„Građani Kraljeva imaju pravo na pravovremeno informisanje o kvalitetu vazduha koga udišu,naročito tokom grejne sezone kada koncentracija štetnih čestica PM 10 i PM 2,5 višestruko prelaze gornje vrednosti dozvoljenih koncentracija u vazduhu“  jedan je od zaključaka večeras održanog Javnog slušanja u hotelu Sunce a u organizaciji udruženja građana „Novi Put“.

Ovo udruženje će ,narednih dana, organizovati potpisivanje peticije na punktovima u gradu kojom će tražiti da se ,u budžetu grada ,obezbede sredstav za nabavku uređaja za merenje kvaliteta vazduha čiji će rezultati građanima biti dostupni   odmah,u realnom vremenu,

Radi se o automatskoj mernoj  stanici opremljenoj najsavremenijim automatskim analizatorima koji se koriste u svetu, koja  kvalitet vazduha  meri 24 sata  i na svakih 10 minuta daje rezultate merenja.

Cene ovakvih uređaja kreću se u rasponu od 25 do 40 hiljada evra ,u zavisnosti od broja parametara koje mere u vazduhu i nivoa dodatne opreme,softverskih rešenja  koja omogućavaju efikasno prenošenje podataka o kvalitet vazduha do javnosti.

Ovo je neophodno jer sadašnji sistem merenja i način saopštavnja rezultata  merenja kvaliteta vazduha u Kraljevu,koje radi Zavod za javno zdravlje odavno prevaziđen.

A osnovni problem nije u validnosti rezultata već u metodologiji obrade merenih parametara kvaliteta vazduha koja omogućava da se,u Kraljevu, rezultati saopštavaju sa najmanje tri dana kašnjenja.A kada se na to doda i činjenica da se i tako okasneli rezultati najpre saopštavaju  Gradskoj upravi, kao naručiocu merenja, koja ih javnosti distribuira sa još kojim danom zakašnjenja,eto dovoljno razloga za nabavku savremenije opreme.

Jer,  i večeras na Javnom slušanju u hotelu „Sunce“ ,čulo se pitanje  kakvi su efekti okasnelog informisanja građana? Njima treba omogućiti informaciju o zagađenom vazduhu i preporuku za mere prevencije dok je vazduh zagađen što je posebno važno za građane sa zdravstvenim problemima ,najmlađe i trudnice.

Zato,kada ovih dan budete videli štandove u gradu gde se potpisuje ova peticija ne oklevajte da svojim potpisom podržite ovu inicijativu  jer imate pravo da znate kakav vazduh udišete!

Ovo ,inače,nije prva aktivnost udruženje građana „Novi Put“ u svom zalaganju za zdraviju životnu sredinu u gradu na Ibru  pa je zato ,za organizovanje ove akcije,dobilo podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) i njenih partnera , Grupe 484 i Fondacije Jelena Šantić kojima je pak neophodnu finansijsku podršku pružila Delegacija Evropske Unije  u Srbiji.

Danas su,u Vrnjačkoj Banji,predstavnici 18 lokalnih samouprava koje pripadaju slivnom području Zapadne Morave,posle složenih i obimnih  multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti, koje su trajale više od  sedam godina,potpisali Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Skupu u Vrnjačkoj Banji ,pored gradonačelnika i predsednika opština u slivu Zapadne Morave prisustvovali su i : Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji,Maja Mačužić Puzić, državna sekretarka ministarstva državne uprave i lokalne samouprave  i Marko Blagojević direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

A sve je počelo nakon katastrofalnih majskih poplava iz 2014. godine kada je na području Zapadne Srbije palo više od 200 mm kiše  tokom jedne nedelje, što je jednako količini tromesečnih padavina pod uobičajenim uslovima. Došlo je do naglog plavljenja visokog intenziteta, usled pojava bujičnih voda na malim vodotocima i velikih  poplava u urbanim delovima Obrenovca  i ruralnim krajevima centralne, zapadne i istočne Srbije. Poplave su pogodile oko 1,6 miliona ljudi koji žive u 38 opština i gradova koji su smešteni uglavnom u centralnoj i zapadnoj Srbiji .

Iza ovakve elementarne nepogode koja je odnela 33 ljudska života ostala je,u Srbiji, šteta procenjena na više od 1,7 milijardi evra.

O uzrocima takve kataklizme u svom interviju za BBC na srpskom srpskom Marko Blagojević, koji je tokom poplava postavljen na funkciju direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima je rekao  „Infrastuktura je tada bila izložena kriminalnom nemaru“.

Posle tih,kolektivnih, gorkih iskustava iz 2014 godine, Odeljenja za poslove civilne zaštite u okviru Gradske uprave grada Kraljeva koje je ,inače,formirano posle razornog zemljotresa koji je zadesio Kraljevo 2010 godine je iniciralo i pokrenulo međopštinsku saradnju gradova i opština sliva Zapadne Morave.

Za te aktivnosti dobili su podršku Kancelarije za javna ulaganja,Stalne konferencije gradova i opština,Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu,Ministarstva zaštite životne sredine,sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova…

Ove institucije su,pak obezbedile pomoć i podršku Delegacija Evropske unije u Srbiji i Vlade kraljevine Švedske pa je tako 17. februara 2017. Godine potpisan Protokol o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave, juna 2018 godine izmenjen Zakon o lokalnoj samoupravi i kreirane normativne predpostavke za međuopštinku saradnju i formiranje zajedničkih organa javnih uprava lokalnih samouprava,da bi početkom novembra 2019 ,u Kruševcu javnosti bio predstavljen tekst Sporazuma koji je danas potpisan u Vrnjačkoj Banji.

Ovaj dokument je potpisan sa ciljem da doprinese zajedničkom radu na stvaranju otpornije zajednice i zajedničkom delovanju u cilju smanjenja rizika, kao i odgovora i brzog oporavka posle elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Nakon svečanog potpisivanja Sporazuma o međuopštinskoj saradnji, održana je i zajednička vežba jedinica civilne zaštite sliva Zapadne Morave i Gorske službe spašavanja (GSS). U okviru projekta „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“, koji sprovodi UNDP, predviđena je nabavka opreme i vozila za jedinice civilne zaštite i GSS, opremanje trening centra i održavanje obuka. Ukupna vrednost ove donacije Evropske unije je 1.2 miliona evra.

Zahvaljujući podršci Evropske unije, jedinicama civilne zaštite je za angažovanje u vanrednim situacijama već obezbeđeno 900 kompleta uniformi i 600 metara troslojnih mobilnih brana za odbranu od poplava, ukupne vrednosti oko 550.000 evra.

Početkom sledeće godine, u partnerstvu sa Gradom Kraljevom, UNDP će započeti izgradnju i opremanje Trening centra za obuku jedinica civilne zaštite opšte namene, koji će se nalaziti u Rudnom. Za ovu svrhu, Evropska unija obezbedila je 600.000 evra.

Kraljevo je,prema Izveštaju Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“ od 22.maja 2021 godine dočekalo,po prvi put, još od 30.septembra 2020 godine, jedan dan bez novih ,potvrđenih slučajeva,infekcija virusom SARSCoV-2 koji izaziva koronu.

I dok je tog 30.septembra 2020 godine  uzeto samo 25 uzoraka brisa uzetih u zdravstvenim ustanovama na području grada Kraljeva od osoba sa simptomima bolesti danas je ,u Kraljevu, testirano je ukupno 209 uzoraka nazofaringealnog brisa na novi korona virus, što današnji Izveštaj čini još pouzdanijim.

Na žalost ostale brojke iz Izveštaja Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“ koje se javnosti saopštavaju u formi Saopštenja Gradskog Štaba za vanredne situacije ,u istom posmatranom periodu, su vrlo sumorne i jasno govore kroz šta smo,kao lokalna zajednica, prošli u proteklih osam i po meseci .

Do tog 30.septembra 2020 godine u Kraljevu je bilo registrovano 1.411 obolelih od korone a ta brojka danas ,22.maja2021 godine, iznosi 19.108. što je uvećanje za,čak, 17.697 novih slučajeva što znači da je,u proseku,  mesečno brojka novoobolelih uvećavana za 2.212 .

Pre toga je ,Gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić još ,4.septembra 2020 godine, doneo Odluku o ukidanju vanredne situacije na teritoriji grada Kraljeva.

U Izveštaju Zavoda od 15.avgusta 2020.godine zabeleženo je: „Od poslednjeg izveštaja, sa teritorije grada Kraljeva, u Opštoj bolnici „Studenica“, nije bilo preminulih od bolesti Covid-19, međutim, kako se navodi  u izveštaju Zvoda za javno zdravlje Kraljevo, nadležne službe Zavoda su dobile zvaničnu informaciju o tri (3) preminule osobe sa teritorije nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kraljevo iz Kliničkog centra Kragujevac i Kliničko-bolničkog centra „Dragiša Mišović“ u prethodnom periodu, tako da je ukupan broj preminulih od početka epidemije u Kraljevu 37.“ 

Ona,najtragičnija, brojka preminuli je ,u Kraljevu, od tog 15.avgusta 2020 godine do danas, uvećana za čak 327 smrtnih slučajeva i dostigla je brojku od 364 preminulih što je, prosek od  preko36 preminulih ,u Kraljevu, mesčno od posledica korne, ili više od jednog dnevno.

U  Kraljevu je,zaključno sa jučerašnjim danom ,vakcinisano 71.296 građana različitim vrstam vakcina. Prvom dozom vakcinisano je 39.099, a obe doze primilo je 32.197 građana.

Sve ove brojke ohrabruju ali upućuju i na oprez jer je zbir brojeva revakcinisanih građana i onih koji su preležali koronu ,još uvek manji od polovine ukupne populacije stanovnika grada Kraljeva.

Beleška s povodom..

Subota, 24.april,2021…

 Svetski a i naši mediji od jutra izveštavaju o godišnjici početka velikog pogroma nad Jermenima u Otomanskom carstvu. Tog dana 1915. godine, u Carigradu, su  započela hapšenja istaknutih jermenskih intelektualaca. Tokom narednih osam godina turska vojska i policija, pomognute kurdskim plemenima, ubile su oko milion i po Jermena….

Oglasio se ,juče, tim povodom, i američki predsednik Bajden označivši u ime službene Amerike,po prvi put posle 106 godina, zločin nad Jermenima za genocid.

Poruke „Budi Jermenin! „Budi živ!”, „Žive Jermeni. Živi Jermenija. Živi jermensko pitanje!” ,bez sumnje, su uticale da osetim potrebu i da se ,postaknut takvim informacijam,baš juče, zaputim do mesta,koje je,pre osam decenija, bilo stratiše  mojih sugrađana… Do Spomen parka ili kako to, zvanično, na ulazu piše : „Groblja streljanih 1941 godine“.

U takvom raspoloženju,ništa prirodnije nego  biti  na nekom takvom mestu,oprhvan osećanjima i zapitanostima…Kako? , Zašto!?, Dokle?

Osećanja tuge  i razočaranosti  pri susretu sa mestom udaljenom ne više od pola kilometra od centra Kraljeva gde su su pripadnici 749. i 737. puka 717. divizije Vermahta, od kojih su 2/3 činili Austrijanci , u petodnevnom bestijalnom orgijanju,od 14 do 21.oktobra 1941.godine streljali 2194 osobe, nije mogao da odagna ni preleipi,prolećni dan.

Gotovo neverovatno zvuči podatak da je broj tačno stradalih imenom i prezimenom utvrđen tek krajem XX i početkom XXI veka, sedam decenija posle tragičnih događaja.

U decenijama posle rata umesto insistiranja na utvrđivanju imena i prezimena stradalih prilikom obeležavanja takvih datuma i u Kraljevu i u Kragujevcu  insistiralo na svojevrsnoj mitologizaciji tih događaja u funkciji snaženja narativa,  vladajuće ideologije, ali delom i u funkciji prikrivanja nemara prema istorijskoj građi i dokumentima od strane onih čiji je posao da je čuvaju, obrađuju, tumače i javnosti interpretiraju.

Biliži se oktobar 2021 godine…

Osam decenija je prošlo  a mi se,i dalje, ponašamo,sudeći po tome  ,u kakvom je stanju  naše stratište, kao nedovršeni i neodgovorni ljudi.

Kao da nismo čuli za izreku Džordža Santajane, španskog filozofa i pesnika s kraja XIX veka, koji je rekao da su oni koji ne pamte prošlost osuđeni su na to da je ponove.

Vreme,osam decenija  od tragičnog događaja, burne društvene promene   i izumiranje  preživelih streljanja u Kraljevu, utiču , uprkos brojnim učinjenim naporima od strane  istoričara, kulturnih poslenika , države i lokalne samouprave  da sećanje na  te dane i tragično stradanje kraljevčana  u oktobru 1941 godine bledi.Slično je i sa drugim datumima, događajima i mestima…Polako,ali sigurno tonu u neku vrstu zaborava.

Brojnim i često vrlo kontroveznim promenama u nastavnim programima i planovima  za osnovne i srednje škole ,u proteklim decenijama, dodatno se   nesvesno uticalo na slabljenje pamćenja na ovaj  i slične događaje iz naše prošlosti.

I mi,mediji, smo takođe dali svoj „doprinos“ takvim procesima  jer se temom kraljevačkog stradanja i sličnim temama iz naše prošlosti bavimo sporadično,uglavnom uoči datuma kada se ,na razne načine,obeležavaju takvi događaji.

Stoga neka ovih nekoliko redaka zabeleženih povodom stradanja drugog, nama bilskog  Jermenskog naroda, posluže za opomenu i nauk svima a posebno  čelnicima lokalne samouprave da je „dvanaest i pet“ za promenu odnosa  i prema Spomen parku i prema načinu na  koji obeležavamo sećanje na stradale sugrađane.

Danas su članovi udruženja građana „Kraljevački razvojni  centar“ i „Novi Put“ organizovali  akciju deljenja info-letka, neposredno  na gradskim ulicama i insertacijom u poštanske sandučiće želeći da i na taj način građanima ukažu na problem zagađenog vazduha u gradu tokom grejne sezone. Jer,Kraljevo pripada grupi gradova u Srbiji koji imaju ozbiljan, višegodišnji problem kvaiteta vazduha tokom grejne sezone.To se manifestuje na različite načine ali najuočljivije o tome svedoči podatak  da  zagađenost vazduha PM 10 česticama u Kraljevu zna da bude i do sedam puta veća od dozvoljenih 50 µg/m3 na dnevnom nivou. Ili da vazduh  bude zagađen  čak 107 dana, kao  u 2020. godini,  sa koncentracijom PM 10 čestica većim od od dozvoljenih 50 µg/m3 na dnevnom nivou.

„Problem kvaliteta vazduha po svom obimu i složenosti uzroka koji ga stvaraju traži sistemski pristup i sistemska rešenja na nacionalnom i lokalnom nivou. Ta rešenja treba da su uobličena u dokumentima  javnih politika države i lokalnih samouprava. Plan kvaliteta vazduha grada Kraljeva treba da bude „krovni“ izraz  javnih politika grada, zbir svih mera i aktivnost, sektorski raspoređenih, čijim preduzimanjem će se smanjiti zagađenje vazduha tokom grejne sezone. Kraljevo ,na žalost,još uvek nema taj dokument. Njegovo usvajane traje nedopsutivo dugo a  javnost nije bila ,na pravi način, uključena u pripremu izrade Plana kvaliteta vazduha grada Kraljeva“, rekao je danas na Trgu Srpskih ratnika Zoran Nikolić ,predsednik UG „Kraljevački razvojni centar“ i dodao:

„Info letak je samo jedan od načina i jedan alat  kojim želimo da građane Kraljeva sada, na kraju grejne sezone,podsetimo na problem zagađenog vazduha. Da ga ne zaborave sa prvim lepim danima jer će nam se on,bez sumnje,vratiti već u oktobru. Još je važnije a to i jeste naš cilj da građane potsaknemo na aktivnije učešće u procesima definisanja lokalnih politika grada koje se tiču sektora životne sredine, posebno kvaliteta vazduha. Da jednostvano rečeno sa više volje koriste svoj glas i svoje  pravo   i zahtevaju da odbornici Skupštine grada usvoje Plan kvaliteta vazduha grada Kraljeva. Građani su ti koji , s pravom, traže  uključivanje predstavnika naučnih i strukovnih organizacija i civilnog sektora u sve faze  koje će predhoditi usvajanju ovako važnog dokumenta javne politike grada“.

Današnja akcija je samo jedna od aktivnosti koje udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“  sprovodi u okviru projekta  „Zajedničkim delovanjem do čistijeg vazduha“,u partnerstvu sa UG „Novi put“ ,uz pomoć Beogradske otvorene škole.

 „Grad Kraljevo  i Zavičajno društvo „Kraljevo“ su, u predhodne tri decenije bili ,a biće i dalje  zajedno, na ostvarivanju vizije  okupljanja ljudi  sa iskazanim osećanjem pripadnosti kraljevačkom kraju i njihovog  uključivanja   u aktivnosti koje doprinose razvoju i napretku Kraljeva“ rekao je, danas na Svečanoj akademiji organizovanoj povodom 139 –og  Imendana grada i Dana Zavičajnog društva „Kraljevo“, Novica Negovanović predsednik Upravnog odbora ovog društva.

Akademija u čast ova dva jubileja organizovana je u Svečanoj Sali Skupštine grada a prisutnima se najpre obratio Gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić istakavši da: „Kraljevo konačno doživljava napredak koji smo godinama čekali. Počinje period reindistrijalizacije i period ponovnog napretka grada na Ibru. U poslednje četiri godine Kraljevo napreduje, zaposleno je šest hiljada ljudi.“

Miloš Milišić pomoćnik gradonačelnika grada zadužen za kulturu ,besedio je o  tome kada je i kako Kraljevo dobilo ime   potsetivši prisutne da se to desilo 19.aprila 1882 godine kada je kralj Milan Obrenović svojim ukazom , a na molbu žitelja ondašnje varoši Karanovačke, tu varoš preimenovao u Kraljevo.

Dragana Tipsarević ,predsednica Skupštine Zavičajnog društva „Kraljevo“ je predstavila novi 55-ti broj časopisa „Kraljevački zavičaj“ i pročitala odlomak iz svog teksta „Vasa u devet slika“ u kome je slikovito opisala život i rad Vasilija Vase Tucakovića koji je,u predhodne tri decenije, obavljao dužnost sekretara Zavičajnog društva.On je ostavio tajni beleg i u kulturnom životu grada na Ibru što kao rukovodilac nekadašnje Kulturno-prosvetne zajednice, što kao upravnik Kraljevačkog pozorišta  i osnivač i pokretač mnogih kulturnih manifestacija u Kraljevu.

Vasi je danas uručena plaketa „Blagodarje“, najviše priznanje Zavičajnog društva „Kraljevo“ i poseban poklon filigranski ukrašeno naliv –pero rad poznatog kraljevačkog filigrana Gorana Ristovića-Pokimice.

Priznanje i poklon za Vasu primila je njegova snaha Dragana Tucaković, jer on,zbog  epidemiološke situacije i podmakli godina, nije moga da bude lično prisutan.

Poseban ton akademiji dali su svojim nastupom violinistkinja Ana Veljković, učenica 4. razreda srednje  Muzičke škole „Stevan Mokranjac“  u klasi profesorke Roksande Vujanac i violončelista Vuk Mandarić, učenik 2. razreda srednje Muzičke škole  u klasi profesora Predraga Mihailovića. Njih je  je na klaviru pratila profesorka Suzana Sajić a akademiju je vodila Svetlana Milenković, glumica Kraljevačkog pozorišta.

Jutros,iznenad,preminuo je prof. dr Milomir Gašić. Od 1981. godine do odlaska u penziju, bio je u stalnom radnom odnosu na Mašinskom fakultetu u Kraljevu. Biran je za nastavnika na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Rođen je 1950. godine u Rataju, opština Aleksandrovac. Mašinski fakultet u Beogradu je završio 1974. godine, na njemu je magistrirao 1983. i doktorirao 1989. godine.

Na sebe je skrenuo pažnju još u studentskim danima dobijanjem Oktobarske nagrade grada Beograda, 1974. godine za najbolje diplomske i naučne radove studenata.

Odmah nakon diplomiranja, radni vek je započeo u Industriji “14. oktobar”, iz Kruševca, gde je vrlo brzo napredovao i postao vodeći projektant, da bi 1979. prešao u Vazduhoplovni zavod “Moma Stanojlović”, radeći na poslovima glavnog tehnologa.

Boravio je na specijalizacijama u Engleskoj i u SAD, kao i na stručnim usavršavanjima u brojnim evropskim državama.

Autor je nekoliko univerzitetskih uxbenika, brojnih naučnih i stručnih radova objavljivanih na domaćim i stranim naučnim skupovima, u vrhunskim domaćim i stranim časopisima. Urednik i član uređivačkog odbora uglednog naučnog časopisa IMK “14. oktobar“, postao je pre nego što je od 2012. godine časopis prešao s izdavanjem na Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo.

Rukovodio je brojnim naučno-istrživačkim i projektima rađenim za potrebe privrede.

Bio je mnogo puta mentor na izradi studentskih diplomskih i magistarskih radova, a naravno i doktorskih disertacija. Učestvovao je u velikom broju komisija za odbranu navedenih radova na matičnom i na svim fakultetima iz oblasti tehnike u zemlji kao i i na mnogim fakultetima u inostranstvu. Bio je član velikog broja komisija za izbor u nastavnička zvanja na svim našim univerzitetima. Rado je biran u uređivačke i organizacione odbore mnogih naučnih skupova, u zemlji i inostranstvu.

Obavljao je brojne dužnosti u visokoškolskom sistemu obrazovanja i nauke. Dekan Mašinskog fakulteta u Kraljevu bio je u tri mandata. Dužnosti šefa Centra za građevinsku i transportnu mehanizaciju i šefa Katedre za konstrukcije i projektovanje u mašinogradnji, obavljao je u dugom nizu godina. Biran je za člana Nacionalnog prosvetnog saveta i Matičnog naučnog odbora za mašinstvo Ministarstva nauke Republike Srbije, za člana Stručnog veća za tehničko‐tehnološke nauke Univerziteta u Kragujevcu, vršioca dužnosti predsednika Akademije strukovnih studija Šumadija sa sedištem u Kragujevcu i u članstvo brojnih drugih komisija i tela na svim nivoima društvene organizacije.

Bio je akademik u Akademiji Ruske federacije, odsek za kvalitet, što je jedno od najvećih priznanja koje se može dobiti, kao i dobitnik Svetosavske povelje Univerziteta u Kragujevcu.

Na Fakultetu će najviše da bude pamćen i dugo će se prepričavati njegove izvanredne osobine i sposobnosti da svojim kolegama ulije snagu i sigurnost, da svakome ukaže na dobra ali i problematična dela, da o svemu vodi računa i da skoro sve sadržaje života i rada zapaža i uvek ispravno tumači. Mnogima je njegova podrška bila presudna u donošenju neretko sudbonosnih odluka. Voleo je da se druži, ali je imao i meru u tome. Naročito je podržavao svoje studente u svakom pogledu.

Čini se da mu je, ipak, najdraža obaveza bila u vreme angažovanja u KK “Mašinac”, kada je sa ogromnom ljubavlju i s puno energije obavljao dužnost predsednika kluba. Sigurno će ga se s radošću, ali i s velikom tugom, setiti neki od naših košarkaških reprezentativaca i vrhunskih igrača poniklih u ovom klubu. A voleo je i dobro je igrao fudbal, šah, stoni tenis.

Svako ko ga je poznavao ili bar upoznao, sigurno će da se zapita kada je uspeo da ostvari sve svoje poslove, koliko mu je bio dug dan i kako je nalazio snagu i volju za sve što je uradio.

Zato će mnogi s velikom tugom i poštovanjem iskazati svoj žal zbog njegovog odlaska i iz srca i dubine duše iskazati zahvalnost što je postojao.

Profesor u penziji .dr.Miomir Vukićević-Šujo