, tadašnji slovenački političar ,vođa puta tog voza i Radmila Anđelković ,funkcionerka ondašnjeg Saveza komunista koja je ,ubrzo, baš zbog tog plesa dobila nadimak „Rada Lambada“.

Kraljevo ,inače, ima družu,tradiciju u prijemu i prihvatu Slovenaca,posebno Mariborčana   koji su , u grad na Ibru, masovnije počeli da stižu po otvaranju velike Državne železnbičke i lokomotivske radionice, početkom dvadestei godina XX veka .Dolazili su tada ,po nalogu ondašnje Kraljevine Srba ,Hrvata i Slovenaca kao neophodni stručni kadar. Kasnije ,sredinom tridesetih godina prošlog veka, bilo ih je među kvalifikovanim radnicima i stučnjacima i u novootvorenoj Fabrici aviona u Kraljevu.

Tako je , nažlost, 52 streljanih  Slovenaca u periodu od 14. do 20. oktobra 1941.godine ,podelilo tragičnu sudbinu sa svojim kolegama i domaćinima iz Kraljeva a u tom broju većina je onih koji su u Kraljevo došli ranije u odnosu na broj streljanih izbeglica.

Zbog svega što , kroz istoriju ,spaja dva naroda i dva grada ohrabrujuće zvuče danas izgovrene reči na prijemu u Skupštini grada Kraljeva da mladi naraštaji ,neopterećeni  iskustvima svojih predaka nastavljaju i šire  tu saradnju.

Danas je , u Kraljevu , nizom prigodih dešavanja , obeležen 14.Oktobar , Dan sećanja na tragične događaje iz oktobra 1941.godine , kada su u periodu od 15. do 20.oktobra pripadnici regularnih snaga nemačkog Vermahta , svrstani u 717 rezervnu , Posadnu pešadisku diviziju  ,sačinjenu mahom od austrijanaca  „trećepozivaca“, streljali  , kako se , za  sada, pouzdano zna , 2255 ljudi , mahom kraljevčana, radnika Fabrike vagona ,Fabrike aviona  i ondašnje Državne železničke radionice.

Do ovih , precizniijih podataka , došla je , posle višegodišnjeg rada , istoričarka Silvija Krejaković i objavila ih je 2013 godine u svojoj knjizi „Identiteti“ u izdanju Muzeja žrtava genocida.Valja reći da se temom kraljevačkog oktobra , zadnih godina , iz različitih uglova bave i drugi istorčari mlađe generacije kako oni iz Narodnog muzeja Kraljeva ,do nedavno predvođeni Draganom Draškovićem, tako i drugi ,angažovani van ove institucije, poput dr. Dragoljuba Danilovića i Vojkana Trifunovića.

Svi oni su , na svoj način , doprineli da se višegodišnje licitiranje brojem nevino stradalih zarad dnevno političkih potreba vlasti prekine i da se fokus stavi na personalizaciju , utvrđivanje imena i prezimena stradalih a samim tim i tačnog broja streljanih.

Jer , razlozi njihovog stradanja su jednako besmisleni bez obzira da li ih je , kako se to dobre prve  četri posleratne decenije govorilo , streljano 6000 hiljada ili više od 2255.

Koreni tog zla  tiču se ideologije fašizma omeđene normom Rasnih zakona iz 1935 godine a ,u konkretnom slučaju „materijalizovanog“ naredbama glavešina Trećeg rajha , Hitlera , Vilhema Lista i vojnog zapovednika Jugoistoka generala Franca Bemea koji je , svojim potčinjnim vojnicima u Srbiji poručio : „Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo.“

To su radili sprovdeći odmazde drakonskih razmera: 50 streljanih Srba za jednog ranjenog nemačkog vojnika i 100 streljanih za jednog ubijenog nemačkog vojnika! Počeli su sa tim svojim krvavim pirom septembra 1941 godine u Mačvi , nastavili oktobra iste godine u Kraljevu i Kragujevcu a sličnih stratišta nastalih kao plod jedne tako opake ideologije kakav je fašizam, bilo je još ,po čitavoj Srbiji tokom svih godina II svetskog rata.

Danas je , u Kraljevu održana komemorativna sednica Skupštine grada ,sveštenici eparhije Žičke su služili parastos u Spomen parku , zvaničnici grada i predstavnici države i drugih gradova su položili vence na humke stradalih,  na istom mestu je , zatim, u prisustvu velikog broja đaka kraljevačkih srednjih i osnovnih škola , izveden poetsko-scenski recital „Kraljevski venac“, autora Vladimira Jagličića u režiji Aleksandre Kovačević i u interpertaciji glumaca Kraljevačkog pozorišta.

Prošlo je sedamdesetosam godina od tih , tragičnih , oktobarskih dana , svake godine se , u Kraljevu organizuju različiti programi obeležavanja , posetilaca je ,nažalost, iz godinu u godinu sve manje , a neki poslovi , značajni za izvršavanje „Zapovesti pamćenja“, poput dovršetka Spomen parka i kapele u njemu po projektima autora , arhitekte Spasoja Paje Krunića , utvrđivanja konačnog  broja stradalih sa imenom i prezimenom i uklanjanje ,umesto neveštog pokrivanja,rugla od  nekadašnjeg Spomen vagona, još nisu završeni.

Eto razloga da se , i na današnji dan , zapitamo  i preispitamo o toj našoj „kulturi sećanja“. Jer, kako to reče Ivo Andrić u svojim „Znakovima pored  puta“: „ Nema slučajnih građevina , ni spomenika izdvojenih iz ljudskog društva i njegovog razvitka, kao što nema ni slučajnih rušitelja tih istih građevina i spomenika čije je najrazornije oružje: zaborav i nepoštovanje često vlastitih predaka“.