Objavljeno: 20.03.2024. | autor: KV Novosti -on line
Kafe „Alexandaru“ u Kraljevu bio je večeras stecište ljubitelja roka, džez roka i bluza iz Kraljeva i susednih gradova ,muzike koju su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog ,XX veka manje ili više uspešno,interpertirali brojni bendovi širom Srbije,a među njima i nekolicina njih iz Kraljeva.
Deo večerašnje atmosfere iz kafe Alexandar u Kraljevu
Povod njihovog okupljanja bio je obeležavanje godišnjice smrti Marjana Capudera –Capa ,majstora bas gitare čije je muziciranje oplemenilo i obeležilo svirke nekolicine bendova u kojima je nastupao tokom svoje muzičke karijere(Oaza,Goodwill,Gama zrak…) koja je potrajala bezmalo pola veka.
Njegovi prijatelji,kolege i drugari Štavljo, Mikac, Tošo, Munde, Nešo, Trepko, Ranitke, Tomke i Sole, od koji je većina njih sa Capom svirala u najdugovečnijem kraljevačkom bendu „Gama zrak“ koji je osnovan 1981.godine su, u znak sećanja na Capa snimili pesmu „Druže moj“ čiji video spot je večeras premijeno prikazan u kafeu „Alexandar“ u prisutvu članova porodice pokojnog Marjana Capudera.
Pre nego je Milan Đokić-Mikac uruči sliku pokojnog Capa njegovoj supruzi Slavici prisutnima se obratio profesor Žarko Milojčević, koji ih je , biranim rečima ,podsetio na neke ljudske osobine Marjana Capudera.
Na kraju oficijelnog dela večerašnjeg omaža Capu, neponovljvom mastoru bas gitare premijerno je prikazan video spot sa numerom „Druže moj“
Muziku za numeru su napisali Milan Đokić-Mikac,Nenad Gvozdenović-Trepko i Dragan Todorović-Tošo,dok je Dragan Denčić-Sole autor teksta.
Spot je urađen u produkciji Sđana Lužnjajića( Slonče_photogrphy)
Objavljeno: 20.03.2024. | autor: KV Novosti -on line
Povodom 21. marta, Svetskog dana poezije, Kulturni centar Ribnica iz Kraljeva organizuje dva događaja.
Najpre će u četvrtak 21.marta.2024.godine ,u prepodnevnim časovima u biblioteci ove ustanove biti organizaovan javni čas pod nazivom “Kad muzika stihovima udahne novi život!” na kome će učenici osnovne škole “Vuk Karadžić” iz Ribnice, uz pomoć svoje nastavnice muzičke kulture Marije Čubrić potražiti odgovor na pitanje: koliko bi napisanih pesama ostalo poznato samo najužem krugu ljubitelja poezije da im muzička obrada, kompozicija, aranžman, ili sama interpretacija, nisu udahnuli novi život, obezbeđujući da lepi stihovi dopru do najšire publike?
Potom će,istog dana u 18.časova , galeriji Kulturnog centra u Ribnici, biti održan programpod nazivom „Glasovi iz Ribnice” u kojem će učešće uzeti brojne pesnikinje i pesnici iz Kraljeva.
Ovaj dan se u svetu obeležava od 1999.godine kada je UNESCO doneo odluku da se proglasi Svetski dan poezije I na ta način podrži promocija citanja, pisanja, objavljivanja i učenja poezije u čitavom svetu,kako bi se podstakli nacionalni, regionalni i internacionalni poetski pokreti u svetu.
Učesnici INICIJATIVE-Godišnje izložbe radova učenika Umetničke škole u Kraljevu učlanili se danas u biblioteku KC Ribnica
Kraljevo se ima čime podičiti kad je reč o izdvaštvu koje neguje poeziju jer u njemu već 53.godine izlazi časopis “Povelja” koga izdaje kraljevačka biblioteka “Stefan Prvovenčani”,koji je ,za više od pola veka postojanja objavio malte ne sve relevantno u domaćem ,regionalnom međunarodnom poetskom stvaralačkom opusu.
Redakcija ovog časopisa je iznedrila brojna pesnička imena čiji su stihovi trajno zapisani u mnogim domaćim i međunarodnim pesničkim antologijama..
Objavljeno: 18.03.2024. | autor: KV Novosti -on line
Redovna, godišnja, izložba radova učenika Umetničke škole u Kraljevu, biće otvorena u sredu, 20. marta 2024. godine u 12 časova, u u galeriji Kulturnog centra u Ribnici, pod nazivom Inicijative.
Ovogodišnja izložba radova učenika svih razreda ove obrazovne ustanove je samo jedna u nizu manifestacija kojom Umetnička škola u Kraljevu obeležava svoj jubilej -20.godina rada.
Tako je već,13. februara ove godine, bivša učenica iz prve generacije Umetničke škole, diplomirani primenjeni umetnik i restaurator Marija Topalović u Narodnom muzeju u Kraljevu održala radionicuna temu freskopisa, tradicionalne tehnike zidnog slikarstva zahvaljujući kojoj naša kulturna baština prevazilazi svetske granice,
Obeležavanje jubileja se nastavlja u aprilu kada će 26.aprila 2024.godine u Narodnom muzeju u Kraljevu biti otvorena izložba radova bivših učenika ove škole.
Među njima,danas,su brojni stvaraoci već afirmisani u umetničkim krugovima u zemlji i inostranstvu,a brojka od 99. prispelih radova je svojevrsno svedočanstvo o njihovoj vezi sa obrazovnom ustanovom u kojoj su,u jednom periodu svog života i rada,sticali i unapređivali svoja znanja i veštine na nekom od postojeća tri smera u okviru ove škole
Sa otvaranja Godišnje izložbe učenika Umetničke škole u Kraljevu 2022.godine
Umetnička škola u Kraljevu je osnovana 2004.godine i obrazuje učenike u oblasti Kultura, umetnost i javno informisanje, kroz 3 obrazovna profila: Likovni tehničar, tehničar dizajna grafike i tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda. Profili su odabrani s obzirom na zahteve tržišta i interesovanje učenika. Školovanje na svim profilima traje četiri godine. Prohodnost za učenike ove škole postoji ka svim fakultetima.
Objavljeno: 15.02.2024. | autor: KV Novosti -on line
Tokom proteklih nekoliko godina u kraljevačkoj biblioteci ustanovljen je običaj prigodnog obeležavanja Dana državnosti Srbije priređivanjem tematskog predavanja kojim se sa različitih aspekata sagledava višestruki značaj Sretenja u formiranju našeg nacionalnog identiteta.
Prethodna predavanja osvetlila su značaj ovog datuma u kontekstu srpske pravoslavne duhovnosti, s obzirom na činjenicu da Srpska pravoslavna crkva obeležava Sretenje Gospodnje kao dan kada je Bogorodica prvi put uvela novorođenog Hrista u hram da ga posveti Bogu.
Sa predavanja u kraljevačkoj biblioteci o značaju Sretenjskog ustava
Prošle godine bilo je reči o važnosti Sretenja sa stanovišta istoriografije, shodno tome što je na taj dan 1804. godine, kao odgovor na seču knezova, u Oršacu podignut Prvi srpski ustanak. Ovoga puta u središtu razmatranja bio je Sretenjski ustav i njegov značaj u srpskoj pravnoj istoriji o čemu je podrobno i u širokom istorijsko-pravnom kontekstu govorio dr Aleksandar Đorđević, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
dr Aleksandar Đorđević, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu
Kako je istakao dr Đorđević, Sretenjski ustav ima povlašćeno mesto u istoriji srpske pravne nauke zbog činjenice da je reč o prvom ustavu kojim je i uspostavljena srpska država 1835. godine. Uprkos činjenici da je na snazi bio samo 55 dana, predstavlja vanredno značajan pravni dokument jer je u mnogo čemu bio ispred vremenu u kojem je donesen.
Njime je predviđena podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, što je osnova demokratskog uređenja društva. U njemu su proklamovana prava i slobode građana, neprikosnovenost ličnosti, sloboda kretanja i nastanjivanja, kao i ravnopravnost građana bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Jedna od njegovih ključnih odredaba predviđala je ukidanje ropstva i feudalnih odnosa i označila je nedvosmisleno opredeljenje ka građenju novog, modernog, demokratski ustrojenog društva.
Objavljeno: 01.02.2024. | autor: KV Novosti -on line
Pomen povodom smrti Gorana Petrovića, književnika , redovnog član Srpske akademije nauka i umetnosti i nekadašnjeg uposlenika u ovoj ustanovi u periodu 1996. do 2009.godine,održan danas u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, jedan je od onih događaja koji će, izvesno je, biti svojevrsni međaš između različitih epoha u istoriji kulture grada na Ibru.
Sa pomena Goranu Petroviću u bibiloteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu
Iznenadna, prerana smrt vrhunskog stvaraoca, velikana književne reči i neponovljivog promotera Kraljeva i iskrene ljubavi prema zavičaju,ujedinila je u bolu kako ljude sa kojima je Goran u svom gradu, delio vreme svog odrastanja, vreme prvih stvaralačkih dilema i napora,vreme drugovanja po omiljenim im mestima u Kraljevu,tako i one koji su ga znali samo iz viđenja i slučajnih susreta na ulicama, a koji su danas ispunili čitaonicu ove ustanove.
O tim prošlim vremenima i trenucima ispunjenim druženjem i saradnjom sa Goranom danas su,na pomenu,nadahnuto biranim rečima kako i dolikuje povodu govorili Dragana Tipsarević,dugogodišnja direktorka kraljevačke biblioteke ali i porodična prijateljica sa Goranom ,njegovi prijatelji,kolege sa posla i iz redakcije časopisa „Povelja“ ,njegova braća po peru Dejan Aleksić i Miloš Milišić kao i Milomir Mile Nedeljković ,glumac i nekadašnji upravnik Kraljevačkog pozorišta koji je ,bez obzira na razliku u godinama,drugovao sa Goranom ali i sarađivao u mnogim projektima koje su dve ustanove kulture,biblioteka i pozorište,zajednički realizovali što u Kraljevu što širom Srbije.
Danas izgovorene reči na pomenu Goranu Petroviću zaslužuju da budu prenete integralno, a ne nikako u izvodima citiranim u medijskim sadržajima , pa stoga i predlažemo biblioteci „Stefan Prvovenčani“ kao organizatoru događaja da ih učini dostupnim javnosti, bilo kao integalne tekstove na svom sajtu bilo kao video snimke koje bi zainteresovani mogli pročitati ili pogledati.
Snimak poslednjeg susreta Goran Petrovića i njegovih kraljevčana u njihovoj bibloteci
Posebno se ova naša sugestija odnosi na javno publikovanje video zapisa Goranovog razgovora na njegovoj zadnjoj promociji u kraljevačkoj biblioteci, tokom koga je on,iniciran pitanjima Dejana Aleksića, osetio potrebu da,kako kaže na snimku kojim je otpočeo današnji pomen ,dopuni svoju biografiju.To je tada i učinio nadahnutom pričom o gospođi Zagi Nektarijević,profesorki književnosti i njegovoj prvoj komšinici u Omladinskoj ulici u kojoj je odrastao,koja ga je uvela svet slova i reči, naučivši ga da piše i čita još pre polaska u školu.
Na današnjem pomenu od Gorana Petrovića se ,u ime grada oprostio i dr.Predrag Terzić,gradonačelnik Kraljeva.
Objavljeno: 15.12.2023. | autor: KV Novosti -on line
“Marljivo istraživanje arhivalije i foto dokumentarnog materijala u fondovima i zbirkama relevantnih arhivskih, muzejskih i bibliotečkih ustanova u Beogradu i Kraljevu ,kao i u segmentu privatnog kolekcionarstva iznedrilo je ovu vrednu izložbu,kao svojevrsni zapis o prošlosti.Ništa manje nije vredan katalog za izložbu čiju osnovu čine dokumenta iz 6.arhivskih fondova,jedne zbrike, 7.dnevnih i periodičnih listova i još 29 dokumenata, urbanističkih planova i stručne periodike“ rekao je večeras otvarajući izložbu „Mataruška Banja: Pod hladnim lipama, kraj brzog Ibra …“ , njen recezent dr.Vlada Virijević.
dr Vladan Virijević(Foto:Srđan Vulović)
Nesumnjiva zasluga za odlično pripremljenu izložbu pripada njenoj autorki Suzani Novčić, muzejskoj savetnici Narodnog muzeja Kraljevo.U pripremi ne manje vrednog kataloga izložbe, njoj je pomagao istoričar Radomir Jakšić iz Mataruške Banje.
Publika na otvaranju izložbe
Večerašnje otvaranje, ali i deo kataloga, posvećeno je arhitekti Milanu Zlokoviću (1898-1965), autoru projekta za hotel “Žiču” čiji je vlasnik bio Dezider Hovan. Hotel Žiča je tada reklamirana “ kao moderan hotel s „trideset higijenskih, zračnih i sunčanih soba“, koji je uneo nove standarde u hotelsku arhitekturu i omogućio komforan boravak gostiju, a pored smeštaja i ugostiteljskih usluga gostima je na raspolaganju bio i otvoreni bioskop na krovnoj terasi hotela”.Arhitektonsko rešenje tog hotela predstavlja prvi je moderni hotel u Srbiji, u čijoj je arhitekturi objedinjena zapadna modernistička praksa u projektovanju ove tipologije.
O hotelu Žiča i stvaralačkom opusu Milana Zlokovića, ali i o radu Fondacije koja nosi njegovo ime, psetiocima izložbe govorio je arhitekta dr. Đorđe Mojović,unuk Milanov koji je upravitelj Fondacije osnovane 2016.godine.
dr Đorđe Mojović
Pored njega Fondaciju su osnovali njegov ujak, akademik Đorđe Zloković Milanov sin i njegova majka dr.Milica Mojović, ,ahitekta i doktor mašinskih nauka, profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu, ćerka Milana Zlokovića.
Suzana Novčić
U svom kratkom ali vrlo nadahnutom obraćanju prisutnima autorka izložbe Suzana Novčić je ukazala na sudbinu Mataruške Banje kao svojevrsnog pokazatelja nespremnosti da ,kao narod, od sebe sačuvamo vredne materijalne i nematerijalne segmente naše prošlosti,olako čineći diskontinuitet tamo gde za njim nema ni potrebe ni razloga.
Posuđe sa motivom hotela Žiča(vlasništvo porodice Gvozdenović)
Posetioci izložbe će imati prilike da se, kroz razglednice, fotografije, predmete i dokumenta, upoznaju sa genezom nastanka i razvoja Mataruške Banje: od pronalaska lekovite vode, preko međuratnih godina procvata i uspona, zatim sistemskih i ideoloških promena u socijalizmu, kada se razvila u moderno lečilište, u skladu sa standardima savremene balneologije i rehabilitacije, sve do početka devedesetih godina XX veka, kada je doživela svojevrsno posrnuće.
Jedan od eksponata na izložbi -foto portret dr Dragutina Gvozdenovića,prvog, stalnog lekara u MB
Pored hronološkog prikaza, izložba pruža uvid u prvobitni urbanističko-regulacioni plan, panorame naselja, arhitektonske projekte banjskih kupatila, hotela i vila, izgled turističko- ugostiteljskih objekata, zdravstvenih i lečilišnih ustanova, reprezentativnih banjskih vila, te vizuelno dočarava kulturu življenja, odevanja, kao i prizore odmora i rekreacije. Deo njene priče čine i portreti znamenitih ličnosti (lekara, fotografa, arhitekata, trgovaca, učitelja…) koje su svojim delovanjem i pregnućem utisnuli trajni beleg na njegovu fizionomiju, kao i likove onih „običnih“ ljudi, najčešće bezimenih, koji su zarad izlečenja zdravstvenih tegoba, ali i lepih, veselih životnih trenutaka, izvesno vreme provodili u Banji.
Suzana Novčić,dr Vladan Virijević,dr.Đorđe Mojović i Radomir Jakšić
Izložba će biti otvorena do 15.februara 2024.godine i valjalo bi da je organizovano poseti što veći broj srednjoškolaca i studenata,posebno onih koji uče građevinu u Šumarkoj školi ili je studiraju na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.
Objavljeno: 06.12.2023. | autor: KV Novosti -on line
Knjiga-monografija „Ibar, Nadibar, Podibar, Gokčanica” koju je priredio Borisav Čeliković biće predstavljena javnosti,u četvrtak 7.decembra 2023. godine, u 18 časova, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu. Reč je koizdavačkom poduhvatu Službenog glasnika i Srpske akademije nauke i umetnosti. Ovom knjigom sabrane su studije koje se odnose na geografska područja istaknuta naslovom. Studije donose rezultate antropogeografskih proučavanja ovih teritorijalnih oblasti i, u prilogu, dve karte: antropogeografsku kartu Ibra i kartu Podibra i Gokčanice. U monografiji su zastupljene studije Radomira M. Ilića, Dragoljuba Korićanca, Radoslava Lj. Pavlovića, M. Arsića, Kosovke Ristić, Milorada Miloševića Brevinca, Leposave Žunić i Mirka Barjaktarovića.
Na prostoru Ibra, Nadibra, Podibra i Gokčanice danas se nalazi 110 naselјenih mesta. Gradu Kralјevu pripada 74 naselјa, opštini Raška 31 naselje i opštini Vrnjačka Banja pet naselja.
U programu predstavljanja monografije pored njenog priređivača Borisava Čelikovića učestvovaće i Milivoje Pajović.
Objavljeno: 11.11.2023. | autor: KV Novosti -on line
Bliskog i dragog prijatelja Dragana Pešića ubedio sam da uđemo u avanturu iznalaženja novog grafičkog dizajna za Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji nekako odmah posle bombardovanja 1999. godine. Bio je to 23. festival. Od tada pa do 36. izdanja, Dragan je grafički dizajnirao 13 festivala dajući, usuđujem se da kažem, neka od svojih najboljih ostavrenja u bogatoj karijeri. Uostalom, dva postera za, sada već ne znam koja festivalska izdanja, dobila su značajne nagrade na međunarodnim izložbama. Logo Festivala koji je on napravio koristi se i dan danas. Godinama sam pokušavao da ga privolim da dođe na festival, da napravimo izložbu, da ga ljudi upoznaju a, bez preterivanja, svi su bili oduševljeni njegovim rešenjima, ali on to nikada nije, i pored našeg velikog prijateljstva, hteo. A lagao je svake godine. Tek 2006. godine kada je za plakat 29. Festivala filmskog scenarija dobio nagradu na izložbi u Čačku pristao je da napišem, za katalog, tekst o njemu. Bez ikakvih intervencija prenosim ga ovde, jer ništa, ni danas, bolje ne bih umeo da kažem o tebi, moj Dragančo.
Skoro sasvim obična priča
O slikarima sam retko pisao. Mnogo češće sa njima sam vodio beskrajne razgovore i pio. Ruku na srce, ovo drugo češće. Doduše, jednom sam, u teškim mukama, otvorio izložbu prijatelja koga nisam mogao da odbijem i, još jednom, organizovao dobrotvornu aukciju. I to je, uglavnom, sve. Valjda i zato što su slikari neobični ljudi. Ono, kad bolje razmislim, pre će, verovatno, biti da se mnogi od njih trude da budu takvi. I tu se Dragan Pešić, o njemu je ovde reč, nikako ne uklapa. On sve radi obično… Obično ne voli da govori o sebi. Novinarima posebno. Ne obazirući se na njegovo prijateljsko upozorenje, jednom smo proveli dva sata u živom radijskom programu slušajući dobar džez. Ono malo priče o ono malo duše D. P. ispričao sam, uglavnom, ja. Obično je u poslu perfekcionista. Što bi rekao prost narod-picajzla, da izvinete na izrazu. Nesportski koristeći pivo, pre nekoliko dana držao me je dva sata dok na jednom, za mene običnom, plakatu nije ispravio neki, samo njemu vidljiv, nedostatak. Obično D. P. dovodi štampare do ludila, tražeći „peti prolaz“ i za crno-bele plakate. Za razliku od mnogih umetnika, obično je spreman da prihvati sve vaše sugestije posedujući onu retku sposobnost da uradi onako kako je naumio a da vas ubedi kako ste baš vi to smislili. Na kraju će vam se zahvaliti za sopstvene ideje. Obično ga hvale. Čak i kolege, što je neobično. Obično ga konkursi ne zanimaju. Kada se, ponekad, zainteresuje D. P. obično osvoji neku nagradicu. Zlatno pero, ili kako se to već zove. Obično dolazi na predavanja. Za razliku od svojih studenata. Kao i svi njegovi radovi, D. P. „pije vodu“. Običnu, uz vinjak ili mastiku. Obično voli da istražuje, eksperimetiše, otkriva… Meni je, nekih davnih godina, otkrno da se od borovnice može praviti i rakija. Obično voli da kuva. Osim u retkim trenucima kada Milici dozvoli da uđe u kuhinju. D. P. je savremeni roditelj. Za razliku od nas staromodnih, ćerkama daje samo neobične savete – da mu se obavezno jave gde su, da ne ostaju do kasno, da ne preteruju sa sladoledom… D. P. obično ne dolazi na Festival filmskog scenarija. Tačnije, nikada nije ni bio na njemu. Zato i pravi najbolje plakate za ovu manifestaciju. O njima je ovaj tekst trebalo da govori. Ali, obično ne biva onako kako smo zamislili.
Milan Nikodijević,redovni profesor ,u penziji, na Akademiji umetnosti Novosadskog univerziteta i direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji u periodu od 1998 do 2011.godine otvarajući izložbu „IN MEMORIAM Dragan Pešić (1960-2023): Grafički dizajn Festivala filmskog scenarija“:
Objavljeno: 18.10.2023. | autor: KV Novosti -on line
“Bavim se,inače, izučavanjem II svetskog rata,ali je ova izložba na mene ostavila težak utisak. Izložba pokazuje jednu delikatnu ljudsku tagediju kroz sudbinu dece koja su ovde prispela kao izbeglice tokom II svetskog rata, naročito brojno posle velike ustaške ofanzive na istočnu Bosnu 1942.godine. A kada pogledate ove slike rat vam izgleda savim drugačije, ima sasvim drugu dimenziju u odnosu na uobičajeni način kako se mi,istoričari, bavimo ratom, izučavajući ovu ili onu stranu okupacije i građanskog rata”.
dr.Bojan Dimitrijević naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu
Ovim rečima je dr.Bojan Dimitrijević,naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu i jedan od receznata otvorio izložbu “Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj Banji 1942-1944”, čiji su autori dr Ljubinka Škodrić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju i Mirjana Savić, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo.
Autorke izložbe dr Ljubinka Škodrić i Mirjana Savić
Posle vojnog poraza aprila 1941.godine Nemačka je podelila Kraljevinu Jugoslaviju. Neke teritorije je pripojila direktno Trećem rajhu,neke, poput Hrvatske recimo, predala na upravu svojim saveznicima ustašama koji su stvorili Nezavisnu Državu Hrvatsku. U toj kvislinškoj tvorevini dva milona Srba je bilo izloženo sistematskom uništavanju i progonu.
Mnogi od nji, bežeći pred ustaškim terorom ,utočište su našli u Srbiji, koja je,tada, imala oko 3,8 miliona stanovnika i bila podeljena na oko 14 okruga, pod strogim režimom nemačke vojne okupacije. Procenjuje se da je broj izbeglica koji je stalno varirao u jednom trenutku ,prema nekim procenama, dosezao čak do 400.000.
Dragan Žigić preživeli štićenik doma u Mataruškoj Banji na otvaranju izložbe
Već u maju 1941.godine formirana je ustanova koja se zvala Generalni komitet za naseljavanje Slovenaca koja je nešto kasnije preimenovana u Komeserijat za izbeglice i preseljenike .Na njegovom čelu najduže se, sve do pred kraj 1944.godine,nalazio Toma Maksimović,predratni direktor fabrike obuće “Bata” iz Borova. Ovaj Komesarijat je ,prema nekim podacima,tokom 1942. godine evidentirao preko 62000 izbegličke dece uzrasta do 14 godina od kojh se njih 4930 nalazilo pod njegovim direktnim nadzorom u domovima u Ribarskoj Banji, Mataruškoj Banji, Vrnjačkoj Banji, Sokobanji, Negotinu, Užicu kao i u još nekim domovima ondašnjeg Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja.
Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj Banji počeli su sa prijemom dece 3.juna 1942.godine a tokom avgusta 1944.godine ,u osam objekata kapaciteta 710 mesta, bilo je smešteno 650 dece što je činlo 12 % ukupno izbegle dece u Srbiji u tom periodu.
Intersovanje publike za otvorenu izložbu je veliko
19.avgusta 1943.godine Manastir Studenica se , na inicijativu igumana Aleksija Jovanovića , priključuje mreži Srpskih izbegličkih domova kako bi ,pored ostalog, stekao pravo na zaštitu od strane Crvenog krsta i izbegao razaranje za koje su se,prema nekim izvorima, pripremali bugarski vojnici ,u znak odmazde za gubitke koje su imali,kao okupacione snage, u tom kraju.
U periodu od 3.juna 1942.godine do 29.novembra 1944.godine kroz domove u Mataruškoj Banji prošlo je više od 3400 dece od koji je 56 umrlo. Preminula deca sahranjivana su,bez ličnih identifkacionih podataka, na groblju u Konarevu. To je delom I razumljivo jer ,prilikom prihvata, mnogoj od izbegle dece nije bilo moguće utvrditi t ime,prezime i odakle tačno dolaze. Početkom osamdesetih godina prošlog veka na inicijativu Jaroslava Bulatovića, dugogodišnjeg direktora osnovne škole “Đura Jakšić” u Konarevu, koji je tada obavljao funkciju predednika Opštinske Konferencije Socijalističkog Saveza Radnog Naroda Jugoslavije u Kraljevu ,novinarke Ljiljane Đorđević koja je vodila Aktiv žena pri tom forumu i Žarka Pantovića ,stručnog saradnika u tom forumu formiran je Odbor za izgradnju Spomen obeležja preminuloj deci iz izbegličkog doma u Mataruškoj Banji. Autor tog spomenika u obliku piramide je arhitekta Spasoje Paja Krunić iz Beograda, tada poznatiji u Kraljevu kao koautor,uz Dragišu Kovačevića, rešenja nagrađenog početkom sedamdesetih godina, za izgled Spomen parka u Kraljevu.
Prisetimo se, da je o deci izbeglicama iz domova u Mataruškoj Banji svojevremno pisao i dr Milorad Đ. Panić , objavivši knjigu “Dom za zbrinjavanje izbegličke dece u Mataruškoj Banji (1942-1947)”, čiji je izdavač 1994. godine, bio kraljevački Centar za socijalni rad.
A na samom kraju dodajmo da ova izložba,tačnije njena tema stradanje najmlađih tokom ratnih sukoba biva,i zbog ratnih sukoba u Ukrajini i Izraelu, i aktuelna i opominjuća.
Zato ovu izložbu valja obavezno pogledati, a ona je otvorena od 17..oktobra do 20.novembra 2023.godine.
Jer,zaborav jeste svojstve ljudskom biću kao pojedincu, ali kao društvo se moramo protiv njega boriti. Znanjem pre svega! Da bi smo ,učeći iz prošlog, izbegli zamke pogrešnih izbora ,u turbulentnim geopolitičkim zbivanjima, čiji smo svedoci iz dana u dan.
Objavljeno: 12.10.2023. | autor: KV Novosti -on line
I ova ,XVII Godišnja izložba škole crtanja i slikanja „Linija“ iz Kraljeva, održana u sredu 11.oktobra 2023.godine, ostaće upamćena u likovnom životu grada na Ibru ,ne samo po brojnosti i žanrovskoj raznovrsnosti izloženih radova njenih polaznika već i po nesumljivom kvaltet dobrog dela tih radova, bez obzira što su njihovi autori ,u većini sučajeva, na samim početcima svojih umetničkih karijera.
Deo izloženih radova na Godišnjoj izložbi škole crtanja i slikanja „Linija“
Otvarajući izložbu akademska slikarka Dušica-Duca Radovančević je,između ostalog rekla : “Pre neki dan, kada sam pogledala selekciju radova za ovu izlozbu, ostala sam bez teksta. Fascinirana sam talentom, studioznim radom, bogatstvom koje sam videla na ovim dečjim radovima…Zanimljivo mi je i to, što uopšte kažem “dečjim radovima”. Ovakve male crteže, male studije je danas retko videti. Preozbiljni su za ovaj uzrast. Izazivaju veliko poštovanje, zar ne? Hvala dragom Bogu da su sva ova deca na dobrom putu, da su već dalje krenuli.”
Slađana Miljković sa njenim učenicima
A da su polaznici škole crtanja i slikanja „Linija“ u dobrim i sigurnim rukama akademske slikarke i likovnog pedagoga Slađanje Miljković, svedoče impresivni rezultati koje su,u proteklih petnaest godina postojanja ove renomirane škole crtanja i slikanja iz Kraljeva,ostvarili brojni njeni,nekadašnji a i sadašnji polaznici.
Tako su se ,podsetimo se, na ovogodišnjem Međunarodnom konkursu Državne dečije umetničke škole u Moskvi,u konkurencij od preko 17 hiljada radova, tri polaznika ove škole, Tomica Garić, Nikola Đorđević i Veljko Jakovljević, našli među prva tri nagrađena učesnika,u tri različite konkurentske kategorije.
Desetine i desetine polaznika ove škole godinama unazad, bez problema i sa lakoćom, ostvaruju zapažene rezultate na prijemnim ispitima za umetničke akademije u zemlji i inostarnstvu a ,po tradiciji, najveći broj dece koja položi prijemi za srednju umetničku školu u Kraljevu,su polaznici škole crtanja i slikanja „Linija“ .
Za proteklih petnaest godina preko hiljadu najmlađih kraljevčana, a i dece iz susednih gradova, steklo je svoja prva znanja o crtanju i slikanju u ovom likovnom ateljeu. Većina njih provede u proseku četri godine u ateljeu „Linija“ stičući osnovna teoretska i praktična znanja o crtanju i slikarstvu. Mnogi od njih su , bavljenje slikarstvom ili dizajnom,kasnije, izabrali za svoje životno opredeljenje i svoj profesionalni poziv.
Brojna publika-Tradicija Godišnjih izložbi škole crtanja i slikanja „Linija“ iz Kraljeva
Atmosfera koja vlada u likovnom ateljeu „Linija“ tokom savladavanja likovnih veština i tehnika ogleda se i u činjenici da mnoga deca koja dođu u najranijem uzrastu ostaju verna ateljeu sve do svog punoletstva i odlaska na druge ,ozbiljnije, škole,dok dobar broj njih ostaje u stalnom kontaktu sa Slađom i kao već afirmisani i potvrđeni stvaraoci.
Slađi je uvek najlepše sa svojim učenicima
Slađi Miljković je to najveća nagrada za njen nesebičan trud tokom procesa učenja i umetničkog sazrevanja njenih đaka.A u tom procesu ona se maksimalno trudi, i u tome najčešće uspeva, da kod dece probudi ono najlepše i najplemenitije u njima, a to je kreativnost.
Recimo ,na kraju, da će i ova, XVII Godišnja izložba škole crtanja i slikanja „Linija“ iz Kraljeva, pored veće rečenog ostati upamćena i po brojnoj publici što već postaje i svojevrsna tradicija ovog događaja..
