Sinoć, osam meseci i sedam dana od kada je Zoran Milojčević –Čombe otišao , kako to reče reditelj, scenarista i producent dokumentarnih filmova Milan Nikodijević, „da traga za nekim dalekim novim zvezdama“ u krcatom kraljevačkom kafeu „Alexandar“ održan je svojevrsni omaž ovom poznatom kraljevačkom muzičaru. Već na samom početku novog kompakt diska koji je , kako to reče Čombetov sin, profesor Žarko Milojčević testamentarni projekat koga je on , uz pomoć legendarnog „Smakovca“ Slobodana Stojanovića- Kepa i profesora kraljevačke muzičke škole Miroslava Filipovića priredio za izdavanje , nalaze se dve nove numere pomalo čudnih imena „Proja“ i „Nova stvar“ koje su nastale bukvalno zadnjih meseci Čombetovog života.Tom logikom nižu se i ostale numere na ovom pažnje vrednom nosaču zvuka pa je tako zadnja numera nastala još daleke 1999 godine.Radi se o , bez preterivanja, legendarnoj obradi poznate pesme Dragiše Nedovića „Stani stani Ibar vodo“ koju je Zoran Milojčević maestralno odsvirao na hromatskoj usnoj harmonici. I ma koliko ,na prvi pogled zazvučalo grubo, ne mogu a da ne saopštim ličnu impresiju da bi ,da je samo ovo uradio Čombe ostao trajno zapamćen na prebogatom kraljevačkom muzičkom nebu. Na sreću svih ljubitelja dobre muzike opus, ovog „gospodina sa ulice“ kako ga je sinoć nazvao Milomir –Mile Nedeljković, bard kraljevačkog glumišta i Čombetov saputnik u mnogim večerima koja će generacijama kraljevčana „ iz pedeset i neke“ ostati u trajnom sećanju, je veći i muzički značajniji. Čombetovo bavljenje muzikom počinje od njegovih srednjoškolskih dana, kada je, krajem šezdesetih, sa nekoliko svojih drugova, među kojima je bio i kasnije čuveni klavijaturista Laza Ristovski, oformio čuvenu kraljevačku rok grupu Bezimeni. Kao solo gitarista sa Bezimenima je nastupao širom Jugoslavije, a pored pobeda i zapaženih nastupa na brojnim, značajnim, gitarijadama tog vremena (Sanad, Trstenik), grupa je 1974-te nastupala na velikom koncertu u novobeogradskoj Hali sportova sa nekim od tada vodećih rok grupa u zemlji (Pop mašina, Time, Smak i mnogim drugim). Sticajem okolnosti (glas vokalnog soliste ostavljao je na nosaču zvuka, za tadašnje standrde, nedopustiv šum), grupa Bezimeni nije snimila svoju debitantsku ploču. Umesto toga, iza njih su ostale kompozicije Maštarenje i Suviše mali, koje zu zabeležene na PGP-ovim kompilacijama Veče uz radio (pločama posvećenim kultnoj emisiji Radio Beograda, čiji su Bezimeni bili česti gosti). Nakon rasformiranja Bezimenih, oformio je grupu Bluz projekcija koja je, iako nije trajala dugo i nije zabeležila uspehe Zoranove prethodne grupe, bila značajna po nečemu drugom- bubnjar ovog sastava bio je l „Smakovac“ Slobodan Stojanović Kepa, sa kojim će sarađivati i na svom poslednjem projektu
. Sredinom osamdesetih, Čombe je gitaru „gurnuo“ u drugi plan i posvetio se usnoj harmonici, koju je, istina usputno, svirao još iz vremena Bezimenih. Hromatska usna harmonika (koju je uglavnom svirao, ne zanemarujući ni diatonsku, tzv. bluzašicu kod nas mnogo učestaliju) nije toliko čest instrument kod nas. Svirajući na njoj sve- od evergrina, džeza, roka, latino standarda, klasike, pa sve do obrada izvornih narodnih pesama, Čombe je imao, uz nesumnnjiv tehnički kvalitet, jedan moderan i interesanan pristup ovom instrumentu. Dvehiljaditih svira po klubovima širom Srbije, nastupa i sa nekim poznatim muzičarima, ali najznačajniji nastupi su bili krajem 2003. u Centru lepih umetnosti Gvarnerius, gde je svirao na poziv našeg proslavljenog vioiniste Jovana Kolundžije.Od 2013-te počinje da radi svoju, autorsku muziku. Mešavina roka (od malo sirovijeg do nešto sofisticiranijeg), latino zvuka, bluza i svega onoga što jeste bio njegov izraz, oblikuje se kroz kompozicije koje nastaju sve do početka 2017-te godine. Velike planove, energiju, ideje o novim pesmama i ostvarenje sna da konačno izda svoj album, prekinula je iznenadna smrt krajem maja 2017-te.Ipak, iza njega je ostala njegova muzika. Autorske pesme koje predstavljaju presek njegovog rada na usnoj harmonici, gitari i muzici uopšte, kojima su kao „bonus track“ dodate i neke od onih snimljenih krajem devedesetih, čine disk „Na kraju…početak“. Za kraj,ove priče o muzičkoj legendi Kraljeva citirajmo ponovo Milana Nikodijevića na čijem filmu „Zarobljeno vreme – Rokopisac“ je Čombe , kao muzički saradnik, radio bezmalo tri godine ne dočekavši njegovo pojavljivanje u javnosti : „Duh ovog renesansnog čoveka zauvek će se ,pesmom „Ibar vodo“ viti kraj Spomenika srpskom ratniku na centralnom trgu grada koga je Čombe bezmerno voleo“.
Vesti iz kategorije ‘Kultura’
Omaž renesansnom gospodinu sa kraljevačkih ulica
Stećci- naš deo univerzalne kulturne baštine
Od juče je ,kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture domaćin izložbe „ Stećci Bosne, Hercegovine, Srbije i Crne Gore“, autorke Mirjane Vukasović, dokumentaristkinje Muzeja u Perastu. Stećci, kao nadgrobna obeležja karakteristični su za prostor centralnog Balkana, u periodu od 13. do početka 16. veka. Način ukrašavanja i očuvane dekoracije čine ih vrednim umetničkim delima, a natpisi predstavljaju izuzetnu istorijsku vrednost, jer su pouzdani za njihovo datovanje. Na njima je evidentirano mnoštvo ćiriličnih natpisa u kojima se navode srpska narodna imena. Vrednost srednjovekovnih nadgrobnih spomenika međunarodno je potvrđena na Samitu UNESKO-a u Istanbulu 2016. godine, kada je prihvaćena zajednička nominacija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije i srednjovekovna kamena nadgrobna obeležja – stećci upisani na Listu svetske kulturne i prirodne baštine. Izložba Stećci je nastala u trenutku zajedničke nominacije srednjovekovnih kamenih nadgrobnih obeležja – stećaka za Listu svetske baštine Uneskoa, pokrenute na inicijativu ministara kulture Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Već vekovima nekropole pod stećcima privlače poglede svojom strogom monumentalnošću naglašenom belinom kamena. Stećci su najčešće oblika velike horizontalne ploče, sanduka, slemenjaka ili oblika krsta. Posebnu dokumentarnu vrednost imaju stećci ukrašeni likovnim predstavama, izuzetne simboličke vrednosti ili sa očuvanim natpisima, koji govore o poreklu i statusu pokojnika. Od ukrasa najčešće se sreću plitki reljefi i ugravirani crteži sa predstavama pokojnika, životinja, scenama iz svakodnevnog života, arhitektonskim elementima kao što su arkade ili pročelja kuća, simbolima rozete, mača, polumeseca ili girlande. Smatra se da su stećci bez ukrasa, sada praznih i glatkih površina ispranih stoletnim kišama, nekada nosili živo slikane scene i natpise: nadgrobnici su, dakle ličili na džinovske monolite prekrivene tkaninama živih boja….. Bila su to šarena sela u malom.Izložba će biti otvorena za posetioce do kraja februara.
„Memento mori“ je , svakako , knjiga o životu !
Sinoć je, u prepunoj čitaonici Narodne biblioteke „ Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Memento mori“ autora Petra Jeknića , psihoterapeuta iz Kraljeva. Reč je , inače, o petoj knjizi ovog autora živopisne biografije i bogatog životnog iskustva. Petar Jeknić je, najpre,završio poljoprivredni fakultet a potom i psihologiju i master studije iz oblasti psihoterapije, radio je kao novinar izveštavajući sa ratišta u Hrvatskoj i na Kosovu i kao prosvetni radnik u kraljevačkoj Šumarskoj školi , aktivista u civilnom sektrou i društvenom životu grada na Ibru. Poseban detalj iz njegovog života jeste bezmalo dvogodišnji boravaku u opkoljenom Sarajevu tokom ratova na prostoru Bosne i Hercegovine koji ga je ,kako on sam kaže, posebno obeležio.Knjiga „Memento mori“ je nastala kao plod Petrovog višegodišnjeg bavljenja pružanjem psihološke i psihoterapeutske podrške pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje. Značaj knjige , iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju ,svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje a koje bi trebalo da pokrenu i širu , i stručnu , raspravu o konceptu modela koji se , u ovoj oblasti , sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model , u našim medicinskim ustanovama , je primarno okrenut bolesti , tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju.Tek ovom knjigom stručna a i šira javnost spoznaje koliko je bitna psihološka i psihoterapeutska podrška obolelima i članovima njihovih porodica pa bi ,i na osnovu u njoj iznetih iskustava,trebalo otvoriti procese institucionalizovanja i normiranja tog segmenta u zbrinjavanju najtežih bolesnika.O knjizi su sinoć govorili primarijus doktor Periša Simonović, psihijatar u Institutu za javno zdravlje „Batut“ u Beogradu, Radmila Vesković, novinarka iz Kraljeva i Vesna Bondžić, predsednica udruženja „Ženski centar Milica“ iz Vrnjačke Banje u okviru koga Jeknić kao psiholog i geštalt psihoterapeut,već dve godine,pomaže pacijentkinjama obolelim od raznih oblika karcinoma.Ako vas kojim slučajem naslov knjige , a posebno njen podnaslov, zavara da je,u njoj, primarno, reč o jednom stručnom aspektu psihologije kao nauke ipak je pročitajte i uverite se da se ona najviše tiče života svakog od nas jer nas podseća na ono od čega sa strahom bežimo a to je naša konačnost.
Dobra poezija uvek ima šta da kaže!
Danas je, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, predstavljena nova knjiga pesama Lasla Blaškovića intrigantnog naslova „Prasvršetak“. U programu koga je otvorio magistar Miša Milosavljević ,koji se , od nedavno , nalazi na čelu kraljevačke biblioteke, pored autora učestvovali su i Živorad Nedeljković, pesnik iz Kraljeva i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik Arhipelaga iz Beograda.Konstatujući pesničku zrelost i specifičnost proze Lasla Blaškovića Živorad Nedeljković je primetio kako dobra poezija uvek ima šta da kaže pa se ta konsttacija u punom svom značenju može vezivati i za ovu knjigu pesama Lasla Blaškovića.U sličnom tonu o delu Lasla Blaškovića govorio je i Gojko Božović uzazavši na slojevitost i višeznačnost Blaškovićeve proze. Autor je pak pročitavši ,u nekoliko navrata, neke od svojih pesama iz knige „Prasvršetak“ govrio i o početcima svog bavljenja pisanjem ,pre ravno tri decenije, najavivši da će publici ,uskoro, predstaviti knjigu svojih putopisnih beleški pod nazivom „Gle“ . Laslo Blašković,pesnik, romansijer, pripovedač i esejista – rođen je u Novom Sadu 1966. godine. Za roman Svadbeni marš Blašković je dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Madonin nakit dobio je Nagradu Fonda „Borislav Pekić“, za roman Adamova jabučica dobio je Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“ za najbolju knjigu godine, a za roman Turnir grbavaca dobio je Nagradu „Stevan Sremac“ za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik.Laslo Blašković je upravnik Narodne biblioteke Srbije.
Hoće li predstavnici grada Kraljeva čestitati Draganu Draškoviću Vukovu nagradu ?
Dragan Drašković je u maju 2017 dobio najveće muzeološko priznanje u Srbiji,nagradu Mihajlo Valtrović
Juče objavljena vest da je ovogodišnji žiri Vukove nagrade u sastavu: kompozitor prof. Svetislav Božić (predsednik) , akademski slikar prof. Momčilo Antonović, književnik prof. Milovan Vitezović, istoričar dr Žarko Dimić , frulaš Bora Dugić , dramska umetnica Rada Đuričin , književnik i književni prevodilac prof. Dragan Mraović i književnik Selimir Radulović odlučio da jedan od laureata ovog prestižnog nacionalnog priznanja,u 2017 godini, bude i muzejski savetnik Dragan Drašković staviće , još jednom , tokom ove godine na muke čelnike našeg grada . Jer ,sigurno im nije baš prijatno da čovek koga su na majskoj sednici razrešili dužnosti direktora muzeja dobije najpre ,u mesecu kad je smenjen , najveće priznanje u muzejskoj delatnosti Srbije- nagradu „Mihailo Valtrović“ a na kraju godine razžalovanja i „Vukovu nagradu“. Podsećanja radi Rešenje o razrešenju Drgana Draškovića direktora Narodnog muzeja Kraljeva donela je Skupština grada Kraljeva u svojstvu osnivača muzeja na svojoj XI sednici. Odluka skupštinske većine da najpre izglasa Rešenje o razrešenju direktoru muzeja zbog prestanka mandata a da , potom, ta ista većina koju su ,tog dana , činila 38 odbornika vladajuće koalicije najpre ostane uzdržana kod usvajanja novog Stauta Narodnog muzeja u Kraljeva a potom i kod , očekivanog ,(re) izbora Dragana Draškovića. Možda je ovo dobra povod da gradski čelnici,upućujući čestitke Draškoviću razmisle o kriterijumima kojima se rukovode prilikom izbora i razrešenja ljudi sa odgovornih dužnosti. Jer , slučaj Dragana Draškovića nije bio usamljen u mandatu ove vladajuće kolalicije koja je , svojevremeno, sa mesta direktora tadašnje Direkcije za planiranje i izgradnju razrešila diplomiranog građevinskog inženjera Nenada Nerića koji je , potom , za manje od petnaestak dana postavljen za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Ovako im se može desiti da u pamćenju ostanu po svojim kadrovskim gafovima.
U Kraljevu počeo sa radom dvodnevni skup istoričara
Naučni osvrt na doba Nemanjića
Danas je, u Kraljevu, u sklopu programa manifestacije „Kralj Stefan Prvovenčani – Osam vekova“, čiji je pokrovitelj Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, počeo sa radom dvodnevni međunarodni naučni skup istoričara pod nazivom „Srpska kraljevstva u srednjem veku“. Organizatori ovog naučnog skupa, pored grada Kraljeva su i Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.
Skup je počeo pozdravom gradonačelnika Kraljeva dr. Predraga Terzića koji je, zahvalivši se učesnicima skupa, naglasio značaj njegovog održavanja baš u Kraljevu zbog potrebe da je vreme da se razmišlja o ustanovljenju 7. oktobra, Kraljevdana, kao državnog praznika, a ne samo Dana grada Kraljeva, jer je nastanak nemanjićke Srbije, kao prve međunarodno priznate srpske države, značajno povezan sa ovim krajem.
Potom su dr. Siniša Mišić i dr. Dragiša Bojović predstavili svoje radove a skup je, nakratko prekinut kako bi se, u tom prostoru svečane sale Skupštine grada otvorila izložba „Kosovo i Metohija – Harmonija“ autora Aleksandra Radoša a koju je priredio Istorijski arhiv grada Kraljeva kao svoj program upriličen u sklopu programa manifestacije „Kralj Stefan Prvovenčani – Osam vekova“.
Pozivajući prisutne učesnike naučnog skupa i ostale goste da razgledaju eksponate na ovoj izložbi direktorka Istoriskog arhiva grada Kraljeva, Vesna Milojević je istakla tu vekovnu duhovnu vezu ovih krajeva i srednjovekovne države Nemanjića o kojoj se, nažalost, danas malo govori. I autor izložbe Aleksandar Radoš je obraćajući se prisutnima istakao potrebu da negujemo svoja znanja i sećanje na te slavne dane iz naše prošlosti i da na njima temeljimo našu snagu i spremnost u suočavanju sa izazovima sadašnjeg vremena. Izložene fotografije su kako to reče dr. Dragiša Bojović uspele da izraze suštinu vizantijske etike – antipodnost izraženu, na izloženim eksponatima, u sudaru svetla i tame.
Današnji radni deo naučnog skupa biće nastavljen u večeras u 20 časova promocijom knjige „Srbija1217. – nastanak kraljevine“ autora dr. Radivoja Radića, dr. Siniše Mišića i dr. Dragiše Bojovića. Promocija će se održati u Narodnom muzeju Kraljeva.
Zoran Nikolić
V Kraljevski filmski festival počinje sutra!
Projekcijom filmova „Flafi“ rediteljke Milice „Li“ Filipovski, „Bio dvaput jedan kralj“ animiranog filma Vojina Vasovića i dokumentarnog filma „Šine“ Gunara Bergdala koji predstavljaju deo takmičarske selekcije,sutra u 17,30, u bioskopu „Kvart“ počeće,peti po redu, Kraljevski filmski festival. U nastavku programa biće prikazan film „Rupa u duši“, dokumentarna autobiografija jednog od naših najznačajnijih filmskih reditelja, Dušana Makavejeva. U četiri festivalska dana, od 31. avgusta do 3. septembra, publika će biti u prilici da pogleda 73 filma iz 25 zemalja i prati zanimljiva predavanja i razgovore o filmu koje će voditi gosti iz zemlje i inostranstva. Program festivala će se odvijati u bioskopu „Kvart“, Narodnom muzeju Kraljevo, Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ i kulturnom centru „Evergrin“. Festival će ugostiti mnogobrojne filmske stvaraoce iz inostranstva među kojima, filmskog kritičara i bivšeg direktora Geteburgškog filmskogfestivala Gunara Bergdala (Švedska), glumicu Kaisu Elramli (Finska), animatorku Emili Vong (Hong Kong), reditelja Andreasa Grucnera (Nemačka)… Pored raznovrsnog filmskog programa, posetioci će moći da prisustvuju predavanju o virtuelnoj realnosti (VR) i produkciji „360° filma“, koju će voditi Marko Todorović i Aleksandar Petrović iz VR Sveta, na kojem će filmski autori moći da upoznaju novi vid filmskog izražavanja koji ihočekuje u bliskoj budućnosti. U fokusu festivala će biti rad najstarijeg amaterskog kino kluba jugoistočne Evrope, Kino kluba Zagreb, osnovanog 1928. Godine. Koordinator kluba Zorko Sirotić će predstaviti neke od filmova iz produkcije kluba i objasniti šta znači biti kinoklubaš. Sve filmove iz zvanične konkurencije ocenjivaće žiri u sastavu montažer Mirjana Mitrović, filmski kritičar Milan Nikodijević, reditelj i koordinator Kino kluba Zagreb Zorko Sirotić i reditelj Stefan Krasić.Festival će biti zatvoren dodelom nagrada i projekcijom novog dokumentarnog filma Milana Nikodijevića „Zarobljeno vreme“ o Predragu Peci Popoviću. Projekcije u bioskopu „Kvart“ počinju u 16 i 18 sati a ulaz je slobodan.
Ovaj festival je nastao pre pet godina kada je grupa tadašnjih studenata visokih filmskih škola,predvođena Vladimirom Radovanovićem, uz pomoć prijatelja sa drugih fakulteta, prikupila tridesetak njihovih ostvarenja kako bi kraljevčanima približili umetnost kratkometražnog filma. Malo ko je,tada, verovao da će se Kraljevo naći na svetskoj mapi festivala na kojima s prikazuju ostvarenja iz ove oblasti umetničkog stvaralaštva. Skromno, bez pompe i velike pomoći, priređeni su i svi predhodni festivali a pravi ljubitelji filmske umetnosti u ovom delu Srbije dobili su priliku da ,na jednom mestu, saznaju šta je to aktuelno u svetu filma.
„Street art festival“ – Pravi način za podsticaj mladih stvaralaca
Sinoć je , u foajeu Skupštine grada, otvorena izložba radova polaznika umetničke radionice „Slikajte sa Slađom“ koja je organizovana u okviru ovogodišnjeg , VII „Street art“ festivala. Radionica je okupila 20 polaznika različitog uzrasta ,od studenata, srednjoškolaca do osnovaca koji su, tokom tri dana trajanja radionice, tehnikom akvarela, slikali svoje viđenje mogućih motiva grafita na temu „Fasade moga grada“, na papiru formata do 30cm.Svečano otvaranje izložbe obeleženo je dodelom nagrada za najbolje učesnike radionice a to su , po mišljenju stučnog žirija , Željko Radović i Vladimir Ivanović, studenti Filološko – umetničkog fakulteta u Kragujevcu koji su ,ravnopravno,podelili prvo mesto . Drugonagrađene su Isidora Pavlović i Anđela Ilić, dok je treća nagrada pripala Isidori Nenadić, Mileni Ivić i Anastasiji Marjanović. „ Zahvaljujem se svima koji su došli da vide izložbu i drago mi je što nam je grad pružio priliku da prikažemo svoj rad. Bila je ovo idealna prilika da predstavimo ono što smo naučili na samom festivalu i u toku školovanja, a ujedno i način da pomognemo mlađim umetnicima u njihovom stvaranju“, rekao je ,zahvalivši se u ime polaznika umetničke radionice „Slikajte sa Slađom“ , Željko Radović.Recimo na kraju da je ovogodišnji , VII „Street art“ festival održan u Kraljevu u periodu od 21 do 28 avgusta.
Sedmi „Street art“ festival u Kraljevu počinje slikarskom radionicom
Slađana Miljković na prvom Street art festivalu
Po tradiciji ,godinama unazad, festivalom pod nazivom „Street art“ Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva zaokružuje svoj letnji ciklus aktivnosti. Program ovogodišnjeg ,sedmog po redu festivala, počeće likovnom radionicom „Slikajte sa Slađom!“ 21.avgusta , koja će se nastaviti i 22. i 25. avgusta od 17 časova u dvorištu Francuske kuće. Radionicu će voditi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković, a namenjena je učenicima Umetničke škole, studentima likovnih akademija i mladim ljubiteljima umetnosti. Inače , Slađana Miljković već trinaest godina zaredom uspešno vodi likovni atelje „Linija“, kroz koji je prošlo više od dvestotine dečaka i devojčica od kojih su mnogi ,kasnije, nastavili sa usavršavanjem u srednjim i visokim umetničkim školama u zemlji i inostranstvu ostvarujući zapašene rezultate.Recimo i to da je ova umetnica bila učesnik i prvog „Street art“ festivala kada su ,njeni učenici, oslikali stepenište kraj Atletskog stadiona koje je,ovih dana,zbog rekonstukcije, srušeno.Tema ovogodišnje likovne radionice „Fasada mog grada“, je ujedno i tema ovogodišnjeg „Street art“ festivala koji je , kako mu i samo ime kaže , koncipiran je kao mesto okupljanja mladih stvaralaca koji svoja dela stvaraju na javnim mestima i na javnim površinama. Ovaj vid stvarlačkog izražavanja biva, zadnjih godina, širom sveta sve više podržavan od lokalnih vlasti kako bi se kreativnost mladih stvaralaca usmerila ka osmišljenom ,planskom i estetski oblikovanom oslikavanju onih delova javnih površina koje ,obično, svojim izgledom ruže taj prostor. Na taj način se ,delimično, sprečava i njihovo devastiranje agresivnim i neumesnim grafitima. Ovaj vid stvaralaštva je i u Kraljevu uživao podršku lokalnih vlasti još od pre desetak godina kada je na inicijativu Dimitrija Jovanovića, tadašnjeg direktora Kulturnog centra „Ribnica“ počelo plansko i organizovano oslikavanje velikih zapuštenih fasada zgrada u Kraljevu , u čemu su učestvovali i ,tadašnji, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu predvođeni docentom Miroslavom Lazovićem. Tako je Kraljevo,tokom godina, postalo svojevrsna galerija na otvorenom sa više od stotinu oslikanih murala na zgradama i drugim javnim površinama ali,nažalost ove godine nije predviđeno da se bilo koja javna površina u gradu ukrasi tokom održavanja,sedmog po redu, „Street art“ festivala.
Pesmom,igrom i smehom zahvalimo na kreativnom daru (a) koga posedujemo
Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević-Dobro došli na IX „Masharat“!
U subotu ,5 avgusta, u Kraljevu se ,po deveti put zaredom, u dvorištu vile „Magdala“ organizuje nesvakidašnje druženje umetnika i kreativaca svih vrsta i ljubitelja umetnosti pod nazivom „Masharat“.Iako naziv manifestacije govori da se radi o nekoj vrsti maskenbala njen domaćin i organizator,slikarka,regreso terapeut i ekstraseans Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević naglašava da maskiranje,to jest oblačenje kostima, nije preduslov za učešće na ovom druženju koje slavi kreativnos i kaže nam: „Posle više od tri decenije bavljenja slikarstvom u kome su maske i maskiranje česta tema mojih radova više mi je nego jasno da ,nažalost, većina živi svoju svakodnevnicu pod maskom, da „maskiranjem“ i mimikrijom pokušavaju da sebe i bližnje zaštite od izazova i opasnosti kojima su izloženi. Suočavanje sa stvarnošću i svim onim što se pod tim podrazumeva za mnoge je bolan poces i ,čini im se, nažalost pogrešno, da će sve životne izazove „maskirani“ lakše podneti. Iako to zna, na momente da bude varljivo tačno ,lepše je ,ali daleko ,daleko teže spoznati sebe i sebi ,stalno, davati odgovore na večita pitanja ko sam , zašto postojim? Jer, svima nam je samo jedno poznato, izvesnost omeđenog ovozemaljskog trajanja. Zato ja uz nesebičnu i stalnu podršku mog supruga Brana Kovačevića organizujem,evo već devetu godinu zaredom, ovakva druženja sa prijateljima , kreativcima svih profila da pesmom,igrom i smehom zahvalimo na tom daru koga posedujemo i da ,bar za trenutak, imamo opravdanje za maske koje(ne) nosimo“. Milena je (rođena u Lazarevcu) odrasla u Kraljevu i u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca i taj kraj, njegovu mistiku, trajno je urezala u sebe.Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“.Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga.Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica.Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesettri godine aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu. Za svoj rad dobijala je brojna priznanja pa čak i dva državna.„Masharat“ počinje u subotu 5 avgusta u 18 časova.