U godini jubileja, u kojoj Vrnjačka Banja obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom, pored velikih ulaganja u rekonstrukciju Promenade – glavne šetališne zone i Crkvenog brda,  zaštićene kulturno- istorijske celine, lokalna samouprava je izdvojila  i značajna sredstva za obnavljanje i održavanje banjskih paviljona i fasada starih vila. 

             Paviljoni su jedno od obeležjaVrnjačke Banje od njenog osnivanja. Najstariji među njima,  paviljon – poslastičarnica, pojavljuje se na banjskim razglednicama iz 1906. godine. Desetak godina kasnije, izgrađen je paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu. Posebna atrakcija bio je paviljon -školjka, podignut 1936. u centralnom banjskom parku. U njemu je, za vreme sezone sviralo odeljenje Orkestra kraljeve garde. Srušen je posle Drugog svetskog rata.

         Muzički paviljon u Vrnjačkom parku izgrađen jetridesetih godina prošlog veka. Ima šestougaonu osnovu od orlovačkog kamena. Gornji deo paviljona napravljen je od ukrasno rezane građe, a donji od  ukrštenih daščica koje su uklonjene posleDrugog svetskog rata. Paviljon je, uglavnom, služio za promenadne koncerte, kojisu bili aktuelni i šezdesetih godina. Njegova rekonstrukcija omogućiće još jednu namenu – da bude prostor za venčanja na otvorenom.

– Nastojimo da sačuvamo banjske istorijske i kulturne znamenitosti. Zato smo u ovoj,jubilarnoj godini, uz veliku pomoć Vlade Republike Srbije, velika sredstva izdvojili za održavanje i obnavljanje kulturnih dobara. Paviljon u parku ćemo rekonstruisati prema prvobitnom izgledu, kao i paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu, koji je zbog dotrajalosti morao da bude srušen. Sledećeg meseca ćemo obnoviti fasadu Vile „Belimarković“. Već smo završili čišćenje umetničkih dela u Parku skulptura, jedinstvenom u Evropi po tome što ima 2 skulpture Ernsta Neizvesnog. Ove godine smo obnovili  fasadu Muzeja banjskog lečenja, završili prvu fazu rekonstrukcije Crkvenog brda, koje ima status prostorne, kluturno – istorijske celine od velikog značaja. Počeli smo i rekonstrukciju fasade i krova Vile „Zora“ u kojoj je biblioteka.Jednostavno, ako ne čuvamo naše nasleđe, onda nećemo imati šta da ostavimo generacijama koje dolaze i nećemo ih naučiti kako se poštuju tradicija, istorija i kultura jednog naroda,kaže Dušan Stevanović, pomoćnik predsednika Opštine Vrnjačka Banja.

          Jedan od primera za odnos Vrnjčana prema nasleđu je i spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću Ujedinitelju, ucentralnom delu Vrnjačkog parka, podignut 1936. blizu Rimskog izvora. Spomenik je  srušen je posle Drugog svetskog rata,a rekonstruisan 2006 prema jedinoj sačuvanoj fotografiji.

          Vrnjačka Banja je u jubilarnoj godini postala članica Evropskog udruženja rimskih termalnih banja,  u kojem je jedina banja van Evropske unije. Da su Rimljani koristili vrnjačke tople izvore, potvrđeno je slučajno, prilikom kaptaže izvora, 1924. godine, kada je pronađena vertikalna, pravilno isklesana stena sa otvorom iz kojeg je isticala topla mineralna voda. Na istom mestu pronađeno je  oko 200 rimskih novčića iz vremena rimskih imperatora Avgusta i Valentinijana.

Otkriveni su i arheološki ostaci prvog poznatog bazena za kupanje u termalnim vodama, na prostoru Vrnjačke Banje. Izvor je tada uređen, ali je za vreme Drugog svetskog rata bio zatrpan i zaboravljen sve do 1989. kada je rekonstruisan. Obnavljanjem Rimskog izvora, Banja se odužila dalekoj prošlosti, bez koje ne bi imala budućnost.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

Večaras je u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, ispunjenoj rekodnim brojem posetilaca, po prvi put promovisana doktorska disertacija „ Rok poezijaBranimira Štulića i njeni medijski odjeci“ Zlatomira Gajića , asistenta na Odseku za književnost Novosadskog Filozofskog fakuteta. Mentor ove disertacije  je doktor Dragan Stanić ,predsednik MaticeSrpske.

 I predhodni ,magistarski  rad  ZlatomiraGajića , bavio se poezijom još jednog rok muzičara .On je magistrirao proučavajući stihove Milana Mladenovića iz beogradske , kultne rok grupe EKV.

Posle najave upravnikakraljevačke biblioteke magistra Miše Milosavljevića koji uz prvu promociju ove disertacije koja će ,uskoro , biti pretočena u knjigu, nazvavši večrašnje dešavanje kao neobično, najavio i prvi prenos uživo (live stream) na internetu nekog dešavanja iz kraljevačke biblioteke našalivši se da to namerno  nije publikovano da se ne  utiče na večerašnju rekordnu posetu biblioteci. On je pri tom u istom ,šaljivom, tonu  izneo i malo poznati podatak da je Branimir Štulić večeras „na izvestan način po drugi put u Kraljevu ,jer je ovde , prvi put, bio služeći svoj vojni rok.

Publici se zatim obratio Zlatomir Gajić rekavš između ostalog: „Rokenrol se, kao globalni sociološki, kulturni i umetnički fenomen, uporedo sa državama Zapada, razvio  i u Jugoslaviji, ograničenog dejstva zbog represivne kulturne politike socijalističkog sistema, sa kulminacijom nakon smrti Josipa Broza, kada je trend novog talasa iznedrio brojne nove, ambiciozne i umetnički potentne autore. Vodeću ulogu na sceni imao je Branimir Štulić,čija je rok poezija imala ogroman uticaj na generacije mladih sa idejom o neophodnoj demokratizaciji i liberalizaciji društva. Socijalne, misaone i ljubavne pesme ovog autora, interpretirane uz pratnju rok grupe Azra,  kritikovale su retrogradno organizovan,birokratizovan društveni sistem i druge anomalije koje su sputavale napredak zajednice. Specifičnog poetskog izraza, bliskog jeziku ulice, na bazi tradicije umetničkog i rok pesništva, Štulić je ostvario obiman opus sa velikim brojem uspelih pesama, po kojima je prepoznat kao glasnogovornik generacije. Posmatrane kao pisani tekstovi, bez muzičke pratnje kako su inače zabeležene na nosačima zvuka, Štulićeve pesme ostavljaju nedvosmislen i snažan utisak lepe, kvalitetne i umetnički oblikovane poezije, modernog jezičkog izraza sa naglašenim uplivom žargona i lokalnog govora sredine u kojoj su uglavnom nastale, slobodnog stiha i većim delom oslobođene rime, ali i začuđujuće ritmične, s obzirom na veliki broj reči i slogova u stihovima, što je u vreme njihovog nastanka ocenjeno kao glavna karakteristika ovog autora“.

U posebno zanimljivom i nadahnutom učešću na  večerašnjoj promociji u ulozi moderatora  profesor filozofije u Kraljevačkoj Gimnaziji magistra Vladimir Marović je vodeći nas kroz stihoveBranimira Štulića ukazao na  činjinicu da se on u  svojim pesmama ,filozofski govoreći ,bavi apsolutnim formama duha a to jesu umetnost i filozofija. Po rečima Marovića Štulić se svojim delima  bori protiv mrtvila shvatajući večitos promena i kretanja kao značajnih  procesa za čoveka koji je slobodno biće.On je ukazao i na one stihove u pesmama Štulića iz kojih se da zaključiti da su  mu stavovi  Žan Pol Sartra , velikog filozofa XX veka  bili poznati i da ih je, na izvestan način, prihvatao.

Recimo  da je uspešnosti ove , s pravom nazvane,nesvakidašnje promocije doprinela i kraljevačka rok grupa.  „Dečija radost“ koja je, na izvestan način,svojom muzikom obeležila prve godine ovog veka na  muzičkoj sceni grada na Ibru, izvodeći neke  numere grupe „Azra“ u čemu im se , svirajući bas gitaru, pridružio i  Zlatomir Gajić autor večeras predstavljene disertacije o poeziji Branimira Štulića.

Timka Alihodžić i Tatijana Mihajlović

U Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo sutra uveče u 19 časova biće otvorena izložba „Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja u Zadru. Ovaj muzej je osnovan 1832 godine na temeljima vekovne kolekcionarske delatnosti  zastupljene  u Zadru  intezivnije od perioda humanizma i renesanse u XIV i XV veku.

Ovo je prvo gostovanje jedne institucije kulture  iz Hrvatske u Narodnom muzeju Kraljevo i drugo gostovanje ove izložbe u Srbiji, nakon ovogodišnjeg gostovanja u Muzeja grada Beograda. Izložba je  prvi put predstavljena javnosti decembra 2015. godine kada je otvorena u Arheološkom muzeju Zadra. Autor izložbe je Timka Alihodžić, viši kustos Antičkog odela Arheološkog muzeja u Zadru. Antički Jeder (Colonia Julia Jader), kakav je rimski naziv za Zadar, osnovan je 48. godine s.e. kao naselje rimskih građana, najverovatnije u vreme Julija Cezara. Dugogodišnje istraživanje nekropola Jadera , iz perioda od I-IV veka, odnosno od vladavine Avgusta do Konstantina Velikog, donele su Arheološkom muzeju u Zadru bogat materijal i mogućnost rekonstrukcije života stanovnika antičkog grada.Izložba koja se otvara sutra u Narodnom muzeju Kraljeva  priča priče o nekoliko zanimljivih ličnosti, čiji se životi donekle mogu rekonstruisati  iz predmeta sa kojima su sahranjeni, pružajući ujedno i uvid u živopisne prizore jednog iščezlog grada. Njen poseban  kvalitet  je deo  namenjen slepim i slabovidim osobama kojima je omogućeno da dodirom ostvare interakciju sa eksponatima.

Obraćajući se medijima , na današnjoj konferenciji za štampu, pored autorke izložbe Timke Alihodžić ,muzejski savetnik u Narodnom muzeju Kraljeva Tatijana Mihajlović je podsetila na činjenicu da je veći deo teritorije današnje Srbije ušao u sastav Rimske imperije tokom I veka naše ere ,krajem vladavine imperatora Avgusta ,  kao Gornja Mezija a da je rimska vojska imala utvrđenja širom granice(limesa) i između svojih  provincija. Predpostavlja se da je granica između dve provincije u okviru Rimskog carastva , Gornje Mezije i  Dalmacije prateći tokove  velikih reka bila u Čačku.

Direktor Narodnog muzeja Kraljeva i gošće iz Zadra

Autohtoni narodi su ,bez razlike, u svim Rimskim provincijama u to doba  protokom vremena,  u periodu ne  dužem od pet decenija vladavine Rimljana , postajali u mnogo čemu slični pa i u običajima i obredima sprovođenim prilikom sahranjvanja. Tako , eto , i ova izložba na svoj ,osobeni, način aktuelizuje spoznaje o bliskosti naroda na ovim prostorima.

Novi Pazar je jedan od gradova koji kroz različite kulturne sadržaje, ali i kroz sedmu umetnost afirmiše evropsku kulturu. Tako su u okviru manifestacije Festival evropskog filma, organizovane  projekcije odabranih filmova  a njihovo prikazivanje je organizovano svake večeri tokom jedne nedjelje, do 25. novembra.

Festival evropskog filma organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU info centar, u saradnji sa Mrežom kulturnih centara zemalja Evropske unije, dok je projekcije u Novom Pazaru organizovao Kulturni centar.

Urednica Elma Šabanović

Urednica filmskog i scenskog programa u novopazarskom Kulturnom centru , Elma Šabanović, kaže da ova ustanova kulture nastavlja već ustaljenu tradiciju prikazivanja evropskih filmova za sve Novopazarce u Svečanoj sali, ali da ove godine ta manifestacija ima poseban značaj.

“ Festival je ove godine u znaku kulturnog nasleđa. Evropska unija proglasila je 2018. godinu za Godinu evropske kulturne baštine pa su u skladu sa tim i organizovane projekcije”, rekla je Elma Šabanović.

Zaposleni u novopazarskom Kulturnom centru se trude da omoguće što većem broju zainteresovanih ljubitelja sedme umetnosti da na jednom mestu vide odabrane filmove istaknutih autora, filmska ostvarenja koja nose sa sobom poruke, lepezu evropskih društvenih vrednosti, neizbježnog osećaja suživota i zajedništva, kao i svega što je na putu na putu multikulturalnosti.

“ Sva filmska ostvarenja se negdje direktno i odnose na Evropsku uniju”, rekla je urednica fimskog i scenskog programa.

Na repertoaru u Novom Pazaru su neka od najboljih ostvarenja evropske produkcije iz 2017. Projekcije u Novom Pazaru počele su filmom “Svetlo’’ u režiji Barbare Albert, a za samo prikazivanje je vladalo veliko interesovanje.

“ Ako mogu negdje da iznesem svoj lični utisak, smatram da sa Festivala evropskog filma dolaze najbolja filmska ostvarenja i najkvalitetniji filmovi. Raznovrsna je ponuda i pogoduje različitim senzibilitetima, tako da će raznovrsna filmska publika moći da odabere nešto za sebe ali i da, ukoliko želi, uziva u svim projekcijama. Filmovi dolaze iz Austrije, Slovenije, Holandije, Švedske i drugih  evropskih zemalja “, rekla je Elma Šabanović.

Festival  je otvorio ambasador EU u Srbiji Sam Fabrici tokom posete Novom Pazaru. Kako je Evropska unija proglasila 2018.  za Evropsku godinu kulturnog nasleđa, moto festivala je „Naše nasleđe- gde prošlost susreće budućnost.”

„Ključna poruka Festivala, kao i Evropske unije je različitost i očuvanje i poštovanje te različitosti u kojoj smo ujedinjeni u Evropskoj uniji“, rekao je ambasador EU, Sam Fabrici na otvaranju  ističući da je upravo Novi Pazar grad bogat kulturom i različitostima.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

 KAKO JE ŠUCA UŠAO U EVROPSKU UNIJU…          

               Narodna biblioteka “Dr Dušan Radić” je ustanova sa tradicijom i bogatim knjižnim fondom. Istovremeno, drži korak sa modernizacijom,  jer su svi naslovi  digitalizovani. U Evropsku uniju je „ušla“ sa još 47 biblioteka iz Srbije otvaranjem „Euteka – kutka“. 

Temelji današnje Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, postavljeni su 1910. godine  u ugostiteljskom objektu „Šucin paviljon“, koji je imao čitaonicu. U njoj su se okupljali Vrnjčani i banjski gosti,  čitali dnevnu štampu i polemisali o događajima u zemlji i svetu.

Od 1963. godine, biblioteka nosi ime Dušana Radića, lekara, pisca i muzičara, koga je narod nazivao Blagim doktorom, jer je, kažu, sem medikamentima, ljude lečio i prijateljskim pristupom.

Jedno vreme, biblioteka je bila u zgradi Termomineralnog kupatila, a 1980. je prebačena u Vilu „Zora“,  izgrađenu 1906, za trsteničkog trgovca Krstu Veljovića i njegovu ženu Zoru. Novog vlasnika, Milorada Mišića,  koji je dozidao sprat, vila je dobila 1913. Mišićev sin  Miodrag, lekar, u njoj je otvorio polikliniku u kojoj je radio i doktor Dušan Radić, čije ime biblioteka nosi od 1963.  Zgrada je biblioteke je pod zaštitom kraljevačkog Zavoda za  zaštitu spomenika kulture.

Do 1996. biblioteka je bila deo Kulturnog centra Vrnjačke Banje, a od te godine je pod okriljem Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Vrnjačka biblioteka danas ima knjižni fond sa 40 hiljada naslova, raspoređenih na 4 odeljenja.

 Biblioteka „Dr Dušan Radić“  je jedno od onih mesta na kojima se  sreću i prepliću prošlost i budućnost,  tradicija i modernizacija. Knjižni fond je digitalizovan, a novi sajt nudi sve važne podatke o ovoj ustanovi i njenim aktivnostima.  Na neki način, vrnjačka biblioteka je jedna od 48 u Srbiji koje su, zahvaljujući modernizaciji,  već zakoračile u Evropsku uniju tako što su dobile „Euteka kutak“. Marija Petković, bibliograf i Euteka – bibliotekar, kaže da taj mali, evropski kutak u kojem su najvažniji računar i polica sa publikacijama EU, može da pruži mnogo značajnih podataka.

– Naši korisnici u „Euteka kutku“ mogu, na primer, da dobiju informacije o Evropskoj uniji ili pregovaračkim poglavljima Srbije sa EU, informacije  o zanimljivim destinacijama za putovanja, o mogućnostima za obrazovanje, kao i o šansama za pronalaženje posla u zemljama Evropske unije. Takođe, „Euteka“ sadrži i informacije o ambasadama zemalja članica EU u Srbiji i uputstva za apliciranje za sredstva evropskih fondova.

Prvi koraci ka „Euteci“ učinjeni su 2014, kada su  Ministarstvo kulture i informisanja, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Narodna biblioteka Srbije potpisali Memorandum o razumevanju sa ciljem da se bibliotekama dostave publikacije sa informacijama o Evropskoj uniji. Sledeće godine, pridružila im se Kancelarija za evropske integracije. Tada je pokrenut projekat „Euteka  u bibliotekama“.

–   Kako bi bili obogaćeni sadržaji u Euteka računarima, delegacija Evropske unije je za 11 bibliotekara iz Srbije,  organizovala studijsku posetu Italijanskom kulturnom centru, Španskom institutu „Servantes“, Nemačkom „Gete“ institutu i Austrijskom kulturnom forumu. Rezultat tih susreta je mogućnost da se u „Euteci“ onlajn uče strani jezici. EU podstiče građane da sem maternjeg znaju bar još dva strana jezika, što je neophodno za bolje razumevanje u zajednici kultura kao što je EU, objašnjava Euteka – bibliotekarka, sa čijom karticom, zahvaljujući Institutu „Servantes“,  korisnici mogu da pristupe kompletnom španskom bibliotečkom fondu.

Mladi Vrnjčani, kroz osnovno i srednje školovanje uglavnom opredeljeni za francuski i engleski jezik,  evropske vrednosti i način života usvajaju i zahvaljujući tome što je Ministarstvo prosvete ušlo u Obrazovni program „Erazmus plus“,   sa kojim ih takođe upoznaje „Euteka“.  Studentima, koji u Srbiji završe prva dva semestra, „Erazmus plus“ omogućava da nastave studije u inostranstvu,  uz uslov da diplomiraju na matičnom fakultetu.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Koliko često politički rukovodioci lokalnih samouprava   posmatraju kulturnu baštinu u njihovoj zajednici  kao strateški interes te zajednice , kao strateški resurs s kojim raspolažu , kao   nemerljivi kapital ..?

Vide li, njihovi saradnici angažovani u ustanovama kulture čiji su osnivači lokalne samouprave, projekte vezane za kulturnu baštinu kao važne , dugoročne ,višestruko isplative investicije kako sa stanovišta održivog razvoja tako i kao snažnog  komunikacijskog alata za integraciju u evropske procese?

Uspevaju li , i jedni i drugi, da objasne građanima u svojoj zajednici da  je briga za kulturnu baštinu i njeno očuvanje zajednička odgovornost građana ,sturčnjaka i  lokalne vlasti ?

Ako  tako , pak , najodgovorniji i zaposleni u ustanovama kulture na lokalnom nivou, i doživljavaju kulturnu baštinu  poverenu  im na upotrebu i čuvanje uspevaju li da za te svoje stavove obezbede podršku  donosioca odluka na tom, lokalnom nivou ili , u  strahu od materijanih (ne) prilika , i  ne čine mnogo truda  da adekvatno promovišu projekte vezane za kulturnu baštinu najpre na lokalnom nivou a potom i u širem nacionalnom i međunarodnom okruženju ?

Ti  evropski  biseri materijalne kulturne baštine kojima raspolažemo treba da , u zajedništvu sa  pojedinim ,nestvarno lepim, predelima i našim  tradicionalnim gostoprimstvom , budu realna mogućnost za razvoj turizma koji , svojsteno mu je, povlači i ubrzani razvoj drugih privrednih aktivnosti.

Pridružimo li tom spisku  nedovoljno iskorišćenih resursa materijalne kulturne baštine i brojne kulturne manifestacije i druge art-efekte  nematrijalne kulturne baštine , kroz  jedan integralni i sveobuhvatni pristup,  eto i , s punim pravom, razloga za veru da nam može biti bolje  i sa skromnim finansijskim sredstvima koja inače  izdvajamo  za potrebe kulture.

Kraj je godine koja je proglašena za Evropsku godinu kulturnog nasleđa ,godine u kojoj su , po prvi put od kako je pre šesnaest godina pokrenuta Nagrada  Evropske unije za kulturno nasleđe (EU Prize for Cultural Heritage) čak toje laureta iz Srbije: Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Konzervacija Tvrđave Bač  i Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije u Beograd. To je , složićete se , i svojevrsna , snažna i jasna, poruka za  nas  da smo mi nesporno narodi  velike evropske kulturne matrice koja svoju snagu nalazi u razičitostima razvijajujći duh toleranicije i međusobnog uvažavanja bez agresivnog stava prema drugom i drugačijem.

Ova i druga otvorena pitanja kao i uverenje da nas u Evropi ,baš zahvaljujući  bogatoj, jedinstvenoj i raznovrsnoj kulturnoj baštini , znaju gledati i drugim očima osim kroz prizmu surove ,dnevne , real politike povod su da vas , kroz seriju tekstova u okviru projekta „Dolina kraljeva je graditelj , našeg evropskog identiteta“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja , bar podsetimo na tu  nisku bisera razasutu od Vrnjačke Banje ,preko Kraljeva, Raške, Novog Pazara sve do Tutina , kojih , moguće je , zbog brojnih razloga nismo ni svesni nit se pak prema  našoj kulturnoj baštini ,tim biserima mahom nasleđenim od predaka, odnosimo onako kako oni to , u punoj meri , zaslužuju.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.