Večeras je, u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva , povodom obeležavanja međunarodnog praznika – Dana žena , u organizaciji Saveta za rodnu ravnopravnost grada Kraljeva ,održan humanitarni koncert pod nazivom „Sedam hlebova”

Upravo toliko koliko košta sedam hlebova, koštala je i ulaznica za ovo nesvakidašnje veče „Pesama i pesme“ tokom koje je kraljevčanin prof. Dr.Boško Milovanović koji predaje Metodiku razvoja govora i metodiku nastave srpskog jezika i književnosti na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću kazivao stihove naših poznatih pesnika i pevao pesme sa raznovrsnog žanrovskog repertoara uz klavirsku pratnju dr.Petra Ilića , višeg stručnog saradnika u nastavi angažovanog na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i uz zvuke gitare  Nebojše Kešelja. 

Ovo je, za  kratko vreme, drugo pojavljivanje ovog nesvakidašnjeg tria pred publikom u Kraljevu i oni su , kao na nedavnom koncertu u Muzeju Kraljeva ,uspeli da oduševe publiku koja je ,do poslednjeg mesta, ispunila Svečanu salu Skupštine grada.

O tome ,na svoj način svedoči i činjenica da se , u nekoliko navrata, dr.Bošku Milovanoviću, tokom izvođenja nekih muzičkih numera pridužio i deo publike.U takvoj atmosferi publika nije ni registrovala kraj koncerta ostavši na svojim mestima pa je bilo potrebno da  dr.Boško Milovanović nekoliko puta ponovi da je koncert ipak završen.

Sav prihod sa ovog humanitarnog koncera namenjen je  za narodne kuhinje koje se nalaze na teritoriji Eparhije raško-prizrenske, na Kosovu i Metohiji.

Sinoć je , u Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo , ispunjenoj brojnom publikom ,održano muzičko-potesko veče „Zenica oka moga gnezdo je lepote Tvoje“. Autori i izvođači  ovog   događaj ,neuobičajenog baš zbog njih ,  su dva doktora nauka angažovani u nastavi na fakultetima.

Jedan je doktor dr. Boško Milovanović  ,vanredni profesor Učiteljskog fakulteta u Leposaviću na katedri za jezike i metodiku nastave srpskog jezika a drugi je dr.Petar Ilić , viši stručni saradnik u nastavi angažovan na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici.

Ova dva mlada univerzitetska nastavnika ušli su dosta hrabro u realizaciju ovog projekta jer sličnih, zajedničkih, iskustva nisu imali izlažući sebe znatiželji javnosti  nenavikloj na to da i oni, univerzitetski nastavnici, vole i uživaju u dobrom stihu i lepim notama.

Jesu ,doduše, na neki način, i stihovi i note sastavni deo njihovog svakodnevnog posla u nastavi ali ,zapevati i zasvirati  na javnoj sceni , kao za svoju dušu ,nešto je na šta nas , priznaćete  ,do sada , nisu navikli univerzitetski nastavnici.

Pri tom su profesori sebe i svoje autoritete stečene u nastavi neuobičajeno hrabro izložili sudu javnosti. No, dobar , žanrovski raznovrstan , repertoar sastavljen od probranih stihova i muzičkih  numera u rasponu od poezije Rakića, Bećkovića ,pa do pesama Dragana Stojnića  , od Šopenovog valcera u cis molu ,do „ Dva smo sveta različita “ Tome Zdravkovića ili makedonske naroden pesme „Eleno kerko Eleno“ omogućio  im je , uz adekvatan ambijent Galerije muzeja, da pokažu svo svoje znanje i umeće na sceni .Trud i hrabrost su im se  ,u potpunost i, isplatili jer je , oko dvestotine posetilaca , izašlo sa koncerta , prezadovoljno, a neki od njih i sa konstatacijom „Ako predaju kao što recituju, pevaju i sviraju onda blago njihovim studentima“.

Sledeći njihov koncert,uz podršku Saveta za rodnu ravnopravnost grada Kraljeva, biće 8. marta u Svečanoj sali Skupštine grada. Koncert je humanitarnog karaktera za pomoć enklavama na Kosovu i Metohiji , a  karte za taj koncert mogu da se kupe u knjižari „Prozor“ u Kraljevu.

Sinoć je, u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu, otvorena izložba slika „Pop – ikona nostalgija“, čiji je autor Kraljevčanin Dimitrije  Džimi Danilović.

Ovo je,posle nedavne izložbe u Zemunu , druga izložba ovog autora koji pred publiku izlazi sa odabranim opusom svojih dela rađenih u  u maniru dadaizma,koji sanžno podcrtava besmisao ljudske civilizacije koja ,često, produkuje ,posebno u tehnologijama i ljudskom ponašanju, elemente sopstvenog uništenja.

Na tim dadaističkim postulatima stvaralačkog čina Dimitrije Danilović u svoim radovima prikazuje savremene pop ikone u maniru srednjovekovnih ikona.

Jedan od tih njegovih radova nastao je  tokom kampanje za predsedničke izbore u SAD  i na njemu je prikazan  tadašnji republikanski  kandidata, a sadašnji predsednik Amerike Donalda Trampa sa oreolom, što je više nego jasna aluzija na Trampa Zlatokosog“i Jovana Zlatoustog.Ovo Dimitrijevićevo delo privuklo je pažnju publike na društvenim mrežama ali autor ima čitav set slika  na kojima se poslužio obrascem ikone predstavljajući  razne  savremenike i junake mladih generacija.Oni su grupisani u „likove“ ili „horove“pravednika prema tipu podviga ili oblasti u kojoj su  zaslužili svoju „svetost“.

Spajajući virtuelno i realno u svojim pop ikonama Dimitrije šalje jasnu poruku da je, danas,  granica između ta dva sveta nestala.

Dimitrije Danilović je rođen u Kraljevu 1993. godine. Završio je srednju Umetničku školu u Kraljevu, a nakon toga osnovne studije na FILUM-u u Kragujevcu, na odseku Zidno slikarstvo. Trenutno je na master studijama na istom fakultetu.Izložba će biti i otvorena do 26. februara.

Danas je , u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva , održana prva u nizu radionica namenjenih deci osnovnoškolskog uzrasta u okviru programa nazvanog  „ Zimske radionice -Dva sata bez telefona“.

Pet tematskih radionica planiranih za narednih deset dana zimskog školskog raspusta imaju za cilj da podstaknu najmlađe da se , bar  na dva sata ,odvoje od sveprisutnih mobilnih telefona i da to vreme iskoriste za upoznavnje sa  nekoliko  kreativnih veština poput , recimo, bojenja stakla, izrade predmeta od papira ili upoznavanje sa osnovama pantomime i nekih društvenih igra.

Na današnjoj ,prvo od pet planiranih radionica, najmlađi su se upoznali i prakično uvežbavali osnovne tehnike bojenja na staklu .Za sredu  su planirane društvene igre a u petak je predviđeno  upoznavanje sa tehnikama izrade predmeta i ukrasa od papira .Program se nastavlja u idući  ponedeljak i sredu .

Već  prvog dana odziv dece  iznenadio je i organizatore iz Kulturnog centra „Ribnica“ koji su , planirali da radionice realizuju u njihovoj biblioteci ali su bili prinuđeni da , zbog velikog interesovanja ,radionicu  održe u većem prostoru svoje Galerije.

Na taj način su dobili i prvu potvrdu da je njihov program dobro koncipiran i planiran jer su uspeli da privuku veliki broj zainteresovane dece.

O tom su svoj sud rekli i brojni roditelji koji su dovodili mališane na radionicu istakavši da je ovo i pravi sadržaj i pravi tajming za njegovo održavanje .Jer , ovako koncipirani programi pored toga što edukuju najmlađe, u punoj meri  pomažu i njihovim roditeljima kojima je, u ovo vreme besparice, sve teže da izdvoje koji dinar za odlazak na zimovanje van grada sa svojim mališanima.

Časopis „Savindan“ pred kraljevačkom publikom

U Kraljevu je večeras, u Domu Vojske promovisan dvadesetdeveti broj časopisa „Savindan“ čiji je izdvač Mileševski kulturni klub „Sveti Sava“ iz Prijepolja.

Već nekoliko godina unazad  časopis se predstavlja kraljevčanima ,u januaru mesecu,  a glavni razlog  je veza između dva kraj i dva grada u Srbiji  koju je , kako to kažu, svojim delanjem i značenjem izgradio prvi srpski ahiepiskop Sava Nemanjić.

Sava je u Studenici mirio zvađenu braću , u Žiči krunisao brata za prvog srpskog kralja, smestio sedište  autokefalne  Srpske pravoslavne crkve  u manastirsku  Spasovu crkvu  a u  Mileševi je sahranjen posle prenosa njegovih moštiju 1237 godine iz Velikog Trnova.

Pored ovoga, razlog za promociju časopisa u Kraljevu je i činjenica da je on otvoren za saradnju sa autorima iz Kraljeva iz raznih oblasti stvarlaštva.

Tako su ,u ovom broju ,svoje radove   objavili profesor Sojan Kaličani (Selo Štavalj i Kaličani) ,dipl.inž Miljko Biočanin (Skup familije Biočani iz Brnjice) i profesor dr.Novak Nedić (Znameniti inženjeri Kraljeva iz XIX veka).

Još jedan autor u ovogodišnjem broju časopisa „Savindan“  je vezan za Kraljevo .To je Radoslav Vesnić mlađi, iz Beograda,  sin poznatog pozorišnog glumca ,reditelja i književnika Radoslava, koji je napisao tekst o svom rođaku Milenku Vesniću ,uglednom srpskom diplomati sa početka XX veka koji je sa Nikolom Pašićem ,Antom Trumbićem i Ivanom Žolgerom bio u delegaciji Kraljevine Srbije,1919 godine , na Mirovnoj konfernciji u Parizu . Vesnići su inače živeli u Kraljevu posle doseljavanja iz Dunišića kraj Sjenice krajem XIX veka.

Pored autora iz Kraljeva na promociji časopisa govorili su još i dr.Dragoslav Kočović profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i urednik Zoran Mališić.

Promocija je u jednom delu imala i svečani karakter jer je urednik Zoran Mališić uručio posebnu Povelju časopisa Rodoljubu Nićiforoviću iz Novog Pazara inače žitelju Pariza i osnivaču Asocijacije „Sena i Sava“ koja je finansirala štampu ovogodišnjeg časopisa. Rodoljub Nićiforović je preko Asocijacije čiji je osnivač  ,zajedno sa suprugom Šantal, za protekle dve decenije na razne načine pomagao svom zavičaju ali i drugim delovima Srbije ,pa je tako podelio oko 5900 stipendija u iznosu od preko 200.000 evra .On je  , inače, pre četri godine osnovao i zadužbinu koja nosi njegovo ime , kojoj je zaveštao svoju kompletnu imovinu stečenu u Francuskoj i nastavio da se aktivno bavi humanitarnim radom.

Sinoć je u galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva otvorena Godišnja izložba fotografija. Četrdesetšest  autora sa teritorije Raškog upravnog okruga je izložilo svoje radove a izložbu je otvorio član žirija, arhitekta i profesor Vladan Marinković ,predsednik Foto kino kluba „Kraljevo“  .

Pore njega ovogodišnji žiri su činili i  Jelena Krunić-Slavković, diplomirani inženjer grafičkog inženjerstva i dizajna  i  Milica Šolajić Popović , primenjeni umetnik.

.„Jako smo zadovoljni ovogodišnjim odzivom. Žiri je imao zaista težak zadatak da odluči ko će biti pobednik konkursa. Ove godine nagrada je pripala Kosti Kostiću iz Kraljeva za fotografiju „Vodeni put“. Pored pobedničke fotografije , imamo i tri pohvaljene , rekla je Jelena Krunić – Slavković , koordinator Godišnje izložbe fotografija i jedan od članova žirija.

Kosta Kostić  se fotografijom bavi iz hobija od 2013 godine.On je pobedom na konkursu stekao pravo na organizovanje samostalne izložbe u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva.

U kuloarima sinoćnjeg svečanog otvaranja čulo se da će  članica ovogodišnjeg žirija Milica Šolajić Popović,akademski fotograf i nastavnik u Školi za likovnu umetnost i dizajn iz Kraljeva uskoro, sa grupom istomišljenika, otvoriti još jedan  foto klub pored već postojećeg Foto kino kluba „Kraljevo“ koji je osnovan 2007 godine i kome pridadaju, bez malo ,  svi učesnici iz Kraljeva na ovogodišnjem konkursu.

Današnjom dodelom knjiga najboljim učenicima kraljevačkih osnovnih i srednjih škola  zavrešeno je obeležavanje Dana Svetog Save na teritoriji grada  Kraljeva.

Ovogodišnji program  sećanja na Rastka Nemanjića , potonjeg prvog srpskog arhiepiskopa Savu , na teritoriji grada Kraljeva realizovan je kroz dvadesetjedna sadržaj u čijoj realizaciji su učestvovale sve ustanove kulture čiji je osnivač grad Kraljevo a i  sve osnovne i srednje škole.

Razumljivo je da se u Kraljevu posebna pažnja poklanja obeležavanju Savinih dana jer je , na teritoriji sadašnjeg grada Kraljeva,  arhiepiskop Sava činio dela  od presudne važnosti za tadašnju državu .Tako je on 1207 godine ,kao arhmandrit, posle četrnaest godina boravka u monaštvu na Svetoj Gori , došao u Studenicu i doneo mošti svoga oca Stefana , u monaštvu Simeona i nad njima izmirio svoju zavađenu braću Stefana i Vukana . U neposrednoj blizini Kraljeva , u manastiru Žiča on je  ,krunom dodeljenom od pape  Honorija III  , krunisao 1217 svog brata Stefana za prvog srpskog kralja ,Stefana Prvovenčanog da bi dve godine kasnije,1219 godine došao u Žiču ,posle sabora u Nikeji kao prvi srpski arhiepiskop, i proglasio autokefalnost srpske crkve.

Poklon knjige, od grada Kraljeva, danas je dobilo trisesetšestoro najboljih đaka iz svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada Kraljeva a uručili su im ih dr.Predrag Terzić ,gradonačelnik Grada Kraljeva i Bojana Marinković,Načelnica školske uprave Raškog upravnog okruga.

Danas je , u prepunoj Svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva , promovisana  knjiga „Kraljevo u okupiranoj Srbiji (1915-1918)“ čiji su autori dr Dragoljub Danilović , profesor istorije u kraljevačkoj Gimnaziji i Marija Karapandžić , studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beču, a čiji je  je izdavač Istorijski arhiv Kraljeva.

Knjiga se bavi, kako se danas čulo na promociji , dodatnim osvetljavanjem jednog od najtežih perioda u istoriji grada na Ibru , a to je period austrougraske okupacije u I svetskom ratu .To je vreme od 6.novembra 1915 godine kada je  u Kraljevo ušla 85.brigada 43.divizije XXII austrougarskog korpusa pa sve do 22.oktobra 1918 godine , oko 19 časova, kada je  konjička patrola kapetana Jovanovića iz Izviđačkog eskadrona , drugok konjičkog puka Konjičke divizije , pregazila Ibar, pokraj spaljenog drvenog mosta i ušla u Kraljevo.

Dvehiljde žitelja ili tek polovina od broja stanovnika koga je Kraljevo imalo novembra 1915 kada je okupirano od strane Austro-ugara radovalo se slobodi i tugovalo za žrtvama.

Prvi govornik na promociji protojerej stavrofor Ljubinko Kostić je  ,uz zahvalnost autorima i izdavaču na trudu , isčitao brojne podatke iz knjige iz kojih se da zaključiti da su na udaru torture okupatora prvenstveno bili viđeniji i obrazovaniji žitelji Kraljeva među kojima i brojni sveštenici Eparhije žičke.

To je vreme u kome je pored svakodnevnih repersija i besomučnog raubovanja prirodnih bogatstva ,šuma pre svega, od strane okupatora sprovođen i svojevrsna duhovna tortura ispoljena  izmenama nastavnih planova i programa, nasilnog latiničenja svega štampanog, izmenama naziva ulica i trgova i niza drugih mera kojima se želeo zatreti duhovni  identitet srpskog naroda.

Govoreći na promociji knjige ove teme , zatiranja duhovnog identiteta okupiranog naroda, dotakao se i profesor dr.Dragoljub Danilović rekavši: „Knjiga je puna neobičnih, dragocenih saznanja iz tog doba za sve koji su o tom vremenu malo znali. Vladala je kroatizacija, latinizacija, hrvatski jezik je bio zvanični jezik u Kraljevu. Đacima su tih godina predavali Mađari, Hrvati, oficiri austrougarske vojske, a učenici bukvalno nisu smeli da kažu ni koje su vere ili nacije. Bilo je zabranjeno j štampanje knjiga, nisu smele da se čitaju knjige na ćirilici, a  svedočanstvima iz tog  nalazimo hrvatske nazive predmeta.“

Novim saznanjima iznetim u knjizi u mnogome je doprinela koautorka Marija Karapandžić, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beču, koja danas , zbog obaveza na fakultetu ,nije bila na promociji. Ona  je od maja do avgusta 2018. godine, u bečkom Arhivu , obavila istraživanja, pregledavši oko 1.000 dokumenata koja je potom prevela na srpski jezik.

Autori knjige ,kao je danas rečeno, veliku zahvalnost duguju Predragu Radovanoviću iz Kraljeva, koji je ustupio fotografije iz svoje  kolekcije koje čine bogatu arhivsku građu ove knjige, kao  kolegama istoričarima i prevodiocima koji su pomogli da siže knjige bude preveden na još četri jezika,engleski, ruski,francuski i nemački.

Direkorka Istorijskog arhiva Kraljeva se zahvalilila na podršci Ministarstvu kulture i informisanja koje je omogućilo štampanje ove dragocene publikacije.