Danas je, u Beogradu, Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je danas ugovore sa predstavnicima gradova Kraljeva i Čačka i Opštine Trstenik, o dodeli sredstava za sufinasiranje realizacije projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih deponija na njihovom području.

Na javni konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda RS za sufinansiranje realizacije projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih deponija, odnosno smetlišta. pristiglo  je  deset prijava lokalnih samouprava koje ispunjavaju uslove konkursa, a na osnovu konačne liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata, dodeljena su sredstva za sufinansiranje tri projekta, u ukupnom iznosu od 98.440.796,50 dinara. Za Grad Čačak opredeljeno je 66.672.360,00 rsd koji će biti uloženi za realizaciju druge faze Projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije nesanitarne deponije – smetlišta Prelići Čačak; Gradu Kraljevu opredeljeno je 20.326.069,50 rsd  za realizaciju prve faze Projekta sanacije gradske deponije u Kraljevu sa radovima na eksploataciji pozajmišta materijala i izradom objekta za sakupljanje procednih voda; i Opštini Trstenik 11.442.367,00 rsd, za realizaciju prve faze Projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije postojeće nesanitarne opštinske deponije u Trsteniku.

Ugovor sa Ministrom zaštite životne sredine ,ispred grada Kraljeva  potpisao je Vukman Rakočević,zamenik gradonačelnika grada Kraljeva.

Prilikom današnje svečanosti u Beogradu Goran Trivan  je ,između ostalog rekao i : „Uspostavljanje celovitog sistema upravljanja komunalnim otpadom jedan je od najznačajnijih zadataka u zaštiti životne sredine što, između ostalog, podrazumeva  sanaciju, remedijaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija u Srbiji“. Izražavajući zadovoljstvo zbog realizacije projekata, i čestitke predstavnicima Kraljeva, Čačka i Trstenika, ministar Goran Trivan je naglasio da je za čitav proces veoma značajno razumevanje opštinskih i gradskih čelnika da su pitanja životne sredine jedna od odlučujućih u stvaranju kvalitetnijih i zdravijih uslova za život građana. „Naš problem je bilo suštinsko nerazumevanje stanja i potreba lokalnih samouprava, i mi to pokušavamo da promenimo“ naglasio je Trivan, i dodao da su u Srbiji u poslednjih deset godina  na čelo lokalnih samouprava došle nove generacije i novi ljudi koji razumeju koliko je životna sredina važna, i koliko je važno baviti se saniranjem nesanitarnih deponija i uspostaviti regionalne centre za upravljanje otpadom.  „Ovo je praktičan način da se zaštiti životna sredina, i da naši građani dobiju pristojne uslove za život, i mi nećemo odustati od toga, bez obzira na teškoće kao što su nedostatak kapaciteta i nedostatak novca“

Šestočlani ,profesorski tim  Poljoprivredno hemijske škole“ Dr Đorđe Radić“ iz Kraljeva ,sastavljen od pet profesorki i jednog profesora ove škole  , danas je predstavio rezultate projekta „Osvesti se priroda te čeka“ koga su realizovali   u okviru projekta „Erazmus +“ koji se  ,realizuje pod pokroviteljstvom fondacije „Tempus“.

Govoreći o uvodnim projektnim   aktivnostim , koordinatorka projekta Ana Cvetković dipl.inž hemijske tehnologije , je naglasila aktivnosti  projektnog tima na sagledavanju  i analizi okruženja.U tom kontekstu  tim se detaljnije upoznao sa nacionalnom i Evropskom normativom koja uređuje oblast zaštite životne sredine kao i sa Pregovaračkim poglavljem 27 . Ovo je bilo neophodno jer , naši profesori kao akteri obrazovnog procesa nisu , u dobroj meri , upoznati sa zakonskom regulativom oblasti van sektora obrazovanja. Tim koji je realizovao projekat  „Osvesti se priroda te čeka“ je anketiranjem učenika sagledao njihov nivo znanja o i informisanosti o životnoj sredini i njenoj zaštiti. Zaključak da se ,kod nas, učenička , a dobrim delom i nastavnička (sa)znanja o  životnoj sredini i mehanizmima njene zaštite , nalaze  na vrlo skromnom ,nedovoljnom , nivou nametnuo se kao jedan ishoda pripremnih aktivnosti projektnog tima .

Mogućnost , koju im je projekat pružio da , realizujući svoju posetu partnerskoj školi na projektu , Biotehničkom  obrazovnom centru BIC  u Ljubljani , steknu uvid i razmene iskustva sa sličnom ustanovom u zemlji članici Evropske unije , je , sudeći prema onome šta se čulo na današnjoj prezentaciji u   Poljoprivredno hemijskoj školi“ Dr Đorđe Radić“, maksimalno iskorišćena.

Članovi tima , kao ključnu novinu koje su mogli videti u praksi partnerske škole u Ljubljani, ističu multidisciplinarni pristup u tamošnjoj  nastavi koji se ogleda u tome da se , pored predmeta Održivi razvoj , učenici i kroz sve druge , stručne predmete , upoznaju sa onim teorijskim i praktičnim aspektim svakog  dela procesa poljoprivrene proizvodnje koji ima bilo kakav uticaj na životnu sredinu. Zato učenici slovenačkih poljoprivrednih škola  izlaze spremniji za praktično postupanje  da kroz svoje  , buduće  radne aktivnosti u poljoprivredi , utiču na  eliminisanje ponašanja  koje  na bilo koji način  negativno utiče  na životnu sredinu.

I za kraj ovog  izveštaja , evo i utiska koga je vaš izveštač stekao , a to je uverenje da , i na izgled skromne projektne   aktivnosti , mogu da ostvare snažan , pozitivan, i dugoročni uticaj ako su , kao u slučaju projekta „Osvesti se priroda te čeka“  ciljevi projekta i  njegovi akteri dobro definisani . Jer , sigurni smo , da će se ,posle realizacije ovog projeta mnogo šta ,na bolje, promeniti kako u samoj Poljoprivredno hemijskoj školi“ Dr Đorđe Radić“ tako i gradu Kraljevu kada su aktivnosti  u oblasti zaštite životne sredine u pitanju.

Zato , s pravom , na kraju evo i imena  članova projektnog tima. Pored Ane Cvetković to su i njene koleginice Ivana Džodan dip.inž poljoprivrede ,Biljana Milojević , dipl.inž.hemijske tehnologije , Milana Marinković ,dip.inž poljoprivrede , Natalija Lutovac dip.inž poljoprivrede i Goran Marinković , dipl.inž prehrambene tehnologije.

Na sajtu grada Kraljeva , ponovo se , posle pauze od aprila do novembra , mogu videti rezultati merenja kvaliteta vazduha . Indekse kvaliteta vazduha saopštava Zavod za javno zdravlje i prema tom Izveštaju za period između 1 . i 29.novembra ove godine frakcija suspendovanih čestica PM10  iznad granične,tolerantne vrednosti od 50 μg/m3, bilo je tokom četri dana.11., 14.  i  18 novembra  izmerene  su  vrednosti neznatno iznad granične , tolerantne ,vrednosti ali je zato 27.novembra izmereno  čak 113,95μg/m3 ili više nego duplo iznad tolerantne vrednosti. Crnohumorno,ali istinito, to je, još uvek , tri puta manje nego , recimo 22.decembra 2018 godine kada je ista ustanova izmerila vrednosti frakcija suspendovanih čestica PM10  od čak  318,30 μg/m3.

No  decembar 2019 je tek počeo i izvesno je, da će imajući u vidu ključne zagađivače vazduha u Kraljevu, biti ako ne gori ono bar sličan prošlogodišnjem , kada su 24 dana merene suspendovane čestice PM10 iznad dozvoljenih vrednosti.

Ove ,crne ,slutnje ,nas podstiču da se pozabavimo istraživanjima da li je i šta lokalna vlast preduzela ili preduzima da , na jednoj strani ,informiše građane o kvalitetu vazduha i nekim metodama njihove (samo)zaštite i ,na drugoj strani pokrene set neophodnih multisektorskih aktivnosti iz svojih nadležnosti kojima bi se kreirale mere smanjivanja uzroka zagađenja vazduha u gradu.

A zagađivači vazduha su , u Kraljevu , raspoređeni ,sa nejednakim doprinosom zagađenju vazduha ,  u sektorima saobraćaja i tansporta , kolektivnog, daljinskog, grejanja i sektoru individualnih ložišta čiji je doprinos zagađenju vazduha ,rekli bi smo, najveći.

Pisali smo ,već , o pozitivnim primerima jačanja energetske efikasnosti zgrada nekoliko obrazovnih ustanova i zgrada za kolektivno stanovanje u Kraljevu, koje će zbog manje potrošnje energenata za grejanje doprineti i poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu.

Zato ćemo se sada pozabaviti, delimičnom , analizom nedavno izmenjenog Statuta grada Kraljeva kao njegovim osnovnim ,najvažnijim pravnim aktom kojim se uređuju prava i dužnosti grada ,pa dakle i obaveze iz Zakona o zaštiti  životne sredine, koji lokalne samouprave, u članu 4., tretira kao subjekte sistema zaštite životne sredine.

A grad Kraljevo kao subjekt sistema zaštite životne sredine je, u u članu 16 svog Stauta ,u osmoj alineji, definišući svoje nadležnosti u skladu sa Ustavom i zakonom ,naveo da se „stara o zaštiti životne sredine,zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda i zaštiti kulturnih dobara od zanačaja za grad.“

I to bi ,sa pominjanjem zaštite životne sredine bilo to , jer u članu 26 tog istog Statuta gde se ,u 52 alineje, taksativno navode nadležnosti Skupštine grada ,kao najvišeg zakonodavnog organa lokalne samouprave,nema tremina „zaštita životne sredine“

Slično je i sa navođenjem nadležnosti Gradskog veća u članu 63.gde se ,među 29 alineja taksativno pobrojanih nadležnosti  ne spominje zaštita životne sredine.

Doduše , ima u ova dva pomenuta člana Stauta grada Kraljeva, dosta nadležnosti iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, planiranja i izgradnje, koje Zakon o zaštit životne sredine definiše kao preventivne mere u zaštit životne sredine uz još neke. Zašto je , pitate se,  potrebno uspostavljati tu korelaciju između Statuta jedne lokalne samouprave i stanja zagađenosti vazduha na ovaj način?

Pa zar vam se čini logičnim da će  ,donosioci odluka  u lokalnim samoupravama , „pretrgnuti“ da  pokreću bilo kakve aktivnosti ako ih na to ,čak ni formalno i direktno, ne obavezuje Statut grada?

Šta tek reći za  one poslove državne uprave koje Republika poveri lokalnim samoupravama iz okvira svojih prava i nadležnosti? A tu spada i veliki broj  poslova državne uprave iz sektora zaštite životne sredine!

I za sam kraj ,kao potvrda ovakvog odnosa donosioca odluka u gradu Kraljevu prema životnoj sredini, i primer iz tek objavljenog Nacrta budžeta grada Kraljeva za 2020 godinu. Za Program 6.- Zaštita životne sredine planirano je  91.654.000 dinara ili 2,8 % od ukupnog budžeta što je 58.228.000 dinara manje od sredstava izdvojenih za ove namene rebalansom budžeta u septembru 2019 godine, 149.882.000 dinara ili 3,6% ukupnog budžeta.

A da stvar bude još čudnija za Programsku aktivnost praćenje kvaliteta elemenata životne sredine(i vazduha dakle) planirano je nevrovatnih 0 (NULA) dinara.

Naravno da Zavod za javno zdravlje neće meriti i saopštavati podatke o kvalitetu vazduha za džabe . To će se, kao i do sada, verovatno plaćati sa pozicije Opšte usluge lokalne zajednice za koju je ,u 2020 godini,planirano čak 620.118.00 dinara  ili  19,1% od ukupnog budžeta grada Kraljeva.

Još gore je ,predlogom budžeta  grada Kraljeva za 2020 godinu ,tretiran budžetski program 17- Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetom za 2019 , koji za ovaj program nije menjan rebalansom iz septembra 2019 predviđeno je 115.346.135 dinara ili 2,8% ukupnog budžeta ,dok je za 2020 planirano bezmalo šest puta manje sredstava, 22.946.135 dinara  ili 0,7% od ukupnog budžeta.

Treba li ovim podatcima bilo kakav komentar ? Čućemo ,nadajmo se, od odbornika Skupštine grada prilikom usvajanja budžeta grada Kraljeva za 2020 godinu.

Polaganjem venaca na „Spomenik oslobodiocima“ i prigodnim programom  danas je u Kraljevu obeležena 75-ta godišnjica  oslobođenja Kraljeva u II svetskom ratu.

Vence na „Spomenik oslobodiocima“,u ime grada Kraljeva, je  položio Vukman Rakočević,zamenik gradonačelnika u pratnji pomoćnika gradonačelnika Sretena Jovanovića i Marka Mtovića a delegaciju Raškog upravnog okruga je predvodio Nebojša Simović,načelnik Okruga.

Oslobođenju grada na Ibru novembra 1944 godine predhodila je velika bitka koja je, pored bitke za oslobađanje Beograda, bila je jedna od najmukotrpnijih i najdužih bitaka za oslobođenje u Srbiji.

Bitka za Kraljevo otpočela je  sukobom se jedinica 3. Srpske brigade NOVJ i 65. Korpusa Crvene armije  sa 7. SS divizijom Princ Eugen 16 novembra u selu Čukojevac. . 3. Srpska brigada  svakodnevno je dejstvovala u predelima sela Vitanovac, Šumarice, Borča i Ugljarevo, 6. Srpska brigada NOVJ u Dragosinjcima, a 4. crnogorska brigada NOVJ i jedinice Crvene armije na području Vrbe i ka Ćavi. . Na prostoru Kraljevo – Raška, u višednevnim borbama krajem novembra 1944. Vojnici Druge proleterske divizije odbile su sve pokušaje neprijatelja da se probiju ka Kraljevu. Odlučujuća bitka 3. Srpske brigade vođena je u Matarugama, Mataruškoj Banji i Progorelici, nakon koje je onemugućena nemačkoj vojsci bitna komunikacija Kraljevo – Raška.

U noći 28/29. novembra jedinice 4. crnogorske brigade, 1041. sovjetskog puka i jedinice i 3. i 6. srpske brigade NOVJ prešle su Ibar istočno i zapadno od grada, zauzevši delove grada oko porušenog mosta i otpočele su presudnu bitku za Kraljevo. Borbe su se odvijale prvo u prigradskim delovima, a potom i na samim gradskim ulicama.

29. novembar 1944. Je ,za Kraljevo, bio prvi dan slobode. Narednog dana, 30. novembra, oslobodilačka vojska i civili odali su poštu streljanima oktobra 1941.

Program obeležavanja 75.-te godišnjice oslobođenja Kraljeva je  nastavljen Svečanom akademijom u Skupštini grada , na kojoj je  govorio dr.Milan Matijević.

Kao završna manifestacija kojom se obeležava ovaj jubilej  biće održana,večeras u 19 časova, u Narodnom muzeju Kraljeva promocija knjige  Miloša Timotijevića „Zlato četnika i partizana – dekonstrukcija jednog mita“ o kojoj će ,pored  autora , govoriti  urednik Borislav Čeliković i recezent knjige  dr Vladimir Dimitrijević.

Kraljevo je ,danas , bilo domaćin treće , završne , zajedničke edukativne radionice koju je , za predstavnike javne uprave grada ,civilnog društva i lokalnih medija organizovalo udruženje građana „Kraljevački razvojni cnetar“ kao deo aktivnosti projekta „Komunikacije su osnove aktivizma“.

Ovaj projekat je realizovanu u partnerstvu sa opštinama Vrnjačka Banja ,Raška i gradom Kraljevo a uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. U fokusu današnje  , zajedničke edukativne radionice , kao i na dve predhodno održane u Vnjačkoj Banji i Raški , bile su komunikacije između delova  unutrašnjih organizacionih jedinca javnih uprava lokalnih samouprava zaduženih za zaštitu životne sredine sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

Jedan od ciljeva projekta je bio da se afirmiše potreba građenja , i primene,  metoda dijaloga kao dominatnog modela komunikacije sa civlnim društvom i medijima u ovoj oblasti . Jer, javna uprava , civlno društvo i loklani mediji u ovim lokalnim samoupravama najčešče ne primenjuju dijalog kao model komunikacije u oblasti zaštite životne sredine.

Izostajanje dokumenata koji  , na strateškom i operativnom nivou ,uređuju oblast komunikacije lokalnih samouprava sa zainteresovanim javnostima zajednički je imenitelj za ove tri lokalne samouprave bez obzira na njihovu veličinu. Zato je ,delom, i opravdano što  delovi javne uprave u ovim lokalnim samoupravam koji se bave zaštitom životne sredine najčešće  koriste infromacijski model komunikacije sa zainteresovanim javnostima pa  ,dakle ,i sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

I na današnjoj trećoj , završnoj ,zajedničkoj edukativnoj radionici podržan je  model međusektorskog dijaloga primenjen u delu aktivnosti projekta „ Komunikacije su osnove aktivizma“. Sama činjenica , da o pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine , po prvi put na ovom nivou , zajedno , raspravljanu javna uprava , civilni sektor i mediji bila je više nego insprirativna za otvoreni dijalog i razmenu mišljenja. Iako je pokrenuto više tema najviše pažnje privukla je rasprava o postupanju aktera iz sektora javne uprave ,civilnog društva i medija u Kraljevu u situacijama kada se beleže povećane koncentracije PM 10 čestica u vazduhu što i ne predstavlja izneneđenje. Kraljevo pripada grupi malobrojnih lokalnih samouprava u Srbiji u  kojima se vrši konstantni monitoring kvaliteta vazduha pa se i raspolaže zabrinjavajućim  podatcima o (ne)kvalitetu vazduha koga kraljevčani udišu.To je,na izvestan način,potvrdila i Ljiljana Šarenac  načelnica Odseka zazaštitu životne sredine u gradskoj upravi koja je prisutne obavestila i o nedavno dobijemom nalogu od strane Ministarstva zaštite životne sredine koje je ,ovom organu javne uprave grada Kraljeva, naložilo da u roku od 30 dana predloži Operativni plan mera za postupanje u uslovima povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu. Današnja rasprava je samo potvrdila premisu iznetu u uvodnim predavanjima da su  komunikacije među ključnim akterima u ovoj oblasti, neuređene što je i razumljivo jer , kako smo već rekli ,nema ni strategije ni operetivnih planova za komunikacije koje su  važna  aktivnost menadžmenta  svake lokalne samouprave pa i grada Kraljeva.

Prisutni predstavnici udruženja građana su ,danas, u Kraljevu, jednoglasno  podržali predlog „Kraljevačkog razvojnog centra“ da se zatraži , od grada Kraljeva kao lokalne samouprave , organizovanje javne rasprave o Predlogu budžeta grada  za 2020 godinu sa fokusom na   budžetske  programe 6 – Zaštita životne sredine i 15 – Energetska efikasnost a na koje bi bili pozvani predstavnici udruženja građana aktivnih u ovim oblastima , naučnih i obrazovnih institucija u gradu Kraljevu i , naravno , lokalnih medija.

Nizom manifestacija , započetih u ovoj nedelji , Šumarska škola iz Kraljeva je otpočela obeležavanje velikog jubileja- 120 godina obrazovanja u šumarstvu u Srbiji.

Serija predavanja nazvana „Sećanja kroz tri veka (1899. – 2019)“ započela je ,u utorak 19.novembra, u čitaonici Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ predavanjem „Razvoj šumarstva u Srbiji i značaj obrazovanja kadrova“ na kome su , pored Zorana Nikolića, direktora škole učesstvovali i nekadašnji učenici ,đaci  prve generacije koji su se školovali u Kraljevu školske 1960/61. Do kraja godine biće održana još tri predavanja iz ovog serijala a sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo otvorena i izložba „Sećanje kroz tri veka“ na kojoj su prikazani eksponati, sheme , skice , planovi i trofeji , kao i drugi predmeti od značaja za obrazovanje u šumarstvu tokom 120 godina .Početak obuka kadrova za šumarstvo u Srbiji vezuje se za 1853 godinu kada je Aleksa Stojaković organizovao kurs za stručno osposobljavanje čuvara šuma stragarskih barutana .

Te godine je počela sa radom i prva ,dvogodišnja, Zemljodelska škola u Topčideru gde se učilo i o šumarstvu .Od 1872 godine do 1881 godine radila je trogodišnja Zemljodelska škola u Požarevcu koja je školovala i upravitelje šuma .Srednjoškolsko i fakultetsko obrazovanje  u Srbiji prošlo je kroz nekoliko faza a zabeležen je i prekid od 1930 do 1945 godine u organizovanju srednjoškolskog obrazovanja kadrova za šumarstvo .Rešenjem Ministarstva šumarstva Srbije iz avgusta 1946. god. osnivaju se niža ,jednogodišnja i srednja ,trogodišnja šumarska škola sa sedištem u Čačku .Naredne 1947 godine srednja šumarska škola se ,po prvi put , seli za Kraljevo u prostorije Gospodar Vasinog konaka da bi se 1949 godine škola preselila, najpre u Sremsku Mitrovicu  i Sombor,  a 1952 godine ponovo u Čačak. Godinu dana kasnije,1953 godine, u Kraljevu je otpočela gradnja objeka za šumarsku školu i internanta za učenike koja je trajala sve do 1960 godine .Rešenjem ondašnjeg Ministarstva prosvete 20.oktobra 1960.godine , počinje ,po drugi put , školovanje kadrova za šumarstvo u srednjoj školi u Kraljevu .

Od tada pa do današnjih dana ova škola je u istim prostorijama koje su ,u nekoliko navrata rekonstruisane. 1962 godine na površini od 2,2 hektara podignut je arboreu u kome se ,danas ,nalazi 236 različitih vrsta drveća i mnoštvo retkih i endemskih biljaka. Škola ima svoj rasadnik površine 65 ari u kome učenici izvode stručnu praksu kao i stolarsku i tapetarsku radionicu .Pored šumarskih tehničara ,ova moderna srednjoškolska ustanova ,danas , školuje tehničare za lovstvo i ribarstvo ,tehničare pejzažne arhitekture , geodetske tehničare i arhitektonske tehničare . U Šumarskoj školi u Kraljevu  na Odseku za izradu nameštaja školuju se , kroz trogodišnju nastavu , stolari ,tapetari i lakireri kao obrazovni profili za drvoprerađivačku industriju.

Grad Krajevo je , krajem prošle godine , doneo  Odluku  o obaveznom investicionom održavanju zgrada i sufinansiranju investicionih projekata na teritoriji grada i  izdvojio 10.000.000 dinara iz svog  budžeta,  za  2019 godinu , za te namene.

Na taj način su ,po prvi put , kreirane normativne i materijalne predpostavke da se deo javnih prihoda grada Kraljeva iskorisiti i za podršku  merama jačanja  energetske efikasnosti kroz aktivnosti sanacije fasada stambenih zgrada čiji su stanari organizovani u Stambene zadruge.

Početkom godine , u februaru mesecu , raspisan je prvi konkurs koji je omogućavao da , i zgrade kolektivnog stanovanja u privatnom vlasništvu , mogu apliciratii za bespovratna sredstva u iznosu do polovine potrebnih sredstava za rekonstrukciju fasade zgrade.

Na taj prvi konkurs prijavilo se 45 zainteresovanih Stambenih zajednica  za rekonstrukciju isto tolikog broja fasada zgrada . Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić  je svojim rešenjem imenovao Komisiju koja je , primenjujući kriterijume iz pomenute Odluke , predložila da 9 stambenih zajednica iskoristi tu mogućnost i dobije subvenciju iz javnih sredstava  u iznosu do polovine potrebnih sredstava za rekonstrukciju fasade svoje zgrade.

Najbolje rangirana Stambena zajednica bila je ona iz zgrade u ulici Zelena Gora broj 30 sa 72 boda.Tome je ,svakako, doprinela i činjenica da su stanari ove zgrade, prateći pokrenute inicijative za donošenje Odluke grada  o obaveznom investicionom održavanju zgrada i sufinasiranju investicionih projektaka , počeli , godinu dana ranije da plaćaju ,za 20 dinara po metru kvadratnom ,  više troškove tekućeg održavanja kreirajući na taj nači svoj fond za  udeo u troškovima rekonstrukcije fasade zgrade.

Oni su , kao jedna od prvih sedam Stambenih zajednica na teritoriji grada Kraljeva iskoristili  subvencije grada u 2018 godini , i završili sve predviđene radove čija je vrednost, po konačnom obračunu iznela 1.969.732,08 dinara u čemu je grad participirao sa 915.030 dinara, što predstavlja polovinu, projektom predviđene , vrednosti.

Stambena zajednica „Zelena Gora broj 30“  je , kako nam je rekao njen  upravnik  Mišo Rumenić , iskoristila i ponudu javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ Kraljevo, sa kojim sarađuje na poslovima tekućeg održavanja zgrade, da svaki stanar dobije mogućnost plaćanja svog dela troška rekonstrukcije fasade na 24 mesečne rate.

Diplomirana arhitektica Dragana Bikić ,direktorka javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ Kraljevo koja se zajedno sa svojim timom ,inače, angažovala na aktivnostima koje su predhodile usvajanju Odluke o obaveznom investicionom održavanju zgrada i sufinasiranju investicionih projektaka na Skupštini grada septembra 2018 godine, nam je rekla da ,dve Stambene zajednice van sistema održavanja ovog javnog preduzeća , iako su im  odobrena sredstva za sufinasiranje rekonstrukcije fasade nisu ,na žalost, uspele da se organizjuju i sprovedu sve aktivnosti koje predhode radovima na rekonstrukciji. Zato će, od opredeljenih deset miliona dinara iz gradskog budžeta za sufinasiranje obnove fasada zgrada kolektivnog stanovanja, u 2019 godini ostati neiskorišćeno više od 30 odsto  tih sredstava.

„Nismo ,još uvek,videli Nacrt budžeta grada Kraljeva za 2020 godinu ,tako da ne mogu da kažem ni koji je iznos sredstava namenjen obnovi i rekonstrukciji fasada zgrada kolektivnog stanovanja, ali se iskreno nadam da ta činjenica što dve zgrade nisu uspele da se organizuju i iskoriste odobrena sredstva neće uticai na odbornike Skupštine grada da umanjuju iznos tih sredstava planiran za 2020 godinu. Jer , početno interesovanje  građana organizovanih u Stambene zajednice zgrada , je bilo više nego dobro.Kao jedan od uzroka što sva odobrena sredstavza 2019 godinu nisu iskorišćena  treba imati u vidi u nedovoljno iskustvo i znanje  većine odabranih profesionalnih upravnika Stambenih zajednica za planiranje i vođenje složenijih ,investicionih projekata . Mi, „Gradsko stambeno“ Kraljevo ,samo vršimo nadzor nad radovima koje samostalno ugovaraju Stambene zajednice ali to ne znači da nismo spremni da im pomognemo svojim znanjem i iskustvom da efikasnije prođu kroz sve faze takvog ,investicionog, projekta sufinasiranog i sredstvima iz javnih prihoda.

Razmena iskustva nije na odmet!

Prve promene u sektoru poboljšanja energtske efikasnosti zgrada na teritoriji grada Kraljeva   pokrenute su sa mrtve tačke još pre tri godine. Kroz projekat„Energetska efikasnost u javnim zgradama“ podržan od strane  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja a na osnovu Sporazuma o zajmu potpisanog između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke –KfW sprovedena je rekonstrukcija zgrade Mašinsko  tehničke škole „ 14oktobar vredna preko pola miliona evra od čega je ministarstvo investiralo 423.147,66 evra obezbeđenih na osnovu pomenutog Sporazuma.

Aktivnosti na unapređenju energtske efikasnosti objekata namenjenih obrazovanju nastavljene su i ove godine. Ovih dana se privode kraju radovi na rekonstrukciji fasada  zgrada ESTŠ „Nikola Tesla“ , Gimnazije  u Kraljevu i Ekonomsko-trgovinske škole čime će se unaprediti energetska efikasnost tih objekata. Za te radove Ministarstva rudarstva i energetike  je izdvojilo 13.500.000 dinara a Ministarstvo prosvete , nauke i tehnološkog razvoja 7.000.000 dinara.Grad Kraljevo je izdvojio 10.906.654 dinara kao svoj udeo u ovim aktivnostima.

„Kada se već u Kraljevu  ,iz godine u godinu, izdvaja sve više  sredstava za jačanje energetske efikasnosti javnih i drugih objekata što je,inače, pohvalno, valjalo bi razmisliti i da se ,kroz Progam Energetske efikasnosti u budžetu grada Kraljeva kao jedna od aktivnosti planira , i materijalno podrži,razmena iskustva između predstavnika onih javnih objekata i Stambenih zajednica koji su već sproveli rekonstrukciju i obnovu fasade kao mere jačanja energetske efikasnosti svog objekta sa onima koji se tek spremaju da konkuriši i sprovedu takav ,složeni, investicioni projekat .To bi trebalo da bude jedan od poslova , inače neaktivnog Saveta za energetsku efikasnost grada Kraljeva,koji se ,od svog konstituisanja na početku ove godine više nikada nije sastajao, a mi iz civilnog sektora im nudimo i pomoć i saradnju“ rečeno nam je u udruženju građana „Kraljevački razvojni centar.

Politička stranka „Zdrava Srbija“ je ,večeras , u Kraljevu , u prisustvu stotinak zvanica , uz prigodan program i direktan televizijski  prenos lokalne televizije „Melos“ iz Kraljeva svečano otvorila svoju Regionalnu kancelariju smeštenu na šestom spratu nekadašnje Doma društvenih organizacija a sadašnjem  Poslovnom centru „Melos“.

Gostima je , pre otvaranja Regionalne kancelarije , prikazan film o Čajetini koji ,u osnovi, govori o rezulataima dvanasetogodišnjeg ,uspešnog, upravljanja ovom zlatiborskom opštinom od strane Milana Stamatovića i njegovog tima.

Kao ključne poruke  tog proma filma navedene su, uvećanje opštinskog budžeta za sto puta u odnosu na vreme pre preuzimanja vlasti od strane tima  Milana Stamatovića , ali i podatci o povećanju broja stanovnika opštine Čajetina što je rezultat delom većeg nataliteta a delom i doseljavanja u ovu opštinu uzrokovanog činjenicom da je to sredina koja nudi brojne mogućnosti za brzo nalaženje posla u sektoru turizma i poljoprivrede.

I upravo taj model uspeha Čajetine , baziran na konceptu fokusiranja svih kapaciteta jedne lokalne samouprave u mere podrške turizmu  i poljoprivredi kao privrednim granama  koje nude brojne , razvojne , mogućnosti , promovisan je ,večeras, i u Kraljevu kao stožer ekonomskog dela programa „Zdrave Srbije“ kao političke stranke.

Milan Stamatović se ,pred gostima  na svečanosti otvaranja Regionalne kancelarije „Zdrave Srbije“  u Kraljevu , osvrnuo  i na  pojedine medijske spekulacije bazirane na  identifikaciji njegove stranke sa nekim, novokomponovanim, strankama političke  desnice u Srbiji naglasivši da su  programske razlike ali i  prakse političkog aktivizma  „Zdrave Srbije“ dijametralno suprotne uprkos , na prvi pogled,  bliskim političkim načelima.

Iako se lider „Zdrave Srbije“ nije ,eksplicitno,izjasnio o ideji bojkota predstojećih izbora, na osnovu svega što se čulo večeras u Kraljevu , posebno u delu planova o jačanji stranačke infrastrukture na teritoriji Moravičkog i Raškog upravnog okruga , da se zaključiti da to nije opcija koju ova politčka stranka podržava što ,u osnovi, i nije novina.