Objavljeno: 11.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Sinoć je u galeriji Kulturnog centra u Ribnici otvorena izložba radova učenika drugog, trećeg i četvrtog razreda Umetničke škole u Kraljevu. Na izložbi su prikazani radovi sa sva tri smera Umetničke škole: Likovni tehničar, Tehničar dizajna grafike i Tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda.
Teško je za radove na jednoj, po broju eksponata obimnoj izložbi, ovakvog karaktera gde se prikazuju radovi učenika koji predmetu svoga rada i početnog stvaralačkog istraživanja pristupaju iz različitih uglova, koristeći različite tehnike i materijale izvući „minimalni zajednički imenitelj“ ali kao što to ,u katalogu, citirajući slikara Šardena, reče Slobodan Jelić,istoričar umetnosti i penzionisani profesor ove škole:„Onaj koji nije iskusio teškoće svoje umetnosti ne radi ništa značajno“, a učenici Umetničke škole u Kraljevu su pokazali veliki trud budućih ,smostalnih umetnika.
Govoreći, o izloženim radovima, profesor Jelić je,sinoć,rekao :„Novonastali radovi su, bez sumnje, obavijeni velom straha, neizvesnosti i prilagođavanja vanrednim uslovima, izazvanim pandemijom virusa Kovid-19. Trebalo je odblokirati inspirativnu i radnu atmosferu, organizovati i pokrenuti je unapred, izvodeći mlade umetnike iz stanja zbunjenosti i obeshrabrujuće usamljenosti. Uz pomoć dostignutih sredstava moderne tehnologije i ogromnog entuzijazma profesora i učenika, rodila se jedna „humanističko – umetnička pobuna” koja, Bretonovim rečnikom, čini izvor nove svetlosti, koja se može pronaći pomoću poetike, sloge i ljubavi.“
Ovogodišnja,sad već možemo reći tradicionalna godišnja izložba radova učenika Umetničke škole u Kraljevu,je imala i svoj konceptualni pomak ostvaren uljučivanjem,po prvi put, radova učenika drugog i trećeg razreda.Predhodnih godina na ovoj kulturnoj manifestaciji vrednoj pažnje javnosti,izlagali su samo učenici završne ,četvrte godine Umetničke škole.
Objavljeno: 10.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Gospodo većnici,
Dobili smo,po ustaljenoj proceduri,poziv i Dnevni red za 23-u vanrednu sednicu Gradskog veća koja će se održati u petak 12.marta 2021 godine.
Ne zamerite što nam je od 29 tačaka predloženog dnevnog reda pažnju privukla šesta: Razmatranje Predloga rešenja o obrazovanju i imenovanju članova Komisije za ocenjivanje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Kraljeva u 2021 godini.
U materijalu za sednicu organ Gradske uprave , Odeljenje za društvene delatnosti vam predlaže da u Komisiju za ocenjivanje medijskih projekata izaberete: izvesnog Đorđa Kovačevića iz Kruševca, koji se za članstvo u komisiji prijavio sam , izvesnog Ivicu Dimitrijevića iz Vranja koga u komisiju predlaže Profesionalno udruženje novinara Srbije(PROUNS) iz Niša i izvesnu Biljanu Ljubisavljević ,takođe iz Niša koju je predložilo Društvo novinara iz Niša.
Pre nego svojom slobodnom voljom i mirne savesti donesete odluku želim da vas kao neko ko se bavi medijima više od tri decenije na nešto podsetim a i da nešto predložim. Ako smem i ako ne zamerate?
Hajdemo na podsetnik najpre: Kraljevo je Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji dalo neviđenu plejadu novinarskih imena od koji će neka biti pamćena dok bude pisane reči.
Znate li gospodo Gradski većnici da su naši sugrađani bili: jedan Stanislav Staša Marinković, urednik Borbe i Naše Borbe, predsednik Udruženja novinara Srbije od 83-85, jedan Mirko Đekić urednik NIN-a od 82 do 87, jedan Jovan Arežina urednik II programa Radio Beograda i v.d.urednika Radio Beograd, jedan Radisav Bata Gvozdenović,legendarni urednik sportske rubrike Večernjih novosti, jedan Petra Coka Lazović,urednik sportske rubrike Televizije Beograd, jedan Vladimir Maravić – Fleger urednik Ibarskih novosti s početka šezdesetih godina prošlog veka, jedan Mija Sarić, urednik kulturne rubrike u tim istim Ibarskim novostima, glumac i režiser Kraljevačkog pozorišta, jedan Dragan Ilić-Niški,novinar Ibarskih novosti, pesnik i urednik „Oktobra“ , jedan Miša Marić, novinar i glumac Kraljevačkog pozorišta ,jedan Bogdan Mrvoš,novinar Ibarskih novosti,književnik i publicista urednik časopisa Oktobar i kulturne rubrike „Borbe“ ,jedan Milomir Kragović, urednik Omladinskih novina, Borbe, Osmice, kulturne rubrike Večernjih novosti, jedan Voja Blagojević dopisnik Politike,globtroter i vrhunski sportski pilot, jedan Milan Glišović –Gliša, dopisnik Večernjih novosti , prvi urednik dopisništva RTS iz Kraljeva i utemeljivač „Dana Jelene Anžujske“ i Društva Srpsko-Francuskog prijateljstva….
Jeste li gospodo Gradski većnici ikad čuli ili pročital nešto od Borka Gvozdenovića, dopisnika Politike iz Moskve i Pekinga, Dragana Bisenića, novinara NON-a, Naše Borbe ,Danas-a i nekadašnjeg ambasadora Srbije u Egiptu i Omanu, Slobodana Arežine, prvog urednika emisije „Ovo je Srbija“ RTS-a,urednika Radio TelevizijeVojvodina, Jelene Petrović, dobitnice“Svetozara Markovića“, najveće novinarske nagrade nekadašnje Jugoslavije,….i još desetine i desetine imena iz plejade vrsnih novinara u redakcijama pisanih i elektronskih medija širom nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije ?
Zarad ovih pomenutih i mnogih drugih nepomenutih novinarskih imena iz Kraljeva najljubaznije vas molim da svojom odlukom o izboru članova Komisije za ocenjivanje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Kraljeva u 2021 godini ne sramotite sebe i ne brukate Kraljevo.
Izaberite bar nekog iz Kraljeva u pomenutu komisiju!
PS: Ako ,iz bilo kog razloga,ne verujete u validnost ovog spiska i vrednosti novinara iz Kraljeva možda bi trebalo da se konsultujete i unutar stožerne stranke vladajuće koalicije. Za takve konsultacije predlažem vam Mariju Obradović,recimo, koja je ,svojevremeno radila u „Ibarskim novostima“ i Televiziji Kraljevo ili Gorana Vesića, koji je svoju praksu kao đak novinarskog odeljenja u Kraljevačkoj Gimnaziji obavljao u tim istim „Ibarskim novostima“. Ako su oni daleko ili previše zauzeti priupitajte za mišljenje bar Miloša Milišića, aktuelnog pomoćnika gradonačelnika za kulturu koji je i sam bio novinar.
Zoran Nikolić-novinar, ako to ,za sebe, smem da kažem!
Objavljeno: 10.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
„U Zavičaju imamo prošlost i budućnost, van Zavičaja imamo samo sadašnjost“ , zaključio je Miloš Milišić pomoćnik za kulturu gradonačelnika Kraljeva današnju konstitutivnu sednicu Odbora za obeležavanje 30-te godišnjice rada Zavičajnog društva „Kraljevo“, citirajući našeg poznatog vajara Svetislava Arsića-Basaru.
Odbor, čiji je počasni predsednik gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić a njegov zamenik ,Novica Negovanović predsednik Zavičajnog društva „Kraljevo“, sastavljen od predstavnika gradskih ustanova kulture,Turističke organizacije Kraljevo i predstavnika Zavičajnog društva, ima zadatak da predloži i pripremi sadržaje kojima će se javnost a pre svega Kraljevčani širom sveta podsetiti na vrednosti kulturne baštine Kraljeva i okoline.
Sa današnjeg predstavljanja Odbora za obeležavanje 30-te godišnjice rada Zavičajnog društva „Kraljevo“
Planirano je,čulo se na današnjoj sednici,da se uz izložbu posvećenu jubileju Zavičajnog društva „Kraljevo“, na skupovima koji će se održati u drugoj polovini godine u Kraljevu i Beogradu, prezentuju i oni segmenti delatnosti Narodnog muzeja Kraljevo,Istoriskog arhiva Kraljevo i biblioteke „Stefan Prvovenčani“ koji se bave otkrivanjem, izučavanjem, arhiviranjem i prezentacijom obimne građe vezane za zavičaj sa fokusom na znamenite porodice i pojedinc,stvaraoce iz različitih oblasti,poreklom iz kraljevačkog kraja.
Uz, to čulo se na današnjoj sednici Odbora,Kraljevo bi,u ovoj godini, ako to epidemiološka situacija dozvoli , trebalo da bude domaćin muzičke manifestacije sa radnim naslovom „Četri harmonike“ kojom bi se, realizovala stara ideja Novice Negovanovića, da grad na Ibru koga mnogi, već sada, prepoznaju kao rasadnik talentovanih muzičara ,harmonikaša pre svega, postane i mesto njihovog godišnjeg okupljanja,druženja i muziciranja.
I zaista ima li ko već nije čuo za Predraga Živkovića Tozovca, Novicu Negovanovića, Mišu Mijatovića, Aleksandra Sofronijevića,Vladu Panovića,Nikolu Pekovića,Miloša Avramovića i neka ne zamere, još desetine njih jednako dobrih a nepomenutih u ovom nizu.
Poslove na pripremi i organizaciji ove manifestacije grad je poverio Kulturnom centru „Ribnica“
Uz podršuku koju je lokalna samouprava već dala očekuje se, rečeno je na prvoj sednici Odbora za obeležavanje 30-te godišnjice rada Zavičajnog društva „Kraljevo“,da i kraljevački privrednici prepoznaju značaj ove vrste prezentacije grada i istu ,na razne načine podrže, jer svako predstavljanje okruženja iz koga dolaze u pozitivnom kontekstu, daje dodatnu vrednost i privrednim aktivnostima olakšavajući poslovne komunikacije.
Objavljeno: 08.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Prema današnjem saopštenju Gradskog štaba za vanredne situacije zasnovnom na dnevnom Izveštaju Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“ za poslednja 24 časa testirano je ,dvema metodama, 217 građana, njih 86 je pozitivno na virus SARSCoV, a registovano je i 5 smrtnih slučajeva u poslednja 24 sata.
Sa ovim rezultatima došlo se do brojke od 13.709 slučajeva zaražavanja virusom korone,u Kraljevu, od početka njene epidemije u martu prošle godine godine. U istom tom periodu,od godinu dana, u Kraljevu,su zabeležena 231 smrtna slučaja od posledica korone.
U kovid odeljenju Opšte bolnice „Studenica“ leče se 62 pacijenta,za poslednja 24 sata primljeno je 6 novih pacijenata a otpuštena su 2.
Objavljeno: 07.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Za već iznetu tvrdnju da su Raške duhovne svečanosti dovoljan razlog, same po sebi, da bi neko boravio u Raški u danima njihovog održavanja u drugoj polovini avgusta meseca imamo bezbroj argumenata. U želji da se ovogodišnja manifestacija „Raške duhovne svečanosti“, XXVIII po redu, održi evo kratkog sećanja na njen istorijata i pređeni put.
Počelo je 1993. godine na inicijativu nekolicine tadašnjih opštinskih funkcionera, direktora Turističko-sportske organizacije Miodraga Jemuović a, direktora CK Gradac Milutina Krečkovića i Predsednika opštine Ljubisava Džodića. Organizovani su „Raščanski impulsi kulture i zabave“, buduće Raške duhovne svečanosti. Prolazile su godine, program je postaja o sve bolji i bolji, broj učesnika sve veći i veći tako da su Raške duhovne svečanosti danas jasno profilisana i prepoznatljiva,kulturna manifestacija na mapi sličnih sadržaja u Srbiji. Bitnu ulogu u periodu nastanka manifestacije pa i kasnije, tokom njenog profilisanja, imala je grupa istaknutih književnih stvralaca iz Raške kojoj pripadaju Milisav Savić, Slobodan Rakitić, Milica Novković, Tiodor Rosić i Miroljub Joković.
Do ustanovljavanja današnjeg profila manifestacije i uvođenja funkcije umetničkog direktora kao lica odgovornog za selekciju mogućih tema, dela i stvaraoca koji treba da budu deo programa svečanosti, manifestacija je imala svog domaćina. Prvi domaćin je bio poznati književnik Milisav Savić a potom su to bili i Milica Novković, Slobodan Rakitić i Miroljub Joković. Tiodor Rosić je bio prvi umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti i na toj funkciji je ostao od 1998. do 2011 godine. Himna „Raški uranak“, koju je na stihove Tiodora Rosića, komponovao Svetislav Božić postala je prepozantljivi simbol Raških duhovnih svečanosti.
Suština programske koncepcije Raških duhovnih svečanosti je, što više kvalitetnih sadržaja usmerenih na što širi krug publike. Svake godine dodeljuje se priznanje RDS -„Stefan Prvovenčani“. Prvi dobitnik, 2000-te godine, je bio kompozitor Svetislav Božić , zatim slede slikar Bata Mihajlović, filozof Mihajlo Đurić, pesnik Miodrag Pavlović, režiser Emir Kusturica, slikar Sava Rakočević, književnik Danko Popović, muzičar i kompozitor Bora Dugić, arhitekta Peđa Ristić,književnik Milisav Savić, kompozitorka Isidora Žebeljan, režiser Timoti Džon Bajford, dramski pisac Dušan Kovačević, novinar i publicista Petar Peca Popović, glumac Predrag Miki Manojlović…..
Zbog svega što znače i šta jesu na kulturnoj mapi regiona poželimo ,svima nama, da se ovogodišnje Raške duhovne svečanosti održe u punom kapcitetu njihovih raznovrsnih, kulturnih mulitedijalnih sadržaja.
Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „ Raška-Prvi izbor za pravi odmor“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.
Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Prema današnjem saopštenju Gradskog štaba za vanredne situacije zasnovnom na dnevnom Izveštaju Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“ , u Opštoj bolnici „Studenica“, preminulo je šestoro pacijenata što je ,na dnevnom nivou, broj nezabeležen još od decembra prošle godine.
U Kraljevu je ,zaključno sa današnjim danom, registrovano224 preminulih od posledica korone, od početka epidemije u martu 2020 godine i 13.422 slučaja zaražavanja virusom korone.
Na lečenju od kovida u Opštoj bolnici „Studenica“ nalaze se 62 pacijenta,četvoro više nego juče a tokom poslednja 24 časa primljeno je 14, a otpuštena su 4 pacijenta.
Između dva dnevna izveštaja u Kraljevu je,dvema metodama, testirano 393 pacijenata a prisutvo virusa korone je potvrđeno u 108 slučaja.
Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
U viševekovnoj trici za „društvom obilja“ u kojoj je profit bio osnovni pokretač razvoja većina ljudi je zaboravila da je čovek samo deo velikog sistema u kome svaki element ima isti značaj.
Takvim ponašanjem prema pridodi i svemu što ga okružuje, a pripada korpusu resursa iz priode ljudi su došli na ivicu ekološkog ambisa.
Priroda nas,godinama unazad, kroz sve uočljivije klimatske promene i burne prirodne kataklizme uzrokovane baš tim promenama opominje da je „dvanaest i minut“ da menjamo svoje ponašanje.
U tom kontekstu nužnih promena ljudskog ponašanja prema svemu što nas okružuje treba posmatrati i status napuštenih industrijskih lokalcija i neminovnost preduzimanja određenih aktivnosti kako bi se zaustavlo i preokrenula degradaciju zemljišta i sprečilo dalje uništavanje biodiverziteta kome takve lokacije ,iako smeštene u urbane zone,pripadaju.
Jedna od karakteristika savremenog doba je i sve jača svest o ljudskoj zavisnosti od prirode.
Sa žaljenjem moramo konstatovati da se ove promene u našem društvu dešavaju sporo i u nedovoljnom obimu jer, su aktivnosti zasnovane na društveno odogovornom ponašanju i jačanju svesti o ljudskoj zavisnosti od prirode, nisko kotirane u agendama javnih politika institucionalnih aktera na svim nivoima organizovanja države.
To je do nekle i razumljivo jer, dok smo ,na ovim prostorima bili,na žalost ,zaokupljeni svejedno da li kao akteri ili žrtve,procesima kravog raspada nekadašnje,zajedničke države, u junu1992 godine u Rio de Žaneiru je održana najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh Nacija posvećena zaštiti životne sredine i razvoju.
Bila je to ,treća po redu,konferencija UN posvećena životnoj sredini ali i prva na kojoj je jasno ukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine.
Prisustvovalo je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući i 116 nacionalnih političkih lidera.
Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnim, vodenim i šumskim resursima u 21. veku.
Ova komisija je ,još pet godina pre skupa u Rio de Žaneiru ,sačinila izveštaj pod nazivom „Naša zajednička budućnost“.
U ovom izveštaju data je definicja održivog razvoja za koji se kaže da je to onaj razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, ne ugrožavajući mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.
Ova definicija zasnovana na konceptu potreba(prihvatljivog životnog standarda za sve) i koceptu ograničenja(korišćenje prirodnih resursa u skladu sa dostignutim tehnološkim razvojem ali osećajem za potrebe budućih generacija-naše dece)nameće nam nužnost angažovanijeg bavljenja aktuelnim statusom braunfild lokacija.
I kroz prizmu našeg aktuelnog odnosa prema napuštenim idustrijskim pogonima, brownfild lokacijama, do izražaja dolazi veliko nerazumevanje za potrebnom unutargeneracijiskom i međugeneracijskom pravdom.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Ugostiteljstvo i industrija organizacije događaja -„event“ industrija, koja, na godišnjem nivou u Srbiji, generiše oko 10.000 stalnih i 50.000 honorarnih poslova su,zbog epidemije korone, pretrpeli,tokom prošle godine, najviše štete u okviru turizma kao privredne grane,koji je pak ,u celini,zabeležio u 2020 godini, gubitke od bez malo milijardu evra.
Prema zvaničnim podatcima iz APR-a, u Srbiji u oblasti turizma i ugostiteljstva posluje blizu 8.000 privrednih društava i oko 26.000 preduzetnika, a ukupan broj događaja koji se očekivao u 2020. prema statistici je oko 17.000. Oni su otkazani ili pomereni za 2021. godinu.
Tako je bilo i na teritoriji opštine Raška gde je, kako smo već pisali, od petnaest planiranih manifestacija u 2020 godini,održana samo jedna, Dani vrganja na Kopaoniku, od 4. do 6. septembra i ona sa izmenjenim programom, bez kulturno umetničkog programa ,pred ograničenim brojem ljudi uz poštovanje mera bezbednosti.
Sve ovo nije obeshrabrilo ljude angažovane u sektoru turističke privrede opštine Raška, a pre svega u Turističkoj organizaciji Raške, da rade na pripremi i promociji bogate turističke ponude opštine u ovoj godini.
Opština Raška zaista ima šta da ponudi i najprobirljivijem i najzahtevnijem korisniku turističkih usluga.
Pored bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, manastira i crkava iz ranog srednjeg veka, koji predstavljaju bisere srpske srednjevekovne arhitekture i umetnosti ,kao što su to manastiri Gradac, Stara i Nova Pavlica, Končul, lokalitet Nebeske stolice, srednjevekovni grad Brvenik, tu su i one standarne turističke destinacije poput ,recimo Jošaničke Banje,Golije…
Takva raznovrsna i sadžajna turistička ponuda bivala je upotpunjena i sa već profilisanim manifestacijama kao što su to:Dani kraljice Jelene,Raške duhovne svečanosti,Dani vrganja,Dani borovnice,Ski opening,Enduro Raška,Orijentiring ,Trail race,CISM Čelendž kup u planinskom trčanju, Paraglajding takmičenje, Kopaonik kup ..
I u ovim vremenima nezahvalnim za bilo kakvo planiranje u segmentu organizovanja događaja Turistička organizacija opštine Raška je,po rečima njenog direktora Radenka Cvetića, u svoj Plan i program za 2021 godinu uvrstila jedan broj ovih manifestacija ceneći njihov značaj i dosadašnji doprinos kvalitetu turističke ponude opštine.
Iz tog plana su,barem za sada, izostavljene neke od manifestacija održavanih u letnjim mesecima na Kopaoniku.
Druge, poput Raških duhovni svečanosti su predviđene a i one su recimo, dovoljan razlog, same po sebi, da bi neko boravio u Raški u danima njihovog održavanja u drugoj polovini avgusta meseca.
Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „ Raška-Prvi izbor za pravi odmor“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.
Objavljeno: 04.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Raška je ,za one manje upućene,mesto „blizu Kopaonika“, a ne i opština koja osim ovog nespornog lidera zimskog i planinskog turizma na prostorima Balkana, ima neverovatno bogatu ponudu turističkih destinacija koje pripadaju drugim turističkim segmentima.
Trg u Raški-foto Milinko Bošković
Mnogo toga znamenitog i značajnog,čega zaista ima u bogatoj turističkoj ponudi opštine Raška ,ostaje,delom opravdano ali i nepravedno, u senci Kopaoničke turističke regije koja se prostire na površini od 2758 kvadratnih kilometara, u jugozapadnom delu Srbije između reka Jošanice na severu, Ibra i Sitnice na zapadu, Laba na jugu – jugoistoku i delovima Rasine i Toplice na istoku, sa dominantnim masivom Kopaonika.
Pronicljivi i marljivi turistički poslenici ove malene lokalne samouprave i njeni čelnici dobro su shvatili, da osim blagodeti koje im donosi Kopaonik,nesporni lider našeg zimsko-skijaškog i planinskog turizma,on,istovremeno, mnogo toga drugog ,i jednako vrednog u turističkoj ponudi Raške,ostavlja u senci.
Shvatajući, ispravno,važnost manifestacionog ili event turizma i njegov doprinos jačanju imidža neke destinacije,u ovom slučaju Raške kao lokalne zajednice, unapredili su i obogatili mnoge,ranije osmišljene,manifestacije kulturnog ,sportskog ili rekreativnog karaktera ali i pokrenuli niz novih manifestacija u već pobrojanim oblastima.
Jedna od najvažniji aktivnosti Turističke organizacije Raška upravo je organizovanje turističkih, kulturnih i sportskih manifestacija na teritoriji opštine.
Većina tih manifestacija je dobro osmišljena ,dobro organizovana i podržana od lokalne zajednice i lokalne samouprave, ali je pandemija virusa korone u mnogome poremetila i onemogućila njihovu realizaciju.
Zbog sprovođenja niza epidemioloških mera i naredbe o zabrani okupljanja u zatvorenom i otvorenom prostoru na javnim mestima u Republici Srbiji, od manifestacija planiranih za održavanje u 2020. godini održana je samo manifestacija Dani vrganja na Kopaoniku, od 4. do 6. septembra .I to u izmenjenom programu, bez održavanja kulturno umetničkog programa,i uz ograničen broj ljudi i poštovanje mera bezbednosti.
I ovo će proći, bliži se početak nove godine,koja nam donosi nove izazove ali i iziskuje da nanovo (is)planiramo svoje odmore,da ih iskoristimo i da vidimo i obiđemo neke nove predele ,upoznamo neke nove ljude ,njihove običaje,da im se pridružimo u njihovim ,kulturnim,sportskim,zabavnim ili rekreativnim aktivnostima.
Želja nam je da vas,i u ovim teškim vremenima , podsetimo, serijom tekstova o nekim od tih već prepoznatljivh manifestacija koje se održavaju na teritoriji opštine Raška, na to da život ide dalje i da nam valja ,ma koliko nam to trenutno zvučalo nesuvislo, planirati i predstojeće odmore.
A na Rašku bi trebalo, sve više da gledate, i kao na vaš prvi izbor za pravi odmor.
Među petnaestak manifestacija iz različitih oblasti kao što su to :Dani kraljice Jelene , Raške duhovne svečanosti ,Dani vrganja, Dani borovnice, Ski opening, Enduro Raška, Orijentiring , Trail race, CISM Čelendž kup u planinskom trčanju , Paraglajding takmičenje, Kopaonik kup …, bar jedna je „ono pravo“ za vas, vašu porodicu i vaše prijatelje.
Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „ Raška-Prvi izbor za pravi odmor“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.
Objavljeno: 04.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
I dok su,u većini zemalja Evropske unije, braunfild investicije sinonim za ulaganje u bivše industrijske komplekse, stare zapuštene fabrike, železničke zone, skladišta i luke, sa ciljem da im se da nova namena i unapredi stanje životne sredine kod nas su one nemi, postojani svedoci naših „vrludanja kroz doba tranzicije“.
Ne računajući lokacije nekadašnjih industrijskih kapaciteta, smeštenih u najužem gradskom jezgru Beograda,koje su,očas posla, i(ras)prodate i promenile namenu pretvorivši se u luksuzne stambene,poslovne i turističke objekte.
One u unutrašnosti zemlje Srbije, poput Magnohroma, Fabrike vagona ili Bele stene u Baljevcu su ,i danas, na početku treće decenije XXI milenijuma zapuštene lokacije koje svojim izgledom ,a posebno sadržajima u njima, straše malobrojne posetioce i lokalno stanovništvo.
Nekadašnji, pa i pobrojani, industrijski kapaciteti nastali su , kao i svi drugi njima slični širom Srbije, kao posledica drastično smanjene industriske proizvodnje.
To, smanjivanje industrijske proizvodnje, je započelo još krajem osmdesetih godina prošlog veka kao posledica raspada zemlje i prekida ekonomskih odnosa sa nekim od bivših republika SFRJ.
Ubrzano je snakcijama Ujedinjenih nacija,hiperinflacijom,vazdušnom agresijom NATO na SRJ…
Deindustralizaciju smo „dovršili“ pogrešno izabranim konceptom ekonomskih reformi posle 2000 godine o čemu rečito svedoči podatak da smo 2012 godine dostigli tek 38% industriske proizvodnje iz 1989 godine!
Umesto reindustrijalizacije zadobili smo napuštene i zapuštene lokalitete na kojima se nalaze nekadašnji industrijski kapciteti
Pa kad smo već „stekli“ te mastodontske „spomenike nedovršene ekonomske i društvene tranzicije“ normalno je što smo prihvatili i njihov,strani,naziv Brownfields lokacije.
Nekad bilo,sad se spominjalo…
Kaže se ,da je,početkom ove godine, u portfelju Ministarstva privrede bilo ukupno 78 preduzeća preostalih za privatizaciju u koje spadaju i ova tri sa teritorije Raškog upravnog okruga.
Na neke od njih se, na osnovu člana 156 Zakona o stečaju,primenjuje Pravilnik o načinu i sprovođenju Unapred pripremljenog plana reorganizacije što je,u praksi,još jedna,dodatna,prepreka za rešavanje statusa ovih lokacija.
Time su,svesno ili nesvesno,dobrim delom obesmišljene javno iskazane namere države materijalizovane kroz izmene Zakon o privatizaciji iz 2014 godine, sa ciljem da se proces privatizacije učini još fleksibilnijim i da se, na kraju, imovina preduzeća može ponuditi i za 30 odsto procenjene vrednosti.
Rešavanje statusa bivših industrijskih kompleksa ,smeštenih u ogromnoj većini slučajeva na rubna,urbana područja gradova ili čak u njihovo središte, je dodatno važno ako se zna da se,u Srbiji, na oko devet odsto urbanog područja,odvija najveći deo ekonomskih aktivnosti, više od 90 procenata!
I u slučaju statusa braunfild lokacija susrećemo se sa brojnim paradoksima toliko karakterističnim za društvo nedovršene tranzicije,poput našeg, u kome su mnoge,pa i ova oblast,na izgled normativno uređene ali ,u praksi,te norme u sudaru sa realnom ekonomskom situacijom ali i našim mentalitetom i navikama,ostaju mrtvo slovo na papiru.
Za njih,prostorni planeri, kažu da su to lokacije koje su nastale kao posledica prethodnog korišćenja lokacija ili okolnog zemljišta, odnosno prethodne namene lokacije; koje su napuštene ili nedovoljno iskorišćene,koje mogu imati probleme sa zagađenjem i koje se, uglavnom,nalaze u urbanim područjima i za čiju ponovnu upotrebu je potrebna intervencija.
Oni ,prostorni planeri, im pridaju veliki značaj i ukazuju na potrebu da se problematika takvih lokacija sistemski uredi i unapredi.
Jer,zna se za veliki broj napuštenih ili zapuštenih industrijskih ,vojnih objekata i objekata kulture u Srbiji koji ,i danas, em zvrje prazni em postaju realna ekološka i svakakva drugačija,bezbedonosna,pretnja.
U međuvremenu stanje napuštenih industrijskih objekata koje najbliže odgovara onoj narodnoj „čardaka ni na zemlji ni na nebu“,uz našu poslovičnu „brigo moja pređi na dugoga“ menja se,svakim danom.
Na žalost, na gore proizvodeći dalekosežne posledice kako ekonomske tako i ekološke.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
