Miloje Radović-Uvek sa najmlađim !
Večeras je , na Dečijem odeljenju kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“, pred prepunom salom , predstavljena knjiga Miloja Radovića „Ispričaj mi svet“ u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ iz Raške. Pesnik i pisac iz Kraljeva , Miloje Radović, je već poznato ime u svetu dečije književnosti čija su dela prevođena na engleski,bugarski i ruski jezik i koji je zastupljen u brojnim domaćim i stranim antologijama dečije poezije i proze. Objavio je ,do sada, knjige Livada moga dede , Kako se voli šuma, Kućni predeo, Prodavci smeha ,Popis, Male pesme i Salata od slavujevih jezika. Najnovija Radovićeva knjiga , Ispričaj mi svet , sazdrži četrdeseti šest neponovljivih priča za najmlađe koje , kako na promociji reče jedan od recezenata dr.Vladimir Vukomanović Rastegorac ,ukazuju na mnogostrukost svetova u kojima postojimo i koje čitaoca suočava sa činjenicom da svet nije samo ono što se vidi,već i ono što se (za)misli). Na većerašnjoj promociji o knjizi i njenom autoru govorili su još i Miloko Milićević u ime idavača i mr. Ana Gvozdenović ispred biblioteka domaćina čiji je ,inače, Miloje Radović v.d. direktor. Za dobru atmosferu koja uvek prati predstavljanje Radovićevih knjiga najzaslužniji su najmlađi , njegovi verni čitaoci ,koji su za ovu priliku došli iz Dečijeg SOS sela i osnovne škole Svetozar Marković a posebnim aplauzom nagrađen je dečiji hor „Zvezdice“ pod upravom Lidije Spaski.Recimo, na kraju, da je Goran Trajković autor brojnih ilustracija koje su zaista ukrasile ovu knjigu a koje su se mogle videti i na platnu, tokom predstavljanja knjige.
Danas je, u Kraljevu , boravio Vladan Vukosavljević , Ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije ,predstavljajući akciju „Negujmo srpski jezik“.“ Ministar je u Kraljevu najpre imao razgovor sa gradonačelnikom Kraljeva dr. Predragom Terzićem i njegovim saradnicima iz ustanova kulture grada Kraljeva. Posle sastanka ,koji mediji nisu mogli da prate u celini , ministar i gradonačelnik su odgovarali na novinarska pitanja a jedno od njih bilo je i naše ,upućeno ministru , o tome da li mu je zasmetalo što, prilkom njegovog prvog boravka u Kraljevu u funkciji Ministra kulture i informisanja nije bilo predstavnika medija na zvaničnom sastanku ,što ,naravno, nije njegov propust već propust organizatora iz Kraljeva. Odgovarajući na to , a i na kasnije postavljena druga pitanja u vezi medija , ministar Vukosavljević je, objasnivši da mu je žao što nije bilo predstavnika medija na zvaničnom sastanku, izrazio spremnost da se što pre njegov državni sekretar, ili on lično, sretnu sa predstavnicima kraljevačkih medija istakavši potrebu da lokalni mediji i njihove asocijacije uzmu aktivno učešće u izradi nove medijske strategije.Taj dokument će , po njegovim rečima , bit urađen za par meseci i predhodiće neophodnim izmenama Zakona o javnom informisanju.I kroz izradu Strategije i kroz izmene Zakona nastojaće se da se jasnije postave pravila sprovođenja projektnog finasiranja od strane lokalnih samouprava.Time bi se stvorio normativni okvir koji bi onemogućavao sadašnje šarenolko postupanje opština i gradova koje se ,između ostalog , ogleda i u činjenici da mnogi gradovi i opštine, poput Kraljeva recimo, još uvek nisu raspisali konkurse za projektno sufinasiranje medija što praktično znači da u tim sredinama lokalni mediji u prvoj polovini godine neće dobiti ni dinara budžetskih sredstava za svoje projektne aktivnosti.U senci ministrovih odgovora o problemima lokalnih medija ostalo je i hvaljenje gradonačelnika Kraljeva podatkom da se iz gradskog budžeta za rad ustanova kulture izdvaja više od 6 odsto gradskog budžeta ili preko 200 miliona dinara.Razumljivo, jer tu hvalu slušaju i javnosti treba da prenesu mediji za čije je finasiranje iz gradskog budžeta opredeljeno tek 15 miliona dinara ili 0,5 odsto budžeta. Eto i to je alarmantni podatak o dvostrukim aršinima čelnika grada Kraljeva kada je reč o odnosu prema medijima i kulturi.Ovi prvi se ,stalno, podsećaju na to da su na tržištu a ovi drugi se, barem u Kraljevu još uvek uspešno „čuvaju“ od tog istog tržišta.Svoj boravak u Kraljevu ministar je završio obilaskom Kraljevačkog pozorišta, gde ga je upravnik pozorišta Miodrag-Miško Dinulović upoznao sa stanjem u ovoj ustanovi kulture koja ima problema sa neuslovnim prostorom koji je , početkom februara, dodatno devastiran havarijom toplovoda. Upravnik Dinulović je izrazio nadu da će Ministarstvo kulture imati više razumevanja za potrebe ovog pozorišta istakavši posebno projekat kojim pozorište i lokalna samouprava učestvuju na konkursu „Gradovi u fokusu 2017“ čija bi realizacija trebala da unapredi kapacitete u kulturi i kulturnu ponudu Kraljeva.
Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu predstavljen sajt Audio i foto arhiv Simić ( 
Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva nastavio je , i pred ove novogodišnje praznike, sa praksom organizovanja kreativnih radionica za najmlađe učenike u osnovnim školama na seoskom području. Na tim radionicam učenici se upoznaju sa tehnikama izrade novogodišnjih čestitki i prigodnih ukrasa za novogodišnju jelku od materijala koji su im dostupni. Olivera Marjanović, voditeljka kreativnih radionica se , prošlog petka , družila u Zakuti, sa učenicima isturenog četvororazrednog odeljenja koje pripada OŠ „Branko Radičević“ iz Vitkovca. Učenici drugog razreda škole u Zakuti Anastasiji Gajović i njenim , starijim, drugarima iz IV razreda , Vladimiru Živanoviću , Stefanu Lazareviću i Nikoli Teofiloviu ostaće u lepoj uspomeni druženje sa Oliverom a svakako će obradovati i najbliže svojim rukotvorinama ukrasivši školu i svoje domove za predstojeće praznike. I ovaj primer aktivnosti Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva pokazuje kako je i sa malo sredstava moguće poraditi na takozvanoj decentralizaciji kulturnih sadržaja van urbanog dela grada. Ovo je primer koga bi i neke druge ustanove kulture iz grada Kraljeva mogle da slede prilagodivši bar deo svoji aktivnosti potrebama seoskog satnovništva na teritoriju grada Kraljeva koje čini bezmalo polovinu od ukupnog broja stanovnika. Tim pre jer je tertorija grada Kraljeva, kao administrativne jedinice , najveće prostranstvo u republici pa u uslovima besparice i slabog lokalnog javnog saobraćaja znatnom broju građana, iz ruralnih delova grada , sadržaji kulture bivaju nedostupni iako i oni ,kroz javne prihode, učestvuju u njihovom finasiranju.
Danas je, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu , saopštena vest o odobrenim sredstvima za izvođenje konzervatorsko –restauratorskih radova na memorijalnim kompleksima i spomen – obeležjima na teritoriji gradova Čačak i Kraljevo i opština Raška i Vrnjačka Banja u 2017 godini. Sredstva u iznosu od 21.387.800 dinara koje je izdvojilo Ministarstvo rada , zapošljavanja i socijalne politike biće utrošena za konzervatorsko-resturatorske radove na Aleji nosilaca spommenice 1941 u Kraljevu , Memorijalnom prostoru na Ružića brdu u Drakčićima kod Kraljeva , Spomeniku žrtavama fašističkog terora u Konarevu kod Kraljeva , Spomen parku borbe i pobede u Čačku , Spomen kosturnici palih boraca u Preljini kod Čačka , Spomen paku Popina kod Vrnjačke Banje i Memorijalnom kompleksu posvećenom pripadnicima Kopaoničkog partizanskog odreda u Raški. Ovo su, za ovu ustanovu i lokalne samouprave na čijim teritorijama se nalaze spomenici, značajna sredstva koja će omogućiti da se na spomen-obeležjima urade prvi ozbiljniji konzervatorsko-restauratorski radovi od njihove izgradnje , sedamdesetih godina prošlog veka , rekao je danas predstavnicima medija akademski slikar Ivan Milunović , direktor Zavoda za zaštu spomenika kulture u Kraljevu i dodao da će realizacija projekta podrazumevati i predlog Zavoda za određivanje titulara-staraoca nad ovim spomen-obeležjima koji će , posle odluke donete od strane nadležnih organa , biti zaduženi za brigu o ovim spomenicima . Arhitekta Rajko Čubrić , koji je određen za realizatora dela projekta , naglasio je značaj obnove ovih spomenika u kontekstu jačanja kulture sećanja na događaje iz naše prošlosti ističući potrebu izbegavanja ideoloških konfontacija oko interpretacije događaja iz prošlosti u aktuelnom trenutku i u kontekstu aktuelnih političkih podela. I zaista kao narod skloni smo olakom i nezasluženom zaboravu naše prošlosti pravdajući to ,često, naknadnom i pogrešnom interpretacijom značaja pojedihih događaja i ličnosti. Da nam je osobina olakog zaborava itekao svojstvena najlakše se da zapaziti na grobljima na kojima počivaju naši predci koja su , često, zapuštena i bezrazložno devastirana.
Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu, u okviru 9.festivala predstava za decu profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim“, koje se održava do 19 novembra u Kraljevu, predstavljen istraživački rad Mirjane Savić, višeg kustosa-istoričara „ Pozorišni život u Kraljevu od prve pozorišne predstave 1897 do prestanka sa radom prvog profesionalnog pozoriša u Kraljevu 1956 .godine“. Prema podacima , sačuvanim u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije , 1897 godine tadašnju varoš posetilo je putujuće pozorište Fotija Iličića izvevši predstave „Balkanska carica“ autora Nikole Petrovića i „Đido“ delo Janka Veselinovića. U samom Kraljevu prvo amatersko putujuće pozorište „Sloga“ Antonija Pelagića je oformljno tri godine kasnije -1900. U ovom radu Mirjane Savić prikazan je i rad kraljevačke diletanske družine Budućnost, osnovane 1920, Kulturno umetničke grupe Abrašević osnovane 1926, kao i dinamičan rad brojnih školskih dramskih sekcija, dobrotvornih društava. Tokom Drugog sveskog rata u Kraljevu je od 1943. do 1944. radilo jedno od najboljih okružnih pozorišta u unutrašnjosti, sa značajnim glumačkim i rediteljskim imenima toga doba. Pozorišnu tradiciju nakon oslobođenja, nasledio je KUD Abrašević, iz čijih redova je 1949. formirano prvo profesionalno pozorište u Rankovićevu kako se ,tada, zvalo Kraljevo.Za prvih sedam pozorišnih sezona profesionalnog pozorišta, kraljevačkom scenom prošla su mnoge znamenite ličnosti, privukavši svojim stvaralaštvom brojnu publiku. Amatersko pozorište u Kraljevu nastavlja , 1956, svega nekoliko meseci nakon gašenja profesionalnog pozorišta, sa radom do 1996 kada ponovo dobija status profesionalnog pozorišta koji i danas ima. Recimo , da ovaj rad nije Mirjanino prvo bavljenje istrorijom pozorišnog života u gradu na Ibru. I pre ovoga ona je ,na ovu temu , objavljivala svoje radove u časopisu „Naša prošlost“ Narodnog muzeja Kraljevo i Istorijskog arhiva Kraljevo . Povodom 150 godina od rođenja Branislava Nušića, objavila je rad „Nušić na kraljevačkoj sceni“ , u časopisu „Teatron“ Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Priredila je , zajedno sa kustosom Jasminom Dražović, istoimenu izložbu u Kraljevačkom pozorištu Kraljevo 2014. i u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu 2015, kao i dopunjenu izložbu „Nušić između Kruševca i Kraljeva“ u Narodnom muzeju Kruševac 2015.
Sinoć je u prostorijama Narodnog muzeja Kraljevo a povodom predstojećeg Kraljevdana- Dana grada Kraljeva, upriličena promocija dva nova izdanja ove ustanove iz biblioteke „Dokumenti“. Reč je o knjiizi „MIJA“ , koju je priredio slikar i pedagog Đorđe Simić, posvećena Miodragu Miji Sariću, novinaru i kulturnom radniku, pre svega u oblasti pozorišne umetnosti, koji je obeležio prve godine posleratnog života u Kraljevu i drugom delu, „PUTOVANjE DANSKIM KRALjEVSKIM VOZOM“ autora Slavoljuba Maržika, koje je posvećeno uspomenama na generaciju kojoj on pripada, njeno detinjstvo i mladost u Kraljevu i studentske dane u Beogradu, u koji se stizalo vozom Kraljevo – Beograd – Kraljevo.
Sinoć je u Domu Vojske Srbije u Kraljevu otvorena samostalna izložba karaljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević pod nazivom „Putovanje kroz vreme“. Ovo je,posle pauze od nekoliko godina, njena prva samostalna izložba u svom gradu . U međuvremenu je kraljevačka slikarka samostalno, uspešno, izlagala u Sofiji i Beogradu a nisu izostajali ni , uobičajeni događaji poput Maskenbala i Halloween-a, koje ona , godinama unazad , organizuje usvom domu u Kraljevu, okupljajući brojne umetnike i prijatelje. U osnovi njenog slikarstva je sveprisutno i stalno preplitanje stvarnosti i iliuzija kako na nivou pojedinačnog tako i na nivou opšteg ,kolektivnog doživljaja. Milena svojim slikama rađenim u raznim slikarskim tehnikama a posebno izborom žene , zmaja i maske kao najčešćih motiva i medijuma , jasno izražava njen , a i univerzalni , večiti sukob doživljenog-iskustvenog i onog dečijeg duboko potisnutog kod većine nas. Milena je rođena u Lazarevcu , odrasla je u Kraljevu a u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca i taj kraj , njegovu mistiku i mitologiju , trajno je urezala u sebe. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“.Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se, u Nemačkoj, upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga. Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica. Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesettri godine aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu.