O ovoj knjizi, ali i o dilemama i izazovima pred kojima se,kao individue i društvo, nalazimo u ovom „digitalnom dobu“ okupljenim bibiliotekarima i drugim,zainteresovanim,gostima govorila je Dragana Tipsarević, bibliotekar savetnik u penziji,koja je uradila redakturu knjige koju je sa slovenačkog prevela Lucija Vasiljević.
Dragana Tipsarević
Tipsarevićka je,u svom izlaganju, skrenuta je pažnja na Kovačeve polazne tačke u razmatranju teme čitanja knjiga u digitalno doba .
Poseban utisak ostavio je sam autor ,putem video obraćanja,u završnici programa podsećajuć prisutne a i sve druge da su svi uređaji koje je iznedrilo digitalno doba upotrebljivi samo ako znamo da mislimo vlastitom glavom,a knjiga nam u tome pomaže jer kod pažljivog čitaoca utiče na razvoj kritičkog mišljenja.
Miha Kovač
Zato je knjiga nenadmašna kao mediji u bilo kom vremenu, jer ne ostavlja prostora za dilemu čitanje ili gluposti kojima ,na žalost,obiluju medijski i drugi sadržaji „digitalnog doba“.
Knjigu je ,u našoj zemlji,objavio Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac” iz Raške,učinivši tako izdavački podvig,jer je prepoznao važnost teme koju otvara. I na ovaj način je ova ustanova potvrdila da ,svojim radom,višestruko prevazilazi lokalne okvire delovanja i smešta sebe na viisoko mesto među ustanovama kulture na nacionalnom nivou.
Objavljeno: 05.10.2023. | autor: KV Novosti -on line
U kraljevačkoj Narodnoj biblioteci “Stefan Prvovenčani” danas je dodeljeno novoustanovljeno prizanje za bibliotečku delatnost „Zlatno slovo Dejana Vukićevića”.
Ustanovljenje ovog značajnog priznanja koje nosi ime pokojnog doktora Dejana Vukićevića,jednog od vodećih bibliotekara u Srbiji, koga je smrt zatekla na poslovima rukovodioca Odeljenja posebnih fondova u Narodnoj biblioteci Srbije, inicirala je njegova porodica a institucionalno je podržala Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva.
Novoustanovljeno priznanje za bibliotekare“Zlatno slovo dr.Dejana Vukićevića“ (fotogarfije I.Spasojević)
Ovo je sasvim razumljivo ako se zna da je dr. Vukićević svoju karijeru bibliotekara započeo u kraljevačkoj biblioteci „Radoslav Vesnić“ (danas NB „Stefan Prvovenčani“) u Kraljevu, prošavši u njoj sve faze u razvoju jednog bibliotekara od inventarisanja, rada na pozajmnom i naučnom odeljenju, do složenih poslova kao što su alfabetska i stručna katalogizacija, stručni nadzor u okviru matičnih poslova i vođenje nabavne politike biblioteke.
Dr. Vukićević je bio jedan od vodećih bibliotekara u Srbiji,o čemu svedoče i prestižne nagrade iz oblasti bibliotekarstva, poput nagrade “Janko Šafarik”, kao i učešća na više naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. Autor je dvanaest stručnih monografskih publikacija, a osmislio je i postavio pet veoma zapaženih izložbi sa katalozima i propratnim tekstovima.
Sa dodele priznanja u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu
O nagradi „Zlatno slovo Dejana Vukićevića” danas je govorila magistar Gordana Đilas, bibliotekarka savetnica u Biblioteci Matice srpske, koja je i predsedavala žirijem za dodelu novoustanovljenog priznanja.Pored nje u žiriju su bile i Dragana Milunović, Emilija Dimovska, Nataša Antonijević i Katarina Jablanović.
Prvo “Zlatno slovo Dejana Vukićevića” dodeljeno je Oliveri Nedeljković, bibliotekarki savetnici Odeljenja za zavičajnu zbirku i legate u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” u Čačku.
Oliveri je nagrada dodeljena za postavku pod nazivom „Srpska poezija XX veka u fondovima Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis”, priređenu u okviru Muzeja poezije, projekta koji je realizovan u čačanskoj biblioteci povodom šezdesete godišnjice manifestacije „Disovo proleće”.
Nagradu koja se sastoji od zlatnika sa imenom Dejana Vukićevića i njegove knjige „Non imprimatur”, Oliveri Nedeljković uručila je Čarna Vukićević, kćerka Dejana Vukićevića.
Na početku današnje ceremonije dodele priznanja “Zlatno slovo Dejana Vukićevića”, upriličene u okviru VI Žičkog sabora bibliotekara, čija je tema „Nacionalne profesionalne i književne nagrade u bibliotekarstvu Srbije i izdavačka delatnost biblioteka”, prisutnim bibliotekarima obratili su se: Miloš Milišić, pomoćnik gradonačelnika Kraljeva ,za kulturne manifestacije, Jasminka Marković, direktorka kraljevačke biblioteke i Mladen Vesković, viši savetnik u Sektoru za savremeno umetničko stvaralaštvo u Ministarstvu kulture Republike Srbije
Objavljeno: 13.09.2023. | autor: KV Novosti -on line
Osma Smotra narodnog stvaralaštva,koju organizuje Kulturni centar Ribnica Kraljevo, biće održana u subotu, 16. septembra 2023. godine na platou ispred ove ustanove u Ribnici. U programu će učestvovati više od trideset pevačkih grupa iz svih krajeva Srbije, a nastupiće i čuvari tradicije iz Republike Srpske.
Smotra narodnog stvaralaštva je,prvi put organizovana, kada je pevačka grupa „Ribnica“ obeležavala 45 godina postojanja i uspešnog rada. To je bio i osnovni motiv da Kulturni centar Ribnica organizuje jedan ovakav festival.
Ivan Kostić rukovodilac Pevačke grupe Ribnica sa priznanjima koje je grupa osvojila do sada
Smotra narodnog stvaralaštva ima za cilj da sačuva nematerijalnu, ali i materijalnu kulturnu baštinu i zaostavštinu, da promoviše prave vrednosti ali i da afirmiše prostor u Ribnici.
Defile učesnika, od Kulturnog centra do Crkve Svetog Vasilija Ostroškog na Beranovcu, je u 14 časova, a nastupi pevačkih grupa počinju u 16 časova i 30 minuta. U slučaju lošeg vremena, program će se održati u sportskoj sali Kulturnog centra.
Ženska pevačka grupa KC Ribnica
Na ovogodišnjoj smotri učestvovaće ,u svojstvu domaćina, i pevačka grupa Ribnica koja postoji i radi skoro šest decenija osvojivši ,za to vreme, brojna značajna priznanja na smotrama narodnog stvaralaštva širom Srbije i nekadašnje Jugoslavije.
Smotre poput ove u Kraljevu doprinose doprinosi negovanju i očuvanju izvornog narodnog stvaralaštva Srba i srpskog kulturnog nasleđa kroz prezentaciju narodnih igara, pesama i instrumentalnog stvaralaštva.
One su i prilika za neposrednu razmenu isksustava učesnika,kroz međusobne kontakte, što srpskoj tradiciji daje adekvatno mesto u kulturnoj baštini Srbije.
Objavljeno: 21.08.2023. | autor: KV Novosti -on line
Izradom murala na više lokacija u Kraljevu ,danas je počeo Strit art festival koji će trajati do subote 26.avgusta. Fasade će ukrašavati Vuk Đurić Endo, Maja Stojanović Zmaja, Aleksandar Glibetić Pibo i Katarina Stevanović Kaća. Učenici Umetničke škole sa profesorkom Alisom Matović oslikavaće brod na dečjem igralištu pored Ibra.Po tradiciji ,godinama unazad, festivalom pod nazivom „Street art“ Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva zaokružuje svoj letnji ciklus aktivnosti.
Sa prvog Street art festivala
„Street art“ festival je koncipiran kao mesto okupljanja mladih stvaralaca koji svoja dela stvaraju na javnim mestima i na javnim površinama. Ovaj vid stvarlačkog izražavanja biva, zadnjih godina, širom sveta sve više podržavan od lokalnih vlasti kako bi se kreativnost mladih stvaralaca usmerila ka osmišljenom ,planskom i estetski oblikovanom oslikavanju onih delova javnih površina koje ,obično, svojim izgledom ruže taj prostor.
Ovaj vid stvaralaštva već trinaest godina uživa podršku lokalnih vlasti , kada je na inicijativu Dimitrija Jovanovića, tadašnjeg direktora Kulturnog centra „Ribnica“ počelo plansko i organizovano oslikavanje velikih zapuštenih fasada zgrada u Kraljevu , u čemu su učestvovali i ,tadašnji, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu predvođeni docentom Miroslavom Lazovićem. Tako je Kraljevo,tokom godina, postalo svojevrsna galerija na otvorenom sa više od stotinu oslikanih murala na zgradama i drugim javnim površinama
PROGRAM XIII STREETART FESTIVALA
U četvrtak, 24. avgusta u 19 časova, u dvorištu Francuske kuće biće otvorena izložba fotografija „To je bilo neko lepše i srećnije vreme” Dragana Teodorovića Zeka. Istovremeno će biti predstavljena i fotomonografija za koju su tekstove napisali Petar Peca Popović, naš poznati rok kritičar i Borisav Bora Đorđević, pevač i frontmen „Riblje čorbe“.
U muzičkom programu učestvuju Dragan Urošević Uroš i Darko Spasić, gitarski duo grupe Epilog. Na repertoaru su neki od najvećih rok hitova strane i domaće muzike.
Narednog dana, 25. avgusta, na istom mestu u 18 časova je koncert pod nazivom „Klasika za najmlađe”. Repertoar interaktivnog koncerta za bebe i decu čine kompozicije klasične muzike, pažljivo birane i prilagođene uzrastu, ali i dečje pesmice uz koje deca i roditelji mogu da igraju.
Numere izvode Milijana Zolotić Simić, diplomirana violinistkinja i autorka programa, i pijanista Boris Škapik, koji će decu upoznati sa svojim istrumentom i animirati ih da sami proizvedu ton.
Program namenjen najmlađim sugrađanima nastavlja se od 19 časova i 30 minuta na Trgu srpskih ratnika. U klovnovsko-žonglerskoj predstavi Kinetrop teatra učestvuju Goksi, Horhe i klovnica Kokica.
Nakon programa za decu, od 21 čas na trgu je koncert pop-rok grupe Neverne bebe, regionalne koncertne atrakcije, koja ove godine obeležava trideset godina postojanja i rada. Posetioci će imati priliku da čuju nove pesme, sa osmog studijskog albuma „Hodaj”, objavljenog krajem prošle godine u izdanju PGP RTS-a.
Festival se završava u subotu, 26. avgusta koncertima dva benda na Trgu srpskih ratnika. Koncert benda Elemental počinje u 20 časova,
a zatim u 22 časa nastupa Mile Kekin i bend u okviru regionalne promotivne turneje povodom Kekinovog drugog solo albuma „Nježno đonom”. Svi programi Strit art festivala su besplatni za publiku.
Objavljeno: 15.08.2023. | autor: KV Novosti -on line
Ovaranjem izložbe , „Jovan Dučić, svom milom Trebinju – Tragom jedne vizije“ u Narodnom muzeju Kraljevo, upriličenom u tri celine unutar izložbe , sutra uveče će otpočeti ovogodišnji , XXXII Žički duhovni sabor „Preobraženje 2023“.
Ova kulturna manifestacija je , za četvrt veka svoga postojanja, postala prepoznatljivi beleg Kraljeva na kulturnoj mapi Srbije jer , uporno i dosledno, afirmiše i populariše poeziju kao vid književnog stvaralaštva.
Program XXXIII Žičkog duhovnog sabora Preobraženje
Narodni muzej Kraljevo ove godine organizuje i međunarodni naučni skup pod nazivom „Publicistika u razvoju društva i države III: Javna reč i javna osuda“ koji će trajati 17. i 18. avgusta. Takođe, 17. avgusta u 20 sati, u Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo biće predstavljen Zbornik radova „Publicistika u razvoju društva i države : Od novinskog izveštaja do objektivne istorije. Karanovac/Kraljevo u srpskim novinama 1835-1918“ uz promociju kompletne edicije koja obuhvata pored zbornika i četiri knjigeSlavoljuba Maržika. Kruna dešavanja je dodela „Žičke hrisovulje“ pesniku laureatu na 19. avgusta u trpezariji Manastira Žiča. Dobitnik „Žičke hrisovulje“ za 2023. godinu je pesnik Ljubivoje Ršumović koji je ,kako se to kaže u obrazloženju žirija, nagrađen za poeziju sa kojom su uzrastali mnogi naraštaji našeg detinjeg naroda
Objavljeno: 06.07.2023. | autor: KV Novosti -on line
Samo šest dan posle Beograda Kraljevo će,zahvaljujući Kulturnom centru Ribnica, imati zadovoljsto i čast da,u nedelju 9.jula 2023.godine, bude domaćin, srpsko-fancuskom violinist Nemanji Raduloviću, koga prati njegov kamerni ansambl „Double Sens“.
Predviđeno je da se koncert održi na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu sa početkom u 21 čas, a znajući da se radi o zaista retkom muzičkom spektaklu organizator je predvideo da se, u slučaju lošeg vremena, koncert održi u Novoj hali sportova u Ribnici, Ulica Dušana Popovića 41 gde će ulaz,kao i na trgu, biti besplatan.
Nemanja Radulović-Photographer Sever Zolak
Nastup Nemanje Radulovića je deo velike turneje na kojoj ovaj umetnik,jedinstvene energije i uzbudljve virtuoznoasti, promoviše album “Roots” (Koreni) objavljen na jesen 2022. godine za američku diskografsku kuću “Warner Classics”.
On je te,2022.godine ,koncerom u Kolarčevoj zadužbini, promovisao svoj album za koji je,kako je sam izjavio,inspiraciju dobio slušajući muziku narod iz mnogih zemalja u vreme korone.
Album Koreni predstavlja iskorak iz klasične u polje world music. Broji ukupno sedamnaest kompozicija, odnosno stilizacija tradicionalnih pesama više različitih naroda, od poznatijih dela u našoj sredini, preko melodija evropskih zemalja, do onih udaljenijih iz Kine, Indije i Japana.
Blok kojim se predstavlja muzičko stvaralaštvo Srbije nazvan je „Posveta Šišiću” predstavlja svojevrsni omaža ovom virtuozu na vilolini, dugogodišnjem solisti Narodnog orkestra Radio Beograda i mnogih drugih orkestara,koji je preminuo 2007.godine.
Pokojni Aleksandar Šišić,prepoznatljv po balansiranju između akademske preciznosti i improvizacija svojstvenih samoukom geniju, komponovao je mnoge pesma a malo je poznato da je on autor čuvenog hita „Svud me diraj, a u srce nemoj“ koga je ,kao trajni snimak za radio Beograd,početkom sedamdesetih godinaprošlog veka, snimio naš kraljevčanin Raša Pavlović.
Objavljeno: 27.06.2023. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevu sutra, 28.juna 2023. godine u 21. čas,.nastupom benda Dusha Connection iz Austrije, u dvorištu “Francuske kuće” počinje XIII internacionalni džez festival „DžezIbar”, koji će trajati do 30.juna 2023.godine.
Ovu značajnu manifestciju pokrenuo je,i svih ovih godina uspešno organizuje, Kulturni centar „Ribnica“.
Sa I JazzIbar -a održanog 01.07. 2011.g
Počelo je 1.jula 201. godine kada je KC „Ribnica“ u u saradnji sa pokojnim Mihajlom Mišom Blamom, pokrenula festival sa željom da ljubiteljima džeza iz Kraljeva i okoline omogući muzički događaj vrhunskog kvaliteta.Džez je, u Kraljevu,inače, prisutan još od prvih decenija prošlog veka , ima svoju publiku a ne mali broj muzičara iz ovog grada je , svirajući džez, stvorio zavidnu domaću i internacionalnu karijeru. Ovu vrstu muzike neguje i srednja muzička škola „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva.
Taj prvi DžezIbar svečano je otvorio tadašnji ministar kulture Predrag Marković rekavši da je Ministarstvo, na čijem je on čelu, prepoznalo kvalitet koji je došao iz Kraljeva i da je sa zadovoljstvom prihvatilo da pomogne održavanju ovog festivala.Ukoliko želite da se toga detaljnije prisetite to možete pročitati OVDE
Prve večeri ovogodišnjeg, XIII internacionalnog džez festivala „Džezibar“, posle trija iz Austrije koga čine Esad Halilović (bubnjevi, kompozicija i aranžmani), Urs Hager (klavir) i Clemens Rofner (kontrabas) nastupiće Dušan Petrović bend a posetioci će moći da čuju kompozicije sa albuma From April to December, koji je objavljen prošle godine.
Akteri ovogodišnjeg,XIII DžezIbar-a
Drugog festivalskog dana, u četvrtak 29.juna, u 21.čas, u dvorištu Francuske kuće, nastupiće Duško Šobat grupa iz BiH da bi potom u 22 časan nastupila Funktastic Coalition Group koja izvodi autorske kompozicije u originalnim aranžmanima.
Trećeg festivalskog dana u petak 30.juna festivalski program se seli na Trg srpskih ratnika gde će, na velikoj pozornici , u 20 časova nastupiti Srđan Ivanović Blazin’ quartet iz Francuske.
Jovan Maljokovic
Čast da zatvori ovogodišnji, XIII internacionalni džez festival „Džezibar” pripala je „Balkan salsa bend-u“ pod upravom čuvenog srpskog džez saksofoniste, kompozitora i aranžera Jovana Maljokovića. Program benda koga kraljevačka publika dobro zna i ceni sastoji se, mahom, od muzike koja je fini spoj džeza i tradicionalne muzike.
I za kraj ono najvažnije, program je besplatan za posetioce koncerata sve tri festivalske večeri.
Objavljeno: 30.05.2023. | autor: KV Novosti -on line
U velikoj čitaonici Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” Kraljevo,ispunjenoj do poslednjeg mesta,sinoć je održana Svečana akademija pod nazivom „Od društva koje čita do čitalačkih elita”. Akademija je organizovana povodom obeležavanja 155 godina od osnivanja Čitaonice karanovačke.
U okviru programa akademije o kraljevačkoj biblioteci i njenom doprinosu kulturi Srbije govorile su Jasna Marković, direktorka Narodnodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” Kraljevo, dr.Dragana Milunović zamenica upravnika Narodne biblioteke Srbije i dr.Branka Dragosavac upravnica Biblioteke Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dobitnica nagrade „Stojan Novaković“ za objavljeno delo iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti.
Sve je počelo još daleke 1868 godine kada je otvorena prva čitaonica u Karanovcu. Karanovac je tada imao oko 1.900 stanovnika, od kojih je jedva četvrtina bila pismena. Varoš ,tada,tek polako postaje trgovački značajna za ovaj deo Srbije, ali je još daleko od kulturnog centra. Nije zabeležno ni ko su bili osnivači, ni gde se nalazila a do podatka o njenom postojanju došlo se posredno, 1868. godina se navodi u izveštaju upravnika Čitaonice iz 1873 godine.
Prva pisana dokumenta o Čitaonici karanovačkoj
Čitaonica je bila značajna za tadašnji društveni život varoši. Postoji pozivnica iz februara1875. iz koje se vidi da Čitaonica organizuje Besedu izvesnog „gospodina Luke Petrovića“, sa recitacijama i igrankom u jednoj gostionici. Čitaonica se razvijala i do Prvog svetskog rata imala već više od 3.000 knjiga. Između dva svetska rata u Kraljevu nije postojala jedna gradska biblioteka, već više knjižnica pri školama, Jugoslovensko-francuskom klubu i u Žiči. Savremeno bibliotekarstvo u Kraljevu počinje 1945. godine osnivanjem Narodne biblioteke, koja je od tada više puta menjala ime, a od 2001. nosi ime Stefana Prvovenčanog.
Biblioteka „Stefan Prvovenčani“, danas ima oko 250 hiljada knjiga i časopisa, više od 10 hiljada članova. Organizuje oko 300 programa godišnje a van granica grada u kome snažno utiče na kreiranje kulturnog života i javnih kulturnih politika je poznata po svojoj bogatoj izdavačkoj delatnosti i po značajnim piscima koji su njeni današnji uposlenici.
Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je jedan od najvećih i najboljih izdavača poezije u Srbiji. Knjige objavljene u ediciji „Povelja“ dobile su sva značajna priznanja za poeziju koja se dodeljuju u Srbiji.
Ova ustanova je,od 1993 godine, zajedno sa Narodnim muzejom iz Kraljeva i Književnim klubom Kraljevo suorgnizator Žičkog duhovnog sabora Preobraženje , značajne kulturno-naučne manifestacije, pokrenute 1992 godine.
Ovogodišnji jubilej značajan kako za istoriju kraljevačke biblioteke, tako i za celokupnu istoriju Kraljeva obeležen je prigodnim svečanim programom u kome su učestvovali operska pevačica Jana Križak, uz klavirsku pratnju Petra Ilića i mladi glumci Kraljevačkog pozorišta Aleksa Živković, Luka Radović i Katarina Rudnjanin. Oni su izveli skeč za koji je tekst napisao Dejan Aleksić a režirao ga je Miodrag Dinulović.
Objavljeno: 28.04.2023. | autor: KV Novosti -on line
Sinoć je, u prepunoj Sali Narodnog muzeja u Kraljevu ,premijerno prikazan dokumentarni film o Slobodanu Stojanoviću Kepi ,bubnjaru i jednom od osnivača kultne rok grupe “Smak” čijih se pet decenija od osnivanja obeležava, ove godine ,nizom manifestacija.
Ovaj, treći po redu dokumentarac iz serijala “Kraljevčani”, nastao u zajedničkoj produkciji Narodnog muzeja Kraljevo i časopisa „Sidža“ prikazan je sinoć, u okviru izložbe „Smak 50“ koja predstavlja retrospektivnu postavku arhivske građe rok grupe „Smak“ a koja je,u Kraljevu, otvorena do 10.maja.
Slobodan Stojanović-Kepo
Autorka izložbe je Ksenije Đerković, arhivista Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu i ćerke Slobodana Stojanovića Kepe, bubnjara ovog kultnog benda.
Promociji dokumentarnog filma sinoć je prisustvovao i njegov glavni junak Kepa koji je, inspirisan prisustvom velikog broja svoji prijatelja ,strpljivo odgovarao na brojna pitanja iz publike o neraskidivoj vezi “Smak”-a i Kraljeva. A za tu vezu benda koji je svojom muzikom obeležio jednu epohu rok muzike na ovim prostorima i grada na Ibru ,pored Kepa i Čačanina Radomira Mihajlovića Točka,frontmena grupe “Smak” zaslužni su na svoj način i legendarni Milorad Petrović-Kimi i Lazar Ristovski.
Danko Gučanin,direktor Narodnog muzeja u Kraljevu
Ova dva pokojna muzička velikana bili su ,u različitim fazama ,članovi grupe “Smak” a uz to Slobodana Stojanovića Kepu vezuje i prijateljstvo i druženje sa Kimijem koje je trajalo sve do njegove smrti 2019.godine.
Pominjući brojne kraljevačke muzičare sa kojima se družio i sarađivao Kepo je, i u dokumentarcu,a i u razgovoru sa publikom , govorio o pokojnom Zoranu Milojčeviću- Čombeu koji mu je ,na početku bavljenja muzikom,davao korisne sugestije I nesebičnu podršku.
Dragan Blagojević -Džaro
Publiku okupljenu na sinoćnoj promociji pored Danka Gučanina direktora Narodnog muzeja u Kraljevu pozdravio je i novinar i producent Dragan Blagojević – Džaro jedan od osnivača I urednika časopisa “Sidža” podsetivši sve da je Kraljevo grad prebogat vrhunskim muzičarim koji su stekli zavidnu nacionalnu a neki od njih i međunarodnu afirmaciju, te da je više nego legitimna inicijativa da Narodni muzej Kraljeva, u saradnji sa časopisom “Sidža”, Zavičajnim društvom Kraljevo i drugim zainteresovanim akterima definiše koncept buduće “Kuće muzike Kraljeva” koja bi trebalo da bude svojevrsni muzej muzičkog stvaralaštva i podsetnik na brojne muzičke velikane poreklom iz Kraljeva i okoline.
Džaro,Kepo i Joca Ajova
Na kraju sinoćnje projekcije i pratećeg programa u Narodnom muzeju u Kraljevu Dragan Blagojević- Džaro i Jovan Antonić su Slobodanu Stojanoviću Kepi uručili kartu za predstojeći koncert Dada Topića u Kraljevu koga časopis “Sidža” organizuje 17.maja u diskoteci “Passage”,što je on sa zadovoljstvom prihvatio jer su ,svojevremeno, “Smak” i Dadova grupa “Tajm” svirali zajedno na nekim koncertima.
Objavljeno: 06.03.2023. | autor: KV Novosti -on line
U petak, trećeg marta, pred brojnim Kraljevčanima, predstavnicima Grada, crkve, ljubiteljima pisane reči, saradnicima i prijateljima, upriličeno je predstavljanje dve nove knjige kraljevačkih autora – „Soljenje reči” Miloša Milišića i „Šta ću sutra” Miroljuba Dugalića.
Miloš Milišić (1958–) rođen je i živi u Kraljevu. Objavio je knjige pesama: „Vosak, pomorandže”, „Juda u Srbiji”, „Crni petak”, „Ognjena reka Mihaila Astrape”, „Ukradena vatra”, „Nasledna bolest”, „Spokoj kraja”, „Zajmljeni dani“, kao i zbirke za decu: „Raspored udvaranja” i „Kraj pruge kuća od duge”. Priredio je knjige „Anđeo sa Grdičke kose”, „Mesto pečata” (sa Dejanom Aleksićem i Živoradom Nedeljkovićem) i monografiju „Naše mesto”. Dobitnik je najviših gradskih priznanja iz oblasti kulture. Jedan je od osnivača kraljevačkog Književnog kluba i Žičkog duhovnog sabor Preobraženje.
„Soljenje reči” je zbirka pesama za odrasle objavljena koncem 2022. godine sa izdavačkim znakom kraljevačke biblioteke kao 168. knjiga u okviru edicije Povelja biblioteke Poezija, danas. Govoreći o knjizi, Dejan Aleksić, urednik izdanja, istakao je: „Dva su komplementarna tematska polja u pesničkom svetu Miloša Milišića. Jedno se zasniva na jasnoj svesti o značaju nasleđa i dubokih slojeva kulturnog pamćenja, na pogled okrenut ka prošlom koje, kako bi Matić rekao, dugo traje, a drugo počiva na ličnoj, ispovednoj lirici koja nenametnjivo progovara o zebnji pojedinca nad neretko uznemirujućim stvarnosnim prilikama. Posebno valja istaći da se ova dva plana/polja povremeno dodiruju i prepliću, što rezultira u nekim od Milišićevih najboljih pesama.”
Miroljub Dugalić (1955–) rođen je u Bresniku kod Kraljeva, živi i radi u Kraljevu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i novinarsku karijeru započeo u listu Fabrike vagona „Naša fabrika”. Nastavio je u „Ibarskim novostima“ i u dnevnom listu „Politika“, čiji je dopisnik iz Kraljeva. Sarađuje i sa više drugih dnevnih listova i nedeljnika. Dobitnik je brojnih priznanja.
„Šta ću sutra” je knjiga u kojoj su sabrani novinski zapisi o Kraljevu, ljudima i događajima, objavljeni u „Politici” u protekle tri decenije. Objavljena je 2022. godine kao 25. knjiga biblioteke Slovar u okviru izdavačke produkcije Književnog kluba Kraljevo.
Pokušavši da odgovori na izazovno pitanje „Za koga pišu novinari?”, Zoran Nikolić, novinar iz Kraljeva, imajući u vidu Dugalićevo stvaralaštvo zaključio je: „Ali jedno znam – Miroljub Mišo Dugalić se, gotovo četiri decenije, trudio da piše najviše za onog, kako to neki vole da kažu, običnog čoveka i o takvom čoveku, o čemu, na svoj način, svedoči svaka od ovih njegovih trideset pet ukoričenih priča. Pišući o takvim ljudima, Mišo je tu, u profesionalnom smislu, najbliži idealima istine i pravde. Zato je on dobar i cenjen novinar kome se i danas ti obični mali ljudi obraćaju verujući u moć i uticaj njegovog zapisa. A dok je te vere običnog, malog čoveka u moć i uticaj novinara, biće i novinarstva.”
Glumica Biljana Konstantinović kazivala je pesme iz zbirke „Soljenje reči”, nekoliko priča iz knjige „Šta ću sutra?” čitali su Marina Dugalić i Milomir Nedeljković, dok je umetnički doživljaj upotpunjen muzičkim numerama uz gitaru u izvođenju Željka Damjanovića.
