Mediji u Kraljevu su , danas , preko Službe za informisanje grada Kraljeva dobili saopštenje Odseka za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu živote sredine, Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Kraljeva , koje se odnosi na kvalitet vazduha , uz molbu da ga emituju.

Tekst saopštenja glasi:

 „U periodu od prvog do šesnaestog decembra deset dana je bila prekoračena koncentracija frakcije PM 10 suspendovanih čestica u vazduhu . Od 15. decembra  po indeksu kvaliteta vazduha ,vazduh u gradu Kraljevu  bio je u kategoriji- jako zagađen.

Preporučuje se izbegavanje fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini , skraćivanje boravka na otvorenom i preusmeravanje uobičajenih aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Preporuke se odnose na celokupnu populaciju , a posebno na osetljive grupe ,starije osobe ,decu,osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Merenje kvaliteta vazduha vrši Zavod za javno zdravlje  koji je akreditovana organizacija za ove poslove. Rezultati kvaliteta vazduha objavljuju se svakodnevno na veb sajtu grada Kraljeva i Zavoda za javno zdravlje.“

Ovo je , posle  pauze od nekoliko godina , nastavak prakse informisanja  građana od strane nadležnog organa gradske uprave davanjem  preporuka-saveta o potrebi promena u ponašanju građana .Te promene su prvi , preventivni korak , da se građani  bar koliko toliko zaštite od prekomernog udisanja zagađenog vazduha.

Ostaje nam da se nadamo da će ovoga, problema zagađenog vazduha,  postat i svesni i odbornici grada Kraljeva ,ako ne sada kod usvajanja budžeta za 2020 godinu , ono odmah potom , u prvim mesecima naredne godine kada bi trebali da razmotre set multidisciplinarnih i multisektorskih mera mera i aktivnosti , iz nadležnosti lokalne samouprave, kojima se ,bar  malo ,može uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha koga udišemo.

Prvi korak u pripremi tih mera bilo bi , što je moguće preciznije mapiranje sadašnjih zagađivača vazduha na teritoriji grada Kraljeva  i njihova segmentacija  po sektorima, saobraćaja , indivdualnih ložišta ,daljinskog grejanja… A budžet je jedan , osnovni , alat za sprovođenje bilo kakvih aktivnosti koje se ,po zakonu, finansiraju i iz javnih prihoda.

U predlogu budžeta grada Kraljeva za 2020 nastavljena je praksa nepaniranja sredstava za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine kao i za upravljanje zaštitom životne sredine. Takve  aktivnosti se u Kraljevu , ipak , sprovode ali na  jednom osnovnom ,rudimentarnom nivou je daleko  potrebe građana i  njihovog ,Ustavnog, prava na zdravu životnu sredinu.

Opet se ne planiraju sredstva za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine!

Te aktivnosti se najčešće, godinama unazad, finasiraju kao opšte javne usluge neklasifikovane na drugom mestu koje  , takve , nejsno definsane , bi trebalo da se nalaze  u svakoj od  17 budžetskih programskih aktivnost i. U slučaju šeste budžetske  programske aktivnost grada Kraljeva-Zaštita životne sredine  za šta je ,predlogom budžeta planirano 192.451.070dinara, ili  4,3 odsto budžeta za 2020 godinu ,među sedam navedenih programskih aktivnosti za drugu aktivnost ,praćenje kvaliteta elemenata životne sredine planirano je 0 dinara.

Ovaj podatak na koji ukazujemo već  više puta jedan je od  jasnih indikatora o tretmanu životne sredine od strane kreatora javnih politka grada Kraljeva.

Možemo li sada kada je , ovim saopštenjem-upozorenjem  građanima o stanju kvaliteta vazduha  od strane Odseka za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu živote sredine , učinjen prvi korak , očekivati i sledeće , usmerene na unapređenje sadašnjeg, lošeg stanja , životne sredine na teritoriji grada Kraljeva, ostaje da vidimo.

Bez želje da preteramo i preuveliačamo ulogu  medija i građanskog aktivzma ,ipak, ukazujemo na koincidenciju između javnog govorenja o problemu  zagađenog vazduha na lokalnom nivou  putem medija  i reakcije nadležnih gradskih službi .

Za početak i to ohrabruje.

Danas je Gradsko veće grada Kraljeva razmotrilo i usvojilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu. Veće je utvrdilo Predlog Odluke o budžetu u iznosu od 3.984.738.268 dinara . Gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić je ,u danima koji su predhodili sednici Gradskog veća , u izjavama za pojedine medije isticao činjenicu da je to „najveći budžet u istoriji grada“ prećutkujući činjenicu da je tom „uspehu“ dobrano kumovao  nedavni  transferu od   375.000.000 dinara sa nivoa republike namenjenih za radove u , narednoj 2020 godini,za  izgradnju naselja  sa stanovima za pripadnike vojske i policije na lokaciji „Voćareve livade“.Tako je ,na izvestan način, predupredio moguća  pitanja na temu uspešnosti rada  lokalne samouprave koja u narednu budžetsku godinu prenosi čak 11 %  budžeta . No, ostavimo ova i druga brojna pitanja o predloženom budžetu grada Kraljeva ,za sada ,po strani i pozabavimo se jednim drugim fenomenom , a to je odsustvo bilo kakvih građanskih inicijativa da se ,u predhodnim fazama kreiranja ovog važnog dokumenta, koji predstavlja finansijsku sliku javnih politika grada , ukaže na mnoge goruće  komunalne ,infrasturkturne i posebno  probleme u oblasti zaštite životne sredine. Ako , možda, možemo i  da razumemo nezainteresovanost građana za  probleme u dugim sektorima teško je pomiriti se sa činjenicom da ih se , javno dostupne informacije o (ne)kvalitetu vazduha koga udišu u zimskim mesecima , tačnije tokom trajanja grejne sezone,ne tiču i ne motivišu da, koristeće postojeće zakonske mogućnosti, utiču na  planiranje mera i aktivnosti , iz nadležnosti grada, kojima bi se  bar malo uticalo na kvalitet vazduha koga udišemo. A udišemo jako zagađen vazduh o čemu svedoči i podatak da je ,u prvih petanest dana ovog meseca, čak devet dan bilo sa koncentracijom  suspendovanih PM10 čestica daleko većom  od tolerantne vrednosti  50 μg/m3.Trenutni rekord,čak četri puta veći od tolerantne vrednosti,  iznosi 198,73 μg/m i izmeren je 6.decembra. Gradonačelnik Kraljeva je 10. decembra uputio Javni poziv građanima ,udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu  o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu  oročen do 16.decembra.Time su ispunjeni formalni uslovi  o organizovanju javne rasprave propisani Statutom grada Kraljeva i odlukom Gradskog veća. Zaobiđimo ,ovoga puta , temu tajminga , dužine trajanja i svrsishodnosti tako organizovane  javne rasprave i razmotimo kakav  je eho u javnosti imao javni  poziv gradonačelnika građanima ,udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu  o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu. Zainteresovane javnosti su imale dva modela davanja primedbi ,pismenim putem na propisanom obrascu i ličnim učešćem na raspravi zakazanoj za 16.decembar.U pisanom Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi koji je danas ,18.decembra,usvojilo Gradsko veće kaže se da su DVOJICA  građana uzela učešće na javnoj raspravi  a da nije bilo NI JEDNE pisane primedbe!!! U gradu  na čijoj teritoriji,prema rezultatima popisa iz 2011 godine živi 125.488 stanovnika, u kome radi nekoliko fakulteta,desetina srednijh i osnovnih škola,ustanove, udruženja….

Ovo ,izvesno je, potvrđuje stavove onih koji govore o izvesnom socio-psihološkom fenomenu sa kojim naše društvo, koga čini 10 odsto  elementarno nepismenog i 50 odsto funkcionalno nepismenog stanovništva egzistira . Socijalni psiholozi su ,ovaj fenomen, nazvali „apatija posmatrača“ ili „efekat posmatrača“ a u praksi Kraljevčana to se da prevesti kao : Tačno je da udišem zagađen vazduh ali to udišu i drugi oko mene, ali nisam  ovlašćen-a ,zadužen-a , izabran-a da to rešavam.  Apatija ili beosećajnost ili ravnodušnost ,čini  nas , kao individue , umornim , bez želja , bez potreba. A  u stvarnosti želja i potreba  imamo na pretek . Kao i  vremena i energije , ali  za  neki drugačiji  aktivizam sa kakvim smo se,ovih dana, sreli u Kraljevu.

U ovim danima kada se  trujemo zagađenim vazduhom i   ne preduzimamo gotovo ništa da to sprečimo , svedoci smo pojave  fenomena u društvenom životu Kraljeva koji ukazuje kako se  može , bar u virtuelnoj stvarnosti ,pobediti apatija.

Dvojica naših sugrađana pokrenuli su ,pre par dana,  časopis ali i istoimenu Fejs buk grupu „Sidža“. Ovaj neobičan izdavački koncept zasnovan je,između ostalog,  i na stavu da   ni u časopisu ni u grupi na društvenim mrežama nema mesta temama iz politike. Za manje od deset dana života Fejs buk grupa je narasla na blizu 8000 članova ,objave na njoj već se mere desetinama hiljada , dominatne su one , kako napisa ovdašnji pesnik Ivan Rajović , u kojima  „su , gotovo preko noći , Kraljevčani opet postali gospodari svoga grada , duhovni – recimo , uz svu onu koncentraciju pozitivne energije i dobrih vibracija hiljada sidžista koji se ne odvajaju od ekrana preživljavajući ponovo svoju mladost u virtuelnom ali više nego stvarnom i opipljivom svetu Kraljeva, koje opet postoji, diše, miriše, čisto, uređeno, oduhovljeno i u pravom smislu kraljevsko, kakvo je i bilo pre nego što je postalo ovo i dopalo prosjačke štake . A žal za nečim što je prošlost, najveće je priznanje onome što je bilo i najokrutnija negacija ovoga što jeste , a što na uređeni život i životni prostor više i ne liči.“

Primer probuđenog   aktivizma Kraljevčana u virtuelnoj stvarnosti ,  na društvenim mrežama, ispoljenog iznošenjem  emocija i žala za „nekim ,dalekim ,boljim, Kraljevom“ nagoni nas na  razmišljanje koliko je realno da se  osmišljenim i dobro organizovanim inicijativama  probudi  građanski   aktivizam   za današnje , realno , Kraljevo ? Da li su potreba za zdravim vazduhom ,i  ljudsko pravo na čist vazduh, dovoljni  okidači za buđenje takvog  građanskog aktivizma u Kraljevu pokazaće vreme pred nama.

U suprotnom mogu nam se ,u Kraljevu, desiti neki novi ,društveni,  fenomeni u vidu grupa na društvenim mrežama čiji će članovi ,ako ih bude bilo , svoj virtuelni aktivizam ispoljavti  kuckanjem po tastaturi…. Sa gas maskom na licu!

Avion nacionalne avio kompanije Air Serbija je, posle kašnjenja od skoro četri sata, upravo poleteo sa Aerodoma Morava na svoj prvi let za Beč.

U avionu koji može da primi nešto više od sedamdeset putnika ,na ovom prvom,promotivnom letu, nalaze se gradonačelnici,predsednici opština i privrednici sa teritorije Rakog i Moravičkog okruga.

„Ovo je veli dana za stanovnike Rasinskog, Šumadijskog, Moravičkog i Raškog okruga jer, ovim prvim letom  za Beč naše nacionalne avio kompanije omogućavamo da brže stignu do brojnih destinacija širom sveta ali i da im ,u goste dođu ljudi,posebno privrednici iz tog sveta“ reako je danas posle sletanja aviona iz Beograda na „Aerodom Morava“ u Lađevcima Zoran Ilić,pomoćnik Ministarke građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture. On je rekao da će ,u zimskom periodu ,za sada, sa ovog aerodorma  biti samo jedna let za Beč i to dva puta nedeljno(utorkom i petkom) a da će od marat 2020 godine biti uveden i redovan let za Solun.Na tome se ,po rečima Ilića, neće stati jer će se tražiti mogućnosti i za druge komercijalne letove.

Povratak putnika sa  leta za Beč , u Kraljevo,  najavljen je za danas popodne.

Prva informacija koja se jutros  nešto pre sedam sati čula sa zvaničnog razglasa Aerodroma Morava bila je ona o kašnjenja prvog, promotivnog, leta za Beč.

Magla u Lađevcima ne smeta novinarima

Spiker je najavio kašnjenje od jednog sata a naše nezvanične informacije govore da se dizanje magle može očekivati tek posle  10 časova što prvi let može dovesti i u pitanje jer povratak moguć samo do 15 časova zbog režima dnevnih letova  koji važi u zimskom periodu za ovaj, treći međunarodni aerodrom u Srbiji.

Iščekivanju prvog leta jutros su predhodile izjave za medije od strane gradonacelnika Kraljeva i još nekih funkcioner opština i gradova Raškog i Moravičkog okruga koji će, kako je planirano, biti i prvi putnici na ovom prvom promo letu.

Njihove prigodne izjave su odisale optimizmom o značaju ovog aerodroma za ova dva okruga a u tome su im se pridružili i pojedini privrednici koji će takođe biti putnici na prvom letu.

Već ovaj prvi let ponovo aktuelizuje ranije pokretana pitanja o trenutnom nivou opremljenosti Aerodroma Morava  jer su magle u ovom delu Srbije uobičajene za ovo doba godine.

Pitanja o rentabilnosti  Aerodroma Morava, kao i druga, poput recimo propuštene prilike da struktura prvih putnika bude drugačija,recimo najbolji učenici i studenti iz ovih krajeva, ostaju za  neki drugi put.

Putnici sa teritorije Moravičkog okruga

Putnici sa teritorije Raškog okruga

Osamdeset otkrivenih i mapiranih divljih deponija na teritoriji grada Kraljeva prete ,nesagledivim, posledicama po zdravlje ljudi  i kvalitet životne sredine.Svi njihovi  ,negativni, nusprodukti, predstavljaju ozbiljnu opasnost svojim uticajem na  sistem podzemih i nadzemnih voda,  rečeno je , na sastanku  održanom u Skupštini grada Kraljeva, na kome su predstavljeni rezultati do kojih su došli stručnjaci Geografskog fakulteta u Beogradu angažovani da mapiraju divlje deponije.

„ Kod vas u Kraljevu , na delu teritoriije koga karakteriše veća koncentracija stanovnika, gotovo svaka rečica , potok ili bara su pretvoreni  u divlju deponiju.Uz uočenu praksu da se spaljivanje koristi kao metod redukcije količine otpada na takvim , divljim, deponijama eto dodatnih razloga za brigu o kvalitetu podzemnih voda ,koje hteli mi to ili ne,uvek  završavaju u jednom rečnom slivu.Rečni slivovi, su i najčešća izvorišta pijaće vode koju konzumiramo kroz sisteme vodosnabdevanja većih naselja ,pa tako, sami sebe sitematski trujemo“ rekao je ,imeđu ostalog docent dr.Aleksandar Đorđević koji je,ispred Geografskog fakulteta iz Beograda predstavio rezultate mapiranja divljih deponija na sastanku kome , na žalost ,nije prisustvovao niko od članova Gradskog veća i drugih donosilaca odluka. On je ,na početku svog izlaganja rekao da je njima ,kao polazna informacija dat podatak, iz GIS baze podataka grada Kraljeva, o čak 507  lokacija divljih deponija , što se, na sreću,pokazalo kao netačno, i kao posledica  neadekvatnog unosa od strane obveznika unošenja podataka a to su , javna preduzeća i dugi akteri iz sistema lokalne samouprave.Radi se ,u stvari  i  o nejasnom određenju pojmova deponija i divlja deponija pa je svojevremeno,neko, u GIS sistem unosio  lokacije ,malte ne , svakog kontejnera ili koliko toliko uređenog odlagališta komunalnog i drugog otpada na, inače, velikoj površini koja pripada gradu Kraljevu. Poražavajuće zvuči podatak koji se čuo na ovoj prezentaciji ,o tome da je ,malte ne , svako seosko groblje u delu svoje parcele pretvoreno u divlju deponiju.Ovo je više nego  upečatljiv i pouzdan pokazatelj  odnosa građana prema životnoj sredini koji ,u kombinaciji sa nedovoljnom i neadekvatnom  edukacijom stanovništva  ali i izostankom permantnog inspekcijskog nadzora i kažnjavanja prekršilaca za jedan od ishoda ima i mapiranih 80 divljih deponija. Na prezentaciji nije saopštena procenjena količina otpada hetrogenog sastava lagerovanog na divljim deponijama.Taj podatak, te procenjene količine otpada, date su pojedinačno za svaku od 80 mapiranih deponija i biće vidljiv na sajtu grada Kraljeva jer su ,predstavnici Gradske uprave , iz   Odseka za zaštitu životne sredine i inspekciju zaštite  životne sredine, obećali postaljanje tog dokumenta na sajt. Od njih se čulo i da ,ternutno, grad Kraljevo izdvaja milon dinara godišnje za pražnjenje 29 kištri na seoskom području a za taj novac JP“Čistoća“ preveze oko 160 kamiona i  očisti oko 763 kubnih  metara otpada što je nedovoljno .Svedoci  smo da se na tim lokalitetima odlažu znatno veće količine komunalnog otpada od onog koji se preveze na gradsku deponiju  i tako ta mesta ,polako, postaju divlje deponije   gotovo u središnjim delovima naselja. Sa ovakvim informacijam  o stanju , u  jednom segmentu , životne sredine isčekujemo i sednicu Skupštine grada na kojoj će se , krajem meseca , usvojiti Budžet grada za 2020 godinu.Posle nedavne sednice Gradskog veća  , na kojoj  je utvrđen Predlog budžeta za narednu godinu , on se sa predloženih 3.984.738.268 dinara na prihodnoj strani , najavljuje kao nikad veći u istoriji grada Kraljeva . Za Program  6 – Zaštita životne sredine planirano je 192.451.070 dinara ili   4,3% od ukupnog budžet što je malte ne duplo, u odnosu na 91.654.000 dinara ili 2,8%  koliko je bilo predviđeno  Nacrtom budžeta . Uprkos pomaku i većim izdvajanjima , čini se da predlagači nisu dovoljno upućeni u aktuelno stanje životne sredine. Jer, da jesu teško da bi za upravljanje komunalnim otpadom u 2020 godini  planirali samo  34.002.070 dinara ili oko 0,18% budžeta . Čak i da se za aktivnosti u  upravljanje komunalnim otpadom  opredeli i deo od 24.503.000 dinara  planiranih  za funkcionisanje Fonda za zaštitu životne sredine u 2020 godini, to nije dovoljno.

Zato je, na prezentaciji rezultata mapiranja divljih deponija, i predloženo da se nađe način kako bi se ,pre održavanja sednice Skupštine grada , svi odbornici  upoznali sa rezultatima mapiranja divljih deponija na teritoriji grada Kraljeva.

Kraljevački privrednici Slaviša Stančić , vlasnik preuzeća „Sofist“ i njegov drug Boris Čolović  Boćo , vlasnik istoimenog preduzeća koje se bavi poslovima klimatizacije, ventilacije i grejanja  inicijatori su osnivanja udruženja „Stara Pavlica“ koje ,od februara 2011 godine, okuplja sve zainteresovane raščane koji žive u Kraljevu i kraljevčane poreklom iz Raške.

U proteklih osam godina bilo je sijaset akcija različitog tipa, i sa različitim brojem učesnika , kojima  su članovi udruženja „Stara Pavlica“  iz Kraljeva , podstaknuti  energijom i agilnošću ove dvojice osnivača , demonstrirali i potvrdili ,na razne načine, svoju privrženost zavičaju.

Tako je bilo i pre par dana uoči   slave manastira Gradac ,Vavedenje presvete Bogorodice , čiji je metoh i crkva „Nova Pavlica“. Boris Čolović  Boćo  je ,kao domaćin slave u Pavlici , sa prijateljima iz Kraljeva i Raške, organizovao  akciju pomoći Pavličanima u  čišćenju i uređenju okoline crkve i ,posebno, dvorišta nekadašnjeg  konaka.

„Inspirisani   trudom i agilnošću novog sveštenika , mladog jereja Nemanje Timotijevića i svesni  mogućnosti , i broja, mesnog stanovništva rešili smo se, mi članovi udruženja „Stara Pavlica“ iz Kraljeva na ovu vrstu pomoći“ rekao nam je Čolović uz napomenu da je to tek prvi ,početni, korak ka realiazciji njihovog krajnjeg cilja a to je gradnja novog , multifunkcionalnog ,održivog konaka u Pavlici  na temeljima nekadašnjeg.

Zato je ,juče, na dan slave u crkvi Nova Pavlica bilo i više gostiju i svečanije nego ranijih godina.
Verujući u ,više puta dokazani, entuzijazam i energiju osnivača i članova udruženja „Stara Pavlica“ možemo sa velikom izvesnošću reći da će se i taj njihov naum  ostvariti. A već naredna slava  udruženja „Sveti Simeon Mirotočivi“ koja se slavi u februaru biće , još jedna prilika , da se  širem krugu članova i prijatelja udruženja prezentira  ova zamisao i čuju njihovi predlozi i ideje oko njene realizacije.