nedelja, 24. novembar 2024.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Preko potrebnа preispitivаnjа

Objavljeno: 24.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

Dejan Aleksić,Muharem Bazdulj i Miša Milosavljević

Gostovanjem Muhаremа Bаzduljа, piscа iz Beogrаdа, koji je inače  rođen  Trаvniku , u  Nаrodnoj biblioteci „Stefаn Prvovenčаni“ Krаljevo sinoć je nastavljen novi književni progrаmа „Krаj putа“. Muharem Bazduj je  dobitnik  nagrade  „Stanislav Staša Marinković“ za novinarsku hrabrost i istraživačko novinarstvo u 2014 godini ,koju dodeljuje  dnevni list Danas.Iste godine je  dobio i nagradu „Bogdan Tirnanić“ Udruženja novinara Srbije za najbolji komentar. Piše za sarajevski dnevni list Oslobođenje, kao i za beogradsku Politiku i magazin Nedeljnik.

Muharem Bazdulj je autor  sedam romana, od kojih su pojedini objavljeni i u prevodima na engleski, nemački, poljski, bugarski i makedonski jezik. Osim romana, piše kratku prozu te eseje i publicistiku. Pojedine priče i eseji prevedeni su na petnaestak jezika. Redovno piše za sarajevski dnevni list Oslobođenje, kao i za beogradsku Politiku i magazin Nedeljnik.

Uz pokretača  novog književnog progrаmа , upravnika kraljevačke biblioteke magistra Miša Milosavljevića u  razgovoru sa gostom iz Beograda učestvovao je i kraljevački pisac i pesnik Dejаn Aleksić , inače i dobar  Bаzduljev  prijаtelj . Njih dvojica su imali plodonosаn dijаlog koji se , uglаvnom , ticаo poslednje nаpisаnog Bаzduljevog romаnа „Kvаdrаtni koren iz životа“, koji je ove godine objаvilа beogrаdskа izdаvаčkа kućа Lаgunа. Uz česte i duhovite opаske Bаzdulj je predstаvio životnu priču glаvnog junаkа Sergejа Bаbićа i njegov put u Tuzlu. Učestvujući u razgovru Miša Milosavljević je primetio dа je dominаntаn motiv u Bаzduljevom stvаrаlаštvu motiv putovаnjа: pomenuti Bаbić putuje u Tuzlu, Jаnko Aleksić iz „Sjetve soli“ vrаćа se u Sаrаjevo, putnici su i Ruđer Bošković iz romаnа „Trаnzit, kometа, pomrаčenje“, lord Bаjron iz romаnа „Đаur i Zulejhа“, glаvni lik romаnа „April nа Vlаšiću“, а može se reći dа su, nа sаsvim određen nаčin, putnici  i svi učesnici rok koncertа grupe Ju Tu () koji je 1997. godine održаn nа Koševu (romаn „Koncert“). Zаključаk je, dа nаs аutor ovim postupkom iznovа nаvodi nа promišljаnjа i preko potrebnа preispitivаnjа.

Kаdа se povelа reč o jeziku, Bаzdulj se prvo odredio premа nedаvno potpisаnoj Deklаrаciji o zаjedničkom jeziku, ocenivši je kаo sаsvim nepotrebnu, а potom i rekаo dа govori ijekаvski, а sve češće u pisаnju koristi ekаvsku vаrijаntu srpskog jezikа.

Nа sаmom krаju, vidno zаdovoljаn progrаmom, Bаzdulj  je sа velikim oduševljenjem za učesnike u ovom programu  preporučio frаncuskog književnikа Emаnuelа Kаrerа i njegov romаn „Cаrstvo“, kаo i Amerikаncа Benа Lernerа i njegov romаn „Polаzаk sа stаnice Atočа“.

Devedesete su bile mnogo gore od aktuelne stvarnosti!

Objavljeno: 23.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

U okviru novopokrenutog serijala razgovora sa istaknutim umetničkim i naučnim stvaraocima pod imenom „Kraj puta“ sinoć je , u kraljevačkoj biblioteci „ Stefan Prvovenčani“, kao prvi gost , govorio Vladimir Arsenijević književnik iz Beograda i, još uvek, najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade za roman „U potpalublju“, koji je objavljen bezmalo pre četvrt veka.Sa njim su razgovarali istoričar Vojkan Trifunović i magistar književnosti Miša Milosavljević,upravnik biblioteke „ Stefan Prvovenčani “.

Arsenijević, jedan od najprevođenijih pisaca svoje generacije,  je upoznao prisutne  sa do sada objavljenim delima, posebno se osvrćući na najnoviji roman „Ka granici“, koji predstavlja treći deo njegove najavljene tetralogije koju čine i romani „U potpalublju“ i „Ti, ja i Anđela“.

Na pitanje da li smo kao društvo opterećeni devedesetim godinama prošlog veka i koliko su te godine uticale na njegovo formiranje, Arsenijević odgovara da mu se čini da nije previše opterećen, ali da su ga, svakako, devedesete formirale i opredelile kao angažovanog pisca. Tvrdi da ne živi u tom vremenu, da ne zloupotrebljava i da nije zaglavljen u njemu, naprotiv, smatra da je sadašnjost mnogo lepša i prijemčivija, iako, sa druge strane, ne pristaje na pasivno mirenje sa zabrinjavajućom stvarnošću. „Mišljenja sam da su devedesete bile mnogo gore, nego što je to slučaj sa aktuelnom stvarnošću, i to dramatično gore, ne samo u Beogradu i Srbiji, već u čitavom regionu.“

Govoreći o projektu „Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma“, koji je pokrenulo udruženje Krokodil, Arsenijević kaže da to ne predstavlja pokušaj konsenzusa o zajedničkoj platformi grupe eminentnih istoričara sa područja bivše države, već za cilj ima ideju multiperspektivne istoriografije koja će ljudima sa ovih prostora omogućiti da lakše prihvate kompleksne situacije iz nedavne prošlosti.

Večerašnji gost kraljevačke biblioteke i drugi  učesnik serijala „Kraj puta“ biće Muharem Bazdulj pisac , novinar i prevodilac iz Beograda a  pisac  Dejan Aleksić i mr. Miša Milosavljević biće mu sagovornici.

Važno uporište vizuelnih umetnosti

Objavljeno: 15.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sa današnjeg otvaranja Novembarskog salona u Kraljevu

Danas je u Narodnom  muzeju Kraljevo otvoren Novembarski salon vizuelnih umetnosti koji ova ustanova organizje u saradnji sa Udruženjem likovnih i primenjenih umetnika Kraljevo. Na ovogodišnjem  Novembarskom salonu svoje radove je izložilo četrdesetdevet stvaralaca  iz Kraljeva , Kragujevca ,Užica , Trstenika , Čačaka ,Kruševca , Gornjeg Milanovca , Novog Sada i Beograda.

Pišući o ovoj manifestaciji u njenom katalogu istoričar umetnosti i  muzejski savetnik Suzana Novčić je naisala  „ Novembarski salon vizuelnih umetnosti koji organizuju Narodni muzej Kraljevo i Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Kraljevo , svojim kontinuiranim i otvorenim pristupom uspeva da održi prepoznatljivu poziciju važnog uporišta i podsticaja savremene umetničke scene . Njegova geografska determinacija (okarakterisana najčešće kao lokalna ili regionalna) gubi važnost u vremenu globalne umreženosti i sveopšte „vidljivosti“ zahvaljujući brzim komunikacijskim mrežama, gde pojam lokalno gubi svaki smisao. U takvoj atmosferi sveopšte umreženosti , ovakve izložbe predstavljaju još jedan mogući „umetnički pejzaž“ jedne razuđene umetničke scene koja je vrlo često prinuđena na samoorganizovanje i vlastite inicijative koje umnogome počivaju na prožimanju formalnog i neformalnog . Time je važnost ovakvih, institucionalnih dešavanja još veća , jer su muzeji i danas od izuzetnog značaja za savremenu umetničku scenu . Oni su i dalje centri legimiteta i potvrde umetnika i umetnosti , onako kako ih je još Artur Danto okarakterisao (svet umetnosti) , a sa druge strane oni su sve više mesta u kojima se preispituju i interpretiraju složene umetničke pozicije i teme , povezuje veliki broj aktera na sceni i čine ih relevantnim za kulturu i određenu društvenu sredinu“.

Žiri ovogodišnjeg Novembarskog salona je nagradu koja podrazumeva samostalnu izložbu u Narodnom  muzeju Kraljevo dodelio Ivanu Šukoviću iz Podgorice ,  koji  trenutno na Univerzitetu umetnosti u Beogradu završava doktorski projekat , za njegov rad The Quality Family time rađen kombinovanom tehnikom koji po obrazloženju žirija  između ostalog ukazuje da „ simbol porodičnog okupljanja u ovom radu ne predstavlja dom (mesto gde se vode razgovori ,rešavaju problemi i u kome vlada osećanje  pripadnosti), već oblik zabave i medijske kulture.

Novembarski salon vizuelnih umetnosti u Narodnom  muzeju Kraljevo biće otvoren  za posetioce  do kraja godine.

Hvala pčelama!

Objavljeno: 09.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Autorka izložbe viši kustos ,istoričar Mirjana Savić

Sinoć je ,u Narodnom muzeju u Kraljevu, otvorena izložba  pod nazivom „ Hvala Pčelama-Istorija pčelarstva u kraljevačkom kraju “ čiji je autor  Mirjana Savić,viši  kustos istoričara.

Ova izložba i čin njenog otvaranja ukazali su na , najmanje , dve činenice. Prva je da je intersovanje za pčelarstvo itekako prisutno što se manifestovalo brojnom publikom kakva odavno nije zabeležena na jednom  događaju u kraljevačkom Narodnom muzeju. Druga činjenica je da pčelarstvo, kao grana poljoprivrede , ima u Srbiji i u kraljevačkom kraju dugu tradiciju koja seže još u srednjevekovni period.

Sačuvani istorijski izvori svedoče o značajnoj ulozi srpskih manastira u srednjem veku u širenju pčelarastva. Svi vladari iz dinastije Nemanjića su su podržavale pčelarenja a vosak je ,tada , bio  značajnij proizvod od meda. Oni ,vladari  , su svedoče dokumenta manastirima darivali posede sa ulijama ,uljanicama (pčelinjacima) a uljari (pčelari) su bivali oslobađani svih drugih obaveza.

I iz perioda kada su ovim prostorima vladali Turci Osmanlije postoje brojna dokumenta , posebno ona o spahijskom porezu ,iz koji se da zaključiti da je pčelarstvo bilo razvijeno.Jer, pravilo je bilo da se naturalni porez ,ušur, od pčelinjaka plaća po tarifi od akče na manje od deset košnica.Tako u dokumentima iz 1560 godine kada je ovaj kraj , oko tadašnjeg Rudo Polja  i ,kasnije , Karanovca,  bio deo Požeške stoje podatci , da je , recimo selo Kruševica nadomak manastira Žiča imalo 31 domaćinstvo i davalo je destak 85 košnica.

U  Karanovcu , 1805 godine , posle proterivanja Turaka  tokom Prvog srpskog ustanka , Karađorđe dozvoljava da se , zarad zadovoljenja potreba ustanika u Tursku mogu davati(izvoziti) samo med , maslo i kože dok se promet voska ograničava. Racionalno pčelarstvo, poput mnogih novina, poteklih u Vojvodini proširilo se pod osmanskom vlašću i u Srbiji a u Vojvodini su se pojavile i prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku „Novi pčelar“ i „Pčelar“ štampne u Beču koje je napisao sveštenik ,ekonom i katiheta Avram Maksić (1792-1845) iz Sombora.

12  novembra 1897 godine , u tadašnjoj Kraljevini Srbiji , osnovano je Srpsko pčelarsko društvo koje je dalo snažan posticaj unapređenju pčelarstva.

Predsednik Društva pčelara Kraljevo Dragan Rakicević

Prema rezultatima popisa iz 2012 godine utvrđeno je, piše u izuzetno dobro urađenom katalogu za ovu izložbu , da se u Srbiji  preko 31000 gazdinstava bavi pčelarstvom od kojih je najveći broj u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu beleži se konstantan rast broja košnica kojih je 2014 bilo 248.000 , 2015 godine 290.000 a 2017 370.000 košnica. Devedesetih godina prošlog veka u Kraljevu su organizovane prve izložbe pčelarstva i organizovani prvi debatni klubovi o pčelarstvu a praksa stručnog usavršavanja pčelara se  kontinuirano obavlja.  Za to su zaslužni brojni stručnjaci , među kojima i oni iz Veterinarskog instituta iz Kraljeva  predvođeni dr.Nadom Dugalić-Vrndić i dr Kazimimirom Matovićem. Matovićevi stručni radovi doprineli su da Kraljevo bude prepozanti na mapi svetske nauke o pčelarstvu. Jedan je od 60 koautora iz 31 zemlje sveta  knjige „No bees,No life“. Uz preporuku  organizatroima da katalog izložbe učine dostupnijim široj javnosti  završavamo ovaj izveštaj rečima autora izložbe Mirjane Savić: „ Poslednjih decenija opstanak pčela doveden je u pitanje. Ovo se mora shvatiti ozbiljno jer 84% biljnih vrsta i 76% proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Zato hvala pčelama koje ,milionima godina, učestvuju i , nadamo se, učestvovaće u očuvanju biodiverziteta naše planete. Na nama je da im to omogućimo jer time štitimo

Vek i po kraljevačke biblioteke

Objavljeno: 08.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Direktor kraljevačke biblioteke mr Miša Milosavljević

Prigodnom akademijom  , za čiji scenario se pobrinuo poznati dečiji pesnik Dejan Aleksić, sinoć je u Svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva obeleženo 150 godina rada Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“iz Kraljeva.

Kako je i red goste je najpre pozdravio magistar Miša Milosaljević , aktuelni direktor kraljevačke biblioteke, a zatim su nekadašnji direktori  ove renomirane ustanove Mitar Mitrović , Dragan Hamović , Dragana Tipsarević i v.d.direktora Miloje Radović , uz „ asistenciju“ dr.Dejana  Vukićevića bibliotekara savetnika Narodne biblioteke Srbije i nekadašnjeg uposlenika kraljevačke biblioteke , pesnika  Živorada Nedeljkovića , glumaca Aleksandra Srećkovića-Kubure, Jelene Ilić, Zorana Cerovine , Predraga Pavlovića i učenika  Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjaci“ iz Kraljeva, gostima u prepunoj Svečanoj sali gradske skupštine na zanimljiv i zabavan način dočarali vek i po trajanja biblioteke kraljevačke.

Sve je počelo još daleke 1868 godine kada je otvorena Prva čitaonica u Karanovcu.  Karanovac je tada imao oko 1.900 stanovnika, od kojih je jedva četvrtina bila pismena. Varoš tada tek polako postaje trgovački značajna za ovaj deo Srbije, ali je još daleko od kulturnog centra.Nije zabeležno ni ko su bili osnivači, ni gde se nalazila a  do podatka  o njenom postojanju  došlo se posredno, 1868. godina se navodi u izveštaju upravnika Čitaonice 1873.g Čitaonica je bila značajna za društveni život varoši. Postoji pozivnica iz februara1875.g iz koje se vidi da Čitaonica organizuje Besedu izvesnog „gospodina Luke Petrovića“, sa recitacijama i igrankom u jednoj gostionici. Čitaonica se razvijala i do Prvog svetskog rata imala već više od 3 hiljade knjiga Između dva svetska rata u Kraljevu nije postojala jedna gradska biblioteka, već više knjižnica pri školama, Jugoslovensko-francuskom klubu i u Žiči. Savremeno bibliotekarstvo u Kraljevu počinje 1945. godine osnivanjem Narodne biblioteke, koja je od tada više puta menjala ime, a od 2001.g nosi ime Stefana Prvovenčanog.

Biblioteka „Stefan Prvovenčani“,danas  ima oko 250 hiljada knjiga i časopisa, više od 10 hiljada članova. Organizuje oko 300 programa godišnje  a van granica grada u kome snažno utiče na kreiranje kulturnog života i javnih kulturnih politika je poznata po svojoj bogatoj izdavačkoj delatnosti i po značajnim piscima koji su njeni današnji uposlenici. Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je jedan od najvećih i najboljih izdavača poezije u Srbiji. Knjige objavljene u ediciji „Povelja“ dobile su sva značajna priznanja za poeziju koja se dodeljuju u Srbiji. Poslednja nagrada „Meša Selimović“ dodeljena je Dejanu Iliću, čiju je knjigu objavila ova izdavačka kuća.Izdanja „Povelje“  dobila su brojne nagrade: „Branko Miljković“, Zmajevu nagradu, „Vasko Popa“, „Rade Drainac“…U biblioteci ,danas, rade Živorad Nedeljković, dobitnik najznačajnijih pesničkih nagrada (Zmajeva, Disova, „Meša Selimović“),Dejan Aleksić, nagrađivan i kao pesnik i kao autor knjiga za decu (Zmajeva, Brankova, nagrada SANU, „Politikinog zabavnika“, „Neven“), Gordana Timotijević (nagrada Večernjih novosti, Zmajeva, „Gašino pero“),Miloš Milišić, Miloje Radović, pisac za decu…Kraljevačka biblioteka priređuje autorske izložbe u čast pojedinih pisaca i događaja. Izložba o Stefanu Prvovenčanom, kao državniku ali i književniku, upravo gostuje u Nišu, a viđena je i u Ljuboviji, Beranama, Nikšiću, Podgorici..

I Žički duhovni sabor Preobraženje je značajna kulturno-naučna manifestacija ,pokrenuta 1992 godine, čiji je biblioteka  suorganizator,od 1993 godine, zajedno sa Narodnim muzejom iz Kraljeva i Književnim klubom Kraljevo.

Biblioteka je u ovog ,jubilarnoj , godini organizovala niz prigodnih programa,od koji je veliki broj posvećen deci od kojih je čak 17 realizovano u nedavno završenoj Dečijoj nedelji.

Sinoćnja Svečana akademija propraćena je i izložbom h „Biblioteka nekad i sad“, koju su priredile Nataša Antonijević, Ana Voštinić i Marijana Jakšić.

Obeležavanje jubeleja je,danas,  nastavljno  organizovanjem   dvodnevnog  simpozijuma „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“. Svoje učešće su  najavili bibliotekari iz mnogih gradova, kao i iz Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice srpske, Univerzitetske biblioteke iz Beograda i Kragujevca i biblioteke Učiteljskog fakulteta, kao i iz više izdavačkih kuća.

Kad osmeh (po) kaže sve!

Objavljeno: 02.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

-Često imamo programe u školama, ali ovo je bilo neuporedivo iskustvo. Bila sam privilegovana što sam provela vreme sa ovom decom , sa divnim učiteljem, sa roditeljima, komšijama. Za njih je naša poseta bila veliki događaj.  Ako smo im preneli delić one radosti koju su oni nama priredili, srećna sam – kaže književnica Gordana Timotijević, autorka brojnih nagrađivanih knjiga za decu , zaposlena u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva.

Ovim rečima Gordana je opisala atmosferu u isturenom odeljenje studeničke OŠ „Stefan Nemanja“ u selu Bzovik ,smeštenom  na obroncima Radočela ,stotinu kilometara udaljenom od Kraljeva, kada je , juče , zajedno sa kolegama, piscima i bibliotekarima , Biljanom Miljković i Milojem Radovićem , obišla ovu školu povodom obeležavanja 150 godina od osnivanja Čitaonice karanovačke.

A u školi u Bzoviku  je , trenutno, njih troje. Leontina i Tijana u drugom razredu i Lazar u nultom. Žive 2-3 kilometra od škole , tako da zimi ponekad ne mogu da stignu ni traktorom, već jedino peške. A tada bude i zaleđene kose i mokrih nožica. Iz Ušća im stiže učitelj Ivan Milićević.

– Na sreću, dece ima. Ako se ljudi ne budu iseljavali, škola u Bzoviku će živeti bar još desetak godina, a ja se nadam i duže – kaže učitelj Ivan. Pisci su puni reči hvale za ovog mladog čoveka koji ulaže mnogo ljubavi, topline, ali entuzijazma u rad sa decom.

Gosti iz Kraljeva nisu došli praznih ruku. Kao što priliči piscima, doneli suknjige: školsku lektiru, slikovnice, knjige za decu, enciklopedije. Dočekani su uobičajenim posluženjem, pa čak i tortom – što pokazuje koliko su meštani planinskih sela željni događaja.

Ova poseta je samo jedan od događaja u nizu iz bogatog programa  kojim Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva,u 2018 godini obeležava.Tako će ,recimo, ova ustanova, 8. i 9 oktobra biti domaćin stručnog skupa „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“

U razvoju Kraljeva Rusi su ostavili neizbrisive tragove !

Objavljeno: 20.09.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć je, u  Ambasadi Republike  Srbije u Moskvi održana uspešna prezentacija i  predavanje na temu „Kulturno nasleđe srednjovekovne  Srbije i odnosi Srba i Rusa (na primeru grada Kraljeva)“. Događaj su zajednički organizovali Ambasada Srbije i Narodni muzej Kraljeva.

Publici koju su mahom činili profesori i studenti  koji izučavaju slavistiku, kao i studenti iz Srbije  koji uče na raznim fakultetima u Moskvi napre se obratila Mirjana Savić , viši kustos-istoričar koja je govorila o „Srpsko-ruskim odnosim u Kraljevu 1918-2018“. Kroz svoju prezentaciju ona je dala pregled jednog veka zajedničkog života Rusa i Srba u Kraljevu, politička, privredna, kulturna i naučna prožimanja , tragove Kraljevčana u Rusiji , kao i crtice o Kraljevčanima koji su na različite načine doprineli širenju ruske kulture, umetnosti i nauke u Srbiji.

Posle revolucionarnih zbivanja iz februara i oktobra 1917 godine i trogodišnjeg građanskog rata prestala je da postoji craska Rusija a vlast su preuzeli boljševici predvođeni Lenjinom. Značajan broj  od oko dva milona Rusa mahom pripadnika svih slojeva elite carske Rusije spas je potražio u emigraciji širom sveta  a njih oko 40000 je utočište našlo u ondašnjoj kraljevini Jugoslaviji , najvećim delom u Srbiji. Deo njih ,oko tristotine , obreo se i u Kraljevu u kome i danas žive njihovi brojni  potomci. Od svog dolaska pa do današnjih dana  davali su i daju veliki doprinos  razvoju grada na Ibru. Profesori Ignjatije Poderegin, Feodor Rajevski, Ivan Vedenski i  drugi odškolovali su generacije đaka , Mihail Glušenko je u periodu od 1922 do 1927 godine  projektovao crkvu Blagoveštenje u  selu Vrdilima  i oslikao njen ikonostas . U Kraljevu je  živeo i ataman Kubanskih Kozaka ,Naumenko… Nijh  59  našlo se  na spisku među 2196 identifikovanih žrtava streljanja koga su izvršili Nemci oktobra 1941 godine u Kraljevu. U borbama za oslobođenje Kraljeva novembra 1944 godine izginulo je 357 pripadnika Crvene armije a njihovi posmrtni ostatci su 1962 godine ,uz najveće vojne počasti, preneti u zajedničku grobnicu u Jagodini.

 U nastavku predstavljanja o nasleđu srednjovekovne Srbije govorila Suzana Novčić, muzejski savetnik i istoričar umetnosti.Ona  je govorila o   „Srpskoj  umetnost druge polovine 12. i 13 veka – Raška škola“ a njena koleginica Tatjana Mihailović, muzejski savetnik-arheolog,  je održala predavanje naslovljeno „Između Vizantije i zapada – Studenička plastika i njen uticaj na druge vrste umetnosti“. Predavnje je posvećeno visokim dometima studeničke plastike, najvažnijeg romaničkog ostvarenja srpskog srednjeg veka, koja Bogorodičinu crkvu u Studenici svrstava u isto vreme i među najlepše evropske crkve XII veka.

Kraljevčani znaju da prepoznaju i cene dobre muzičare !

Objavljeno: 17.09.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sinoćnjim koncertom na Trgu Svetog Save u Kraljevu na kome su nastupili Uroš Perić i The Mambo Stars – Ray Charles tribute i bluz bend „Texas flood“ iz Beograda završen je VIII „Internacionalni festival „JazzIbar“. Vrhunski muzičari inspirisani odličnom reakcijom kraljevačke publike dali su svoj maksimum u želji da lepotu ove vrste muzike koja je ,uprkos malobrojnim poštovacima, preživela mnogobrojne turbulencije na muzičkoj sceni koju,nažalost, kreira trenutni ukus publike. „I moje autorske kompozicije nastavljaju dela velikih autora, kako se ne bi zaboravili ni Luis Armstrong, Frenk Sinatra i mnogi drugi. U poslednje vreme sve više pišem, ali ostajem u bluzu, soulu, džezu, kantriju“, kaže Uroš Perić poznat kao „Beli Rej Čarls“. „Ovo nam je prvi ozbiljniji nastup u Kraljevu. Činjenica je da smo aktivniji u inostranstvu, ali uvek je lepo doći kad je ovakva prilika u pitanju i širiti muziku po svim delovima naše lepe zemlje“, rekao je. Nenad Zlatanović, gitarista i pevač benda„Texas flood“ iz Beograda.Recimo na kraju da je organizator Internacionalnog džez festivala Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva opravdao očekivanja publike,muzičara i sponzora festivala predvođenih Ministarstvom za kulturu i informisnje i Gradom Kraljevom.Ova ustanova kulture je ,inače pored VIII „JazzIbar“-a ove godine uspešno organizovala i Festival umetnosti  „Maglič“, VIII „Street art“ festivala… Recimo  na kraju ,podsećanja  radi , da je koncept  festivala postavio i  , do svoje smrti, sprovodio  Mihajlo Miša Blam kao umetnički direktor festivala.

Raška je ponosna na svoju prošlost !

Objavljeno: 15.09.2018. | autor: KV Novosti -on line

Dejan Koturanović,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške otvara izložbu „Upoznaj naš grad:Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“

Večeras je u Galeriji Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške ,otvorena treća izložba iz ciklusa „Upoznaj naš grad:Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ koja je deo bogatog programa kojim ovaj grad , u ponedeljak 17.septembra , obeležava svoj Dan opštine u znak sećanja na dan kada je 1845. godine Knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.

Vladar  koji se borio za suverenitit Srbije, prepoznao je , pre ravno 173 godine ,  važnost formiranja varoši na specifičnom geo-strateškom položaju i neophodnost uspostavljanja institucija Kneževine Srbije na graničnoj liniji sa tadašnjom  Otomanskom imperijom.

Ideja o organizovanju niza izložbi, objedinjenih projektom pod zajedničkim naslovom Upoznaj naš grad javila se, 2015. godine, nakon obeležavanja 170 godina od osnivanja varošice Raške, povodom novoustanovljenog praznika Opštine – 17. septembra. Idejni tvorac koncepta i autor projekta je istoričarka umetnosti , kustos Sonja Milićević.

Od 2016. godine, pod pokroviteljstvom Opštine Raška, Centar za kulturu „Gradac“ godišnje realizuje po jednu izložbu, sa željom da trajno sačuva od zaborava sve što je vezano za prošlost (ali i sadašnjost) Raške: od izgleda ulica, preko arhitekture, kulturnih i umetničkih spomenika, znamenitosti i umetničkih zbirki, zanata i običaja, do ličnosti koje su obeležile njenu istoriju kroz razne oblasti ljudskog delovanja. Do sada su realizovane dve izložbe Ulice (2016) i Arhitektura Raške (2017) koje su se bavile osnivanjem grada, njegovom urbanizacijom i arhitekturom.

Treća u nizu izložba, koja ima za cilj da prezentuje nepokretna kulturna dobra sa teritorije opštine Raška, nosi naziv Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka. Izložba je pokušaj da se pruži uvid u najstariju prošlost Raške, koja se sagledava preko rezultata arheoloških istraživanja: periodi praistorije, od neolita preko metalnih doba, do antičke prošlosti, kada je rimska država na ovim prostorima organizovala svoju upravu nad ibarskim argentarijama, na koju će se nadovezati period rane vizantijske vlasti. U srednjem veku, kada je formirana srpska država, čije srednjovekovno ime Raška nosi i čuva u izvornoj formi, ova oblast se tokom XIII veka našla u središtu njene teritorije, između arhiepiskopije u Žiči i prestonog grada Rasa, uzdižući svoju ekonomsku moć srebrom Kopaonika. Otuda poseban deo izložbe čini umetnost srednjeg veka, koja započinje sa spomenicima ranog hrišćanstva, kao izvanrednim slojem kulturnog nasleđa, a kulminaciju ima u spomenicima XIII i XIV veka, da bi tokom turskog perioda, stvaralaštvo bilo svedeno u lokalne okvire, ali ipak živo, na

Koncipirana kao pregled arheoloških lokaliteta i sakralnih spomenika, uz simultano korišćenje fotografija starijeg i novijeg datuma, originalnih i kopija predmeta, maketa, dokumenata, drugih prikladnih eksponata i informativnih panela, izložba treba da ukaže na bogatu kulturnu baštinu Raške i njene okoline, od praistorije i antike, preko srednjeg veka i perioda Osmanske vladavine, zaključno sa krajem 18. veka, i da na jednom mestu, prvi put, široj javnosti predstavi istraženu i čuvanu bogatu arheološku građu, kao i spomenike kulture sa teritorije opštine Raška.

Izložbu je , u prisustvu brojnih gostiju i autorskog tima, otvorio Dejan Koturanović,direktor  Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške .

Autorke izložbe i tekstova za potrebe izložbe i kataloga su arheološkinja/muzejski savetnik Tatjana Mihailović i istoričarke umetnosti doc. dr Branka Gugolj i kustos Sonja Milićević.

Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II  део “  кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка

 

Džez na obali Ibra

Objavljeno: 13.09.2018. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo će ,15. i 16. Septembra , po osmi put, biti domaćin  Internacionalnog džez festivala „JazzIbar“ potvrđeno je na danas održanoj konferenciji za štampu u sedištu Kulturnog  centra „Ribnica“ iz  Kraljeva. Festival u subotu otvara Jazz pulse trio iz Beograda. Trio iza sebe ima veliki broj klupskih nastupa i koncerata, a čine ga Vladimir Mandarić (gitara), Nikola Mirosavić (truba) i Sava Ramjanac (kontrabas).Iste večeri  predstaviće se makedonski sastav Kabadayas, čiji se muzički pravac zasniva na kombinaciji tradicionalne muzike i različitih ritmova preko džeza, fanka, dram end bejsa. Subotnjer veče završava Irie Fm iz Beograda koji meša različite pristupe pop muzici, i povezuje ih, bez mnogo osvrta na žanr, tako da zvuk benda varira od pesme do pesme.

U nedelju, 16. septembra prvi nastupa bend Hashima koji je za kratko vreme postao nezaobilazan deo srpske autorske džez scene. U 21 čas nastupa Uroš Perić – Ray Charles Tribute. Uroš Perić je slovenački pijanista, pevač i tekstopisac. Postao je poznat po sjajnim interpretacijama pesama iz zlatnog doba bluza, džeza i soula, ali i po svojim autorskim kompozicijama. Belog Rej Čarlsa, kako ga nazivaju u svetu muzike, pratiće The Mambo Stars, naš najstariji i najuspešniji ansambl sa repertoarom orijentisanim ka latino muzici, sastavljen pretežno od članova Big benda RTS-a. Ovogodišnji „JazzIbar “ zatvoriće jedan od najaktivnijih i najboljih srpskih bluz bendova Texas Flood. Ovaj bend svoj zvuk temelji na uticajima Stivija Rej Vona, Džimija Hendriksa i grupe Led Cepelin.

Ovu manifestaciju  organizuje  Kulturni centra „Ribnica“ Kraljevo, koncerti se  održavaju u subotu i nedelju na Trgu Svetog Save i besplatani su za posetioce.