Objavljeno: 18.11.2024. | autor: KV Novosti -on line
Skupština opštine Raška, je, na sednici održanoj 16. marta 2023. godine,usvojila Plan razvoja opštine za period 2023,-2029.g.Time se Raška našla u grupi onih opština u Srbiji koje se među prvima usvojile ovaj bazni dokument javnih politika svake lokalne samouprave.
Plan razvoja lokalne samouprave , prema odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, je dokument razvojnog planiranja najšireg obuhvata i najvišeg značaja za donosioca.
U Planu je data Vizija opštine Raška 2029. kao ekonomski razvijene zajednice ,koja svoj razvoj bazira na liderskoj poziciji u oblasti turizma, modernoj infrastrukturi, očuvanoj životnoj sredini i bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, u kojoj žive srećni i zadovoljni građani i građanke.
Vizija opštine Raška zapisana u Planu razvoja za period 2023-2029.g.
Prosecu dolaženja do željenog stanja opisanog vizijom Raške,kroz ostvarenje prioritetnih ciljeva predhodile su brojne analize postojećeg stanja a završen je izradom matrice SVOT analize.
U odeljcima te analize naslovljenim sa Slabosti i Opasnosti na više mesta je ukazano na obilje problema u sektoru životne sredine u opštini Raška, posebno na nisku svet građana opštine o ovim problemima.
Posle takve analize, savim je logično,da zaštita životne sredine i razvoj komunalne infrastructure budu definisani kao najznačajni razvojni pravci opštine Raška na putu do ostvarenja zapisane vizije.
Planirano je,da se četri prioritetna cilja u okviru razvojnog pravca zaštita sredine i razvoj komunalne infrastrukture dostignu sprovođenjem niza mera koje će voditi ka ostvarenju postavljenih ciljeva.
Prioritetn ciljevi opštine Raška definisani Planom razvoja za period 2023-2029.g
Efikasnija i racionalnija upotreba energije jedan od ta četri prioritetna cilja koji će se ostvariti sprovođenjem tri mere: kreiranjem i usvajanjem lokalnog Programa energetske efikasnosti, unapređenjem energetske efikasnosti javnih objekata i sprovođenjem podsticajnih mera za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova.
Za sprovođenje svakog Plana razvoja potrebno je obezbediti široku društvenu podršku uključivanje javnog, privatnog i civilnog sektora, timski rad i ličnu odgovornost u sprovođenju planiranih mera i razvojnih projekata.
Četvrti prioritetni cilj
Preduslov za obezbeđivanje te vrste društvenog konsenzusa je informisanje građana opštine Raška i zainteresovanih sektorskih javnosti ,o Planu razvoja,njegovom značaju,ciljevima i aktivnostima na njegovom ostvarenju.
Medijski projekat „Zašto je važno je da Raška ima Program energetske efikasnosti” će se baviti procesom kreiranja i usvajanja lokalnog Programa energetske efikasnosti.
Želimo da građani opštine Raška, pre svega da zainteresovane sektorske javnosti (subjekati koji su obveznici sistema energetskog menadžmenta na opštinskom nivou), budu informisani o važnosti Program energetske efikasnosti kako bi se, kroz obaveznu javnu raspravu koja će predhoditi njegovom usvajanju, više angažovali u procesu njegovog kreiranja.
Ovo je važno jer opština Raška još uvek nije donela Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta opštine,nema Program energetske efiksanosti i ne sačinjava plan godišnjih potreba za energijom opštine Raška na osnovu Uputstva za izradu energetskog bilansa u opštinama.
Objavljeno: 18.11.2024. | autor: KV Novosti -on line
Ljubitelji književnosti iz Kraljeva biće u mogućnosti da sutra,19.novembra 2024 godine , u 19 časova, u Svečanoj sali Gradske uprave,prisustvuju predstavljanju romana „Poslije zabave“, Steve Grabovca, dobitnika NIN-ove nagrade za najbolji roman 2023. godine. Organizator promocije romana je redakcija književnih programa Kulturnog centra Ribnica iz Kraljeva.Moderator razgovora sa autorom nagrađenog romana biće magistar Miša Milosavljević,urednik redakcije književnih programa.
Reč je o drugom romanu pomenutog autora koji je i sa svojim prvim romanom „Mulat albino komarac“ završio je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2019.godine.
Nagrađeni roman objavila je izdavačka kuće Imprimatur, koja je izvela Stevu Grabovca na književnu scenu.
Poslije zabave
Iako se roman najčešće predstavlja kao „roman o ocu, porodici, prijateljstvu i odrastanju“ zlo je ipak osnovna ovog književnog dela za čije nastajanje je,kao jedan je od glavnih motiva, poslužio j nemili događaj iz 1992.godine (Zločin nad romskom decom u okolini Bosanskog Broda s početka rata u Bosni i Hercegovini)
Tada su,u periodu od marta do oktobra hrvatske oružane snage u sadejstvu sa muslimanskim paravojnim formacijama počinile niz stravičnih zločina nad lokalnim Srbima i Romina koji su tu pristigli iz Podrinja tražeći spas od rata na prostoru zemalja Zapadne Evrope.U selu Sijekovac je streljano njih oko 200 od kojih je 19-toro dece.
Roman „Poslije zabave“ ima više segmenata a samo „jedno jezgro“ je,kako je to u jednom svom predhodnom interviju rekao sam autor je pomenuti zločin u Bosanskom Brodu.
Stevo Grabovac je rođen 9. novembra 1978. u Slavonskom Brodu. Odrastao je i završio srednju školu u Bosanskom Brodu. Studirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci. Objavio je zbirku pesama „Stanica nepostojećih vozovaˮ 2007. godine.
Stevo Grabovac
Ima vrlo živopisnu i životnu biografiju a sam je u jednom svom interviju datom povodom dobijanja NIN-ove nagrade za 2023.godinu rekao da je radio na građevini, u autoperionici,supermarketu…
NIN-ova nagrada je jedna od najstarijih aktivnih književnih nagrada u Srbiji,a prvom dobitniku, Dobrici Ćosiću,dodeljena je 5. februara 1955.godine za njegov roman „Koreni” objavljen 1954.godine.
Objavljeno: 15.11.2024. | autor: KV Novosti -on line
Vrnjačka Banja je ,jedna od pet prvih lokalnih samouprava u Srbiji,koje su usvojile Plan razvoja opštine za period 2023.-.20230.g. kao planski dokument najvišeg obuhvata i najvišeg značaja za lokalnu samoupravu.
Taj najvažniji strateški akt vrnjačke lokalne samouprave su ,posle godinu dana rada na njemu i sprovedene javne rasprave usvojili odbornici Skupštine opštine na svom 23. redovnom zasedanju održanom juna meseca 2023.godine.
Sa jedne od sesija koja je predhodila usvajanju Plana razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-2030.g (Fotograija preuzeta sa Sajta opštine )
Dokument je kreiran prema Zakonu o planskom sistemu iz 2018.g..u okviru Programa EU Exchange 6 i uz podršku SKGO. Plan razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023.-.2030. postavlja temelje za održivi i prosperitetni razvoj te zajednice. Cilj Plana je unapređenje kvaliteta života građana kroz niz strateških inicijativa i projekata koji pokrivaju razne oblasti od energetske efikasnosti do infrastrukture, obrazovanja, zdravstva i ekonomije…
„VENI VIDI VRNJCI!“ Šest strateških prioriteta Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023.-2030. tw
Iako metodologija po kojo je rađen predviđa da nakon tri godine od donošenja Plana razvoja Skupština opštine razmotri njegovu realizaciju i predloži eventualnu reviziju, aktivnosti na njegovoj implementaciji su nešto što mediji treba da prate konstantno i pre tog roka.
Naš projekat „VENI VIDI VRNJCI!“(naslov preuzet iz Vizije opštine date u Planu razvoja) bavi se planiranim i urađenim u sektoru energetike i energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja,u prvoj godini sprovođenja Plana.
Zato je ,za početak važno da naglasimo da se planirano u oblasti energetike i energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja u dokumentu Plan razvoja opštine za period 2023-20230.g. nalazi u okviru šestog planiranog strateškog prioriteta nazvanog Zaštita životne sredine.
O tome se detaljnije govori u delu 4. Prioritetni ciljevi i mere gde je ,kroz odeljak Održivi razvoj i zaštita životne sredine kao planirani cilj broj 8.navedeno „Povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine.“
Za realizaciju ovako definisanog cilja predviđene su tri mere: Mera 8.1.Unapređenje energetske efikasnosti u javnim i privatnim objektima i zgradama, Mera 8.2.Podsticanje upotrebe solarnih panela i sistema i Mera 8.3. Podrška razvoju infrastrukture za električna vozila.
Povećanje korišćenja OIE-Prioritetni cillj 8.
O tome na čemu se ,od planiranih mera radilo tokom 2024.godine više u narednim objavama ali ovoga puta želimo da istaknemo dva podatka iz ovog dokmenta koja će biti važna i za ocenu ostvarenog, u prvoj godini sprovođenja Plana razvoja za period 2023-2030 .Prvi je taj da je ,u analizi ostvarenog u predhodnom planskom periodu (2013-2023) u okviru strateškog prioriteta Zaštita životne sredine, konstatovano ostvarenje od 62 procenta u odnosu na planirano, a drugi ,zabrinjavajući, je taj da nije bilo podataka (polazne vrednosti) za vrednosti emisije štetnih gasova što jasno ukazuje na to da se parametri kvaliteta vazduha u Vrnjačkoj Banji neadekvatno prate.
Ovo ,praćenje parametara kvliteta vazduha u mestu koje ,kao svoju viziju u Planu razvoja definiše da bude „jedinstvena turistička destinacija i banjsko lečilište u Evropi sa autentičnim welness&spa sadržajima i zadovoljnim građanima u održivom životnom okruženju“ ,bi trebalo da bude primarna briga,ne samo lokalne samouprave ,nego svih investitora u nove hotelske ,i druge, sadržaje namenjene gostima Vrnjačke Banje,pre svega.
Osim,ukoliko se vlasnici tih kapciteta, ne zadovoljavaju popunjenošću svojih hotelskih kapaciteta samo u periodu van grejne sezone.
Objavljeno: 12.11.2024. | autor: KV Novosti -on line
Galerija Kulturnog centra u Ribnici biće od sutra, 13.11.2024.g u 19 časova, pa sve do 24.novembra domaćin jedne neobične izložbe fotografija na kakvoj bi joj ,obzirom na temu izložbe koja je nazvana „ Da znam gde sam ako ne znam ko sam”, pozavidele i mnogo veće ,prestoničke, galerije.
Reč je o vrlo uspelim snimcima nebeskih tela (magline, komete, planete) čiji je autor Zoran Otašević, diplomirani mašinski inženjer u penziji, kraljevčanima ,ali ne i samo njima, poznatiji kao osnivač i vlasnik firme „Tron” koja je bila jedna od prvih privatnih IT firmi ne samo u Kraljevu.
Katalog za izložbu „ Da znam gde sam ako ne znam ko sam”
Odgovorni i ozbiljni poslovi kojima se Zoran bavio tokom svog profesionalnog radnog veka najpre u Magnohromu a potom i u „Tron”-u nisu mu davli dovoljno vremana da se bavi svojim hobijima – astronomijom i novim tehnologijama što je,inače, predmet njegovog interesovanja još od osnovne škole. Pored ovih zanimanja Zoran se ,još od trećeg razreda osnovne škole bavi fotografijom a već kao učenik sedmog razreda je sam napravio prvi ozbiljan teleskop koji je svrstan u prvih pet amaterskih teleskopa tog doba.
Tek odlaskom u penizju ovaj tihi, umni čovek dobija dovoljno vremena da svoje snove o ličnoj ,amaterskoj opservatroriji pretoči u stvarnost .
Crvena maglina-Fotografija preuzeta sa Sajta zotas.com
Toplo vam preporučujemo da na ovom linku OVDE zavirite u taj čudesni prostor u kome Zoran Otašević spajajući svoje hobije sa vrhunskim veštinama i znanjem jedinstvenog erudite stvara prelepe fotografije nebeskih tela pred kojima mi ,amateri za astronomiju ,ostajemo zadivljeni.
Razlog više, što pored posete izložbe „Da znam gde sam ako ne znam ko sam” preporučujemo,posebno najmlađim sugrađanima , njihovim nastavnicima u osnovnim i srednjim školama Kraljeva,da pregeledaju i Zoranov zvanični sajt https://zotas.com/ je i taj što je on na nesebičani i širokogrud način opisao proces nastajanja prelepih fotografija nebeskih tela kao i vrstu opreme pomoću koje ih stvara.
Jelka-Fotografija preuzeta sa Sajta zotas.com
Ovaj skromni autor vrhunskih fotografija nebeskih tela u katalogu za ovu izložbu kaže: „Ova izložba ima svoj cilj da prikaže jedan mali deo onoga što ljudsko oko ne može da vidi bez pomoći odgovarajućih instrumenata.”
Plakat za izložbu
Zoran Otašević rođen je 1954. godine u Kraljevu. U rodnom gradu završava Gimnaziju i Mašinski fakultet i uporedo se bavi svojim hobijima – astronomijom i novim tehnologijama. Godine 1990. osniva firmu „Tron” gde kao osnivač i direktor radi sve do penzije.
Izložbu možete pogledati svakog radnog dana od 13. do 24. novembra u Galeriji Kulturnog centra u Ribnici.
Objavljeno: 09.11.2024. | autor: KV Novosti -on line
Iako nisam bio među onih 10. 957 građana Kraljeva koji su ,tokom letnjih meseci, potpisali Izjavu birača da podržava raspisivanje lokalnog referenduma sa vrlo jasnim pitanjem: Da li ste za ukidanje Odluke o uslovima i postupku davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini grada koje koristi „Apotekarska ustanova Kraljevo“ iz Kraljeva biću u utorak 12.novembra 2024.godine u 19. časova, na Trgu Jovana Sarića,na protestu koga, koliko sam shvatio,organizuju udružene opozicione stranke u lokalnom parlamentu
Da krenem redom u obrazloženju lične odluke koja možda i nije bitna za širu javnost ali koju javnosti predočavam svestan odgovornosti osobe koja je na razne načine aktivna u javnom prostoru lokalne zajednice,više decenija.
Predaja potpisa građana koji su podržali Inicijativu za raspisivanje referenduma (preuzeto sa FB)
Nisam dao svoj potpis da podržim raspisivanje lokalnog referenduma sa ovim pitanjem jer sam smatrao,i u nekim od tekstova koje sam napisao i objavio na ovom istom portalu svoje mišljenje, da jedno sektorsko pitanje (status Apotekarske ustanove čiji je osnivač grad) nije i ne može biti pitanje od opšteg javnog interesa koje zaslužuje referendumsko izjašnjavanje.To ne može biti iz mnogo razloga ali ovde će ,zbog obima teksta, istaći samo jedan.
Zakonodavci u ovoj državi (čitaj stranke na vlasti) su još 2012.godine apoteke koje je osnovala ta ista država „izlučile“ iz sistema zdravstvene zaštite prepuštajući ih ćudima tržišta izjednačavajući njihov status sa privatnim apotekama. Na takvo rešenje niko tada nije reagovao, kao što je bez reakcije ostalo i povlačenje iz procedure predloga Zakona o apotekarskoj delatnosti koga je sačinila Framaceutska komora Srbije 2016.godine.
Uostalom, i malo razuma i zapažanja da , malte ne da nemamo ulicu bez kockarnice i apoteke bilo mi je „alibi“ da ne potpišem predlog za održavanje referenduma na ovu temu.
Upravo taj razum i obično zapažanje su ključni razlozi da idem na protest zakazan za utorak 12. novembra 2024.godine u 19. časova na Trgu Jovana Sarića.
Moj razum jednostavno ne može da prihvati činjenicu da su formalni razlozi poput Izjave građanina neoverene,u nekoliko stotina slučajeva od strane službenog lica, dobri da se odbace prikupljeni potpisi građana. Kao što ne mogu da prihvatim činjenicu da je naprasno smanjen i broj službenih lica za overu ali i vreme koje stoji na raspolaganju građanima da koji žele da eventualno ponovo daju svoj potpis na Izjavu koju bi sada, valjda, potpisali i „zaboravni“ ovlašćeni overivači.
Šta sam to razumeo a šta zapazio u ovom periodu od predaje prikupljenih potpisa da do danas što me motiviše da budem na protestu?
Već sam javno izneo svoje mišljenje da će vlast pokušati da na sve moguće načine spreči održavanje referenduma. Jer, „navikavanje“ građana da koriste to pravo,nije svojstveno političkim strankama kod nas, posebno vladajućim.
„Pelcer“ kraljevačkog referenduma kao građanske inicijative i stvaranja navika građana da koriste svoja ustavna i zakonska prava u većem obimu, jednostavno je nepoželjan model u ovom poretku stvari kakav nas trenutno okružuje i na koji ,na ovaj ili onaj način pristajemo.
Svedoci smo nečega što se,u javnom prostoru, želi predstaviti kao politička borba, razmena argumenata i stavova,od početka priče o „državnim“ apotekama u Kraljevu ove godine.
To je,na žalost pre i više, ličilo da ambijent ispoljavanja beščašća i animalnih strasti u javnom prostoru. Time je je bačena ljaga na lokalnu zajednicu,na sve nas bez obzira da li smo u tome učestvovali,ili ne.
Ovaj portal , a verujem i druga lokalna javna glasila, dobili su ,u istom vremenskom periodu, više saopštenja na ovu temu iz Gradskog odbora Srpske napredne stranke i od brojnih lokalnih funkcionera ove stranke.
Više nego što smo ,svih predhodnih godina njihovog gradonačelnikovanja i stolovanja na čelu Skupštine grada Kraljeva ,dobili na sve druge teme zajedno.
Obim toga je takav da se s pravom pitam šta bi bilo da su se sa toliko žara i entuzijazma oglašavali svih ovih godina o zaista gorućim problemima naše zajednice poput recimo gradske deponije koja svojim trenutnim stanjem postaje sve veći zagađivač i to ne samo vazduha koga udišemo.
Kada kažem oglašavali ,mislim na davanje predloga kako treba neki problem rešavati uz što šire uključivanje zainteresovane javnosti, a ne na opisivanje problema kao nečega nasleđenog od „onih bivših“,crvenih ili žutih svejedno je.
I za kraj ne mogu a da,kao razlog učešća na protestu, ne spomenem i znatiželju da vidim koji će to broj sugrađana koji su potpisali Izjavu birača da podržavaju raspisivanje lokalnog referenduma doći da prisustvom „overi“ svoj potpis.
Razumeću jednako i one koji ne dođu kao i one koji budu došli.
Ono što ,na žalost ,znam je da će naknadne interpretacije broja prisutnih na protestu u utorak 12.novembra 2024.godine u 19 časova, na Trg Jovana Sarića, biti povod za nove podele među nama,ma koji broj protestanata se bude okupio.
Ako su podele među nam neminovne neka linija tog „razgraničenja“ bude razum i tolerancija za drugo i drugačije.
Objavljeno: 30.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
U okviru serijala „Kraljevčani”, u NB „Stefan Prvovenčani”, priređen je program posvećen Mihailu Dimitriću, uglednom kraljevačkom arhitekti. U njegovoj bogatoj profesionalnoj karijeri kao poseban arhitektonski poduhvat izdvaja se projektovanje Hirurške bolnice u Kraljevu.
Arhitekta Mihajlo-Mikica Dimitrić
U znak zahvalnosti, za izradu ovog projekta i upornost u njegovoj realizaciji, Mihailu Dimitriću je 2003. godine dodeljena Oktobarska nagrada Grada Kraljeva. Arhitekta Dimitrić govorio je o složenosti gradnje objekta kakav je Hirurški blok, čija je izgradnja započeta 1976. a završena 1996. godine.
Za realizaciju ovog projekta, koji obično rade timovi stručnjaka i arhitekata, Mihaila Dimitrića preporučilo je bogato iskustvo u projektovanju zdravstvenih objekata koje je stekao radeći u birou, specijalizovanom u ovoj oblasti, u Hamburgu u Nemačkoj.
Vladan Marinković i Mihajlo- Mikica Dimitrić
Razgovor sa gospodinom Dimitrićem vodio je Vladan Marinković, diplomirani inženjer arhitekture i profesor u Mašinsko-tehničkoj školi u Kraljevu. „Mislim da je i tada, kao i sada, mali broj ljudi svestan značaja i doprinosa koji je Mihailo Dimitrić dao time što je prekinuo karijeru koju je mogao da nastavi u Švajcarskoj i svoje znanje i iskustvo, praktično čitav svoj radni vek, uložio u izgradnju Hirurškog bloka u Kraljevu.
Mihajlo– Mikica Dimitrić i Milan Matijević
U to vreme objekat bolnice bio je jedan od pet najznačajnijih objekata te vrste u Jugoslaviji. Takve bolnice imali su Ljubljana, Zagreb, Beograd, Zrenjanin i Kraljevo”, istakao je profesor Marinković.
Objavljeno: 25.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
I dok se,u Kraljevu na jednoj strani,iz godine u godinu od strane lokalne samouprave ,preduzimaj mere za unapređenje kvaliteta vazduha koje su već počele da daju određene rezultate, ista ta lokalna samouprava na drugoj strani ne vodeći dovoljno računa o upravljanju komunalnim otpadom,generiše novog zagađivača vazduha, u obliku neuređene gradske deponije ,višestruko opasnijeg od svih individualnih ložišta koja su ,trenutno,zbog svog broja,najveći zagađivači vazduha u Kraljevu.
Sa Javne rasprave održane 25.10.2024.g u Kraljevu
Ovo je samo jedna od konstatacija koje su se mogle čuti juče ,na Javnoj raspravi nazvanoj „Trenutni kvalitet vazduha, mere za poboljšanje stanja i uloga građana u procesu javnog zagovaranja u ovoj oblasti“ koju je organizovalo udruženje građana„Novi Put“ sprovodeći projekat „Manje fosilnih goriva, zdraviji vazduh”.
Na Javnoj raspravi se čulo još i to da je većina do sada sprovedenih mera na teritoriji grada Kraljeva poput unapređenja energetskih svojstava javnih objekata,škola pre svega ili sufinansiranja mera enegetske sancije zgrada za kolektivno i individualno stanovanje i zamene ložišta koja troše fosilna goriva,primarno indukovana aktivnostima koje sprovode resorna ministartva ,energetike i zaštite životne pre svega. Lokalna samouprava podržava ove mere participirajući u njhovom sprovođenju sredstvima iz budžeta grada ili učestvujući manjim delom sredstava, zajedno sa stranim donatorima koji su podržavali i podržavaju neke projekte ,poput recimo aktulenog projekta priključenja SOŠ „Ivo Lola Ribar“ na centralno grejanje.
Jelena Čolović moderator debate
Više je uzroka izostajanja veće inicijativnosti lokalne samouprave i njenh organa , javnih preduzeća i ustanova za veća ulaganja u rešavanju problema kvaliteta vazduha primenom seta multisektorskih i multidiscciplnarnih mera.
Neki od njih pobrojani su i na ovoj javnoj raspravi koja je u fokusu imali i pitanje uloge građana,tačnije njihovih prava i mogućnosti neposrednog uključivanja u procese predlaganja i usvajanja lokalnih javnih politika.
A neposrednog učešća građana u tom ,trebalo bi da bude,parcitipativnom procesu donošenja odluka nema ne računajući jedan broj njihovih udruženja koja se,na žalost mogu izbrojati na prste jedne ruke.
Uvodničari na Javnoj raspravi održanoj 25.10.2024.g.
I da ne bude zabune,udruženja građana,onih registrovanih ima na stotine, ali van onih aktivnih u sportu,kulturi i nekolicine hobističkih,broj onih koja se na kredibilan način bave drugim oblastima ,pre svega pravima građana zaista ima toliko da se lako mogu izbrojati na prstima jedne ruke.
Zajednička konstatacija učesnika u debati je da postojeći normativni okvir ,kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou,daje mogućnosti za veće neposredno učešće građana u odlučivanju, posebno u definisanju prioriteta problema čije rešavanje treba finansirati iz lokalnog budžeta.
Pravne mogućnosti koje postoje, za veće neposredno učešće građana u odlučivanju ,nedovoljno se koriste. Razloga za to je bezbroj ali ,po mišljenju većine učesnika na sinoćnoj javnoj raspravi glavni razlog je nedovoljna informisanost građana o njihovim pravima i mogućnostima uklučivanja u procese odlučivanja..
Skupština grada Kraljeva koja bi trebalo ne samo da donosi programe, planove i mere za unapređenje informisanja građana nego i da, kontrolišući pre svega rad javne uprave ,javnih preduzeća i ustanova, kontroliše i sprovođenje postojeći propisa koji obavezuju pobrojane da unapređuju informisanje građana o njihovom pravu da učestvuju u odlučivanju,to ne radi.
Objavljeno: 22.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
Javni prostor u kome bi ,u jednoj lokalnoj zajednici,trebalo da se odvija dijalog njenih odgovornih predstavnika izabranih na lokalnim izborima i građana zainteresovanih za rešavanje problema trebalo bi da čine Skupština lokalne samourave pre svega, zatim udruženja građana, potom mediji i ,u novije vreme,društvene mreže. Ovo ,naravno, nije konačni spisak aktera dijaloga u jednoj lokalnoj zajednici koja pretenduje da se razvija i bude održiva,a učešće reprezenata politički stranaka u dijalogu sa unapred definisanim temama,u takvom javnom prostoru, je itekako poželjno.
Svedoci smo,na žalost, da je javni prostor za dijalog ,iz godine u godinu,sve manji i manji,sa sve manje i manje aktera zainteresovanih za bilo kakav razgovor, o opštim interesima i problemima lokalne zajednice zasnovan na pravilima,podacima i argumentima.
Sa jednog od ranijih prikupljanja potpisa građana za podršku peticiji protiv nabavke kamera za video nadzor
Akteri političkih procesa, a pre svih vladajuća stranka i njeni koalicioni partneri, godinama unazad neguju različite načine komuniciranja sa građanima, koriste različite komunikacijske alate i kanale,kako bi građanima, a zašto ne reći, odagnali svaku pomisao da se angažuju u tom dijalogu u javnom prostoru, a samim tim i u društvenom životu zajednice kojoj pripadaju. Osim kao pripadnici stranke bespogovorno lojalni stranačkom vrhu.Kako onom na nacionalnom tako i onom na lokalnom nivou.
U održanju takvog poretka stvari nesvesno im ,ali zdušno, pomaže i većna opozicionih stranaka.I zaista je svejdno da li je ta „pomoć“ plod njihovog činjenja ili ne činjenja ako je i jedno i drugo ,u velikom broju slučajeva, plod njihove nedovoljne kompetentnosti i/ili slabe organizovanosti.
Po tom pitanju,ni Kraljevo nije izuzetak u odnosu na druge lokalne sredine u Srbiji.
Brojni su primeri iz zadnje decenije kojima bi smo mogli,argumentima, potkrepiti konstatacije o izostajanju dijaloga u javnom prostoru Kraljeva,ali zadržimo se,ovoga puta,samo na najsvežijem.
Izmenama propisa 2012.g apotekarske ustanove kao samostalni subjekti su „nestale“ iz sistema zdravstvene zaštite Srbije
Ne samo zbog toga što je svež već i zbog sadržaja, inteziteta ,načina i forme tog „dijaloga u javnom prostoru“,koji se ovih dana pretvorio u nešto nezapamćeno u novijoj političkoj istoriji grada na Ibru.
Radi se o raspravi o statusu i daljoj sudbini „Apotekarske ustanove Kraljevo“.
Vodeći se srpskom opšte poznatom maksimom „Vlast kad oće može sve“ ,vladajuća koalicija u Skupštini grada Kraljeva rešila je da „reši“ problem poslovanja Apotekarske ustanove Kraljevo čiji je osnivač. A problem,koji je generisan izmenama propisa iz 2012.godine čija je suština,u najkraćem, izlučivanje apotekarskih ustanova kao samostalnih subjekata iz sistema zdravstvene zaštite u Srbiji , ogledao se u sve težem izmirivanju obaveza prema dobavljačima uzrokovanom padom prometa i prihoda.To rešenje problema videli su ,uvažavajući i mišljenje Upravnog odbora ove ustanove od 2.2.2024.godine,u davanju 8 objekata u desetogodišnji zakup uz obavezu zakupca svih objekata da preuzeme sve zaposlene u tim objektima.
Neuobičajena ekspeditivnost nadležnih u postupanju prilikom „rešavanja“ problema poslovanja Apotekarske ustanove Kraljevo, izostajanje takve ekspeditivnosti postupanja u slučaju predhodnog gubljenja prava korišćenja prostora najprofitabilnijeg objekta Apotekarske ustanove,što je,van svake sumnje, dodatno otežalo poslovanje kao i razumljivi strahovi zaposlenih bili su povod da udružena kraljevačka opozicija ,čijih je 30 odbornika preglasano na famoznoj majskoj ,četvorodnevnoj sedici Skupštine grada stupi u akciju….
I tako je, po našem mišljenju, jedno klasično pitanje sektorske javne politike (status pojedinačne ustanove), legitimnim aktivizmom opozicije, ali sa ne baš snažnim argumentima, izdignuto na nivo horizontalne politike koja ,po pravilu,obuhvat šire teme koje utiču na više sektora istovremeno.
Izjava koju su građani Kraljeva popisivali dajuči saglasnost za održavanje referenduma
Ova „rokada“ je bila moguća upravo zbog onoga o čemu smo pisali na početku ovog teksta – višedecenijskog izostajanja dijalog odgovornih predstavnika zajednice izabranih na lokalnim izborima i građana zainteresovanih za rešavanje problema te zajednice.
Udružena kraljevačka opozicija,znajući za već citranu maksimu „Vlast kad oće može sve“,svesna nepostojanja adekvatnog javnog prostora za dijalog jer to Skupština grada svakako nije ,zbog bespogovornog poštovanja stranačke discipline odbornika vladajuće većine koja ne slabi pred snagom argumenata ako oni dolaze „s one strane“, posegla je za jednim legitimnim pravnim sredstvom.
Reč je o izjašnjavanja na referendumu i pravu učešća građana u narododnoj inicijativi u skladu sa rešenjima relativno novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi („Sl. glasnik RS“, br. 111/2021 i 119/2021)
Udružena kraljevačka opozicija, „pojačana“ delom zaposlenih u Apotekarskoj ustanovi koji su u strahu za svoj dalji radni status, uspeva da se organizuje, i u uslovima neverovatno velikih vrućina tokom leta prikupi i predsedniku Skupštine grada Kraljeva preda 10.957 potpisa građana.To je više od 9.897 overenih potpisa koliko ,po mišljenju Ministastvo državne uprave i lokalne samouprave objavljenom u septembru, treba uz zahtev za održavanje lokalnog referenduma.
Ako je po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi onda dilema nema!
Neko ili „nešto“ je tada pokrenulo čelnike kraljevačkih naprednjaka da stupe u akciju i po svaku cenu onemoguće održavanje lokalnog referenduma.,kršeći pre svega stav 2. člana 65. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji glasi. „Građanin se može samo jednom potpisati na listi potpisnika narodne inicijative, a dati potpis se ne može povući.“
Atmosfera koja je pratila aktivnosti i pozicije i opozicije u Kraljevu oko ovog pitanja bila je ,sve do ovoga trenutka,manje više uobičajena posebno za aktere s obe strane političkih šanaca i one pažljivije pratioce lokalne politčke scene već oguglale na svakojake međusobne verbalne uvrede pozicije i opozicije. Što kroz učestala saopštenja Gradskog odbora kraljevačkih naprednjaka i njegovog predsednika i aktuelnog gradonačelnika koja obiluju skaradnim i uvredljivim izrazima, što kroz odgovore pojedinih kraljevačkih opoziconara na društvenim mrežama,koji se ,takođe, ne mogu baš podičiti svojim jezikom i stilom u toj komunikaciji.
A onda je osvanuo ponedeljak 21.oktobar 2024.godine kada je jednim učinjenim potezom,kojom je, imajući u vidu da se radi o oktobru ,mesecu kada se Kraljevo i susedni Kragujevac sa tugom i bolom sećaju svojih stradalnih dana iz oktobra 1941.godine, izgubljena svaka mera u kraljevačkoj politčkoj areni.
Kad se pređe granica u takozvanoj političkoj borbi bruka se čitav grad
Od strane ,za sada nepoznatih lica, prepoznaljivog političkog rukopisa već viđenog u brojnim slučajevima u glavnom gradu poput,recimo,slučaja „Miloš Francuz“ oblepljeni su delovi grada i prostorije Udruženja starosedelaca Kraljeva i okoline plahatom zaista uvredljive sadržine.
Na tom sramotnom plahatu čelnik koalicije grupa građana Ivan Matović-Starosedeoci, Novo lice Kraljeva,Ne damo Ibar,spasimo Studenicu, inače učesnik rata1999.godine, predstavljen je kao ustaški vojnik uz portret poglavnika monstruozne Nezavisne države Hrvatske Anta Pavelića. Sve to začinjeno i ne manje sakaradnim plahatom na kome je on predstavljen i kao nasilnik koji tuče ženu.
Tajming i intezitet ove sramne aktivnosti ukazuje na zaključak da su se „neki i negde“ duboko zabrinuli da se „kraljevački pelcer“ uspešnog prikupljanja potpisa za održavanje lokalnog referenduma „ne primi i presadi“ i u druge gradove i opštine po Srbiji.
Aktuelna politička scena Kraljeva podseća na zatvoreni ekspres lonac kome ne radi „sigurnosni ventil“ a vatra na kojoj se nalazi podlaže li se podlaže…
Taj „sigurnosti ventil“ koji ne radi se zove demokratski dijalog sa građanima i njihovim reprezentima u lokalnom parlamentu. U institucijama i javnom prostoru.
U Kraljevu ima apoteka ,ali izgleda,da bez novih lokalnih izbora nema leka za neznanje, primitivizam i bahatost odgovornih!
Objavljeno: 19.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
Udruženje akcijaša Ibar-Kraljevo, je, u nameri da sačuva od zaborava dela generacija kojima pripadaju njegovi članovi, organizovalo, uz podršku grada Kraljeva, da se na Domu kulture”Studenica” u Ušću naslika mural koji će podsećati na taj nesvakidašnji privredni i ekološki poduhvat, a juče je 18, u tom istom Domu kulture „Studenica“ svečano otvorena izložba „Mi smo svoj dug prirodi odužili. A vi?“
Na deset panoa čiji je autor Tomislav Radovanović hronološki su prikazana zbivanja u periodu od 1980. do 1989.godine,kada je malena rudarska varošica Ušće bila,tokom letnjih meseci ,domaćin učesnicima Omladinske radne akcije Ibar.
U tom vremenskom periodu preko 7000 mladih ljudi, iz svih krajeva ondašnje države Jugoslavije pošumilo je blizu 5000 hektara goleti Ibarske klisure,što je polovina šuma zasađenih ljudskom aktivnošću na teritorij grada Kraljeva, od kraja II svetskog rata pa sve do danas.
Nekadašnji akcijaši i njihovi gosti na otvaranju izložbe u Domu kulture Studenica na Ušću
Izložba organizovana u Domu kulture”Studenica” u Ušću bila je povod za ponovni susret meštana Ušća ,nekadašnjih akcijaša i njihovih gostiju koji su specijalno za ovu priliku doputovali na Ušće, a otvorio je Vidosav Gobeljić-Gobelja,predsednik Udruženja akcijaša „Ibar-Kraljevo“
Oni su bili u prilici,da pored izložbe,pogledaju i mural oslikan na Domu kulture “Studenica” ali i da,korišćenjem kjuar koda postavljenog na panou ispod murala, pročitaju više informacija o ovom nesvakidašnjem privredno-ekološkom poduhvatu , na bloguoraibar.blogspot.com čiji su autori braća Tomislav I Milisav Radovanović,koji su,svojevremno, bili angažovani da objektivima svojih fotoaprata i kamera zabeleže događanja tokom decenije trajanja Omladinske radne akcije Ibar.
Gosti iz Beograda i nekadašnji akcijaši iz Kraljeva
Posebnu pažnju posetilaca ove izložbe privuklo je obraćanje Milana Radovića,šumarskog tehičara u peniziji koji je,ukazao na značaj pošumljavanja Ibarske klisure primenom ,tada novih metoda sadnje četinara.
Izložba „Mi smo svoj dug prirodi odužili. A vi?“ se,posle Ušća seli u Kraljevo ,gde će 25.10.2024 biti predstavljena javnosti u holu Skupštine grada Kraljeva a potom se seli u još nekoliko gradova širom Srbije u kojima se održavaju tradicionalni skupovi nekadašnjih učesnika omladinskih radnih akcija.
Objavljeno: 16.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
“Platforma Global forest voč na osnovu satelitskih snimaka navodi da je od 2000. do 2023. Srbija izgubila 74.200 hektara površine šume, što je ekvivalentno sa 2,7 odsto smanjenja za dve i po decenije.Prema istom izvoru, od 2000. do 2009. izgubljeno je 18.300 hektara, dok je u periodu od 2009. do 2023. izgubljeno skoro tri puta više – 55.900 hektara. Potrebno je posebno pomenuti da je prošle godine gotovo udvostručena količina posečene šume, sa 4.500 u 2022, na 7.900 hektara 2023. godine, odnosno 0,3 odsto ukupne površine pod šumama.”
Ni malo slučajno ovim citatom iz nedavno objavljenog teksta na portalu Radar najavljujemo otvaranje jedne nesvakidašnje izložbe koja će,najpre, biti otvorena 18.oktobra u 12 časova u prostorijama Doma kulture “Studenica” na Ušću a potom 25.oktobra i u holu skupštine grada Kraljeva.
Izložbom neobičnog naslova “Mi smo svoj dug prirodi odužili! Avi?” njeni organizatori , a to je Udruženje akcijaša Ibar-Kraljevo, želi da podseti javnost na jedan nesvakidašnji privredno-ekološki poduhvat realizovan u periodu između 1980. i 1989.godine na teritoriji Kraljeva, tačnije na području Ušća i okoline.U tom vremnskom periodu preko 7000 mladih ljudi, iz svih krajeva ondašnje države Jugoslavije je pošumilo blizu 5000 hektara goleti Ibarske klisure.Od tada pa do današnjih dana nije bilo organizovanog pošumljavanja tako velikog prostora.Naravno,ne računajući pošumljavanje koje se sprovodi ,kao godišnja, redovna aktivnost u okviru Šumsko gazdinstvo “Stolovi” koja je organizaciona jednica javnog preduzeća “Srbijašume”.
A o kom poduhvatu se radi najbolje svedoči podatak da je od kraja II svetskog rata do danas na području kojim gazduje ŠG “Stolovi” ljudskom aktivnošću pošumljeno oko 10 000 hektara. I podatak da za godinu dana jedan hektar četinarske šume filtrira 30 do 35 tona prašine jasno pokazuje razmere nekadašnjeg poduhvata omladine ,jer je itekako aktuelan u vremenu kada se borimo za kvalitet vazduha i usporavanje klimatskih promena.
Mural oslikan na zidu Doma kulture „Studenica „
U nameri da delo nekadašnjih akcijaša sačuva od zaborava Udruženje akcijaša Ibar-Kraljevo, je organizovalo ,uz podršku grada Kraljeva, da se na Domu kulture”Studenica” u Ušću naslika mural koji će podsećati na taj nesvakidašnji privredni i ekološki poduhvat, a u petak 18.oktobra 2024.g organizuje u tom istom Domu kulture „Studenica“ i tematsku izložbu „Mi smo svoj dug prirodi odužili. A vi?“ sa početkom u 12.časova.
