Pitanja zaštite životne sredine a posebno pitanja vezana za segment energetske efikasnosti su sporadično u fokusu delovanja većine političkih stranaka i gotovo nikad jasno uočena kao praktičan politički cilj u njihovom delovanju.
Za razliku od izostanka ovih pitanja u praktičnom delovanju većine političkih stranaka gotovo da nema političke stranke koja u svom programu nema bar jedan deo posvećen ovim temama.
U unutarstranačkom ustrojstvu retki su organizacioni segmenti,posebno na nižim teritorijalnim nivoima organizovanja koji su eksplicitno zaduženi za pitanja zaštite životne sredne ili energetske efikasnosti.
Još su ređi oni organizacioni segmenti političkih stranaka koji se u kontinuitetu i praktično bave pitanjima zaštite životne sredine i energetske efikasnosti kroz formu podsticanja i kreiranja političke volje građana da ove teme budu visoko pozicionirani politički ciljevi čije ostvarenje direktno utiče na poboljšanje kvaliteta života.
Naravno da rečeno ne važi za takozvane ekološke-zelene političke stranke koje su registrovane a koje se pak suočavaju sa nizom drugih problema u svom organizovanju i delovanju tako da je njihov politički uticaj zanemarljiv i od uvođenja višestranačja u Srbiji ni jedna od njih nije uspela da samostalno obezbedi parlamentarni status a njihovi ogranci na srednjem nivou organizovanja(opštine i gradovi) tek su sporadično prisutni u lokalnim skupštinama.
Sve ovo je ,između ostalog, i posledica izrazito niske svesti građana o potrebi i značaju zaštite životne sredine a što je više nego jasno vidljivo na svakom koraku kroz razne forme devastiranja životnog prostora.
Kraljevo kao lokalna samouprava ,po mnogim parametrima, iskazuje proaktivni odnos u nizu segmenata zaštite životne sredine ( kontinuirana,kompetentna kontrola kvaliteta vode i vazduha,itd )ali se ,nažalost, nalazi i u najvećoj grupi opština i gradova u Srbiji koje se nedovoljno ili ni malo bave pitanjima energetske efikasnosti uprkos brojnim zakonom definisanim nadležnostima
Stoga je društveni konsenzus i aktivnija, jasno normativno definisana pozicija organizacija civilnog društva,stručne javnosti i medija, na lokalnom nivou, oko ovih tema, preka i nasušna potreba kako za jačanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine tako i za praktično delovanje posebno na tom, lokalnom nivou.
Obzirom da je u Kraljevu u toku izrada normativnih predpostavki za uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta grada to je prilika da se ,zbog značaja pitanja i mogućih,pozitivnih, efekata na održivi razvoj i poboljšanje kvaliteta života lokalne zajednice otvori šira javna rasprava ne samo o tim normativnim predpostavkama već i nekim ranije donetim dokumentima iz ovih oblasti.
Uprkos kritika iznetih na početku ovog teksta na račun političkih stranaka ipak je njihova odgovornost,posebno onih koje su voljom građana u gradskom parlamentu, realno najveća pa i za otvaranje i organizovanje šire javne rasprave o temama iz oblasti zaštite životne sredine. Krajnji ishod takve aktivnosti mogao bi biti prvi kamen u temeljima društvenog konsenzusa koji je Kraljevu nasušno potreban ne samo o ovim pitanjima.Jer,bez tog društvenog konsenzusa okupirani kvazi politikom stigli smo, u zadnje tri decenije, na začelje ekonomske tabele Srbije.
Svoju šezdesetsedmu sezonu Kraljevačko pozorište počinje, u subotu 10 septembra, 231 premijerom u svojoj istoriji . Na repertoaru je crnohumorna priča „Ručni rad” (Un ouvrage de dames) francuskog pisca Žan Klod Danoa (Jean-Claude Danaud). Režija komada poverena je glumcu i režiseru Radoslavu Raletu Milenkoviću kome je ovo drugo režisersko gostovanje u kraljevačkom teatru. Uloge tri žene koje život spaja u jednoj bizarnoj situaciji na klupi u parku poverene su Biljani Kostantinović, Gorici Dinulović i Kristini Jevtović. Kako se ,na današnjoj konferenciji za medije, čulo od režisera predstave radi se o jednom delu koji u sebi ima više žanrovskih slojeva a koje nas kroz ritam burleske uvodi u svet promišljanja o nedostatku ljubavi i posledicama te uskraćenosti koje svoje obrise poprimaju u raznim formama pa i u feminizmu.Današnja konferencija za medije bila je prilika da od Miodraga Dinulovića upravnika Kraljevačkog pozorišta čujemo i podatke o ovogodišnjoj pozorišnoj sezoni koju će,kako je on rekao, obeležiti i deset premijera među kojima je ovo prva.
U organizaciji Kulturnog centara „Ribnica“ iz Kraljeva i ove godine organizovan je šesti po redu „Street Art“ festival, svojevrsna smotra mladih kretaivnih stvaralaca na kojoj pored učesnika iz iz Kraljeva, Čačka, Kruševca, Beograda učestvuju i gosti iz Berlina. Ovaj festival kako mu i samo ime kaže koncipiran je kao mesto okupljanja mladih stvaralaca-grafitera koji svoja dela stvaraju na javnim mestima i na javnim površinama. Ovaj vid stvarlačkog izražavanja biva, zadnjih godina, širom sveta sve više podržavan od lokalnih vlasti kako bi se kreativnost mladih stvaralaca usmerila ka osmišljenom ,planskom i estetski oblikovanom oslikavanju onih delova javnih površina koje,obično, svojim izgledom ruže taj prostor. Na taj način se ,delimično, sprečava i njihovo devastiranje agresivnim i neumesnim grafitima.Ovaj vid stvaralaštva u Kraljevu ,inače, uživa podršku lokalnih vlasti još od pre desetak godina kada je na inicijativu Dimitrija Jovanovića, tadašnjeg direktora Kulturnog centra „Ribnica“ počelo plansko i organizovano oslikavanje velikih zapuštenih fasada zgrada u Kraljevu , u čemu su učestvovali i ,tadašnji, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu predvođeni docentom Miroslavom Lazovićem. Tako je Kraljevo,tokom godina, postalo svojevrsna galerija na otvorenom sa više od stotinu oslikanih murala na zgradama i drugim javnim površinama.Grafiteri ,učesnici ovogodišnjeg šesti po redu „Street Art“ festivala su svoj rad organizovali u dva dela. Njapre su, u periodu od 18 do 20 avgusta mladi kraljevački stvaraoci oslikali mural u pasažu glavne gradske ulice a program se nastavlja danas kada će novi izgled dobiti delovi mosta na Ibru i to sa ribničke strane u čemu će učestvovati mladi iz već pomenutih gradova Kraljeva, Čačka, Kruševca, Beograda i Berlina. Kao i predhodnih godina festival ima i još nekoliko segmenata a ove godine je to radionica fotografije koju vodi majstor fotografije Vladimir Marinković kao i niz , pratećih muzičkih sadržaja u kojima pored već afirmisanih grupa poput Atheist Rap i Dece loših muzičara nastupaju i mlađi neafirmisani muzičari iz Udruženja „Rok Planeta“ iz Kraljeva koje okuplja i obučava mlade rok gitariste. Festival se završava u subotu nastupom di džejevi iz Kragujevca pod nazivom Sofa Kru.
Sinoć je u Kraljevu, u prepunim prostorijama Narodnog muzeja Kraljeva, predstavljena knjiga „ Kraljevo od varoši do grada“.Priča o urbanom razvoju grada na Ibru , smeštena u vremenski okvir od 1832 godine pa do početka II svetskog rata ispričana je na veoma originalan način, hronološki i tematski razvrstanim reprodukcijama starih razglednica i fotografija iz bogatog fundusa Narodnog muzeja Kraljeva. Autor knjige , Dragan Drašković , muzejski savetnik i direktor Narodnog muzeja u Kraljevu od 1995 godine, opredelio se da osvetli ovaj vremenski period u urbanom razvoju Kraljeva iz ,kako kaže , dva osnovna razloga. Prvi je činjenica da je Kraljevo drugi grad u Srbiji(posle Donjeg Milanovca) koji je dobio službena planska dokumenta.Reč je o planovima čije se autorstvo vezuje za komisiju knjaza Miloša Obrenovića koju je predvodio Laza Zuban, knjažev sekretar a koja je te 1832 godine sačinila istovetne planske dokumente za Požegu i Kraljevu koji kao glavnu karakteristiku ima centralni ortogonalni gradski trg od koga se , potom, međusobno paralelno račvaju ulice koje se ukrštaju pod pravim uglom. Drugi razlog koji je autora opredelio da urbani razvoj Kraljeva prikaže u pomenutom vremenskom periodu jesu podatci , činjenice, o izuzetnom ekonomskom i urbanističkom napretku Kraljeva u periodu između dva svetska rata.U tom vremenskom periodu, od 1918 do 1941 godine , u Kraljevu su sagrađene prve fabrike (Fabrika aviona i Železnička radionica iz koje se, kasnije, razvila Fabrika vagona), pruga normalnog koloseka između Kragujevca i Kraljeva, gvozdeni most na Ibru, savremeni put između Kraljeva i Raške, savremena stambena kolonija („Francuska kolonija“) za smeštaj radnika i sturčnjaka Fabrike aviona (njih više od 200 ,mahom iz Francuske),teniski i drugi sportski tereni,katolička crkva….Sve ovo je učvrstilo , u smislu urbanog razvoja , jasnu granicu prerastanja varoši u savremeni grad.Budući čitaoci knjige imaće prilike da se u ovo uvere posmartajući reprodukcije starih razglednica i fotografija koje prate precizne informacije o godini nastanka, motivima, imenima ličnosti na njima,…Autoru je , zahvaljujući bogatstvu zbirke koja nastaje od 1991 godine, bilo moguće da , posle mukotrpnog rada na selekciji i identifikaciji, odabere baš one primeke koj dočaravaju tu transformaciju jedne ,tipične, srpske varoši u moderan grad u kome svoje posebno mesto ima pet objekata, koji predstavljaju svojevsno obeležje grada kroz prošla i buduća vremena. To su crkva Svete Trojice, zgrada prve srednje škole(sadašnje zdanje muzeja), zgrada sreskog načelstva (sadašnji Viši sud), gospodar Vasin konak i spomenik Srpskim ratnicima.
Knjiga „Kraljevo od varoši do grada“ predstavlja , pored ostalog , još jedan stručni otklon od svojevrsnog , kraljevačkog , mita o ulozi Jovana Sarića, jednog od predsednika opštine iz druge polovine XIX veka, i njegovoj ,navodnoj, zasluzi za pravilan raspored ulica u centralnom gradskom jezgru.Jedno vreme,devedsetih godina prošlog veka, njegova ,navodna,slika je krasila kancelariju predsednika opštine,sve dok nije utvrđeno da je to portret jednog od njegovih predhodnika . A o tome koliko je taj mit bio jak svedoči i podatak da gradski trg na kome se nalazi sedište administracije i danas nosi njegovo ime.
Šta je to što može , danas , da , na jednom mestu , okupi univerzitetskog profesora , poreskog policajca , direktora pravnog sektora u velikom javnom preduzeću , penzionisanog policajca iz Londona, profesoku iz Švedske, aktivnog oficira Vojske Srbije iz elitne 63 padobranske, vaspitača, ,uspešnog stomatologa i mnoge druge …?
Baš ta komponeta u učenju budo karate do-a koju uspešno predstavlja i prenosi Velibor Dimitrijević –Vebo je ono što okuplja ljubitelje ove veštine u okviru Kase Ha Shotokan Ryu Karate-Do Akademije Srbije kojoj pripadaju brojni klubovi među kojima i klub „Monah“ iz Kraljeva koji je bio organizator petodnevnog ,uspešnog, karate seminara u Vrnjačkoj Banji.
Pre nekoliko godina Udruženje građana „Gočka pruga“ je , promocijom filma „Gočka pruga“ autora Radoslava Živkovića i promocijom istoimene knjige hroničara kraljevačkog kraja dr.Milana Matijevića, podsetilo javnost na nekadašnju prugu uskog koloseka koja je povezivala planinu Goč i Kraljevo. Vojska austro-ugarske monarhije je, 1916 godine, sagradila 24 kilometra pruge dekoviljskog koloseka širine 600 milimetara. Pruga je imala trasu Kraljevo-Kamenica-Sokolja i njena osnovna namena je bila prevoz drvenih trupaca ali ,kasnije i prevoz radnika i lokalnog stanovništva.Pruga je bila u funkciji sve do 8 aprila 1959 godine kada je njom prošao poslednji voz a nešto kasnije je počela i njena demontaža.Između dva rata , a naročito posle II svetskog rata pruga je intezivnije korišćena i za prevoz građana koji su njom odlazili na vikende na Goč. Kao takva ostala je u sećanju genaracijama kraljevčana i meštana sela duž njene trase. Od pruge je,posle demotaže šina, ostala zgrada stanice u selu Kamenica(danas prostorije Mesne zajednice i mali,improvizovani, muzej posvećen Gočkoj ili popularno nazivanoj „Rižinoj“ pruzi. Ovo je ,inače, jedna od četri pruge koje su ,nekada postojale na Goču između dva svetska rata a to su još i : Goč – Vrnjci, Kamenički Lager – Sastavci i Podunavci – Ljuti breg u Gračacu. Među organizacijama civilnog društva iz Kraljeva koje pokušavaju i delom uspevaju da od zaborava otrgnu sećanje na ovaj infrastrukturni objekat ali i da promovišu ideju, njene revitalizacije u pojedinim segmentima, u funkciji razvoja turizma u ovoj regiji kojoj pripadaju Vrnjačka Banja i Kraljevo je i Udruženje građana „Novi Put“ . Organizacije civilnog društva nemaju dovoljno kapaciteta da same ozbiljnije pristupe realizaciji ove ideje a skromana i povremena sredstav koja dobijaju kroz projektno finasiranje od lokalne zajednice i ,zadnje godine, Vlade Srbije su taman dovoljna da ne zamre ova ideja.Tako je, već pomenutoj organizacija „Novi Put“ Ministarstvo građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture ,ove godine, kroz prihvaćeni projekat odobrilo oko 400 000 dinara za delimičnu sanaciju zgrade nekadašnje železničke stanice u Kamenici u kojoj je smešten improvizovani muzej za čiji nastanak je zaslužan Živomir –Žiko Milašinović, jedan od osnivača UG „Gočka pruga“. Odobrena sredstva su iskorišćena za sanaciju zidova ,krečenje i opremanje objekta nameštajem (konferencijski stolovi i stolice) i panoima na kojima je prikazan nastanak i istorijat Gočke pruge. Za dalje ,ozbiljnije aktivnosti na izradi master plana i studije izvodljivosti projekta revitalizacije Gočke pruge čime bi se utvrdii potencijali ove ideje i njen doprinos ekonomskom razvoju ove regije kroz razvoj i unapređenje turistuičkih potencijala neophodno je da se pored nevladinog sektora,aktivnije uključe i lokalne samouprave Kraljeva i Vrnjačke Banje kako bi se obezbedila i podrška zemalja članica Evropske unije u realizaciji ovog projekta.
Danas se ,sa kraljevačkog sportskog aerodroma, put šest zemalja Evropske unije uputilla eskadrila od 5 sportskih aviona , od kojih su 4 ultralake letilice tipa „Sila 450“ proizvedenih u kraljevačkoj fabrici aviona „Aero East“ koja , na neki način , nastavlja tradiciju aviogradnje u gradu na Ibru započetu u fabrici aviona „Brege“ između dva svetska rata. Ovaj neobičan poduhvat i način prezentacije jednog domaćeg proizvoda , a ultralaka letilica „Sila 450“ to , bez sumnje, jeste, zajednički je projekat fabrike aviona „Aero East“ i novosadske produkcijske „Scorpion productions“ poznate tve gledaocima po nizu svojih ostvarenja a naročito po serijalu „Kuhinjica“ i istoimenom časopisu.
Prvo odredište ekspedicije je Bjelovar (Hrvatska) . Odatle se leti za Sinj a iz Sinja se leti preleće se preko Portoroža u Italiju kod Frančeska Berataza kolekcionara vazduhoplovnih oldtajmera. Petog dana se ide za Trento i obilazi vazduhopovni muzej i lokalna škola helikoptera .U Francusku se stiže osmog dana i obilaze se razni zanimljivi aerodromi. Potom se ide do Lileštada u Holandiji gde se nalazi jedan od najlepših evropskih vazduhoplovnih muzeja. Odatle se ide u vazduhoplovnu „meku“ Fridrišhafen, obilazi se i Diamond u Austriji a povratak u Srbiju je planiran do 20. Avgusta.
Obilaskom seoskih domaćinstva koja se bave seoskim turizmom gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je počeo sa realizacijom nekih od zadataka koje u svom izbornom ekspozeu naveo kao prioritetne.Pre tačno mesec dana , obraćajući se odbornicima Skupštine grada dr.Terzić je , kao jedan od prioritetnih zadataka lokalne samouprave i njega kao gradonačelnika, naveo i pospešivanje razvoja seoskog turizma na teritoriji grada Kraljeva. Tada , a i u petak 29.jula, prilikom obilaska seoskih domaćinstava koja bave se seoskim turizmom na teritoriji Rudna , Lopatnice i Bogutovačke Banje on je podsetio da je ovogodišnjim budžetom grada Kraljeva opredeljeno 8 miliona dinara za pomoć tim domaćinstvima. Inače, na teritoriji grada Kraljeva koja je, po površini, najveća od svih lokalnih samouparva u Srbiji, za poslove seoskog turizma registrovano je , samo , 13 seoskih domaćinstava. Brojni su razlozi zašto je tako mali broj domaćinstva registrovanih za bavljenje ovim poslovima na teritoriji grada Kraljeva koja obiluje izuzetnim kulturno- istoriskim spomenicima i predelima sa netaknutom prirodom ali jedan se , bez sumnje, i zdvaja.To je , pre svega, putna infrastruktura čije je stanje daleko od zadovoljavajućeg. I kako , malte ne ,u glas ponoviše svi obiđeni domaćini na Rudnu,u Lopatnici i Bogutovcu , ne traže oni da im se putevi asfaltiraju ali da se bar kvalitetno podaspu, povaljaju i urednije održavaju.A da je ta putna infrastruktura u lošem stanju gradonačelnik je imao prilike da se uveri i koji dan ranije kada je , drugim povodom, obišao seosko domaćinstvo porodice Veljović u Glediću koje je , za sada, jedino seosko domaćinstvo registrovano za bavljenje seoskim turizmom u tom, Gledićkom, kraju.Istine radi, teško je i očekivati da mreža lokalnih(opštinskih) puteva dužine 326,19 km (izvor:Strategija razvoja grada Kraljeva) i može biti bolja u situaciji kada,decenijam unazad, beležimo ekonomsku stagnaciju pa , samim tim, i manje javne prihode.No , da se mora, i treba , voditi drugačija politika raspodele ionako skromnih sredstava sasvim je očigledno. Ako je rečeno na izbornoj Skupštini i ponovljeno prilikom obilaska seoskih gazdinastava koja se bave turizmom nagoveštaj te , drugačije, politike raspodele sredstava namenjenih za putnu i komunalnu infrastrukturu , onda ima nade i za povećanje broja seoskih domaćinstava koja će se registrovati i za bavljenje seoskim turizmom na teritoriji grada Kraljeva.
Po već ustaljenoj praksi ,svake godine u julu , vrši se smena predsedavajućih u Rotari klubovima širom sveta , a njih je , danas , više od 33 000 u kojima je aktivno oko 1,3 miliona članova. Vođeni motom , koji glasi Service Above Self („Služba iznad interesa“)- biti u službi zajednici – na radnom mestu i širom sveta rotarijanci , između ostalog , deluju i kroz humanitarne aktivnosti pa je tako , zahvaljujući nima i u Kraljevu organizovano niz humanitarnih akcija pre i posle zemljotresa novembra 2010 godine , a gradu su , do sada , darivali i dva javna objekta- česme u parku Pljakin šanac i u Čika Ljubinoj ulici. Smenu svojih predsednika Rotari klub Kraljevo , već drugu godinu zaredom , obavlja na seoskom gazdinstvu porodice Veljović u zaseoku „Rakija“ u Glediću koja , inače , proizvodi poznatu „Rakiju iz Rakije“. Tako je bilo i ove godine kada je na dužnost predsednika Rotari kluba „Kraljevo“ stupila Tatijana Premović ,diplomirani ekonomista, zaposlena u „Telekomu –Srbija“. Njoj je lenta predsedavajućeg uručena u prisustvu predstavnika Rotari kubova iz Užica , Beograda (RC Dedinje) , Kruševca i Kragujevca. Gost na ceremoniji i druženju rotarijanaca bio je i dr. Predrag Terzić gradonačelnik grada Kraljeva. On je , pozdravljajući prisutne , zahvalio rotarijancima , u ime grada , na dosadašnjim humanitarnim akcijama i pozvao ih da nastave da daju svoj doprinos zajednici kao na planu humanitarnih aktivnosti tako i na planu drugih aktivnosti kojima će se , u narednom periodu, unapređivati privredna i opšte društvena klima u Kraljevu.