Teško je objasniti da pojava neke knjige, danas, može da privuče  značajniju pažnju javnosti, posebno onog njenog dela koji voli da sebe (po)smatra kao „relevantiju“ za dešavanja na kulturnoj sceni.

Njačešće takva pojava  biva, i prođe, kao još jedna  u niz novih vesti  u moru informacija kojima smo,zahvaljujući informatičkim tehnologijama,danas,zasuti.

Kratka ,ali ipak distanca od momenta predstavljanja  knjige „Kraljevačka punk hronika“ autora Vojkana Trifunovića, istoričara iz Kraljeva dozvoljava nam da   konstatujemo da se ovga puta radi o knjizi koja će,sigurno je, imati i duži „život“ i dodatna izdanja.

„Kraljevačka punk hronika“ pruža insajderski uvid, na više od 250 stranica,podeljenih u 15 poglavlja, na razvoj lokalne, kraljevačke, pank scene, njene(pra)početke i vrhunce, ali i uticaje koje je ta scena  imala na mnoge bendove i pojedince na ovim prostorima.

Posebnu  i svojevrsnu vrednost ovog samizdata predstavlja obilje autentičnih, do sada neviđenih fotografija, kao i izjava onih koji su ovu scenu stvarali što i priliči autoru koji je i istoričar.

Vojkan Trifunović,istoričar iz Kraljeva prisutan je na eks-jugoslovenskoj pank sceni nekoliko decenija kroz razne aktivnosti, od sviranja u bendovima, rada na fanzinima do organizacije koncerata itd. Autor je više tekstova na regionalnim portalima (Vice, Krug, Akuzativ, Mašina) i u različitim publikacijama (omladinski časopisi, lokalne novine, fanzini).

Bavi se fenomenima kao što su omladinske subkulture, (nepoznata) istorija Kraljeva, istorija levičarskog/radničkog pokreta u Srbiji. Radio je kao nastavnik istorije u nekoliko osnovnih i srednjih škola, aktivista je nekolicine omladinskih NVO-a, borac protiv neprosvećenosti i nepravde.

Zato je i bilo neizbežno da ga upitamo o odnosu klasnog i panka i o tome da li je uočio to,“klasno pitanje“ u pank pokretu ,posebno u njegovom „kraljevačkom segmentu“?

„Pank jeizvorno u Britanij,zemlji svog  nastanka, artikulisao dobrim delom i nešto od toga što možemo (na)zvati klasnim, što se može videti kako po porukama koje je emitovao tako i po tom, klasnom poreklu njegovih prvih promotera i konzumenata“, kaže Trifunović dodajući da je i u svojoj knjizi opisujući tri vremenske etape-faze kraljevačke pank scene uočio jasne razlike i po ovom pitanju.

„Od pojave „KV Ekspres“-a rodonačelnika ovog pokret u Kraljevu s kraja sedamdesetih pa do početka druge faze panka u Kraljevu koju ja smeštam u osmadesete, jasno je da pank nije samo muzika, to je način života koji karakteriše pobuna protiv svih autoriteta, pa dakle i društveni aktivizam kojim se ukazuje na sve uočljivije  socijalno raslojavanje,tadašnjeg, proklamovanog „društva bez klasa“. Hipokrizija koja karakteriše  osamdeset u Srbiji  neminovno je uticala i na (ne)aktivizam tadašnjih aktera kraljevačke pank scene koji su bili više lokalni i nekako dovoljni sami sebi.

Potvrda teze da pank nije samo muzika nego i nešto više od toga dobijamo s bendovima koji su se na kraljevačkoj pank sceni javili početkom devdesetih i koji su,s manje ili više uspeha (po)trajali do prvih decenija ovog veka.

Njihov aktivizam u vreme pojave stranaka i prvih višepartijskih izbora u Srbiji ispoljavao se kroz kritičko preispitivanje novoga i izraženu skepsu da s tim promenama dolazi demokratija  i  stvarno veće individualne slobode.

„Iz te faze izdvajam , bend „Totalni promašaj“ koji je 1996. godine  imao CD izdat čak u Japanu, imao turneju sa  hrvatskim bendom, nastupe  po Sloveniji… 2000-tih kraljevački bendovi uspevaju da naprave turneje i po Evropi i da dovode inostrane bendove ovde“ kaže nam Vojkan Trifunović autor knjige „Kraljevačka punk hronika“ koja će se,uskoro pojaviti  u drugom izdanju ali i u prodaji u knjižarama širom regiona.

Iako se „na prvu“ autor dominatno bavi lokalnom  muzičkom scenom on vešto, kroz sva poglavlja traži, nalazi i ističe sve ono što tu lokalnu muzičku,ali i društvenu,scenu (po)vezuje za pank kao globalni pokret.

Zaista je vredno pažnje u današnjem „dobu informacija“ kada jedna lokalna ideja, zahvaljujući svojim potencijalima  i savremenim komunikacijskim alatima, za kratko vreme, stekne veliki broj podržavalaca, kao što je to pošlo za rukom časopisu “Sidža“.

I sa „Sidžom“ je počelo,kako to kod nas već zna da biva, kad suočeni sa gubitkom neke prepoznatljivije ličnosti u zajednici, osetimo potrebu i krene se sa pokušajem „da neke ljude i neka vremena otrgnemo od zaborava“…

„Preselio se“,krajem oktobra prošle godine, Milorad Pertović – „Kimi-Legenda-Badža“ sa ,njemu dragih ulica i trgova grada na obalama Ibra,u neku, nebesku ulicu „Kraljevačkih muzičara“.

Pridružio se ,tamo gore, na nekom valjda boljem mestu, kolegama muzičarima Lazu, Drašku, Čombetu, Bobiju… koji su,zajedno sa njim, obeležili jednu muzičku epohu Kraljeva.

Onog Kraljeva koje je, muzičkoj sceni i estradi nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije podario desetine i desetine vrsnih muzičara različitih žanrovskih pravaca, od opere, narodnjaka, džezera, rokera…

Potvrdu da dobri Kimijev duh ne miruje ni posle fizičkog rastanka od njega Kraljevo je dobilo odmah po održavnju njegovog četrdesetodnevnog parastosa kada je grupa njegovih prijatelja, okupljena, na piću „Kimiju za dušu“,u kafeu „Aleksandar“,došla na ideju da treba ,na neki način, sačuvati od zaborava taj, dobri i prepoznatljivi, duh Kraljeva koga su Kimi i desetine njemu sličnih „kaldrmaša“ negovali, razvijali i pronosili širom planete zemlje, svojim delima i svojim dosetkama.

Inspirisani  razgovorima vođenim „na piću Kimiju za dušu“, Jovan-Antonić  – „Jova Ajova“ i Dragan Blagojević- „Džaro“ reagovali su  nervom dizajnera i novinara…

I tako je,Kraljevo, 12. decembra 2019 godine dobilo „Sidžu“

Sidža je ,žargonski, sinonim za vreline leta na obalama Ibra a ovom kreativnom dvojcu je poslužila za naslov časopisa o Kraljevčanima i Kraljevu, kao dobrodošla metafora usijanih emocija generacija kraljevčana koji pamte „bolje dane iz tamo nekih godina kada je Ibar bio najčistija reka, najbolja za letnja druženja“  a  Kraljevo bilo centar, nijhovog, sveta.

Primereno duhu sadašnjeg vremena, najpre je nastala Sidža Group ,a gde drugde nego na Fejsbuku.

Kada je grupa ,za samo nekih desteka dana, stekla preko 12000 pratilaca Joca i Džaro su shvatili, da su „pogodili emociju“ i da , sada, zbog svih koji su odreagovali „na keca“ imaju obavez da ideju razvijaju i unapređuju.

Kako su tvorci „Sidže“, ipak , zanatski tradicionalisti  ideja je ubrzo sa društvenih mreža pretočena i „na papir “.

Tako je Kraljevo dobilo svoj časopis, svoju „Sidžu“ a danas je specil izdanjem „Sidže“ – „7 u jedan“ i promocijom u kafeu „Thrill bar galleru“ obeležena godišnjica nesvakidašnjeg časopisa o „duhu i dušama jednog grada“ koji opstaje zahvaljujući etuzijazmu tvoraca i grupe njihovih prijatelja ,kraljevačkih preduzetnika,kojij im pomažu koliko i kad mogu.

Izostali su,na današnjoj skromnoj svetkovini govori ali su uručene zahvalnice medijima i neumornom hroničaru Kraljeva, i saradniku „Sidže“ od prvog broja, doktoru ekonomskih nauka Milanu Matijeviću.

Naravno ,nije moglo danas,bez po koje čašice i puno emocija ali i želja da „Sidža“ traje na radost desetina hiljada članova grupe na Fejsbuku i stotinak srećnika koji, jedanput mesečno, uspeju da se domognu štampanog primerka.

„Mogu vam reći da, njemu prvom Srbinu koji je položio, na Bečkom univerzitetu, doktorat iz filozofije s poljoprivrednom raspravom, i posle iskustava sa osnivanjem i rukovođenjem „zemljodelskih škola“ u Požarevcu, Danilovgradu i Topčideru, nije bilo lako, u ondašnjem Kraljevu, na početcima karijere upravnika Ratarske škole,osnovane ukazom kralja Milana  od 29.juna 1882 godine“ rekao je, između ostalog, danas u Kraljevu, na otvaranju izložbe„Dr Đorđe Radić (1839 – 1922), poljoprivredni prosvetitelj i naučnik–Perom i delom među svima najveći”, Dragan Drašković muzejski savetnik u penziji i ,uz Oliveru Ćosović, jedan od autora izložbe.

Drašković je,potom, uz konstatciju da je ovo, možda,najobimnije istraživanje o dr.Đorđu Radiću započeto neposredno pred početak pandemije korone, i najvećim delom odrađeno u vreme pandemije, izneo niz primera nesporazuma između dr.Đorđa Radića i ondašnje uprave Kraljeva ali i resornog ministarstva.

Đorđe Radić je došao u Srbiju posle osnivanja Društva za poljsku privredu 1869. Godine. Znanja stečena školovanjem i obilascima i proučavanjem poljoprivrednih dostignuća većine evropskih zemalja stavljeno je u funkciju prosvećivanja i napretka srpskog seljaka.O tome koliki je značaj njegovog dela za razvoj srpske poljoprivrede najbolje govore njegova dela preko 40 objavljenih knjiga i više od 500 objavljenih članaka, uredništvo u listovima Seljak, Težak, Domaćin, Cvetarstvo, zatim članstvo u 67 poljoprivrednih i kulturnih društava.Valja posebno istaći i hibridizaciju kukuruza koju je započeo pre nego što je to učinjeno u Americi, dobijanje raznih sorti kukuruza i krompira, kao i novih vrsta povrća.

Narodni muzej u Kraljevu je, posle Galerije nauke i umetnosti SANU, u kojoj je u periodu od 23.septembra do 7.oktobra 2020 godine održana ova izložba,drugo mesto u kome se  izložba, u organizaciji Saveza inženjera i tehničara Srbije,Akademijskog odbora za selo SANU i Udruženja inženjera i tehničara „Dobrivoje Božić“iz Kraljeva, organizuje.

Iako to,danas,niko od zvaničnika koji su se obratili medijima povodom otvaranja izložbe,nije eksplictno rekao, ne možemo a da ne primetimo da je današnja Poljoprivredna škola u Kraljevu koja nosi ime ovog umnog čoveka u sličnom položaju kao i ona Ratarska škola Radića iz 1882 godine, barem  kada se radi o površinama i lokaciji zemljišta na kojoj bi trebalo da se ,ovih godina, uče budući nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Jer,nedavno,na konstitutivnoj,postizbornoj, sednici novog saziva Skupštine grada Kraljeva pohvali se gradonačelnik Kraljeva, kako su ekspeditivno, za tri dana,oni, gradska vlast i Vlada Srbije „rešili“ problem lokacije za Fabriku „Leoni“ „prenamenom“ 17 hektara zemljišta Poljoprivredne škole „dr Đorđe Radić“ u Kraljevu.Otuda i naslov ovoga teksta.

Danas je ,u Narodnom muzeju Kraljevo, u oviru programa kojim se obeležava 70 godina postojanja i rada Narodnog muzeja Kraljevo otvorena izložba pod nazivom„Narodni muzej Kraljevo – uspešan primer sanacije posledica zemljotresa“ autora Olega Romanova.

Ova ustanova je, tog 3.novembra 2010 godine, doživela, preživela i ,zajedno sa čitavim gradom,podelila iskustvo razornog zemljotresa snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepeni po Merkalijevoj skali),koji je ,te noći,  u 1,56 h pogodio Kraljevo.

U tom kontekstu izložba ima za cilj da ukaže na posledice elementarne nepogode po rad muzejskih institucija ali i da afirmiše,kao primer dobre prakse, brzu i efikasnu sanaciju Narodnog muzeja u Kraljevu od posledica zemljotresa.

Tokom sanacije posledica zemljotresa iz 2010, pokazalo se  da je predhodna sanacija zgrade  muzeja u Kraljevu,u periodu od 1996 do 2002 godine,obavljena uz doslednu primenu propisa i građevinske regulative o zaštiti od elementarnih nepogoda. Na taj način ,kao i upotrebom kvalitetnih materijala izbegnute su teže posledice i veća oštećenja zgrade i muzejskih predmeta uopšte.

Sanacija zgrade muzeja u Kraljevu ,posle zemljotresa 2010 godine, je primer dobre prakse pre svega zbog pravovremenog i efikasnog reagovanja ondašnje uprave  i svih zaposlenih u muzeju ali i zbog koordiniranog timskog rada između zaposlenih u Ministarstvu kulture Republike Srbije koje je finansiralo sanaciju,Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo,grada Kraljeva, na čijem se čelu tada nalazio Ljubiša Simović ,inače muzejski savetnik i istoričar umetnosti po obrazovanju, kao i izvođača radova.

„Stanje u Narodnom muzeju Kraljevo pre, a pogotovo posle zemljotresa ,govori da se u ovoj ustanovi neprestano vodilo računa o bezbednosti kako objekta tako i pokretnih kulturnih dobara“ rekao je danas ,na otvaranju izložbe, sprovedenom uz sve mere epidemiološke zaštite malobrojnih posetilaca, autor izložbe Oleg Romanov,viši kustos u ovoj ustanovi.

„Kraljevo u srpskoj štampi 1904-1908“ je četvrta knjiga Slavoljuba Maržika,inženjera geologije iz Beograda ,potomka  dr Josifa Maržika koji je ,daleke 1876 godine,došao,kao lekar, na poziv odnašnje Vlade u Srbiji, da bita porodica ,od  1881 godine, trajno vezala svoju sudbinu za grad na Ibru ostavivši duboke i neizbrisiva tragove u njemu.

Otuda, za upućene,nema mesta čuđenju otkuda to da se jedan inženjer po formalnim kvalifikacijama, na ovaj način bavi  istorijom jednog grada , čulo se ,i zmeđu ostalog, na sinoćnjoj promociji ove knjige u Narodnom muzeju u Kraljevu.

Slavoljub Maržik je, pre ove, kako smo već rekli četvrte knjige, napisao 2006 godine, monografiju svoje porodice „Maržikovi“ u kojoj je, koristeći obilje raznovrsnih, originalnih dokumenata,opisao sudbinu  češke porodice koja jeizabrala Kraljevo za svoj dom.

Druga Slavoljubova knjiga „Dansk kraljevski voz“, promovisana 2016 godine u Kraljevu, je svojevrsni omaž njegovoj generaciji , kraljevčana, studenata u Beogradu, koji su dalekih pedesetih godine prošlog veka ,odlazili i ,ređe se, vraćali u Kraljevo ,tada jedninom vezom dnevnim,kružnim, vozom.

Potom je,kako to sinoć reče istoričar Ljubodrag  Braca Ristić potomak jedne ,takođe, znamenite kraljevačke porodice, Slavoljub  usmerio svoju neiscrpnu energiju i iskustvo geologa u traganju za dokumentima koji mogu biti korišćeni  za osvetljavanje važnih istorijskih činjenica vezanih za grad na Ibru koji je ,relativno često,menjao svoje ime.

Opredelio se Slavoljub  i neumorno tragao po arhivama brojnih naučnih i kulturnih ustanova i institucija da bi u , za sada objavljene dve knjige, „Karanovac- Kraljevo u srpskoj štampi 1868-1903“ i sinoć promovisanoj „Kraljevo u srpskoj štampi 1904-1908“ od zaborava sačuvao hiljade i hiljade dragocenih zapisa iz štampe  o svom rodnom gradu koji mu je, 2018 godine , dodelio Diplomu zaslužnog građanina.

I kao to sinoć reče Ljubodrag Ristić on je:„uradio ,i dalje radi jedan vredan, istoriografski, posao i za sobom ostavlja građu kakvu nema ni jedna druga ,srpska,varoš“.

Autor knjige sinoć nije bio prisutan ali ,čulo se, uveliko radi na još jednoj knizi koja će obuhavtiti pregled novinskih tekstova  o Kraljevu u srpskoj štampi  u periodu  od 1908 do 1914 godine.

Na sinoć održanoj promociji u Narodnom muzeju u Kraljevu o knjizi su pored Ljubodraga P. Ristića govorili i istoričari dr Bojana Miljković Katić i dr Radomir J. Popović a skupom koji je održan uz sve predviđene epidemiološke mere moderirala je Mirjana Savić,muzejski savetnik.

Večeras je, u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu otvorena izložba nazvana „Crtež kao izazov u susretu sa prostorom šume“ autora Željka Radovića.

Pred publikom će se,u naredne tri nedelje ,naći radovi mladog slikara iz Kraljeva, Željka Radovića koji je,nedavno, sa ovom temom magistrirao u klasi profesorke Jelene Šalinić Terzić na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

Željko Radović je jedan iz  niza mladih umetnika iz Kraljeva koji su svoje prve,ozbiljne,  dodire sa crtanjem i slikanjem imali u likovnom ateljeu „Linija“, u Kraljevu koga sa uspehom, već četrnaest godina,vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković. Kroz ovaj jedinstveni  atelje prošlo je ,za deceniju i po, više od dvestotine dečaka i devojčica od kojih su mnogi ,kasnije, nastavili sa usavršavanjem u srednjim i visokim umetničkim školama u zemlji i inostranstvu ostvarujući zapašene rezultate.

Zato je brojnoj publici koja je,pridžavajući se mera epidemiološke zaštite, ispunila Galeriju KC „Ribnica“ bila sasvim logična odluka mladog umetnika da njegovu,prvu samostalnu izložbu, otvori baš Slađana Miljković.

U svom emotivnom obraćanju prisutnim gostima na otvaranju izložbe Slađana je pohvalila svog,nekadašnjeg, učenika ukazavši na ogroman napredak koji je onostvario tokom ,svih godina školovanja rekavši i: „Željko je, u izloženim radovima, iskazao i pokazao spoj ljubavi prema zdravom prirodnom ambijentu kakva je šuma i vrhunske crtačke tehnike zahvaljujući kojoj je ,jedinstvenu, atmosferu šume iskazao brojnim,filiganski preciznim crtačkim  detaljma, ali je istovremeno pročistio kompoziciju u korist površine, forme i prostora uspevši da se pomeri od klasičnog pristupa ovadavanja  velikim formatima“.

Željko Radović  je rođen u Kraljevu gde je ,pre studija, završio Umetničku školu 2014 godine.Dobitnik je pohvale Fondacije Vladimir Veličković za crtež i prev nagrade za akvarel na „Street Art“ festivalu u Kraljevu 2017 godine.

Organizovanjem ove izložbe Ana Jerotijević, urednica kulturno umetničkih programa u Kulturnom centru „Ribnica“ na najbolji način nastavlja sa višegodišnjom, dobrom praksom ustanove,da ustupanjem svog izložbenog prostora mladim i nedovoljno afirmisanim stvaraocima,istima daje toliko potrebno ohrabrenje i podršku u njihovim prvim suočavanjima sa javnošću.

Možda je vreme da se,u Kulturnom centru „Ribnica“, razmišlja o  organizovanju  jedne,kolektivne, ,retrospektivne izložbe  pod ,eto predloga, nazivom „Prvi…“  gde bi se okupili i izlagali već afirmisani stvaraoci koji su svoje prve susrete sa javnošću imali baš zahvaljujući ovoj ustanovi.

Danas je,u Jošaničkoj Banji ,u sklopu Memorijalnog centra posvećenog Milunki Savić, podoficiru srpske vojske i najodlikovanijoj ženi u Prvom svetskom ratu,njoj u čast otvorena multimedijalna postavka „Memorijalna soba Milunke Savić“.

Stalnu postavku čiji je autor dr.Dušan Jovović,multimedijalni umetnika iz Beograda otvorila je Danijela Vanušić,pomoćnik Ministra kulture u sektoru za kulturno nasleđe zajedno sa Ignjatom Rakitićem predsednikom opštine Raška.

Svečanosti u Jošaničkoj Banj,pored predstavnika Vojske Srbije i drugih državnih organa i institucija ,prisustvovao je i  Nenad Nerić,državni sekretar u Ministarstvu za rad zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja.

Centra za kulturu Gradac iz Raške je ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i  Opštine Raška,  renovirao  zdanje u Jošanjičkoj Banji  posvećeno heroini iz ovog kraja i realizovao projekat multimedijalne interaktivne postavke  „Memorijalna soba Milunke Savić“.

Opština Raška biće,od 9.oktobra, bogatija za novi  kulturni sadržaj, multimedijalnu postavku „Memorijalna soba Milunke Savić“.

Ova savremena postavka čije će centralno mesto mesto,u prvom segmentu  izložbe, zauzimati interaktivni mozaik koji čine brojne Milunkine fotografije koje iza sebe kriju autentične filmove iz Velikog rata. Filmove će,putem tablet računara, pokretati specijalno kreirana aplikacija.

U drugom segmetu su dva, improvizovana, vojna rova – srpski i austrougarski kojima se teži da posetiocu budu dočarani uslovi u kojima je Milunka ratovala. Posetioci će ovde moći da vide vojnike, vojne uniforme, zastave, oružje…

 Treći deo postavke predtavlja izložba: predmeta iz perioda Prvog svetskog rata, fotografija, dokumenata i naslovnica francuskog dnevnog lista Le Petit Journal.

Multimedijalna postavka autora dr.Dušana Jovovića,multimedijalnog umetnika  iz Beograda  je smeštena u Memorijalnom  kompleksu Milunke Savić u Jošaničkoj Banji koji je trebalo najpre renovirati. Postojala je ideja da u delu navedenog objekta bude oformljena muzejska postavka Milunki u čast. Međutim, nedugo po izgradnji memorijala, objekat je zaboravljen i krenulo je njegovo postepeno propadanje  a prostor je postao ruina do te mere da se nije moglo ni govoriti o useljavanju izložbe.

Centar za kulturu Gradac iz Raške je ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i  Opštine Raška,  renovirao  zdanje i realizovao projekat multimedijalnuepostavke  „Memorijalna soba Milunke Savić“.

Projektom je rukovodio Dejan Koturanović ,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške, a autoru izložbe dr.Dušanu Jovoviću je ,kao koautor,asistirala Danijela Matović ,istoričarka umetnosti, organizatorka muzejskih aktivnosti u Centru za kulturu „Gradac“.

Svečano otvaranje je sutra ,9.oktobra,u 13 časova u Jošaničkoj Banji.

Sinoćnjim nastupom, Wonder Strings kvarteta  koji je ,pred ograničenim brojem posetilaca, nastupio ,u Kraljevu, u sastavu Mirjana Nešković, prva violina, Aleksandra Popović, druga violina, Ivana Uzelac, viola i Danijela Milutinović, violončelo, pojačan perkusionistom   Aleksandrom Radulovićem počeo je  10. džez festival „JazzIbar“.

Prve ,od dve planirane festivalske večeri, nastupio je i  autorski džez bend Dragan Ćalina Kvartet sastavljen od eminentnih džez muzičara  Dragana Ćalina, klavijaturiste, Luke Ignjatovića alt saksofona, Borisa Šainovića kontrabasiste i Peđe Milutinovića bubnjara.

Prošlo je nešto više od deset godina,od tog  1.jula 2011 godine, kada je ,u Svečanoj Sali grada Kraljeva,održan prvi festivalski koncert koga  je odsvirao trio u sastavu basista Mihajlo Miša Blam, utemeljivač i umetnički director JazzIbar-a ,sve smrti  juna 2014 godine, pijanista  Dule Jovanović i pevačica Beti Đorđević.

Kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti , našao na prekretnici  za  opstanak , Mišin  započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov pa je tako i on , sa pozicije umetničkog direktora,doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.

Zbog aktuelen epidemiološke situacije izostao je internacionalni karakter festivala a jubilarni karakter festivala nije iskorišćen,od strane grada Kraljeva i Kulturnog centra Ribnica kao operativnog organizatora festivala ni za  izdavnje nekog nosača zvuka sa ranijih festivala ili pak  monografije svih dosadašnjih festival.

X “JazzIbar” se nastavlja večeras koncertom „La Famiglia Jazz Quintet“-a ,koji polčinje u 20 časova,u dvorištu “Francuske kuće”,sedištu KC Ribnica . Radi se o grupi vrsnih solista, članova Big Benda RTS-a,koji su povodom jubilarnog,desetog festivala,podstakuti dolaskom u orkestar  talentovanog mladog saksofoniste Rastka Obradovića oformili ovaj kvintet. U njemu pored Obradovića nastupaju i Marko Đorđević truba, Ivan Aleksijević klavir, Milan Pavković bas i Miloš Grbatinić bubnjevi.

Čast da svojim  nastupom odjavi X “JazzIbar” pripala je niškom muzičkom sastavu EYOT, koga čine Dejan Ilijić, klavir, Miloš Vojvodić, bubanj, Marko Stojiljković ,bas i Slađan Milenović, gitara.

Obzirom da je ,zbog mera prevencije koje se primenjuju u nastaloj epidemiološkoj situaciji, broj posetilaca festival u dvorištu “Francuske kuće” ograničen organizovan je ,kao I sinoć, direktan prenos festivala na YouTube kanalu Kulturnog centra “Ribnica”.