četvrtak, 28. novembar 2024.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Dragocena razmena iskustava

Objavljeno: 16.11.2021. | autor: KV Novosti -on line

Predstavnici javne uprave grada Kraljeva koji se bave razvojem i energetskom efiksanošću obišli su ,zajedno sa predstavnicima nekih organizacija civilnog društva iz Kraljeva koje se ,takođe, bave energetskom efikasnošću i klimatskim promenama, preduzeće Termoinvest iz Šumarica, a neposredni povod za ovu posetu je činjenica da je,nedavno, ovo preduzeće pustilo u probni rad solarnu elektranu snage 47,75 kw.

Kraljevo je ,tako, za kratko vreme, dobilo  dve solarne elektrane :jednu sagrađenu u JEP Toplana Kraljevo,snage 50kw  i sada ovu drugu,neznatno manje snage, u Šumaricama a već se zna da se još nekoliko   preduzeća iz  Kraljeva uveliko sprema da izgradi solarne elektrane.

Snažan “vetar u leđa” za ove investicija dao je ,kako  tehnološki razvoj u ovoj oblasti,čiji ishod su sve jeftiniji i sve efikasniji solarni paneli tako  i mere države usvojene u aprilu i avgustu ove godine.

Najpre su ,u aprilu, usvojeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije,  i  izmene i dopune zakona Zakona o energetici, da bi normativni okvir bio dograđen u avgustu usvajanjem  Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača I snabdevača .

Novi,izmenjeni normativni okvir u ovoj oblasti je omogućio veće i efikasnije subvencionisanje  građana, pre svega individualnih domaćinstava, da se lakše odluče za unapređenje energetske efikasnosti svojih domaćinstava zamenom stolarije, zamenom kotlova,izolacijom fasada ali i za postavljanje solarnih panela.

Građani će,ubuduće, moći da računaju na subvencije za ove namene , u iznosu do 50 odsto vrednosti investicije  a novac za te namene biće obezbeđivan I sa nacionalnog i sa lokalnog nivoa.

Kraljevo,kao lokalna samouprava godinama unazad subvencioniše unapređenje  energetske efikasnosti javnih objekata i objekata kolektivnog stanovanja, a počelo se i sa subvencijama,za te namene, za individualna domaćinstva.

Kako saznajemo, u planu je da se u Kraljevu ,do kraja godine,izmeni lokalni normativni okvir,kako bi se omogućilo i subvencionisanje gradnje solarnih elektrana na objektima za individualno stanovanje. To je sasvim opravdano jer ,u Kraljevu,prema nekim podacima na osnovu srednjih dnevnih vrednosti sunčevog zračenja, moguće, godišnje , proizvoditi 1458,40 kw na površini od jednog kvadratnog metra.

Ono na čemu treba još više raditi ,u narednom periodu,u cilju većeg korišćenja dostupnih obnovljivih izvora energije na teritorij Kraljeva je,bez sumnje, unapređenje komunikacja između  javnog, prvirednog, civinog I obrazovnog sektora.

Zato su ovakve posete i razmene mišljenja primer dobre prakse koju treba unapređivati i ustaliti.

Ima li aktuelnosti u porukama i poukama jugoslovenskog filmskog Crnog talasa?

Objavljeno: 10.11.2021. | autor: KV Novosti -on line

“Meni su uzeli radoznalost, nešto do čega mi je mnogo stalo. Radoznalost kojom  sam mogao da doprinesem društvu u kome sam živeo” rekao je Milanu Nikodijeviću, režiser Dušan Makavejev, jedan od istaknutih jugoslovenskih reditelja koji se , zajedno sa Mićom Popovićem, Živojinom Pavlovićem, Sašom Petrovićem, Purišom Đorđevićem, Želimirom Žilnikom, Lazarom Stojanovićem i još nekim manje poznatim filmskim autorima, svrstava u najpoznatije predstavnike jugoslovenskog Crnog talasa, odgovarajući na pitanje šta je to što je ,kao autor,najviše izgubio zbog progona kojim je ,kao i još druge njegove kolege, bio izložen početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

Ovo je samo jedna u nizu lapidarnih opaski koje je opisujući  jugoslovenski filmski Crni talas kao svojevrsni društveni i kulturološki fenomen, na tribini održanoj u okviru serijala “Filmske priče” pod nazivom “Crni talas jugoslovenskog filma” u kraljevačkoj biblioteci “Stefan Prvovenčani”, izgovorio  Milan Nikodijević, vanredni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

U kinematografiji ondašnje  Jugoslavije, došlo je, pod uticajem francuskog autorskog filma ,takozvanog Novog talasa, do kritičkog preispitivanja, od strane  grupe  tada mladih filmskih stvaralaca, kako partizanske borbe protiv nemačkog okupatora  tako i aktuelnih dešavanja u tadašnjem, socijalističkom, društvu  kojim je čvrstom rukom upravljala Komunistička partija.

Njihovo viđenje nekih istorijskih događaja i savremenog  društva u mnogome je odudaralo od  do tada dominantne propagandističke komponente u filmu, kome je ,kao mediju,  zbog njegove popularnosti i uticaja na mase, pridavana velika pažnja , od strane tada vladajuće nomenklature.

Iskoristivši skromni prostor umetničkih sloboda ti mladi filmski stvaraoci  su , u tom desetleću između 60-te i 70 –te godine ,uradili niz filmova koji su, tada, naišli na odobravanje kako publike tako i domaće i strane , stručne javnosti a koji i danas imaju određenu umetničku vrednost.

Jutro, Kaja ubit ću te, Delije, Plastični isus, Kad budem mrtav i beo, Skupljači perja, Praznik, Nemirni,Tri, Rani radovi, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a, Zaseda, V.R. Misterije organizma…neki su od naslova filmskih dela koja su obeležila ne samo tu epohu nego čitavu kinematografiju na prostrima bivše Jugoslavije.

Odgovor vlasti bila je cenzura i zabrana, zvanično samo jednog filma, progonstvo i dobrovoljno izgnanstvo filmskih autora a onda je, sve do sredine osamdesetih godina i pojave mladih filmskih stvaralaca pripadnika takozvane Praške škole, nastupio period autocenzure.

A to je, kazao je na večerašnjoj  tribini  Milan Nikodijević, nešto najstrašnije što se može desiti  jednom društvu, što je pak direktna posledica predhodne cenzure. Autocenzura dugoročno i pogubno favorizuje trivijalno i profano na uštrb kritičnog i kreativnog preispitivanja koje je osnov napretka svake zajednice.

Zato su reči Makavejeva sa početka ovog teksta aktuelne i danas jer, ako društvo na bilo koji način sputava radoznalost i različitost mladih, kreativnih ljudi u bilo kojoj oblasti stvaralaštva, onda ono ne može očekivati razvoj i napredak u eri besomučne i bespoštedne trke za resursima i  inovacijama.

Milan Nikodijević  je diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Grupi za filmsku i televizijsku produkciju. U medijima radi  od 1978. godine. Objavljivao je u gotovo svim dnevnim i nedeljnim listovima, i književnoj periodici SFRJ, SRJ, SCG i Srbije. Realizovao je mnoge serijale posvećene filmu i umetnosti na na brojnim televizijskim i radio stanicama. Dugogodišnji je direktor i glavni urednik Radio-televizije Vrnjačka Banja i Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.Urednik je festivalske edicije Simpozion. Autor je knjiga Zabranjeni bez zabrane, Scenarija pisana levom ili desnom rukom, Slike duše, Od fajronta do svitanja. Reditelj, scenarista i producent dokumentarnih filmova Zabranjeni bez zabrane i Mica i okolne priče, dokumentarne tv serije Zabranjeni bez zabrane i tri ciklusa televizijskih emisija Slike duše.

Dobitnik Nagrade za radio-emisiju godine u Srbiji (Otok gole istine), Nagrade kritike za najbolju radijsku reportažu (Dan kada je sahranjen bog), Nagrade za najbolji intervju (Mića Popović, vođa i žirafe), Nagrade Književnog kluba Kraljevo za najbolji rukopis (Od fajronta do svitanja. Biran je u zvanje docenta 2007.godine, a2012.godine u zvanje vanrednog profesora. Sada je redovin profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Departman dramskih umetnosti, na Katedri za audio-vizuelne medije, smer Produkcija.

Još jedan doprinos umetnika iz Kraljeva jačanju veza dva susedna naroda

Objavljeno: 07.11.2021. | autor: KV Novosti -on line

U  hramu Svete Nedelje u Sofiji, priređen je, 30.oktobra 2021.godine, poseban program- Svečana liturgija, ,kao jedan u nizu događaja kojima je obeleženo 700 godina od  smrti srpskog Svetog kralja Stefana Milutina kome je prisustvovao i ambasador Srbije u Bugarskoj dr.Željko Jović.

Ovom događaju je predhodilo uručenje Ikone sa likom  kralja Stefana Milutina,koju je 16. oktobra na bugarsko-srpskoj granici,uz blagoslov bugarskog Patrijarha Neofita, dočekao Njegovo Preosveštenstvo Episkop belogradčički Polikarp.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop belogradčički Polikarp i Goran Ristović-Filigran Pokimica

Po prvi put su u Sofiji upriličene litije na kojima je nošena ova ikona, a uz to  i uz već pomenutu svečanu liturgiju održani su koncert duhovne muzike ,duhovna akademija a obavljen je i čin presvlačenja moštiju kralja Stefana Milutina.

Ambasador Srbije u Bugraskoj dr Željko Jović na litijama u Sofiji kojim je dočekana ikona dar Filigrana Pokimice

I dok je u Bugarskoj programu obeležavanja godišnjice upokojenja srpskog Svetog kralja Stefana Milutina,dat značajan publicitet i medijska pažnja kod nas,u Srbiji se o tome manje govorilo i pisalo verovatno I zbog toga što ,po našem crkvenom kaledaru tek 12.novembra slavimo Svetog kralja Milutina.

A mi, kraljevčani ,bi smo trebali da znamo da je dvoje naših sugrađana dalo veliki doprinos da se ,uprkos tada važećim ograničenjima zbog korone,ikona sa likom srpskog Svetog kralja Stefana Milutina daruje hramu Svete nedelje u Sofiji.

Jer radi se o zajedničkom  delu Vesne Savić, priznate autorke ikona i svetski poznatom filigranu,kraljevčaninu Goranu Ristoviću-Pokimici koji je opremio Vesnin rad ukrasivši ga svojim nadaleko poznatim filigranom.

Važno je reći I da je ikona  lični dar Gorana Ristovića- Filigrana Pokimice na večni spomen i zalog jedinstva i ljubavi između dva susedna naroda.

Pre primopredaje ikone istu je,u ateljeu filigrana Pokimice u Kraljevu,osveštao  protosinđel Danilo,iguman manastira Banjska.

Protosinđel Danilo,iguman manastira Banjska i Goran Ristović

Ovo inače nije prvi put da Ristović sam ili uz pomoć svojih prijatelja daruje pravoslavne hramove u inostranstvu koji su ,po nečemu,važni za naš narod.

Setimo se samo da je on, u maju 2015. godine, povodom svoje  treće  samostalne izložbe, pod nazivom „Filigranske veze“,  darivao ikonu sa likom Svetog Save ,rad sestrinstva manastira Žiča ,optočenu njegovim filgranom, Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu, ustanovi koja se stara i o hramu „Četrdeset velikomučenika“,u kome je  1236 godine sahranjen Rastko Nemanjić, naš Sveti Sava. ( https://www.kraljevackenovosti.com/prva-samostalna-medunarodna-izlozba-kraljevackog-filigrana-pokimice-u-bugarskoj/ )

Goran Ristović-Foto Stefan Đaković

Goran Ristović je tada obećao da će ovom hramu darivati  i proskinitar- mermerno postolje za tu  ikonu Svetog Save . Obzirom da se radilo o zahtevnom poduhvatu i da je bilo potrebno obezbediti brojne saglasnosti a i značajna  finansijska sredstva na realizaciju ove ideje čekalo se pune dve godine.

 3. juna  2017. godine u Velikom Trnovu , u hramu „Četrdeset velikomučenika“  svečano  je otkriven mermerni proskinitar koga  je ovaj kraljevački umetnik  , uz pomoć još četrdeset priložnika  mahom iz Srbije i Crne Gore, darivao  hramu u kome su  boravile mošti Svetog Save do njihovog prenosa u Mileševu. (https://www.kraljevackenovosti.com/filigran-iz-kraljeva-spaja-gradove-iz-srbije-bugarske/ )

Meštani seoskih mesnih zajednica u Kraljevu podržali inicijativu za izmenu modela finansiranja komunalnih projekata

Objavljeno: 06.11.2021. | autor: KV Novosti -on line

Grad Kraljevo kao lokalna samouprava pripada, kada je reč o  modelu finansiranja rada mesnih zajednica,većinskoj grupi od 95 % opština i gradova u Srbiji, koje primenjuju takozvani linerani model finansiranja koji podrazumeva da se sredstva za redovnu delatnost mesnih zajednica ali i za  uređenje komunalne infrastrukture dodeljuju odlukama opštinskih ili gradskih veća.

Ovo je samo jedna od iznetih konstatacija na  nedavno održanom završnom skupu koji je organizovan kao jedna od aktivnosti projekta ”Informisani građani – aktivni učesnici u planiranju ruralne infrastrukture” koga je sproveo koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo.

Ključna aktivnost projekta realizovana je kroz seriju od šest razgovora-tribina održanih u Miločaju, Konarevu, Lopatnici, Čibukovcu, Samailima i u Kovačima organizovanih pod nazivom ”Razvoj sela po meri nas meštana“.

Ovi razgovori su dali snažnu argumentaciju  i punu podršku za pokretanje inicijative za izmenu sistema finansiranja projekata mesnih zajednica na teritoriji grada Kraljeva.To podrazumeva da građani u mesnim zajednicama unapred znaju koliki je novac opredeljen za razvoj infrastrukture i da oni sami na zborovima i sastancima odrede prioritete trošenja sredstava koja se prikupljaju od poreza na imovinu na tom području.

Građani su, na tim razgovorima, dajući podršku udruženju građana “Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo” za pokretanje inicijative isticali da im se ,po prvi put,neko obraćao tražeći od njih podršku za nešto konkretno I agrumentima potkrepljeno.

Posle  upoznavanja sa suštinom predloga za izmenu  modela finansiranja rada mesnih zajednica građanima je bilo jasno da taj drugačiji model koji se ,na žalost,primenjije eksperimentalno  u vrlo malom broj lokalnih samouprava među kojima,sa postignutim rezultatima, prednjači grad Šabac njima donosi veću  uključenost građana i mesnih zajednica u sistem odlučivanja, pa samim tim i veću demokratičnost i transparentnost u trošenju sredstava.

Takav model , programsko projektno konkursno finansiranje, podrazumeva pisanje projekata koji bi tačno specifikovali problem ili želju meštana za unapređenje lokalne zajednice, što je logično jer građani najbolje znaju šta su ključni prioriteti za razvoj njihove lokalne zajednice.

Način funkcionisanja podrzaumeva  da članovi saveta mesne zajednice svoje kapitalne projekte, a odlukom je predhodno definisano šta podrazumevaju ti kapitalni projekti, podnose Komisiji. Ona, prema uputstvu, Zakonu o budžetu i Budžetu lokalne samouprave određuje sa  koliko sredstava raspolažu mesne zajednice  i na osnovu toga one formiraju svoje, kapitalne, projekte.

Projekat “Informisani gradjani – aktivni ucesnici u planiranju razvoja ruralne infrastrukture“ , sprovodi Evropski pokret u Srbiji  – Kraljevo uz podrsku programa “Zajedno za aktivno drustvo“ , koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Gradjanske inicijative.

I u Kraljevu proverena spremnost sistema za delovanje u vanrednim situacijama

Objavljeno: 05.11.2021. | autor: KV Novosti -on line

Danas je, i u Kraljevu  kao na jednoj od planiranih 50 lokacija na nivou države, izvršena provera funkcionisanja dela subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji,u okviru  vežbe Sistem 2021.

U vežbi su učestvovali pripadnici  Ministarstva unutrašnjih poslova, Crvenog krsta Srbije, Vatrogasnog saveza Srbije, subjekata i snaga jedinica lokalnih samouprava, vodoprivrednih preduzeća, posebnih organizacija i organa, subjekata od značaja za zaštitu i spasavanje.

Vežba u Kraljevu je obuhvatala evakuaciju stanovništva, zbrinjavanje ugroženog i postradalog stanovništva, postavljanje protivplavnih sistema radi sprečavanja izlivanja reke, zaštitu crpne stanice od nailaska naftne mrlje, spasavanje i pronalaženje nestalih lica, pripremu privremenih objekata za smeštaj stanovništva, formiranje šatorskih naselja za smeštaj i zbrinjavanje ugroženog stanovništva (zdravstveno, socijalno, psihološko zbrinjavanje, ishrana…), angažovanje mehanizacije u cilju obezbeđenja kritične infrastrukture, snabdevanje građana zdravom vodom za piće….

Kraljevo je, prema rečima gradonačelnika dr.Predraga Terzića, komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji grada ,u poslednjih nekoliko godina,zaista,na žalost, proglašavao vanredne situacije zbog obilnih padavina, a u poslednjih desetak godina imalo je iskustva i sa zemljotresima i sa poplavama na vodotokovima i drugog i prvog reda.

Novina je da ,danas, zahvaljujući dronovima, Štab za vanredne situacije na teritoriji grada  Kraljeva ima mogućnost da u realnom vremenu vidi kako se odvija situacija na terenu kako bi mogao da reaguje.

„Veoma je značajno što imamo i termovizijske kamere, koje nam omogućavaju da prilikom pretrage za licima koja se  nalaze u vodi  dođemo što je pre moguće i da spasilačke ekipe opšte namene i spasilačke ekipe civilne zaštite, koje se bave specijalizovanim zadacima, u realnom vremenu mogu da rešavaju probleme“, istakao je gradonačelnik uz napomenu da je timski rad u gradu Kraljevu na izuzetno visokom nivou.

Grad Kraljevo ,kao lokalna samouprava , je inače  u svom budžetu, u delu Programa 15. Opšte usluge lokalne samouprave na poziciji Upravljanje u vanrednim situacijama u 2021. godini opredelio  11.005.000 dinara što je  manje nego što je za iste namene opredeljno u prošlo 2020 godini kada je  ,na ovoj poziciji bilo  izdvojeno 14.266.000 dinara.

Ponesi ceo svoj online život sa sobom uz najbržu mobilnu mrežu u Srbiji

Objavljeno: 30.10.2021. | autor: KV Novosti -on line

A1 Srbija je zvanično najbrža mobilna mreža u Srbiji u 2021. godini, pokazali su podaci kompanije Ookla®, globalnog lidera u praćenju performansi mobilnih i širokopojasnih mreža, testiranju aplikacija i srodnih tehnologija i tvorca aplikacije Speedtest®*. Ovo priznanje rezultat je značajnih investicija u mrežnu infrastrukturu koje je A1 sproveo tokom 2021, a koje su između ostalog, otvorile mogućnost da kompanija postane prvi operator koji je odgovorio na zahteve rada na daljinu.

A1-Ponesi ceo svoj online život sa sobom

Od 2017. godine A1 je samo na teritoriji Kraljeva povećao kapacitet 4G mreže za čak 149 odsto, što je dovelo do unapređenja kvaliteta mreže, brzine interneta i ukupnog korisničkog iskustva. Kapacitet mobilne mreže, za poslednjih godinu dana, povećan je za 50 odsto, čime je nastavljeno kontinuirano ulaganje kompanije na ovom području.

Na teritoriji Srbije, uz podršku A1 Telekom Austrija Grupe, A1 je tokom 2021. godine sproveo značajna unapređenja na mrežnoj infrastrukturi, sa izgrađenih 100 novih baznih stanica za prvih 8 meseci 2021. godine što sa brojem od blizu 2.300 baznih stanica pokriva 98 odsto stanovništva. Sa adekvatnom infrastrukturom i prateći potrebe korisnika u digitalnoj eri, A1 je sada u prilici da pruži adekvatnu podršku korisnicima koji imaju sve veću potrebu za potrošnjom interneta i radom sa različitih lokacija.

A1-Ponesi ceo svoj online život sa sobom

Gde god se nalazili, neophodni su pouzdan i brz internet, dovoljno saobraćaja za surf i lap top ili tablet. Ceo paket za online život ima sve što je neophodno za bezbrižan rad na daljinu: NEO tarifu i PonesiNet uz praktičan, prenosivi ruter malih dimenzija koji lako staje u džep. U okviru PonesiNet paketa je uključeno 20 GB mesečno i čak 1 dodatni terabajt koji se može koristiti tokom 2 godine. Svi koji se odluče za ovu uslugu do kraja novembra dobijaju i A1 tablet za 1 dinar, a moći će bezbedno da surfuju na svim uređajima uz A1 Net Protect uslugu koja je uključena u cenu.

Pr tekst

Diplomata poreklom iz Kraljeva sagovornik brojnih svetskih lidera !

Objavljeno: 29.10.2021. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć je u Narodnoj  biblioteci „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu održan program   “Naši smo-da se bolje upoznamo”  posvećen Draganu Biseniću, novinaru, diplomati i publicisti koga su , u okviru serijala „Kraljevačni”, zasnovanog na ideji predstavljanja uglednih ličnosti poteklih sa prostora Kraljeva i okoline zajednički organizovali Zavičajno društvo Kraljevo i Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo.

Ovo je bila prva, u niz planiranih ,prezentacija znamenitih kraljevčana koje će  zajednički,jednom u tri meseca, organizovati Zavičajno društvo Kraljevo i Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo.

Ove prezentacije su,uz časopis “Kraljevački zavičaj”,koji takođe izlazi jednom u tri meseca,još jedan doprinos Zavičajnog društva Kraljevo negovanju i jačanju kulture sećanja u funkciji afirmacije Kraljeva I čitavog kraljevačkog kraja.

Dragan Bisenić,novinar,diplomata i publicista

Posetioci koji su ispunili salu Čitaonice do poslednjeg mesta bili su u prilici da se upoznaju sa stvaralaštvom Dragana Bisenića koji je,do sada objavio devet knjiga I koji,kako je to sinoć sam rekao,privodi kraju još dve knjige na kojima radi bez malo čitavu deceniju.

Dragan Bisenić je novinar ,živi I radi u Beogradu ali često I rado boravi u svojim rodnim Samailima. Od 2011 – 2018. bio je ambasador Srbije u Kairu, odakle je, pored Egipta, pokrivao Palestinu, Oman, Sudan i UAE.

Radio je u listovima „Borba“ i „Naša borba“, a sarađivao je i sarađuje  sa brojnim listovima, časopisima i televizijama u zemlji i inostranstvu. Izveštavao je sa svih važnijih zbivanja u zemlji od 1986 – 2000, od partijskih plenuma, do događaja na Kosovu, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Bio je dopisnik iz Berlina, Saveta Evrope i pratio rad Haškog tribunala za Jugoslaviju. Bio je urednik i glavni urednik više magazina i stručnih časopisa, „Međunarodne politike“, „CorD“ i „Ekonomist“. Intervjuisao je brojne vodeće političke i diplomatske ličnosti iz zemlje i inostranstva. Posebno se bavio međunarodnim aspektima jugoslovenske krize i hladnoratovskim odnosima, pitanjima evropske bezbednosti i NATO. Autor je više dokumentarnih TV emisija.

Zahvaljujući svom svestranom profesionalnom angažmanu, Dragan Bisenić ostvario je kontakte i sarađivao sa mnogim ličnostima na svetskom nivou koje su obeležile društveno-politička zbivanja druge polovine XX veka, uključujući i događaje u SFRJ u godinama njenog raspada.

Među njegovim sagovornicima našli su se Henri Kisindžer, Zbignjev Bžežinski, Kolin Pauel,Džordž Buš,Mihail Gorbačov,  Džordž Soroš, Milan Panić, Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić,Mihajlo Marković,Jovanka Broz, Robert Maknamar, Nikolaj Riškov, Nikolaj Jakovljev, Hans Ditrih Genšer, Alojz Mok, Peter Handke, Tadeuš Mazojvecki, Robert Badintner, Klaus Kinkel, Huang Hu i mnogi drugi.

Učestvovao je u više međunarodnih istraživačkih projekata o hladnom ratu i držao predavanja na domaćim i stranim fakultetima. Usavršavao se na univerzitetima u Beču, Bonu, Berlinu i Stenfordu, uz brojne studijske boravke u Rusiji, Japanu, Turskoj, Švajcarskoj, Indiji, Izraelu i drugim zemljama. Radio je na Univerzitetu u Berlinu 2000 – 2002. Dobitnik je više domaćih i stranih nagrada. Do sada je objavio: „Od baklje do lomače – međunarodni aspekti jugoslovenske krize“, „Etika u medijima“, „Evropska unija i jugoistočne Evropa“, „Mister X – Džordž Kenan u Beogradu 1961 – 1963“. Prošle godine je objavio knjigu o kempdejvidskom mirovnom sporazumu Egipta i Izraela 1978, „Most ka miru – egipatsko – izraelski mirovni sporazum u Kemp Dejvidu 1978“ i „Mala, veličanstvena Srbija“ – „kralj čaja“ Tomas Lipton u Srbiji 1915“. U pripremi: „Tajne iz „crne knjige“ – SAD i stvaranje Jugoslavije“ i „Hrabri stari svet – američka elita, Srbija i Jugoslaviija, 1890 – 1990“.

Razgovor sa Draganom Bisenićem vodio je Zoran Nikolić,diplomirani politikolog ,sekretar Zavičajnog društva Kraljevo a potom je Bisenić odgovarao na brojna pitanja prisutnih.

Druženje posetilaca i Dragana Bisenića nastavljeno je,neformalnim razgovorima, I po okončanju tribine u prostorijama  biblioteke .

Kako da se kraljevačka sela razvijaju po meri svojih meštana?

Objavljeno: 25.10.2021. | autor: KV Novosti -on line

Završnim skupom koji će se održati ,sutra, u utorak 26.oktobra 2021.godine,u hotelu Turist u Kraljevu, privešće se kraju višemesečne aktivnosti projekta „Informisani gradjani – aktivni učesnici u planiranju razvoja ruralne infrastrukture“ koga je,tokom nekoliko predhodnih meseci, realizovalo  udruženje građana „Evropski pokret u Srbiji-Kraljevo“ iz Kraljeva.

Konarevo

Osnovni cilj projekta je da se unapredi informisanje građana o postojećim normativnim rešenjima,pre svega o važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je, zadnje izmene doživeo 2018. godine, i da se na taj način osnaži njihov aktivizam i veće uključivanje u procese planiranja prioritetnih infrastrukturnih projekata na područjima gde žive.

Planirane projektne aktivnosti realizovane su kroz  aktivnosti u više segmenata. Prvi segment je obuhvatio izradu dve analize : stanja postojećih mehanizama finansiranja infrastrukturnih projekata na teritoriji grada Kraljeva i primera decentralizacije sprovedene u Šapcu.

Šabac

Zatim je organizovana studijska poseta Šapcu za deo tima angažovanog u realizaciji projekta i za predstavnike lokalne samouprave-  grada Kraljeva kako bi se isti , na licu mesta, upoznali sa praksom i primerima iz Šapca gde su građani,zadnjih nekoliko godina, bili u prilici da neposrednije utiču na planiranje i razvoj infrastrukture u svojom mesnoj zajednici ali i u gradu kao lokalnoj samoupravi.

Od juna pa sve do pre neki dan,sprovođene su terenske aktivnosti, razgovori sa žiteljima u šest seoskih  mesnih zajednica na teritoriji grada Kraljeva koji su se okupljali  u mestima, poput Miločaja, Konareva, Ušća…, koja slove za tradicionalne centre  okolnih mesnih zajednica.

Samaila

Sutrašnji završni sastanak na koji su,pored članova tima za realizaciju projekta pozvani i predstavnici grada Kraljeva, mesnih zajednica u kojima su vođeni razgovori i medija biće prilika za upoznavanje sa predlozima građana  o tome kao da se njihov glas  bolje čuje i više  uvažava kada se odlučuje o planiranju i finansiranju infrastrukturnih projekata  koji treba da se realizuju u mestima njihovog življenja.

Kao konačni ishod svih sprovedenih projektnih  aktivnosti biće pokrenuta inicijativa za decentralizaciju u planiranju lokalnih finansija u delu razvoja ruralnih područja na teritoriji grada Kraljeva.

Projekat “Informisani gradjani – aktivni ucesnici u planiranju razvoja ruralne infrastrukture“ , sprovodi Evropski pokret u Srbiji  – Kraljevo uz podrsku programa “Zajedno za aktivno drustvo“ , koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Gradjanske inicijative.

I nas će naši potomci kazniti zaboravom!

Objavljeno: 21.10.2021. | autor: KV Novosti -on line

Treće izdanje dragocene istoriografske knjige „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ autorke   Silvije Krejaković , objavljeno kao prvo delo u novouspostavljenoj ediciji Muzeja žrtava genocida, pod nazivom Sine ira et studio (lat. – bez gneva i pristrasnosti) dolazi  pred javnost u pravi čas, jedan je od zaključaka koji se nameće posle sinoćne promocije održane u Narodnom muzeju u Kraljevu.

A pravi čas je ,mada ,možda ne bi bilo preterano reći  i zadnji je čas , jer se, kao društvo i kao narod, suočavamo ,kako to sinoć reče istoričar dr Dejan Ristić, v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu, sa posledicama apsolutnog neznanja i nezainteresovanosti za ono šta nam se desilo pre samo osamdeset godina.

Brojni su ishodi  te naše „kulture zaborava“ poput raznih primera   činjenja ili ne činjenja prema, i na, mestima kolektivnog stradanja  tog istog naroda u  ne tako dalekoj prošlosti, koji se ,na dnevnom nivou, prijavljuju  Muzeju žrtava genocida.

dr.Dejan Ristić v.d.direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu

Zato je dr Ristić sinoć rekao kako oseća potrebu da,  baš ovde ,u Kraljevu,u kome se desio zločin protiv čovečnosti, koji po svom istorijskom i svakom drugom značaju prevazilazi okvire jednog grada i jedne države, podeli svoju zabrinutos i upitanost u kom pravcu mi, kao društvo ili narod , idemo ako smo spremni da umesto kulture sećanja negujemo „kulturu“ zaborava?

„U Kraljevu se desio jedan, pravno kodifikovani i sprovedeni zločin od strane jedne države prema pripadnicima naroda ,druge, okupirane države koji ,na žalost nije kodifikovan kao genocid jer su ,tek kasnije, doneti prvi međunarodno pravi akti o genocidu pa nije bilo moguće, zločin u Kraljevu ili Kragujevcu ,kasnije retroaktivno tako kodifikovati.Tačnije iako je i bilo nekih prilika, na nekim zakasnelim suđenjima pojedinim pripadnicima nemačke vojske kasnih četrdesetih godina prošlog veka, one su propuštene“ rekao je dr Ristić. On je , tu svoju tezu o nedovoljnom bavljenju naše istorijske i pravne nauke temama  masovnog stradanja srpskog naroda tokom XX veka a posebno tokom II svetskog rata, potkrepio i podacima o broju doktorata na ove teme  i broju istoričara koji proučavaju ovu oblast zaključivši da „kao što mi pretke kažnjavamo zaboravom i nas će naši potomci kazniti zaboravom“.

Silvija Krejaković

Silvija Krejaković autorka knjige „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ je podelila svoja sećanja i dileme sa kojima se suočavala tokom svog višedecenijskog rada na ovoj knjizi sa brojnom publikom na promociji.

Svoju zabrinutost o zaboravu kao dominatnoj karakteristici našeg   društva, koji, kada su u pitanju masovna stradanja nevinih  civilnih žrtava tokom II svetskog rata na prostoru Srbije, poprima ozbiljne razmere, Silvija je iskazala citirajući svog starijeg kolegu istoričara i profesora Đorđa Stankovića – Čemu podušja, čemu pomeni ako ne znamo kome ih posvećujemo?

Kraljevčani ,zahvaljujući njenom radu znaju, sa docnjom dugom preko pola veka, imena i prezimena  , do sada tačno utvrđena  ,za 2.198 stradalnika.

Ali,na žalost,ni jedno od tih imena još uvek nije ,na bilo koji način,upisano na bilo kom delu memorijalnog kompleksa nazvanog „Groblje streljanih 1941.godine“.

Memorijalnog kompleksa koji  ,takođe,duže od pola veka stoji nedovršen.

I kao što to reče, već citirani, dr.Dejan Ristić „Cilj okupatora je bio da poništi jednu naciju a mi ,našim odnosom,prema žrtvama masovnih stradanja tokom II svetskog rata,kao da nastavljamo tu tendenciju.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Zaborav je najrazornije oružje!

Objavljeno: 18.10.2021. | autor: KV Novosti -on line

Tijana Miljković je rođena 1992. godine u Kraljevu gde je završila Gimnaziju, a zatim i Filološki fakultet u Beogradu. Pisala je tekstove na temu umetnosti za različite portale (Bistro, 7 umetnosti, itd). Bavi se i pisanjem pesama. Njena razmišljanja o kraljevačkom Oktobru odlučila je da podeli sa čitaocima našeg portala.

Tijana Miljković

Nema slučajnih građevina, ni spomenika izdvojenih iz ljudskog društva i njegovog razvitka, kao što nema ni slučajnih rušitelja tih istih građevina i spomenika čije je najrazornije oružje zaborav i nepoštovanje često vlastitih predaka rekao je Ivo Andrić, čijim mudrim i istinitim rečima često pribegavamo.

14. oktobar  verovatno je najtužniji dan za grad Kraljevo i okolna mesta koja su sa gradom povezana.  Ukoliko treba da iskažemo jedno drugačije viđenje ovog dana kroz stavove mladih ljudi koji u Kraljevu žive, školuju se ili rade, pred sobom imamo nimalo laku dužnost. Dužnost je možda čak i preslaba reč, jer nastradali u streljanju 1941. godine zaslužuju da ih uvek spominjemo i sećamo ih se. Međutim, teško je uopšte govoriti na temu, a još je teže izraziti ulogu novih generacija u njoj s obzirom na proteklo vreme.

Zločin nemačkog okupatora

Negde je odmereno 50 godina nakon čijih bi proticanja događaj postao deo istorije, što znači da se u našem slučaju broj godina itekako uvećavao i produbljivao naš odnos prema prošlosti koju mi sami lično nismo doživeli. Naravno da je za sve nas rat mera svih užasa koji mogu da zadese jedan narod. Kroz časove istorije kao školskog predmeta slušali smo o tolikim ratovanjima širom sveta kao i o onim koji su pogađali i našu zemlju. Učili smo lekcije, sa razumevanjem ili napamet, kroz koje smo sticali prilično ohladnelu viziju govoreći godine, pojedine ličnosti, mesta borbi. Te podatke smo potom zaboravljali pa je od znanja ostao samo njegov antonim neznanje, jer kada bismo morali da svojim rečima predstavimo ratna dešavanja na neki prisniji način, ostao bi veliki znak pitanja ispred i iza našeg izlaganja.

Kada je reč o konkretnoj tragediji, streljane ljude ne pamtimo, živeli su mnogo pre nas, i iako saosećamo sa tužno i nepravedno oduzetim životima, postoji ta distanca prema nekome koga nismo nikada lično upoznali niti nam je bio blizak. Naravno da postoji memorijalno-spomenička celina kroz dostupne podatke, fotografije, lične predmete žrtava kao i mesta za sećanje na njih. Svima nam je dostupna, da se sa njom upoznamo i približimo ličnostima ubijenih. Ovakvih odmazdi bilo je previše, nije trebalo biti nijedne. Zbog toga su svi oni predstavljeni kao deo porodičnog i društvenog kruga kako bi se stvorila sveobuhvatna slika ljudskog stradanja i dodatno osudio masovni zločin protiv čovečnosti.

Zakopavanje streljanih u Kraljevu oktobra 1941

Treba izdvojiti svakog ponaosob, svaku ženu, mladu osobu, muškarca i zamisliti da je to mogao biti neko vaš kao što nekome i jeste bio. Mi koji smo došli kasnije ali koračamo istim putevima kojima su nekada ti ljudi koračali i ne sluteći kakva će ih nesreća zadesiti  moramo negovati kulturu sećanja i ne smemo izgubiti u borbi sa vremenom koje ima moć da je tako lako izbriše.

Bez obzira na naša godišta i na činjenicu da sada živimo u daleko uljuljkanijem svetu nego što su naši vršnjaci tada živeli, sa zrelim poštovanjem moramo pristupiti streljanju. Kada za sobom ostavimo sve školske časove istorije, ostaje nam životni čas u kojem ne smemo omanuti i čuvati u svesti individualnost oktobarskih žrtava, koje su žrtve ne samo u tom mesecu i tog datuma nego i inače i koji se nikako ne smeju svoditi na samo brojčani podatak.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.