Stručni žiri 55.Festivala profesionalnih pozorišta Srbije, koji se danas završava u Kraljevu izvođenjem predstave „Pretposlednja panda ili statika“ koju ,u  čast nagrađenih igra Šabačko pozorište,  juče je ,jednoglasnom odlukom, saopštio svoje mišljenje o odgledanih 7 predstava u konkurenciji za nagrade festivala.

Po toj odluci žirija koga su,ove godine, činili   Ana Tomović- Ršumović rediteljka i predsednica žirija, Feđa Stojanović glumac i Petar Mihajlović dramski pisac  predstava „Negri ili ljubov ko sočolvekom svojim“  rađena po tekstu Joakima Vujića u režiji Anđelke Nikolić  a u izvođenju       Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca osvojila je čak pet nagrada.Komad je napisan još 1821 godine  a prvi put je izveden  ferbruara ove godine na premijeri u Kragujevcu. Pored nagrade  za najbolju predstavu, nagrađena je Anđelke Nikolić  za režiju, Ana Kolbjanova za scenografiju predstave ,Dragoslav Tanasković  za muziku u predstavi, a i žiri o kruglog stola kritike je,takođe jednoglasno, ovu predstavu proglasio najboljom. U radu ovog žirija učestvovali su Aleksandra Glovacki pozorišna kritičarka iz Beograda, Dimitrije Kokanov dramaturg iz Beograda i Milomir Nedeljkovi glumac iz Kraljeva.

Četri  nagrade  za glumačko ostvarenje dodeljene su ravnopravno  glumicama iz Kraljeva  Biljani Konstantinović, za ulogu sestre Alojzije i Svetlani Milenković  za ulogu sestre Džejms u predstavi „Sumnja“ kraljevačkog pozorišta, kao i Milici Stefanović  za ulogu Duše u predstavi  „Naši pred ci jedite sa nama“ Puls Teatra Lazarevac i Narodnog pozorišta Sterija Vršac i  Aleksandru Đinđiću  za više uloga u predstavi „Triptih o radnicima“ Gradskog pozorišta Čačak.

Nagrada za najboljeg mladog glumca dodeljena je Sanji Marković  za ulogu Divne u predstavi“Animals“ Kruševačkog pozorišta.

Specijalna nagrada za režiju dodeljena je Jugu Đorđeviću  za predstavu „Sumnja ili triptih o radnicima“  a specijalna nagrada za kolektivni umetnički čin pripala je anasamblu predstave „Ali grad me je štitio“   Narodnog pozorišta Užice.

Večeras je ,u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva , u organizaciji Likovne redakcije ustanove , otvorena , tradicionalna , Godišnja izložba radova mladih likovnih stvaralaca Raškog okruga.

Ovogodišnja selekcija prispelih radova je ,po rečima akademskog slikara Bobana Bosića jednog od tri člana selekcionog žirija smotre , slabija od predhodnih godina i po broju prijavljenih radova i po njihovom kvalitetu.

No i u takvom izboru žiri je , kod nekoliko radova ,prepoznao ostvarene domete likovne poetike i pokazanu veštinu vladanja slikarskim tehnikama pa je za izlaganje predložio dvanaest radova . Prvonagrađeni rad  delo  je  Vladimira Ivanovića studenta  master studija  Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu, odseka za primenjenu i likovnu umetnost.

On je večeras ,na otvaranju izložbe, zahvalivši se žiriju rekao da je izloženi i nagrađeni  rad nastao ,kao jedna od prvih radova u serijalu sličnih ,portreta, koje on permanentno slika još od druge godine studija.

Drugi ,pohvaljeni rad , delo je Viktorije Zdravković ,  studentkinje  završne godine , Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu, odseka za primenjenu i likovnu umetnost.

Oba mlada autor su  iz Kraljeva i imaju sličan obrazovno razvojni  put od svojih prvih kontakata sa likovnom umetnošću u Kraljevu , najpre kroz  svoje prve korake u likovnom studiju „Linija“ akademske slikarke Slađane Miljković a potom i kroz srednjoškolsko obrazovanje u kraljevačkoj Školi za likovnu umetnost i dizajn ,popularnoj Umetničkoj školi, osnovanoj 2004 godine.Ono što karakteriše ovu obrazovnu ustanovu , pored dobrih rezultata koje njeni đaci ostvaruju tokom svog kasnijeg školovanja na brojnim visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu , je da , iz godine u godinu , beleži sve veće intersovanje učenika za upis iako se broj đaka u Srbiji , i Kraljevu, koji se upisuju u srednje škole smanjuje.

U žiriju ovogodišnje Godišnje izložbe radova mladih likovnih stvaralaca Raškog okruga ,pored Bobana  Bosića bile su još i njegove kolege ,akademski slikari Ivan Milunović i Bojan Otašević.

Predstavom „Sumnja“, u izvođenju Kraljevačkog pozorišta  čiju režiju potpisuje Jug Đođević,sutra 15.maja , u Kraljevu počinje 55-ti Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“

Publika iz Kraljeva i okolnih gradova moći će da ,u narednih sedam dana odgleda osam predstava koje je  selektorka ovogodišnjeg festivala, dramska spisateljica i dramaturškinja Branislava Ilić ,izabrala za prikazivanje.

Saopštavajući ,nedavno u Kraljevu svoju odluku o izboru predstava za ovogodišnji festival Branislava Ilić je ,pored ostalog rekla i „Primećujem da su posle nekoliko sezona posvećenih obeležavanjima raznih jubileja i važnih istorijskih datuma, mnoga pozorišta odlučila da ovog puta pruže šansu mladim pozorišnim stvaraocima; takođe da po prvi put pozovu neke već afirmisane reditelje i rediteljke; da svesno ulaze u rizike sa dramama koje se opiru jednostavnom scenskom uobličenju ali i da kroz svoje predstave namerno problematizuju društveno-političke odnose našeg svakodnevnog života. Sve ove napore smatram pozorišno značajnim i potrebnim i važnijim od samog rezultata. Ja sam napravila svoj izbor od osam predstava. Sedam u konkurenciji za tako željene nagrade i jednu u čast nagrađenih. Dakle selektorski posao je, reklo bi se, obavljen, ali sam rešila i da izađem izvan granice očekivanog, potrebnog, propisanog, neophodnog. Da li su predstave koje sam izabrala bolje od onih koje nisam? Nisu. Da li su predstave koje sam izabrala značajnije od onih drugih? Nisu. Da li su predstave koje sam izabralakvalitetnije, atraktivnije, provokativnije, uzbudljivije od ostalih? Ako kažem da jesu, hoćete li mi verovati? Pobogu zašto? Moj izbor je krajnje ličan, do bola ličan, motivisan potrebom da se pronadje pozorište izvan granice. Da li su baš ove predstave prave za taj iskorak? Ko to zna…“

Pored predstave kojom Kraljevačko pozorište otvra festival publika će moći da vidi još i predstavu „Banović Strahinja“ koja je plod koprodukcije  Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici i Šabaškog pozorišta, zatim predstavu„Naši preci, jedite sa nama“  , još  jednu koprodukciju dva pozorišta ,Puls teatra iz Lazarevca i Narodnog  pozorišta „Sterija“ iz Vršca , „Ali grad me je štitio“ Narodnog pozorišta Užice, „Negri“ Knjaževsko-srpskog teatra, „Triptih o radnicima“ Gradskog pozorišta Čačak i „Animals“ Kruševačkog pozorišta.

Šabačko pozorište će,u čast nagrađenih, izvesti predstavu „Pretposlednja panda ili statika“

 Organizatori 55-te smotre pozorišta  „Joakim Vujić“ su Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije, Kraljevačko pozorište i grad Kraljevo a pokrovitelj je Ministarstvo kulture i informisanja.

Ako je glumac Nebojša Dugalić kao gost književne večeri ,u okviru serijala „Knjiga u Centru“ u organizaciji Kulturnog  centra „Ribnica“  iz Kraljeva , uspeo večeras da upotrebi svoju veliku popularnost , zahvaljujući kojoj je Svečana sala Skupštine grada Kraljeva bila krcata publikom različite starosne dobi , ali mahom ženske populacije , u prenošenju svog ličnog iskustva čitanja onda je ovo retko uspelo književno veče.

A Nebojša je ubedljivo , manirom iskusnog pripovedača, koji  s pravom podučava buduće glumce tajnama scenskog nastupa , otkrivao sloj po sloj magije čitanja . Ta , samo na izgled jednostavna ljudska aktivnost , u osnovi ,po njemu i njegovom višedeceniskom čitalačkom iskustvu,  ima zadatak , ulogu , pretvaranja fiktivnog u stvarno kroz trud čitaoca da znanja, iskustva i emocije drugog oživi i pro(živi) isčitavanjem stvarnosti i drugih koji nas  okružuju.

Nesvakidašnje druženje Dugalića sa svojim kraljevčanima otpočelo je  interpretacijom anegdote  o događaju od pre   tri decenije . Za to su se pobrinuli pesnik  Miloš Milišić , moderator i urednik serijala „Knjiga u Centru“ i Dušan Stojić , pesnik ali večaras u ulozi Dugalićeve  muzičke pratnje na gitari . Milišić je , pripovedajući tu anegdotu , publici prepričao izveštaj  iz ondašnjih  „Ibarskih novosti“ o konstituisanju Književnog kluba Kraljevo , koji je potom  , tri godine kasnije , pokrenuo , danas zanmenitu  kulturno-naučnu  manifestaciju „Dani preobraženja“,  i ustanovio priznanje „Žička hrisovulja“. Elem , te večeri  pre trideset godina,  stihove su kazivali Dušan Stojić , književnik Goran Petrović (u tom izveštaju pogrešno preimenovan u Gordan) i on ,Milišić , a na gitari ih je pratio  „mladi glumac amaterskog pozorišta iz Kraljeva Nebojša Dugalić“. Zato su Dušan i Nebojša večeras zamenili uloge a Nebojša je druženje otpočeo kazivanjem stihova  poznatog pesnika Branislava Petrovića ispričavši kako mu je ovaj laureat „Žičke hrisovulje“ za 1998 godinu ,tada  odao priznanje za lepo kazivanje njegovih stihova ostvaljajući mu , u šali, amanet , da mu   stihove kazuje i na  sahrani. Taj , amanet ,sticajem opravdanih okolnosti ,nisam ,kaže Dugalić , ispunio pa zato svoja kazivanja stihova  ,najčešće počinjem i završavam stihovima Branislava Petrovića.

Završimo ovaj izveštaj , ponukani nesavkidašnje brojnom publikom, konstatacijom da smo  ,na književne večeri u okviru serijala „Knjiga u Centru“ ,  bili i svedoci moći televizije kao medija u kreiranju popularnosti  ličnosti , ali i umnim korišćenjem takve popularnosti, od strane Nebojše Dugalića , za afirmaciju pravih vrednosti u koje ,bez sumnje , spada i čitanje.

U sredu 17. aprila sa početkom u 19 časova, u Svečanoj sali Gradske uprave,biće održano književno veče, u okviru serijala „Knjiga u Centru“ u organizaciji Kulturnog  centra „Ribnica“  iz Kraljeva.

Gost književne večeri biće glumac Nebojša Dugalić a u programu će biti reči o književnim delima koja su presudno uticala na  njegov životni put.

Nebojša Dugalić je rođen 1970. godine u Kraljevu. Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Igrao je na scenama Narodnog pozorišta, Ateljea 212, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Madlenijanuma, Beogradskog dramskog pozorišta… Prve glumačke korake, kao gimnazijalac, pružio je na daskama Kraljevačkog pozorišta. Dobitnik je najuglednijih glumačkih nagrada u Srbiji i Rusiji. Režirao je drame Čehova, Mrožeka, Bore Stankovića, Ljubomira Simovića…Bavi se i profesorskim radom.

„Kraljevo će učiniti sve što je u njegovoj moći da podrži realizaciju ideje o otvaranju letnje umetničke radionice na kojoj bi se mladi kreativni stvaraoci  iz zemlje i regiona obučavali  u veštinama starih zanat koji u sebi ,poput filigrana , spajaju tradiciju , umetničku kreaciju i veštine starih znata koji spadaju u naše i svetsko  kulturno nematerijalno nasleđe “ rekao je danas dr.Predrag Terzić gradonačelnik Kraljeva na prijemu koga je upriličio za Gorana Ristovića ,filigana Pokimicu , povodom nedavno dodeljenog  mu priznanja Moskovske patrijaršije za izuzetan dopinos crkvenoj zlatarskoj umetnosti.

Zahvaljujući se gradonačelniku i članu Gradskog veća Milunu Jovanoviću na podršci iskazanoj ne samo današnjim prijemom već i u realizaciji izložbi u Narodnom muzeju Kraljeva i Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu ,  Ristović je govoreći o svojim početcima bavljenja filiganom  naglasio da se ovaj , kao i brojni drugi stari zanati koji u sebi sadrže veliki deo umetničke kreativnosti poput recimo , grnčarstva ,tkanja , umetničkog veza ,obrade vune pustovanjem.., ne izučavaju u školama obuhvaćenim redovnim obrazovnim sistemom.

„Gotovo sve te veštine  čine naše bogato nematerijalno kulturno nasleđe koje na svoj specifičan način  čuva one bitne elemente naše kulture i duhovnosti koji nas  svrstavaju u sam vrh porodice evropskih naroda , svedočeći da smo po dometima u kulturi i u nekim drugim oblastima ljudskog stvaralaštva  značajan deo tog , evropskog,kulturnog i duhovnog prostora. Znam, iz ličnog iskustva, šta u početcima bavljenja ovim specifičnim delatnostima znači pomoć i podrška onih koji već vladaju tim veštinama i spreman sam da se lično angažujem, zajedno sa drugim kolegama stvaraocima iz Kraljeva i  Srbije , pre svega , da to svoje znanje i poznavanje  određenih zanatskih veština prenesemo  na mlađe generacije . To smo dužni našim predcima , to je naš dug budućnosti ove zemlje i našeg naroda da se , u neumitnim tokovima globalizacije, ne izgubi deo našeg znamenitog i značajnog kulturnog nematerijalnog nasleđa “ rekao je  Goran Ristović . Realizacijom ove ideje osnažila bi se postojeća kulturna i turistička ponuda grada na Ibru pa bi tako tokom tri letnja meseca Kraljevo postalo sedište jedinstvene škole koja bi , zbog svoje atraktivnosti i eminentnih , već afirmisanih predavača privukla zaintersovane mlade umetnike iz čitavog sveta.

U Beogradu će 9.aprila biti otvorena  izložba ovog umetnika iz Kraljeva, u Manakovoj kući, pod nazivom „Raskršća“,  a tokom njenog trajanja Ristović će , uz još dve mlade umetnice koje se filigranom,Mariju Miloševsku i Ivanu Stojanovski -Stanković  održati radionici na kojoj će zainteresovanima pokazati osnovne tehnike i veštine filigranstva.

U svojoj četvrtoj godini postojanja  foto-izložba „ Putovanja 3 objektiva” je stigla do Kraljeva .Večeras je u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ , pred brojnom publikom ,otvorena  zanimljiva izložba.

Autori ovog nesvakidašnjeg kulturnog projekta su tri  afirmisana majstora fotografije ,različitih godina, životnih iskustva i stilova .To su Tomislav Peternek , doajen fotografije na ovim prostorima ,ovenčan gotovo svim značajnijim domaćim i međunarodnim nagradama za novinsku fotografiju ,Igor Mandić predavač Sintetičke fotografije na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu i diplomirani ekonomista Goran Kukić ,svojevremeno , u ondašnjoj Jugoslaviji ,jedan od najmlađih sa statusom slobodnog umetika koji ,od 1992 godine, posle Sarajeva ,  živi i radi u Beogradu.

Ideja za ovaj jedinstveni projekat plod je višegodišnjeg druženja  tri majstora fotografije i , naravno, njihove ljubavi prema fotografiji koja jeste osnova višegodišnjeg druženja tri autora različitog umetničkog senzibiliteta. Ta ideja sažeta je i u nazivu izložbe „Putovanja 3 objektiva“ i kao takva opredelila je zajedničku temu ,putovanje.

Zahvaljujući tome posetilac izložbe može , razgledajući fotografije , da , bar za trenutak, doživi delić  atmosfere u različitim mestima na bezmalo svim kontinentima, viđene okom nekog od autora i   od zaborava sačuvane njihovim objektivima.

Tu su , recimo, Peternekove fotografije nastale još u šezdesetim godinama prošlog veka pa sve do onih koje su on i druga dva autora  snimili  nedavno.

Izložba u Kraljevu  , 27 po redu,  gostovala je u mnogim gradovima širom Srbije  i time je praktično , i bez mnogo pompe , dala svoj doprinos demetropolizaciji kulturnih dešavanja što je i bio jedan od ciljeva  njenih autora.

Svojevrsni kuriozitet ,predstavlja , kako nam je rekao Tomislav Peternek , činjenica da je ovo njegova druga izložba u Kraljevu ,  ukoliko se kao prvo izlaganje  može beležiti  njegovo učešće , kao  nagrađenog fotografa amatera iz Foto kluba Kragujevac , na jednoj grupnoj izložbi nekadašnjeg Foto-kino kluba „Žika Čukulić“ iz Kraljeva ,početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Recimo na kraju da je organizovanje izložbe u Kraljevu  svojevrsna podrška brojnim mladim fotografima iz Kraljeva koji su , pre mesec dana, formirali  foto klub „f64“ . To je , pored „Foto-kino kluba Kraljevo“ koji egzistira već dvanaest godina , drugi takav klub u gradu.

U bibloteci  „Stefan Prvovenačani” u Kraljevu , danas je predstavljena monografija „Vek i po biblioteke u Kraljevu“.

Monografija je delo grupe autora nastalo povodom obeležavanja 150-te godišnjice biblioteke u Kraljevu, što je nizom prigodnih manifestacija obeleženo tokom predhodne 2018 godine.

Već u uvodu ove monografije ističe se diskontinuitet u postojanju i delovanju biblioteke kao institucije na prostorima Kraljeva i okoline ali i neupitna veza sa srednjovekovnim manastirskim bibliotekama obližnje Žiče i Studenice.

No ,diskontinuitet nije naše odličje samo u oblasti bibliotekarstva , već i u postojanju mnogih , drugih, institucija i ustanova.On  , diskontinuitet , je karakteristika  čak i za postojanje  države kao institucije  na ovim prostorima.

Kao godina nastajanja institucionalno postavljene veze knjiga-čitalaštvo u Kraljevu, nekadašnjem Karanovcu, uzima se vreme srpskog građanskog preporoda (1848-1878) kada je , po preporuci ondašnjeg Ministarstva prosvete od 7.decembra 1868 godine zatražilo ondašnjim načelstvima da se u cilju širenja „i nužnih u narodu znanja“otvaraju čitaonice.

A te prve čitaonice ,čulo se na današnjoj konfrenciji za štampu , su  u Kraljevu , bile u tri kafane .Iz dokumenata se vidi da je ,kasnije , 1873 godine Ministarstvo prosvete tažilo saglasnost ondašnjeg ministra unutrašnjih dela na „Pravila Društva karanovačke čitaonice“ što se može uzeti kao prvi dokument iz novijeg doba koji svedoči o institucionalnom organizovanju bibliotečke delatnosti.

Taj diskontinuitet institucionalnog delovanja  bibliotekarstva u Kraljevu je , manje više , karakterističan za period sve do posle drugog svetskog rata . Potonji period je moguće istražiti na bazi obilja sačuvanih dokumenata, a autori danas  predstavljene monografije su se opredlili da taj  period bibliotekarske delatnosti u Kraljevu  predstave kroz priče o o ljudima koji su , na svoj način , obeležili određeni vremenski period u bibliotekarstvu grada na Ibru.

Takav pristup doprinosi čitljivosti ove monografije čije je izdavanje podržano od strane Ministarstva kulture i informisanja.

Na današnjem susretu sa predstavnicima medija najavljeno je , za početak aprila, predstavljanje Zbornika radova „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“ u kome je urednica Katarina Jablanović , prikupila i obradila radove prezentovane na istoimenom stručnom skupu održanom u  Kraljevu ,početkom oktobra 2018 godine.

I ovaj Zbornik je ugledao svetlost dana zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja i grada Kraljeva.

Večeras je, u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva , povodom obeležavanja međunarodnog praznika – Dana žena , u organizaciji Saveta za rodnu ravnopravnost grada Kraljeva ,održan humanitarni koncert pod nazivom „Sedam hlebova”

Upravo toliko koliko košta sedam hlebova, koštala je i ulaznica za ovo nesvakidašnje veče „Pesama i pesme“ tokom koje je kraljevčanin prof. Dr.Boško Milovanović koji predaje Metodiku razvoja govora i metodiku nastave srpskog jezika i književnosti na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću kazivao stihove naših poznatih pesnika i pevao pesme sa raznovrsnog žanrovskog repertoara uz klavirsku pratnju dr.Petra Ilića , višeg stručnog saradnika u nastavi angažovanog na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i uz zvuke gitare  Nebojše Kešelja. 

Ovo je, za  kratko vreme, drugo pojavljivanje ovog nesvakidašnjeg tria pred publikom u Kraljevu i oni su , kao na nedavnom koncertu u Muzeju Kraljeva ,uspeli da oduševe publiku koja je ,do poslednjeg mesta, ispunila Svečanu salu Skupštine grada.

O tome ,na svoj način svedoči i činjenica da se , u nekoliko navrata, dr.Bošku Milovanoviću, tokom izvođenja nekih muzičkih numera pridužio i deo publike.U takvoj atmosferi publika nije ni registrovala kraj koncerta ostavši na svojim mestima pa je bilo potrebno da  dr.Boško Milovanović nekoliko puta ponovi da je koncert ipak završen.

Sav prihod sa ovog humanitarnog koncera namenjen je  za narodne kuhinje koje se nalaze na teritoriji Eparhije raško-prizrenske, na Kosovu i Metohiji.