Objavljeno: 17.05.2022. | autor: KV Novosti -on line
Sutra,18.maja 2022.godine navršava se tačno godinu dana od smrti slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević,koja je svoju 33 godine dugu slikarsku karijeru gradila u Francuskoj,Nemačkoj i Srbiji tokom koje je priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi.
Dela joj se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu a najčešći motiv na njenim slikama rađenim u različitim tehnikama bile su maske i maskirani ljudski likovi. Maske je često ,tokom zadnje decenije svog života sama pravila,od različitih materijala, po uzoru na deo srednjovekovnih kostima korišćenih na maskenbalovima priređivanim još od XV veka na dvorovima širom Evrope.
Milena se ,jedno vreme ,posebno tokom perioda življenja u Nemačkoj,bavila i fenomenima magijskog i onostranog,istražujući taj poriv i potrebu kod ljudi da za mnoge svoje postupke, ili svoj status u zajednici,traže opravdanje u pojavama ili događajima koje su teško ili nikako tumačili racionalnim razmišljanjima.
Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević
Zbog tih svojih interesovanja sretala se i družila sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to,bavljenje ezoterijom,joj je otvaralo vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica.
Po povratku u Kraljevo organizovala je,zajedno sa sojim suprugom i životnim pratiocem Branom,12 godina zaredom manifestaciju koju su nazvali „Masharat“.Bila su to svojevrsna druženja priređivana u slavu ljudske kreativnosti.
Sa otvaranja Milenine izložbe u Ruskom kulturnom centru u Sofiji 2016.godine
Кroz dom porodice Kovačević u Kraljevu, prošlo je,za tih 12 godina, nekoliko hiljada posetilaca, a priliku da pokažu sebe, svoje stvaralaštvo i kreativnost, imalo je više desetina umetnika, od onih već afirmisanih i dokazanih kreativaca do naturščika iz zemlje i inostranstva.
Na skupu upriličenom prošle subote, posle održanog godišnjeg parastosa na groblju u Jarčujaku, Branislav Brane Kovačević,suprug pokojne Milene je saopštio da će,poštujući svojevrsni Milenin amanet, nastaviti sa organizovanjem „Masharat“-a, kao i predhodnih godina, prve subote u avgustu mesecu a to je ,ove godine,6.avgust.
Objavljeno: 16.05.2022. | autor: KV Novosti -on line
„Počeli smo nešto značajno i trajno za Kraljevo. U to me uverava i kvalitet prijavljenih mladih harmonikaša za današnju audiciju za takmičenje u okviru Festivala „Zlatne harmonike Kraljeva”, rekao nam je Vlada Panović koji je, uz kolege Mišu Mijatovića i Aleksandra Sofronijevića, činio stručni žiri manifestacije koja će se održati u Kraljevu od 28. do 30. jula 2022 godine.
Na audiciji su birani kandidati koji stiču pravo da učestvuju na takmičenju mladih harmonikaša u okviru Festivala „Zlatne harmonike Kraljeva”, a pravo učešća imali su kandidati starosti od 16 do 25 godina.
Sa današnje audicije za mlade harmonikaše koji će se 29.jula 2022.godine takmičiti za nagradu „Novica Negovanović“
Audiciju za mlade soliste na harmonici organizovao je, Kulturni centar „Ribnica , u Svečanoj sali Gradske uprave grada Kraljeva.
Takmičenje mladih harmonikaša, izabranih među 11 kandidata, iz Srbije i Bosne i Hercegovine, prijavljenih za današnju audiciju, je 29. jula na Trgu srpskih ratnika.Tada će biti dodeljene i tri nagrade stručnog žirija.
Prvonagrađeni harmonikaš će dobiti priznanje „Novica Negovanović” i snimanje jednog narodnog kola u studiju Aleksandra Sofronijevića,dok su druga i treća nagrada novčane.
Žiri zaseda…
8.septembra 2021.godine održan je koncert „Zlatne harmonike Kraljeva“ u organizaciji Kulturnog centra Ribnica, uz punu podršku grada Kraljeva, a već ove godine to je preraslo u Festival „Zlatne harmonike Kraljeva”
Od pokojnog Novice Negovanovića, legendarnog harmonikaša, pevača i kompozitora koji je,zadnje godine svog života proveo na čelu Zavičajnog društva Kraljevo,potekla je ideja o muzičko-scenskoj manifestaciji na kojoj bi se ,svake godine, okupljali virtouzi harmonike iz Kraljeva i okoline, ali i mladi harmonikaši iz Srbije i zemalja regiona Zapadnog Balkana.
Sa poslednjeg zajedničkog sastanka o organizovanju Zlatnih harmonika Kraljeva
Novica je već bio otpočeo, u saradnji sa mlađim kolegama harmonikašima Panovićem, Mijatovićem i Sofronijevićem, sa pripremama za tu manifestaciju.
U tome ga je 9.avgusta 2021.godine prekinula smrt ali su njegove mlađe kolege Vlada Panović,Miša Mijatović i Aleksandar Sofronijević nastavili sa realizacijom te ideje.
Sa prošlogodišnjeg koncerta Zlatne harmonike Kraljeva- Foto KC Ribnica
Grad Kraljevo je ,čulo se to 19.aprila 2022.godine prilikom obeležavanja ovogodišnjeg 140-og imendana grada, prihvatio inicijativu Zavičajnog društva Kraljevo o izgradnji zajedničkog Spomen obeležja na Trgu Srpskih ratnika, Tozovcu i Novici, dvojici kraljevčana- velikana srpske narodne muzike, pa se nadamo da će već sledeći Festival „Zlatne harmonike Kraljeva”, 2023.godine biti održan kraj tog spomen obeležja.
Objavljeno: 09.05.2022. | autor: KV Novosti -on line
Delegacije grada Kraljeva,Raškog upravnog okruga,Vojske Srbije,Policijske uprave Kraljevo,ratnih veterana ,organizacija koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova i drugih udruženja građana položile su ,danas ,vence na na „Spomenik otpora i pobede“ u parku kod kraljevačke železničke stanice čime je ,na prigodan način, obeležen 9. maj – Dan pobede nad fašizmom.
Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na završetak vojnih operacija u II svetskom ratu,na tlu Evropskog kontinenta, jer je nešto iza ponoći, 8. maja 1945 ,u Berlinu,potpisana bezuslovna kapitulacija Nemačke.
Na žalost rat na prostorima bivše Jugoslavije potrajao je do 15.maja 1945.godine,a kao službeni datum završetka II svetskog rata uzima se 2.septembar 1945.godine jer tada Japan, na američkom bojnom brodu Misuri u Tokijskom zalivu, potpisao kapitulaciju posle bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.
Tokom šest godina trajanja rata u kome je učestvovala 61 država poginulo je ,prema nekim procenama od 50 do 80 miliona ljudi širom planete. Svojevremeno je Državna komisija bivše Jugoslavije objavila da je u II svetskom ratu,na njenom tlu, poginulo 1.706.000 osoba,od kojih je više od 300.000 boraca.
Deveti maj obeležava se i kao Dan Evrope,u znak sećanja na dana kada je,1950. Godine, ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka, u kojem ne bi bilo mesta za sukobe među evropskim zemljama. Odluku o obeležavanju ovog datuma doneo je Evropski savet 1955. godine u Milanu.
O posledicama stradanja Kraljeva tokom II svetskog rata danas je,okupljenima i medijima kraj Spomenika otpora i pobede,govorio dr.Milan Matijević predsednik udruženja za negovanje tradicija “Jovan Kursula”.
„Spomenik otpora i pobede“ je delo slovenačkog i jugoslovenskog vajara Lojzeta Dolinara .Svečano je otkriven 29. novembra 1959. godine, prilikom obeležavanja 15-godišnjice oslobađanja Kraljeva u II svetskom ratu.
Objavljeno: 29.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Ko god je u sredu veče posetio naše lokale u Kraljevu, Mladenovcu, Užicu, Gornjem Milanovcu, Kruševcu, Paraćinu i Nišu, mogao je da oseti neverovatnu energiju i pravu sportsku priču. Fudbalski entuzijasti su se okupili u zaista velikom broju, kako bi uz hladno piće i dobru klopu ispratili dešavanja na Enfildu Roudu.
U borbi za finale Lige šampiona, majstori ove igre na travnatoj podlozi priredili su nam pravi spektakl, navijači su grmeli, a euforija je preneta i među naše igrače. Navijalo se kao na stadionu, utakmica je ispraćena sa puno žara i komentara, baš onako kako to čine pravi fanatici.
Slična situacija bila je i u Beloj palanci, Vranju, Boru, Prokuplju, Valjevu i Beogradu. Naši operateri imali su pune ruke posla, jer posetioci nisu bili imuni na odličnu ponudu u lajvu. U pauzama su se gađali brojevi na Lucky Super 6-u, kao i virtuali koji su se pokazali kao prava adrenalinska injekcija.
Čak i nakon finalnog sudijskog zvižduka, u prostoriji su dominirala isključivo nasmejana lica zadovoljnih igrača. Niko nije žurio kući, a u Subotici, Novom Sadu, Kuli, Kikindi, Zrenjaninu, Bogatiću i Loznici se popilo i koje pivo više.
Bez obzira na rezultate utakmica i ishode tiketa, opšti utisak je da ne postoji bolje mesto za gledanje mečeva Lige šampiona. Redovno prati dešavanja u Mozzartu, jer možda baš tvoje omiljeno uplatno mesto bude sledeće na našem spisku. Poseti nas, postani deo priče. Budi pobednik!
Objavljeno: 28.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Iako je ,u svom prvobitnom obliku, izložba „LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča”delo etnologa-antropologa Viktorije Šimon Vuletić, zaposlene u Gradskom muzeju Subotice koja je , kako je to autorka jednom izjavila, nastala kao dokaz „da u gradu(Subotici) postoje teme koje su, kao zajednički kulturni imenitelj, jednako interesantne svima u ovom višestruko podeljenom gradu” ona je ,od večeras i svojevrsni doprinos kulturnom identitetu Kraljeva.
Sa otvaranja izložbe u Kraljevu :Oleg Romanov, Viktorija Šimon Vuletić,Zoran Lević i Mirjana Savić
Postavka ove izložbe u Kraljevu obogaćena ,zahvaljujući trudu Mirjane Savić i Olega Romanova poslenika Narodnog muzeja Kraljevo eksponatima i drugim sadržajima koji daju svojevrsni istorijski presek muzičkog života Kraljeva koga mnogi,s pravom, nazivaju “Srpski Nešvil” ,ali i grada koji je iznedrio sijaset muzičara koji su se afirmisali i u drugim muzičkim žanrovima,osim u narodnoj muzici.
Za taj i takav, žanrovski šarenoliki, muzički razvoj Kraljeva najzaslužnij su gramofon i vinil ploče koji su se ,u gradu na Ibru prvi put pojavili u prvim decenijama prošlog XX veka.
Počelo je,1928.godine u Beču gde je izdata ploča kraljevčanina Dragija Petrovića,člana Beogradske opere sa srpskim narodnim pesmama “Nisam ja bio bekrija” i “Šta ćeš cico da ti kupim”,nastavljeno u Čehoslovačkoj gde su snimljene kompozicije Milivoja Crvčanina, zatim sledi Vitomir Voja Trifunović koji je svirao harmoniku na pločama Narodnog orkestra Vlastimira Pavlovića Carevca, da bi zatim,početkom šezdesetig godina prošlog veka, nastala era Predraga Živkovića Tozovca, Lepave Lepe Lukić, Novice Negovanovića, Snežane Đurišić, Raše Pavlovića, Tomislava Čolovića, Vesne Zmijanac, koji su snimili milionske tiraže gramofonskih ploča a rekorder među njima po broju naslova je Lepa Lukić sa 76 ploča.
Njihovim stazama ,danas,nastavljaju Miša Mijatović,Vada Panović,Aleksandar Sofronijević,Vanja Mijatović…
U “drugoj”, žanrovskoj, koloni gramofonske ploče snimaju Lazar Tošić, Djego Varagić, Smak, Lazar Ristovski, Bezimeni, Tri +tri, Kašika ljubavi,Gama zrak….
Gordan Štavljanin -Štavljo: Sa trojicom sam sarađivao a sa svima drugovao
Kao svojevrsni kurioziteti kojima se želela dočarati uloga kraljevčana u istoriji gramofona i gramofonskih ploča , zabeleženi su, u katalogu za ovu izložbu,a čulo se to i u prigodnim govorima na večerašnjem otvaranju,podatci recimo o tome da su slušaoci Radio Beograda,pedesetih godina prošlog veka, prvi put čuli pesmu “Its Now Or Never” Elvisa Prislija sa ploča dobijenih ,na pozajmicu, od kraljevčana Bogosava i Dobrosava Dumića koji su dobijali gramofonske ploče od svog kuma iz Londona,ili da je u nekadašnjoj diskoteci LP33 ,smeštenoj,krajem sedamdesetih godina prošlog veka, u podrumskim prostorijama restorana Pariz, puštena ,prvi put u ondašnjoj Jugoslaviji, pesma Barbre Streisand “Woman in Love”.
Miroslav Rudnjanjin-Ponosan na svoju kolekciju gramofonskih ploča
Svoj doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva Kraljeva davale su i lokalne radio stanice,pre svih najstarija među njima Radio Kraljevo,Melos,M radio,Globus…
Kad muzika spoji…Svi su na istom poslu,tonci,muzičari,dizajneri,novinari,istoričari,di džejevi…
Upravo ova izložba ,taj njen lokalni segment, iz zaborava pred lice javnosti vraća ,nepravedno, zaboravljena imena mnogih muzičara ali pasionirnih kolekcionara gramofonskih ploča, ljubitelja dobre muzike, od koji su se neki,poput Živote Jevtića recimo,kasnije i profesionalno angažovali u muzičkom šou-biznisu, u lokalnim radio stanicama,ili kao organizatori brojni muzičkih dešavanja, ne samo u Kraljevu.
Da,to sam ja-Života Jevtić
Autori ovog,kraljevačkog segmenta,izložbe „LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča” su,svesno ili nesvesno, pred lokalnu zajednicu, ustanovu čiji su delatnici a i pred sebe i druge kolege istoričare, postavlili ni malo lak zadatak.
Da se započeto istraživanje muzičke istorije Kraljeva nastavi i da se ,uz pomoć države, lokalne samouprave, drugih institucija i ustanova iz oblasti nauke i obrazovanja izgrade temelji ,kako to večeras reče Oleg Romanov, budućeg vituelnog muzičkog muzeja Kraljeva.
I za sam kraj valja reći da je izložba plod saradnje tri ustanove: Gradskog muzeja iz Subotice,Muzeja nauke i tehnike iz Beograda i Narodnog muzeja Kraljevo što je primer vredan pažnje i svake pohvale.
Objavljeno: 28.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Danas je na Trgu Srpskih ratnika u Kraljevu realizovana akcija podele 1000 besplatnih sadnica platana,građanima, školama i drugim zainteresovanim organizacijama.
Sadnice je gradu donirao Zeleni Razvojni Centar iz Sremske Mitrovice u partnerstvu sa ATP turnirom Seerbian open a iste su deljne posredstvom Odseka za zaštitu životne sredine Gradske uprave Kraljeva i JKP Čistoća.
To je bio i povod da se u akciju deljenja besplatnih sadnica uključe i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Vladimir Lazarević,član Gradskog veća zadužen za oblast zaštite životne sredine
Kraljevo je jedna od desetak gradova u Srbiji u kojima će ,ove godine,u okviru akcije“Posadi svoj hlad” a zahvaljujući Seerbian open turniru biti zasađeno više od 35 000 sadnica na preko 100 hektara.
Akcija se nastavlja i na jesen a planirana je podela još 40.000 sadnica belog jasena građanima Republike Srbije kako bi se došlo do ukupnog broja od 100.000 posađenih sadnica u gradskim urbanim sredinama od jeseni 2020.godine kada je započeta akcija Posadi Svoj Hlad.
Objavljeno: 27.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Na primeru gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji u poslednji deset godina, vide se, kao na dlanu,sve posledice pogrešnih odluka državne – javne vlasti na svim nivoima njenog organizovanja, donetih na štetu opšteg – javnog interesa a u korist profita pojedinaca koji su gradeći ove objekte naneli nesagledive i dugoročne posledice po životnu sredinu, čulo se,pored ostalog,u utorak 26.aprila na tribini “Reka čeka spas od čoveka”, koju je organizovala inicijativa “Pravo na vodu” na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu.
O ovim i drugim pojavama koje su pratile deceniju ekspanzije gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji prisutnim građanima na Trgu srpskih ratnika, govorili su Rarko Ristić,prorektor Beogradskog univerziteta i profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,Predrag Simonović profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i aktivisti Bojana Minović iz organizacije Saačuvajmo planinske reke Kraljeva,Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu(Polekol) i Goran Nikolić iz inicijative Spasimo Studenicu.
“Uspelo se”,i za to vreme,izgradilo se “samo” 120 derivacionih mini hidroelektrana od nekad planiranih 856, koje danas,sve zajedno, daju 1 odsto ukupno proizvedene električne enegije u Srbiji.
Profesor dr. Ratko Ristić svojim o iskustvimo sa investitorim iz Kraljeva oko gradnje mhe na Goču
“Uspelo se” i kod nas, u Kraljevu .
Naši, investitori iz Kraljeva, su ,za sada, izgradili 10 derivacionih mini hidro elektrana,mahom na teritorij grada Kraljeva i opštine Raška. To je ,na sreću, malo više od 10 odsto lokacija identifikovanih u lokalnim prostornim planovima ove dve lokalne samouprave ,koji su usvajani daleko od očiju javnosti ili uz učešće njenog manjeg “podobnog” dela.
I meni treba voda…
Koliko vlasnici mini hidro elektrana zarađuju ne zna se tačno,moguće je približno izračunati, ali ono što se zna je da je prosečna cena gradnje derivaciome mini hidro elektrane od 1000 do 1200 eura po kilovatu snage dobijene dozvolom za gradnju.
Činjenica da se dozvole izdaju na period od 12 godina ,po sistemu važećem još od 2013 godine,omogućava da se investicija u derivacionu mini hidro elektranu otplati za nešto malo više od polovine tog vremena a da ostatak vremena radi za dobit i dobrobit investitora,što znači da se radi o novcu o kome ogromna većina građana može samo da mašta što je još jedan dokaz o zanemarivanju opšteg-javnog interesa pomenutog na početku ovog teksta.
Nama ostaju zarobljene ili presahle reke o čemu rečito govore i primeri koji su se čuli u Kraljevu,na tribini “Reka čeka spas od čoveka”,poput onog da od 370 litara vode u sekundi izmernih pre vodozahvata na reci Gokčanici ,posle vodozahvata meri samo 29 litara vode u sekundi ili na Brezanskoj i Šošaničkoj reci gde je napravljen cevovod dužine 3,5 kilometra pa je protok vode sa 200 litara u sekundi, u koritu reke opao na 17 litara.
Još je gora situacija u okolini Jošaničke Banje gde su tokovi Jošanice,Samokovke I Gobeljske reke ucevljeni u dužini od preko 27 kilometara što je polovina njihovog vodotoka.
Njihova sudbina je bila povod da se o tome razgovara pred Međunarodnim tribunalom za zaštitu prirode ali je ročište prvobitno zakakazno za januar prošle godine u Marseju odloženo zbog pandemije korone….
Ono što je još jedna karakteristika predhodne decenije kada se radi o gradnji malih hidro elektrana,pored već pomenutog blagonaklonog odnosa donosilaca odluka na svim nivoima državne vlasti,jeste i pojava samoorganizovanje lokalnog stanovništva koje je ,uvideši i uverivši se u svu pogubnost takvih graditeljskih “poduhvata” počelo sa pružanjem otpora daljoj gradnji na mnogim lokacijama širom Srbije.
Tek taj probuđeni aktivizam građana ,koji je, kasnije, dobijao i podršku delova stučne javnosti i akademske zajednice uticao je na donosioce odluka da ,najzad, počnu da uključuju javnost ,bar delimično,u procese kreiranja javnih politika u sektoru energetke.
Ako se, posle decenija pogrešnog odnosa vlasti prema prirodi i prirodnim resursima uzrokovanog neuvažavanjem opštih- javnih interesa, naučila neka lekcija onda se ona ,pre svega, odnosi na potrebu podržavanja i snaženja lokalnih inicijativa i (samo) organizovanja građana okupljenih oko različitih vidova njihove borbe za očuvanje zdrave životne sredine.
Kroz ovaj “poligraf” kojim će se meriti podrška i snaženje prava građana na zdravu životnu sredinu, prolaziće u godinama pred nama, hteli to ili ne, svi akteri na društvenoj sceni.
Objavljeno: 22.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Širom planete Zemlje obeležava se,danas 22.aprila, Dan planete Zemlje 2022 ili Međunarodni dan majke Zemlje kako ga je ,ove godine, nazvala Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Ovaj dan treba da nas podseti da borba za pravo na zdravu životnu sredinu još uvek nije završena. Naprotiv čini se,sudeće po prenebegavanju prave brige o životnoj sredine širom planete i po ishodima takvog odnosa,pre svega po klimatskim promenama koje su vidljive čak i laicima, da borba za životnu sredinu i planetu Zemlju posustaje.
Posledice sve učestalijih bujičnih padavina
Promocija sklada sa prirodom i zemljom zarad postizanja pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva trebalo bi da je temeljna,kolektivna,odgovornost čovečanstva.
Svest o neophodnosti zaštite životne sredine, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou počela je da se razvija šezdesetih godina prošlog veka pa je tako 1972 godine održan prvi globalni kongres posvećen pitanjima zaštite životne na kome je usvojena Delaracija Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini (Stokholmska deklaracija) u kojo je ,pored nesporazuma tokom skupa, ipak napravljena direktna veza između životne sredine i ljudskih prava.
No potrebu kolektivne odgovornosti čovečanstva u postizanju pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva jasno je ukazanao još pre tri decenije na skupu Ujedinjenih nacija neformalno poznatom kao Samit planete Zemlje,održanom 1992.godine u Rio de Žaneiru, pod zvaničnim nazivom „Konferencija o životnoj sredini i razvoju“ na kome je usvojen dokument poznat po kolokvijanom nazivu Rio Deklaracija a koji se sastoji od 27 principa sa ciljem da vode budućem održivom razvoju širom sveta i koju su potpisali predstavnici 170 zemalja.
Ovi ,a i mnogi drugi dokumenti Ujedinjenih nacija,utrli su put pravu na zdravu životnu sredinu koje,na žalost,još uvek nije doživelo svoju punu pravnu,međunarodnu, kodifikaciju iako je još 2010 jedna ekspertska grupa UN sačinila Deklaraciju o ljudskim pravima i životnoj sredini, koja ,zvanično,nikada nije objavljena.
U Evropi,tačnije u Evropskoj uniji najdalje se otišlo sa kodifikacijom prava na zdravu životnu sredinu kroz Arhusku konvenciju,ESPOO konvenciju, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Evropska socijalna povelja.
Potok u Sirči posle bujučnih padavina iz maja 2019.godine
25. juna 1998. godine na ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu”, održanoj u gradu Arhusu (Danska), doneta je ,pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine( Arhuska konvencija) koju je Srbija ratifikovala još 2009.godine.
Time smo u našoj zemlju ,u našem pravnom poredku,utrli put za legitimno učešće javnosti u svim fazama planiranja,usvajanja i primene javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, na svim nivoima organizovanja društva.
Početkom 2014 godine Srbija je formalno započela proces pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji čime smo prihvatili i obavezali se,da u svoje nacionalno zakonodavstvo. usvojimimo pravne tekovine EU i tako se pripremimo za članstvo u Evropskoj uniji počevši da to primenjujemo najkasnije od trenutka pristupanja. Proces pregovora o pridruživanju Evropskoj vodi se po određenim pravilima a ona su podeljena u 35 različitih politika, poznatih kao poglavlja. Svako od ovih poglavlja se zasebno pregovara.Poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene jedno je od njih ali je i jedno od najkompleksnijih, najskupljih i najzahtevnijih pregovaračkih poglavlja, s obzirom da u sebi prožima i sva druga poglavlja.
Zabeleženo u Kraljevu…
Iste te 2014.godine osnovana je i Koalicija 27 koja okuplja predstavnike organizacija civilnog društva radi praćenja i doprinosa pregovorima u vezi s Poglavljem 27.
Ova asocijacij objavljuje,krajem godine, svoj godišnji Izveštaj o napretku tih pregovora. Njen osmi po redu,Izveštaj za proteklu 2021.godinu, nazvan je „Napredak pod ključem“što jasno ukazuje da smo kao društvo krhkih i „zarobljenih“ institucija daleko, kako od preuzetih međunarodnih obaveza ,tako i od pune primene i sprovođenju domaćeg zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine.
Iako smo se,u proteklog godini,sreli sa povećanim interesovanjem domaće javnosti za teme u vezi životne sredine i aktivizmom iskazanim kroz proteste za zaštitu prirodnih resusra ugroženih od strane investitora ohrabrenih selektivnom primenom normi i isključivanjem javnosti iz procesa kreranja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine,to je i dalje u ogromnoj nesrazmeri sa brojnim problemima u gotovo svim sektorima a ponajviše u sektoru tretmana otpada i otpadnih voda i kvaliteta vazduha.
Borba za pravo na zdravu životnu sredinu u Srbiji tek predstoji, i ona će se odvijati u okolnostim ,dramatično izmenjenim globalnim sukobima,krizom i tektonskim poremećajima pre svega u sektoru energetike.
Krizu ,neki tumače i kao šansu-priliku da se radikalnim zaokretima utemeljenim na argumentaciji zasnovanoj na dostignućima savremenih tehnologija,nauke i iskustvima drugih, odstupi od dosadašnjih praksi u oblasti zaštite životne sredine.
Promene u odnosu prema zaštiti životne sredine treba početi od malih stvari, na lokalnom nivou pre svega.Tu je,uz svu krhkost i urušenost institucija, ipak najlakše uočiti ispravne i neisprave poteze donosioca odluka.Njih treba ohrabriti ih i podržati za sve dobro,ali i odlučno,argumentovano osuditi za sve loše u oblasti zaštite životne sredine ,uzrokovano najčešće nečinjenjem, a kad kad i prenaglašenim uticajem na njih od strane grupnih i pojedinačnih interesa investitora koji misle samo na profit.
Objavljeno: 21.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Simboličnim činom sadnje nekoliko sadnica platana, na lokaciji „Spomen obeležje Avion“ u Dositejevoj ulici danas je u Kraljevu najavljena akcija podele besplatnih sadnica koje je našem gradu donirao Zeleni Razvojni Centar iz Sremske Mitrovice u partnerstvu sa ATP turnirom Seerbian open.
Učestvujući u ovoj akciji ,zajedno sa predstavnicima Odsek za zaštitu životne sredine Gradske uprave Kraljevo i JKP Čistoća,zamenik gradonačelnika Kraljeva Vukman Rakočević se zahvalo donatorima na poklonu od 1000 sadnica platana i pozvao zainteresovane škole i građane da dođu ,u četvrtak 28.aprila u 12 časova na Trg Srpskih ratnika.
Kraljevo je jedna od desetak gradova u Srbiji u kojima će ,ove godine,u okviru akcije “Posadi svoj hlad” a zahvaljujući Seerbian open turniru biti zasađeno više od 35 000 sadnica na preko 100 hektara.
Akcija se nastavlja I na jesen a planirana je podela još 40.000 sadnica belog jasena građanima Republike Srbije kako bi se došlo do ukupnog broja od 100.000 posađenih sadnica u gradskim urbanim sredinama od jeseni 2020.godine kada je započeta akcija Posadi Svoj Hlad.
Objavljeno: 19.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Današnji 140-ti imendan Kraljeva obeležen je u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ promocijom prva dva dela romana trilogije “Varoška legenda” autora Tajane Poterjahin,koja je naglasila svoje rusko porodično poreklo ,zahvalnost Srbiji kao ,svojoj domovini, koja je,iako siromašna i nerazvijena tih prvih decenija XX veka, nesebično prihvatila njene pretke.Iako rođena u Beogradu,Tajana je naglasila i svoju vezanost za Kraljevo kao zavičaj,posebno za Konarevo ,u kome je provela svoje detinjstvo.
Izdavačka kuća “Dereta” je,do sada,objavila dva romana ove trilogije ,“Prvi sneg” i “Đavolji tefter” a prema rečima same autorke novi roman, treći deo trilogije “Varoške legende”, pred čitaocima će se ,po planu izdavača, naći krajem ove godine.
Na ,do sada, objavljenih,bezmalo hiljadu strana prva dva romana, autorka koristeći obmnu istorijsku građu iz brojnih izvora,radnju i sudbine glavnih junaka Maksima Nestorovića i Damjana Uzunskog smešta u Kraljevo, krajem prošlog XIX veka, u varoš koja doživljava burne i brze ekonomske promene prožete i velikim političkim sukobima između tadašnjih liberala i radikala.
Govoreći na samom početku današnje promocije istoričar Dragan Drašković,koji slovi za najboljeg poznavaoca Kraljeva iz tog istorijskog perioda,je naglasio više nego uspelo, romansirano dočaravanje stanja i prilika u Kraljevu neposredno po dobijanju svog današnjeg imena a to je,podsetimo se 19.april 1882.godine.Ovo je ,svakako,još jedna potvrda ogromnog istraživačkog truda autorke u vremenu priprema koje je predhodilo pisanju romana trilogije.
Zbog toga je Drašković,na kraju svog obraćanja,predložio da se,narednih godina, knjige Tajane Potrejahin , dodeljuje od strane grada ili biblioteke,u znak priznanja onima koji su to svojim radom zaslužili.
Na danjašnjoj promociji govorio je i istoričar i politički analitičar iz Novog Sada, Saša Adamović. On je ,govoreći o do sada objavljenim delovima trilogije “Varoške legende” istakao književno umeće Tajane Poterjahin da nam ,na krajnje realističan način, u svojim romanima dočara ondašnje Kraljevo,dešavanja u njemu ,moralne i druge dileme kao i životne prilike junaka romana čineći ih nama bliskim ,gradeći na taj način ,kao je on rekao,svojevrsni trajni pisani spomenik Kraljevu.
Istoričar i politički analitičar Saša Adamović
Na samom početku promocije prisutnima se obratio i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić čestitajući kraljevčanima imendan grada
Radna sveska-Imendan grada Kraljeva
Posetioci današnje promocije mogli su danas da vide,po prvi put, i jedno neobično i hvale vredno izdanje Narodnog muzeja Kraljevo.Reč je o Radnoj svesci za učenike osnovnih škola nazvanoj “Imendan grada Kraljeva” u kojoj muzejsku priču o imendanu grada Kraljeva pričaju kralj Milan I kustos Nemanja.
Radna sveska ima,u meri koju omogućava štampa, dosta interaktvnog sadržaja,ali ideja svakako zaslužuje da dobije svoje svaremenije izdanje u formi internet aplikacije ili nečeg drugog što bi se moglo koristiti na mobilnim telefonima i računarima.
