U karaljevačkom Domu Vojske javnosti je , pre dva dana, predstavljen roman „ Trideset slavnih“ književni  prvenac   autora Dragana Pajovića . Recenziju za ovaj roman naslovljenu kao „Roman potreban istoriji “ potpisao je dr.Miodrag D.Ignjatović a izdavač Udruženje književnika „Umetnički horizont“ iz Kragujevca je nominovalo Pajovićev roman za ovogodišnju NIN-ovu nagradu za književnost.

Iako se , iz prvog ,površnog čitanja naslova može ,pogrešno, zaključiti da se ovaj roman napisan u četrnaest poglavlja bavi tim brojem individualnih ličnosti ,reč je  ,ipak, o delu koje je autor  ,u celini , posvetio opisu prvih trideset godina posle okončanja II svetskog rata.

Zato dr.Ignjatović u svojoj recenziji , pored ostalog , kaže: „autor koristi opštepripadajuću istorijsku građu ,u ovom slučaju gotovo postupkom istoričara koji sve što kaže želi i da dokaže.“

Složenu temu,opis jedne epohe, autor , iako  početnik u književnosti,  uspešno realizuje koristeći se ne malim iskustvom u novinarstvu siticanom u Francuskoji i Srbiji , gradeći imaginarni svet glavnih junaka ,pristiglih u Pariz , „grad svetlosti“,  sa raznih kontinenata i  strana sveta , (do)vođeni različitim , ličnim,  motivima ali sa sličnim snovima ,da mogućnosti koje ,u tim prvim posleratnim decenijama sveopšteg prosperiteta ,pruža taj čudesni,čarobni i zavodljivi grad , iskoriste  kako za lečenje svakolikih , ličnih ,  rana tako i kao pravo mesto za neki svoj novi  novi početak. Početak novih života koji ,velikim delom, ma kako to na izgled bilo paradoksalno , sadrži i teženje za povratak ,imaginarnog i  realnog izgubljenog u njihovim životima.

Draganu Pajoviću je lično poznat taj osećaj jer je  krajem šezdesetih ,kao trinaestogodišnjak, „odveden u Pariz“ iz Kraljeva ,kako on to voli ,danas ,da kaže .Tamo je nastavio započeto školovanje sve do polaska na fakultet , kada se , kako ,opet,on to kaže „zbog sukoba sa jednim od roditelja,uzrokovanih različitim pogledima na život i svet ,vratio za Beograd gde ,početkom osamdesetih  upisuje književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.No, iako Beograd tada poprima obrise kosmopolitskog grada ,pre sveg kroz različite vidove muzičkog i drugog ,umetničkog,stvaralaštva on ,tada ne biva dovoljno snažan magnet da Pajović ne poželi da se vrati u Pariz . Po ,povratku, počinje studije na Sorboni ali i kreće vodama privatnog biznisa u različitim oblastima.

Od 1988 godine ,počinje da se bavi novinarstvom ,najpre kao dopisnih tadašnjeg studentskog časopisa „Pogledi“ koji je izlazio u Kragujevcu a potom i na radiju „Solidarnost“ u okviru koga je radio emisiju „Koridor“ (Srpski radio čas). U tom svojstvu i tih godina koje su predhodlike početcima višestranačja u ondašnjoj Jugoslaviji sreo je ,  i razgovarao sa gotovo svim značajnimj umetnicima koji su , tada živeli u Parizu, kao što su to slikari Veličković, Đurić ,Omčikus ,književnici ,Vidosav Stevanović i Milovan Mića Danojlić.. U njegovoj emisiji bili su ,kako nam kaže, gotovo svi ondašnji opozicioni prvaci iz Srbije ,osim Zorana Đinđića.

Dragan , tako, već tri decenije živi na relaciji Pariz –Kraljevo a ,zdanjih godina,počeo je da gradi kuću u selu nadomak Ivanjice u kojoj će ,provoditi sve više vremena pišući,jer njegov književni prvenac je tek  početa trilogije koju  namerava napisati.

Sinoć je , u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva , ispunjenoj do poslednjeg mesta , predstavljena poema za decu  „Mala priča o velikoj Žiči“ čiji je autor Miloje Radović  poznati dečiji pesnik i pisac iz Kraljeva.

Već u uvodnom delu poeme naslovljenom „Žiča pre Žiče“ u kome se sa neverovatnom pesničkom lakoćom iskusnog dečijeg poete , stihom , na deci razumljiv način ,  saopštavaju bitni istorijski podatci o graditelju Žiče , Stefanu srednjem sinu Župana Nemanje, čitaocu postaje jasno da ima privilegiju i zadovoljstvo upoznavanja sa delom majstora pisane reči.

To je , u svom viđenju knjige podvukao i doktor istorijskih nauka Dragoljub Danilović napisavši u pogovoru knjige : „Samo pesnik sa osobenom duhovnom tananošću može da ispriča krasnim i biranim rečima povest o uzrastanju jednog naroda , čiji se identitet čvrsto vezao za manastir Žiču“.

Čitava poema jasno svedoči da je u njeno nastajanje , pored  neupitne pesničke veštine ,uloženo i mnogo ozbiljnog rada i saradnje sa stručnjacima različitog profila . O tome je ,uostalom , nešto , sinoć rekao i sam autor zahvalivši se igumaniji i sestrinstvu manastira Žiča , recezentima teologu Ivici Živkoviću , istoričaru dr.Dragoljubu Daniloviću , Radmili Mišev urednici „Svetosavskog zvonceta“ i  posebno Bojanu Miljkoviću autoru ilustracija u knjizi ,  koje je publika ,sinoć u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva , mogla videti u originalnim slikarskim tehnikama i velikim formatima.

Miloje Radović je ,do sada , objavio  knjige za decu „Livada moga dede“, „Kako se voli u šumi“, „Prodavci smeha“ i „Ispričaj mi svet“, a za odrasle je napisao „Kućni predeo“, „Popis“ i „Salata od slavujevih jezika“.Objavio je i preko trideset stručnih radova iz oblasti bibliotekarstva,kao i deset scenarija za animirane filmove koje su radila deca, polaznici Male škole animiranog filma kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u kojoj je Miloje proveo znata deo svog radnog veka koji se ,idućeg meseca , završava njegovim odlaskomu penziju.

Pored autora , u programu kojim je predstavljeno ovo izuzetno delo nastalo povodom osam vekova manastira Žiča i autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve sa blagoslovom Episkopa Žičkog Justina, učestvovali su protojerej Ljubinko Kostić,arhijerejski zamenik vladike Justina ,urednica Zorica Janković i književni kritičar magistar Ana Gvozdenovi .Moderator programa ,koga je organizovao Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva , bio je pisac Miloš Milišić.

Crtanjem, betonu u Gradskom parku , najmlađih učesnika, članova likovnog studija „Alternativa“ akademskog slikara iz Krajeva Bojana Otaševića , danas je u Kraljevu započeo IX „Street art“ festival alternativnih umetnosti koga organizuje Kulturni centar „Ribnica“.

Njima su se pridružili i 3D grafiteri Milivoj Kostić Kole ,akademski slikar iz Novog Sada i Kerim Mušanović , bosanskohercegovački akademski slikar koji će i sutra nastaviti svoje kreativno druženje sa mladim članovima likovnog studija „Alternativa“ u Gradskom parku ,kada  će im se ,u slikanju i druženju , pridružiti  grupa dečaka i devojčica obolelih od autizma.

„Street art“ festival u Kraljevu je osmišljen kao svojevrsna smotra mladih stvarlaca alternativnih umetnosti koji svoja dela stvaraju na javnim mestima i javnim površinama .Širom sveta gradske vlasti , na razne načine, podržavaju ovaj vid stvaralaštva koji , za uzvrat privremeno , a u nekim slučajevima i trajno , ukrasi neku od javnih površina koje su , nažalost , poput  oronulih fasada ,ruglo gradova.

Još 2007 godine Kraljevo je zahvaljujući  „Telenor fondaciji“  i nevladinoj organizaciji „Kiosk“ dobilo svoje prve murale a ta akcija ,oslikavanja fasada zgrada , nastavljena je i narednih godina pa tako Kraljevo ima oko stotinu oslikanih fasada među kojima su i radovi redovnog  profesora Fakulteta primenjenih umetnosti Miroslava Lazovića. Među zapaženim muralima je i tipografski mural „Čija je ovo lepa kuća” čiji su autori Katarina Šoškić i Dušan Rajić.

Svojevremeno ,tokom prvog „Street art festivala“, učenici likovnog studija „Linija“akademske slikarke Slađe Miljković iz Kraljeva su oslikali stepenište kraj Atletskog stadijona ali su ti radovi ,nedavno, zbog gradnje novog  stepeništa nestali.

Na žalost , grad Kraljevo ,sa velikim brojem značajnih likovnih stvarlaca koji u njemu žive i rade, zadnje decenije , kao lokalna samouprava,  ne izdvaja sredstva za održavanje postojećih murala a ni za nastajanje novih ,trajnih ,murala čak i u okviru ovog festivala.

Program ovogodišnjeg,IX „Street art“ festivala se , danas nastavlja vežbaonicom za oslikavanje lica koju vodi Aleksandra Marinković Đorđević ,  radionicom „Cirkusfere“ na kojoj se zainteresovani mogu upoznati sa osnovnim cirkuskim veštinama i trikovima a potom sledi šou „Trio puta tri“, akrobatska priča sa elementima akrobalansa .Prvi festivalski dan zatvoriće „Fire show“ Inex teatra.

Program drugog dana festivala ispuniće kraljevački gimnazijalci  ekološkom radionicom za decu „Reciklaža nije gnjavaža“ i predavanjem za roditelje „Svakodnevicom ka očuvanju Planete“, Beatbox radionica kragujevčanina Neše Radovanovića vicešampiona „Grill 2 thrill“ beatbox državnog prvenstva i edukativna predstava „Kućica brojeva“.

Koncertni deo festivala počinje u subotu na Trgu srpskih ratnika nastupom kraljevačkog street punk rock bend „Kreativni nered” ,beogradskog rock benda Yokono ,alternativnog sastava E-play.

Festival će ,svojim nastupom ,zatvoriti rok grupa „Kanda, kodža i Nebojša“, čiji koncert počinje u 22 časa i 30 minuta.

Ovaranjem izložbe „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić“, u Narodnom muzeju Kraljevo, upriličenom povodom 160 godina od rođenja čuvenog srpskog slikara , sutra uveče će otpočeti ovogodišnji , XXVIII Žički duhovni sabor „Preobraženje 2019“ ,rečeno je danas , na konferenciji za štampu u Skupštini grada Kraljeva na kojoj su ,o predstojećoj manifestaciji govorili gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić, predsednik Organizacionog odbora manifestacije Žički duhovni sabor „Preobraženje“ , direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Miša Milosavljević , direktor Narodnog muzeja Kraljevo Darko Gučanin i predsednik Književnog kluba „Kraljevo“ Miloš Milišić.

Izložba „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?“  je sačinjena od dela ovog znamenitog slikara koja se nalaze u   fondu  Narodnog muzeja Zrenjanin a otvoriće je autorka Olivera Skoko, viši kustos Narodnog muzeja iz Zrenjanina . U umetničkom delu programa učestvovaće  trio „Art delest“ iz Kraljeva (Boško Milovanović,Petar Ilić i Nebojša Kešelj).

Program XXVIII Žičkog duhovnog  sabora „Preobraženje 2019“ se nastavlja u subotu ,predstavljanjem izdavačkog poduhvata Muzeja rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca  „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“. O delu će govoriti kooautor Aleksandar Marušić.

Iste večeri , u subotu u 20 časova , u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ biće upriličeno veče sa Vladimirom Jagličićem, ovogodišnjim laureatom , dobitnikom „Žičke hrisovulje“ za 2019 godinu   a u razgovoru će učestvovati i Aleksandar B.Laković i Vladimir Dimitrijević.

Za nedelju je ,u ovoj ustanovi , predviđen okrugli sto o stvaralaštvu Vladimira Jagličića kojim će predsedavati Radivoje Mikić , na kome će učestvovati Branko Zlatković ,Mileta Aćimović Ivkov , Saša Knežević , Jana Aleksić ,Nikola Marinković, Nenad Milosavljević , Ana Gvozdenović ,Žarko Milenković , Jelena Marinkov i Ana Kozić.

U nedelju veče u dvorištu „Adžića kuće“, sedištu redakcije časopisa „Povelja“ ,biće održano pesničko veče „Preobraženje,pesnici“,sa početkom u 20 časova, na kome će stihove kazivati Dragan Bošković , Dragan Jovanović Danilov ,Dragan Đoković, Dejan Ilić , Dora Jagić , Slobodan Jović i Dragan Marković.

 XXVIII Žički duhovni sabor „Preobraženje“ koga organizuju Književni klub „Kraljevo“, Narodni muzej Kraljevo i Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo, uz podršku Grada Kraljeva se završava u ponedeljak kada će  gradonačelnik Kraljeva u Trpezariji Manastira Žiča,  u 10 časova, uručiti Vladimiru Jagličiću priznanje „Žičku hrisovulju“ za 2019 godine a tom prilikom će ,pored laureate, besediti i Đorđo Sladoje i Dragan Hamović.

Pomoravsko selo Oplanići bilo je , juče, domaćin četvrte smotre folklora pod nazivom „Sačuvajmo srpsku tradiciju“.

Održavanjem ove međuregionalne smotre folklora Kraljevo se ponovo, kao i 2018 godine a posle pauze od jedne decenije, pridružilo podugačkom spisku opština i gradova koji učestvuju u manifestaciji „Susreti sela Srbije“ čiji je organizator Kulturno prosvetna zajednica Srbije.

Učesnike smotre pozdravili su predsednik Kulturno-umetničkog društva „Oplanići“ Saša Marković, pomoćnik gradonačelnika Kraljeva  Sreten Jovanović i profesor  dr.Miladin Ševarlić ,predsednik Organizacionog odbora „Takmičenja sela Srbije“ za 2019 godinu

Za ovu smotru prijavilo se 9 kulturno umetničkih društava u kategoriji folkora i sedam u kategoriji pevačkih grupa, no jedan, manji ,broj njih je ,u zadnjem trenutku, otkazao svoje učešće zbog visokih temperatura koje su itekako uticale na putovanje najmlađih učesnika smotre. Smotra nije bila takmičarskog karaktera ali je, u pratećem programu, organizovano takmičenje u pripremanju gulaša na kome je trijumfovala ekipa domaćina , Oplanića, ispred ekipa Cvetaka i Ratine.

I pored velikih vrućina smotra je  privukla brojnu publiku ,meštane iz Oplanića i susednih pomoravskih sela.

Sinoć je, u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva, u prelepom ambijentu dvorišta „Adžića kuće“, sedištu redakcije časopisa „Povelja“, organizovan program posvećen stvaralaštvu reditelja i producenta Milana Nikodijevića, redovnog profesora na Akademiji umetnosti Novosadskog univerziteta, dugogodišnjeg novinara, urednika Radio Vrnjačke Banje i direktora vrnjačkog Festivala filmskog scenarija, pod nazivom Filmske priče, lica i „Mica“

Iako je diplomirao na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, Milan Nikodijević je, kao što smo već rekli, veći deo svog života posvetio radu u medijima i upravo ti poslovi i komunikacije ostvarene zahvaljujući njemu značajno su uticale na njegov izbor tema za dokumentarne filmove i tv serijale koje je potpisao kao reditelj, scenarista ili producent (Zabranjeni bez zabrane, Slike duše, Mica i okolne priče…) ili knjiga koje je napisao (Zabranjeni bez zabrane, Scenarija pisana levom i desnom rukom, Od fajronta do svitanja, Slike duše…)

Milan Nikodijević ima, i neguje, višedecenijski lični i profesionalni odnos sa brojnim značajnim stvaraocima iz Kraljeva a i sa većim delom institucija kulture iz grada na Ibru i ta činjenica je, bez sumnje, doprinela da sinoćnje druženje protekne u lepoj i neformalnoj atmosferi u kojoj je Milan, povremeno i decentno dopunjavan upadicama drugih učesnika u razgovoru, filmskog kritičara Dejana Dabića iz niškog Kulturnog centra i pisca Miloša Milišića iz Kraljeva, kroz fleš naznake izneo niz zanimljivih, ličnih, opaski o Festivali filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji na čijem čelu je bio više od dve decenije, o producetskoj profesiji kod nas i u svetu, o interesovanjima i stavovima svoji studenata, o svom odrastanju kao deteta prosvetnih radnika u selu Podunavci smeštenom na sredokraći između Kraljeva i Vrnjačke Banje…

Bilo je to, sve u svemu prijatno i, ne samo meterološki, toplo letnje veče na čijem kraju su posetioci mogli da odgledaju deo Nikodijevićevog dokumentarnog filma „Mica i okolne priče”, o pevačici novokomponovanog andergraunda sedamdesetih godina prošlog veka Milici Ostojić, poznatoj po nadimku Mica Trofrtaljka.

Tekst i fotografije: Z.Nikolić