Predstavnicima osamnaest gradova i opština iz  sliva Zapadne Morave  predstavljen je , početkom novembra 2019. godine , u Kruševcu , Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Sporazum  je rezultat  višegodišnjeg  multisektorskog rada koordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske, brojnih domaćih državnih organa i institucija kao i od nekih  međunarodnih organizacija.

Sporazumom o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave  kreiran je  normativni okvir za institucionalnu saradnju lokalnih samouprava. To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.  On svojim rešenjima , oslonjenim na izmenjeni  Zakon o lokalnoj samoupravi , u velikoj meri , potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih , pre svega kadrovskih , resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i unapređenje civilne zaštite na lokalnom nivou kao „karike koja nedostaje“ u sistemu zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.

Novembar 2010-Lista zemljotresa

Srbija je još 2009 godine usvajanjem  Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.

Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.

Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014  nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je, pre samo trideset  godina, u Beogradu , sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!

Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014, da bi smo ,godinu dana kasnije, potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji kroz danonoćno pripravni Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.

Od te 2015  godine , nama su na raspolaganju resursi i,još dragocenija, ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.

Sudeći prema ponašanjima , najodgovrnijh u lokalnim samoupravama, i dalje ,olako, zaboravljamo potrebu i značaj (iz) gradnje sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite kao njenog segmenta.

Prema raspoloživim informacijama svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobile su od Stalne konferencije gradova i opština ,odmah  posle predstavljanja dokumenta  u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite.

Dokument su , do sada , razmotrile i usvojile samo dve lokalne samouprave ,Skupština grada Kruševca  i Skupština opštine Vrnjačka Banja. One  su to uradile na sednicama svojih Skupština održanim istog dana , 25 decembra.2019 godine.

Iskustva Kraljeva su ,do nedavno, predstavljana i međunarodnoj sturučnoj javnosti

Većina , od  još 16 lokalnih samouprava iz asocijacije Sliv Zapadne Morave, nije uvrstila ovaj dokument u dnevni red svojih Skupština ikao su one  zasedale tokom novembra i decembra zbog zakonske obaveze usvajanja budžeta opština i gradova za 2020 godinu.

Posebno pada u oči da se u toj grupi opština i gradova  našlo i Kraljevo koje je , do nedavno , prednjačilo u ovim poslovima.

Iskustva građana Kraljeva  stečena u zemljotresu  novembra 2010 godine i u razornim poplavama  iz maja 2014 godine  presudno  su uticala , najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u  upravi Grada Kraljeva koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugi mopštinama i gradovima

Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice.

Čini se da  je interes čelnika Kraljeva za nastavak  proaktivne uloge u ovim aktivnostima splasao. Da li je to zbog saznanja da će sedišet budućeg zajedničkog,međuopštinskog organa za poslove  smanjenja rizika od katastrofa i  razvoja civilne zaštite biti u Kruševcu ili pak zbog nečeg drugog (sa) znaće se uskoro.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Da li nas je, sve do katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju maja 2014 godine, pratila ona narodna kletva „Da Bog da imao pa nemao!“ ili smo sami ,svojim nemarom uništili sistem civilne zaštite kakav je postojao u Jugoslaviji do kraja osamdestih godina svejedno je sa stanovišta ishoda.
A ishod tog bespotrebnog devastiranja jednog sistema je ,bar do 2010 godine, bio da nemao civilnu zaštitu. Tu bolnu i otrežnjujuću činjenicu shvatili smo suočivši se sa velikim razmerama štete izazvanim poplavama kada smo bili prinuđeni da angažujemo vojsku za spašavanje ljudi i materijalnih dobara jer jedinica civilne zaštite nije bilo.
Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.
Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014 nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je ,recimo, pre samo trideset godina u Beogradu ,recimo, sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!
Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014 da bi smo godinu dana kasnije potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu koji kroz Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama koji je danonoćno u pripravnosti i nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.
Na taj način ,od te godine, nama su na raspolaganju resursi i još dragocenija ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.
Doduše Srbija je još 2009 godine usvajanjem Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.
Ovako ustrojeni sistem ima svojih ,određenih, koncepcijskih nedoumica a jedna od njih tiče se i mesta i uloge sistema civilne zaštite koji je,izvesno je, segment,podsistem, sistema zaštite i spasavanja,ali koji nije,za razliku od nekih drugih podsistema (na primer sistem obaveštavanja i uzbunjivanja)kao poseban sistem.
Postojeća,monotipska, organizacija sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou stoga je i najveći problem za funkcionisanje civilne zaštite jer ona ne uvažava postojeće,brojne različitosti imeđu lokalnih samouprava.Tačnije takva organizacija nameće da sve lokalne samouprave ,bez obzira na svoje realne materijalne i kadrovske kapcitete moraju imati iste organizacione forme i iste organe što u praksi dovodi do značajnih odstupanja sa direktnim posledicama po funkcionalnost i svrsishodnost kako integrisanog sistema zaštite i spasavanja tako i civilne zaštite kao podsistema.
Civilna zaštita na nivou lokalnih samouprava je , i zbog toga, segment , deo, podsistem integrisanog sistema zaštite i spasavanja koga možemo nazvati „nedostajućom karikom u lancu“.
Tim više je Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, kao normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava, značajniji.
Jer on svojim rešenjima ,oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi, u velikoj meri, potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih ,pre svega kadrovskih, resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i druge slične asocijacije.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

U nekoliko postojeći zakona kao što su to Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama , Zakona o zaštiti od požara , Zakona o vodama ,Zakon o šumama ,Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu , Zakona o obnovi nakon elementarne nepogode definisane su , jednim delom , obaveze lokalnih samouprava koje nastaju kao posledica elemetarnih nepogoda.Izmenama Zakona o o lokalnoj samoupravi iz juna 2018 godine , definiše se mogućnost ostvarivanja saradnje i udruživanja jednica lokalne samouprave, sa mogućnostima udruživanja sredstava i obrazovanja, između ostalog i stvaranjem zajedničkih organa.
Time je kreiran normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava započete odmah posle katastrofalnih majskih poplava u Srbiji 2014 godine.Početkom novembra u Kruševcu je predstavljen Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.

Podrška Ministarstva za državnu upravu udruživanju lokalnih samouprava

Ovom normativnom zaokruživanju ambijenta za razvoj civilne zaštite na novim osnovama predhodile su otrežnjujuće poruke prirode ,preko velikih elementarnih nepogoda, koje su ,u potpunosti, ogolile stanje u sistemu prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama Srbije.
Jednostavno, u prvim decenijama uvođenja višestranačja u Srbiji i u tranzicionim vremenima početkom ovog veka nije se ništa radilo na očuvanju a kamo li izgradnji tog segmenta lokalnih javnih uprava koji treba da se bave aktivnostima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama.
Učestale katastrofe uslovljene klimatskim promenama, rizicima koje kreira postojeća ili nedostajeća infrastruktura, sve starija populacija ,posebno u seoskim sredinama i nepostajanje ili nepotpunost sistema civilne zaštite učinili su rizike od nekih budućih katastrofa uz Srbiji većim.
Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010 godine i u razornim poplavama iz maja 2014 godine presudno su uticala, najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u Gradskoj upravi koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugimopštinama i gradovima
Međopštinska saradnja gradova i opština sliva Zapadne Morave (17 gradova i opština kojima se ,u 2018 pridružio i Aleksandrovac ) pokrenuta je ,2014 godine, na inicijativu Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove gradske uprave Kraljeva,2014 godine.
Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana ,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.
Dokument predstavljen , novembra meseca 2019 godine u Kruševcu, je nastao kao rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština.Ova asocijacija lokalnih samouprava Srbije je imala ,na tom poslu, finansijsku podršku Švedske .I brojne druge međunarodne organizacije ,UNDP ,Svetska banka ,FAO programa UN pomogle su u tome kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ,Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova- Sektor za vanredne situacije i Kancelarija za javna ulaganja.
Za potrebe pripreme teskta Sporazuma o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave, SKGO je angažovao tim eksperata koji su izradili analizu sadašnjeg stanja kroz prikaz različitih okvira i definisanja potreba u odnosu na zakonske obaveze i nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji.Tim za izradu Analize je dao i niz konkretnih preporuka u cilju preduzimanja daljih aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa. Jedna od tih preporuka jeste i model udruživanja gradova i opština u asocijacije koje prate velike rečne slivove.
Uspostavljanje funkcionalnog sistema smanjenja rizika od katastrofa udruživanjem u rečne slivove i razvoj civilne zaštite i sistema rane najave jedan je od osnovnih ciljeva međuopštinske saradnje na novim osnovama ali o tome više u drugim tekstovima.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.