Objavljeno: 18.11.2024. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Ljubitelji književnosti iz Kraljeva biće u mogućnosti da sutra,19.novembra 2024 godine , u 19 časova, u Svečanoj sali Gradske uprave,prisustvuju predstavljanju romana „Poslije zabave“, Steve Grabovca, dobitnika NIN-ove nagrade za najbolji roman 2023. godine. Organizator promocije romana je redakcija književnih programa Kulturnog centra Ribnica iz Kraljeva.Moderator razgovora sa autorom nagrađenog romana biće magistar Miša Milosavljević,urednik redakcije književnih programa.
Reč je o drugom romanu pomenutog autora koji je i sa svojim prvim romanom „Mulat albino komarac“ završio je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2019.godine.
Nagrađeni roman objavila je izdavačka kuće Imprimatur, koja je izvela Stevu Grabovca na književnu scenu.
Poslije zabave
Iako se roman najčešće predstavlja kao „roman o ocu, porodici, prijateljstvu i odrastanju“ zlo je ipak osnovna ovog književnog dela za čije nastajanje je,kao jedan je od glavnih motiva, poslužio j nemili događaj iz 1992.godine (Zločin nad romskom decom u okolini Bosanskog Broda s početka rata u Bosni i Hercegovini)
Tada su,u periodu od marta do oktobra hrvatske oružane snage u sadejstvu sa muslimanskim paravojnim formacijama počinile niz stravičnih zločina nad lokalnim Srbima i Romina koji su tu pristigli iz Podrinja tražeći spas od rata na prostoru zemalja Zapadne Evrope.U selu Sijekovac je streljano njih oko 200 od kojih je 19-toro dece.
Roman „Poslije zabave“ ima više segmenata a samo „jedno jezgro“ je,kako je to u jednom svom predhodnom interviju rekao sam autor je pomenuti zločin u Bosanskom Brodu.
Stevo Grabovac je rođen 9. novembra 1978. u Slavonskom Brodu. Odrastao je i završio srednju školu u Bosanskom Brodu. Studirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci. Objavio je zbirku pesama „Stanica nepostojećih vozovaˮ 2007. godine.
Stevo Grabovac
Ima vrlo živopisnu i životnu biografiju a sam je u jednom svom interviju datom povodom dobijanja NIN-ove nagrade za 2023.godinu rekao da je radio na građevini, u autoperionici,supermarketu…
NIN-ova nagrada je jedna od najstarijih aktivnih književnih nagrada u Srbiji,a prvom dobitniku, Dobrici Ćosiću,dodeljena je 5. februara 1955.godine za njegov roman „Koreni” objavljen 1954.godine.
Objavljeno: 12.11.2024. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Galerija Kulturnog centra u Ribnici biće od sutra, 13.11.2024.g u 19 časova, pa sve do 24.novembra domaćin jedne neobične izložbe fotografija na kakvoj bi joj ,obzirom na temu izložbe koja je nazvana „ Da znam gde sam ako ne znam ko sam”, pozavidele i mnogo veće ,prestoničke, galerije.
Reč je o vrlo uspelim snimcima nebeskih tela (magline, komete, planete) čiji je autor Zoran Otašević, diplomirani mašinski inženjer u penziji, kraljevčanima ,ali ne i samo njima, poznatiji kao osnivač i vlasnik firme „Tron” koja je bila jedna od prvih privatnih IT firmi ne samo u Kraljevu.
Katalog za izložbu „ Da znam gde sam ako ne znam ko sam”
Odgovorni i ozbiljni poslovi kojima se Zoran bavio tokom svog profesionalnog radnog veka najpre u Magnohromu a potom i u „Tron”-u nisu mu davli dovoljno vremana da se bavi svojim hobijima – astronomijom i novim tehnologijama što je,inače, predmet njegovog interesovanja još od osnovne škole. Pored ovih zanimanja Zoran se ,još od trećeg razreda osnovne škole bavi fotografijom a već kao učenik sedmog razreda je sam napravio prvi ozbiljan teleskop koji je svrstan u prvih pet amaterskih teleskopa tog doba.
Tek odlaskom u penizju ovaj tihi, umni čovek dobija dovoljno vremena da svoje snove o ličnoj ,amaterskoj opservatroriji pretoči u stvarnost .
Crvena maglina-Fotografija preuzeta sa Sajta zotas.com
Toplo vam preporučujemo da na ovom linku OVDE zavirite u taj čudesni prostor u kome Zoran Otašević spajajući svoje hobije sa vrhunskim veštinama i znanjem jedinstvenog erudite stvara prelepe fotografije nebeskih tela pred kojima mi ,amateri za astronomiju ,ostajemo zadivljeni.
Razlog više, što pored posete izložbe „Da znam gde sam ako ne znam ko sam” preporučujemo,posebno najmlađim sugrađanima , njihovim nastavnicima u osnovnim i srednjim školama Kraljeva,da pregeledaju i Zoranov zvanični sajt https://zotas.com/ je i taj što je on na nesebičani i širokogrud način opisao proces nastajanja prelepih fotografija nebeskih tela kao i vrstu opreme pomoću koje ih stvara.
Jelka-Fotografija preuzeta sa Sajta zotas.com
Ovaj skromni autor vrhunskih fotografija nebeskih tela u katalogu za ovu izložbu kaže: „Ova izložba ima svoj cilj da prikaže jedan mali deo onoga što ljudsko oko ne može da vidi bez pomoći odgovarajućih instrumenata.”
Plakat za izložbu
Zoran Otašević rođen je 1954. godine u Kraljevu. U rodnom gradu završava Gimnaziju i Mašinski fakultet i uporedo se bavi svojim hobijima – astronomijom i novim tehnologijama. Godine 1990. osniva firmu „Tron” gde kao osnivač i direktor radi sve do penzije.
Izložbu možete pogledati svakog radnog dana od 13. do 24. novembra u Galeriji Kulturnog centra u Ribnici.
Objavljeno: 11.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
Mladim ljudima danas, kako u Srbiji tako i u Sloveniji , manje je poznata istorijska činjenica da su jedino Srbi i Slovenci,koji su pre II svetskog rata živeli na prostoru Kraljevine Jugoslavije ,bili proterivani sa svojih ognjišta kao žrtve sulude teorije nemačkih fašista o etnički čistom arijevskom prostoru. Od tri konstitutivna naroda ondašnje kraljevine Nemci su napli jedino Srbe i Slovence dok su im Hrvati,tačnije njihova kvislinška Nezavisna država Hrvatska ,bili saveznici.
Poster for the exhibition “Exiles” in the National Museum Kraljevo
I dok su Srbi bili izloženi genocidu od strane Nemaca,i njihovih saveznika sa ovih prostora (Hrvata,muslimana i Albanaca) Slovenci su ,zahvaljujući delu njihovih elita,pre svega verskih,koje su naginjale ka katoličkom klerikalizmu i germanofilstvu bili pošteđeni toga,ali je , oko 10 % čitave ondašnje populacije, bilo ipak proterano. Nemački planovi o proterivanju bili su daleko “ambiciozniji”,jer su prema nekim dokumentima želeli da deportuju imeđu 220.000 i 260.000 Slovenaca ali ih je u tome omelo nekoliko razloga među kojima je i relativno rani početak narodnooslobodilačkog otpora.
Sa otvaranje izložbe Pronanici u Narodnom muzeju Kraljevo (foto S.V.)
Prema smernicama za iseljavanje stranih elemenata iz Donje Štajerske, koje je 18. aprila 1941. godine u Mariboru izdao Hajnrih Himler, šef nemačke policije i državni komesar za jačanje nemačke nacije, trebalo je proterati nacionalno svesne Slovence, naročito obrazovane ljude (profesore, učitelje, sveštenike i dr.).
Prvi transport sa prognanima iz meljske kasarne krenuo je 7. juna 1941. godine. Zbog urušenog tunela kod Črešnjevca, prognanici su teretnim automobilima prevezeni do železničke stanice u Slovenskoj Bistrici. Odatle ih je put vodio u Srbiju, u koncentracioni logor Aranđelovac. Posle 9. juna, kada je tunel na Črešnjevcu osposobljen, svi dalji transporti do 26. jula 1941. godine polazili su sa mariborske železničke stanice. U prvom talasu deportacija, koji se odvijao po precizno predviđenom planu i redu vožnje, od 7. juna do 5. jula krenulo je 12 transporta, od čega 11 iz Maribora i jedan transport iz Rajhenburga. U Srbiju i na teritoriju NDH deportovano je 4.607 lica. Među njima je bilo 520 mariborskih porodica sa 1.913 članova.
Nacisti su hteli da deportuju u Srbiju većinu Slovenaca, osim onih podobnih za germanizaciju, ali iz različitih razloga, od 12. jula 1941. godine, morali su da ih deportuju u druge zemlje. Od 7. juna do 10. jula 1941. godine u Srbiju su u 17 transporta deportovane 6.802 osobe.
Autorka izložbe dr Irena Mavrič Žižek
Stoga je izložba u Narodnom muzeju Kraljevo,pod nazivom „Prognanici“ („Izgnali so nas“) Muzeja narodnog oslobođenja Maribor,otvorena večeras od izuzetnog značaja i trebalo b da je vidi što veći broj kraljevčana,posebno mladih.
Otvarajući izložbu ,podeljenu u šest tematskih celina, njena autorka dr Irena Mavrič Žižek se,uz zahvalnost Narodnom muzeju Kraljevo na pozivu da prikaže svoju izložbu,zahvalila svim kraljevčanima i pripadnicima Srpskog naroda čiji su preci te 1941.godine pokazali svoju solidarnost sa prognanim Slovencima deleći sa njima i poslednje parče hleba.
Neki od prognanih Slovenaca, koji su se oktobra 1941.godine zatekli u Kraljevu,podelili su zlu sudbinu žitelja Kraljeva koji su masovno stradali u bestijalnom fašističkom teroru kada je,za desetak dana,streljano preko 2.200 građana Kraljeva ,među kojima je bilo i prognanika sa Kosova i iz Hrvatske.
Objavljeno: 20.09.2024. | autor: KV Novosti -on line
Deveta Smotra narodnog stvaralašta biće održana sutra( subota, 21. septembar, sa početkom u 17 časova) na platou ispred Kulturnog centra u Ribnici.
Sa jednog od ranijih nastupa Pevačke grupe Ribnica
Manifestacija se bavi očuvanjem kulturnog nasleđa, tradicije i nematerijalne kulturne baštine.
U programu će,osim izvornih pevačkih grupa iz Srbije i regiona,učestvovati i dečji folklorni ansambli iz Kraljeva: FA „Karanovac”, KUD „Abrašević” i KUD „Ratina”, kao i KUD „Đeram” iz Bačkog Gradišta.
Mladost u kolu
Domaćin ovogodišnje, IX Smotre narodnog stvaralašta,je,po tradiciji Pevačka grupa „Ribnica”, koja je dobitnik brojnih nagrada i priznanja za ivođenje srpske izvorne pesme u Srbiji i regionu, a koja radi pri Kulturnom centru „Ribnica“
Smotra narodnog stvarlaštva uvek privlači pažnju brojne publike
Previđeno je ,da se u slučaju lošeg vremena, program održi u sportskoj sali Kulturnog centra,ali metreološke prognoze najavljuju lepo vreme u Kraljevu sve do utorka.
Objavljeno: 02.07.2024. | autor: KV Novosti -on line
Postoji ,u trajanju svake zajednice,neko vreme koje kreira mogućnosti da se, zahavljujući inicjativnosti i preuzimljivosti ljudi koji ,u tom trenutku, nose odgovornost za oblikovanje dešavanja u nekom sektoru života zajednice, krene sa nečim novim čije potencijale malo ko može tada shvatiti u potpunosti, a što će vremenom trajanja prerasti u značajan beleg zajednice.
Izveštaj u ondašnjim KV Novostima o otvaranju prvog JazzIbar-a 1.7.2011.g
Ova konstatacija se,s pravom ,odnosi na vreme od pre trinaest godina,na prvi dan meseca jula ,na početak Džezibara po naški , a zvanično „JazzIbar-a”.
Jer,ko je tada od onih koji su bili prisutni na prvom koncertu prvog “JazzIbar-a”, održanom u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva, na kome je muzicirao vrhunski trio u sastavu Miša Blam (kontrabas), Dule Jovanović (piano) i Beti Đorđević (vokal) mogao da predpostavi da je to početak nečega što će Kraljevo,još jednom, postaviti visoko na kulturnu i džez mapu Srbije?
Trio za pamćenje na otvarnju prvog JazzIbara-a: Miša Blam(kontrabas),Duško Jovanović(pijano) i Beti Đorđević(vokal) Fotografija iz arhive KV Novosti
Verovatno da je to intimno priželjkivala gospođa Sanja Popović, tadašnja mlada direktorka Kulturnog centra Ribnica, akademski obrazovana muzičarka,inače i možda, još po neko od njenih tadašnjih saradnika.
A upravo je ona tada povukla jednan potez,izbor pokojnog Miše Blama za prvog Umetničkog direktora festival, koji je ,sigurno je,učvrstio temelje kulturne manifestacije koju sada čitava kulturna javnost Srbije prepoznaje kao Internacionalni džez festival skladnog imena JazzIbar. A to ime, JazzIbar , je srećni spoj džeza čije su ključne karakteristike improvizacija,kako ona solistička tako i kolektivna, sinkopacija i ritmička složenost, korišćenje različitih harmonijskih struktura, otvorenost za uticaje različitih muzičkih tradicija što tu vrstu muzike čini dinamičnom, emotivnom i nepredvidivom.Baš te tri reči , slobodno možemo reći, su i odlika našeg Ibra koji je nepredividiva i dinamična reka koja nosi i boji sve naše zavičajne emocije. Kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti , našao na prekretnici za opstanak , Mišin započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov pa je tako i on , sa pozicije umetničkog direktora,doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.
Program ovogodišnjeg “JazzIbar-a” je raznovrstan. Zadovoljiće izborom izvođača i najprobirljivje muzičke sladokusce ali i one manje verzirane za tu vrstu muzike, iako džez u Srbiji ima bogatu i raznoliku istoriju, koja seže od dvadestih godina prošlog veka. A ta ,džez muzika u Srbiji i dalje evoluira, reflektujući globalne trendove dok čuva svoje autentične korene i kulturni identitet.
Objavljeno: 07.05.2024. | autor: KV Novosti -on line
U četvrtak, 9. maja 2024. godine u 18 časova, biće otvorena izložba radova „INTRO & EXTRO” dr Danire Sovilj u galeriji Kulturnog centra u Ribnici.
dr Danira Sovilj
Dr. Danira M. Sovilj rođena je u Kninu (Hrvatska) 1990. godine. Osnovnu i srednju (Umetnička škola, smer grafički dizajn) školu završava u Kraljevu. Na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonskom fakultetu završava osnovne akademske studije 2012. godine sa prosečnom ocenom 8,88, a 2014. godine na istom fakultetu završava Master studije sa prosekom 9,89 na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde 2021. godine i doktorira sa temom „Estetička manipulacija doživljajem arhitektonskog prostora”. Zaposlena je kao asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu u oblasti Vizuelne komunikacije i arhitektonska grafika.
Fokus njenog naučnog rada predstavlja istraživanje komunikacije u arhitekturi, potencijala usmeravanja doživljaja arhitektonskog prostora, te oblikovanje iskustva korisnika prostora. Pored akademskog rada, autor je oko 120 projekata u oblasti grafičkog dizajna. Aktivno učestvuje na kolektivnim izložbama u oblasti vizuelnih komunikacija i izlagala je na oko 50 izložbi tog tipa.
Od 2018. godine je član Dizajn sekcije Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), a četiri puta je bila i autor vizuelnog identiteta godišnje Majske izložbe ULUPUDS-a (2018, 2019, 2020. i 2022. godina). Redovni je član je udruženja ULUPUDS, kao i kolektivni član udruženja ICOGRADA (Internacional Council of Graphic Design Association), ICSID (Internacional Council of Societies of Industrial Design).
Objavljeno: 26.04.2024. | autor: KV Novosti -on line
Povodom jubileja ,dve decenije postojanja i rada Umetničke škole u Kraljevu večeras je,u Narodnom muzeju Kraljeva orvorena reprezentativna izložba radova biviših i sadašnjih učenika Umetničke škole u Kraljevu.
Izložba je koncipirana tako da su svojim radovima zastupljeni bivši učenici Umetničke škole u Kraljevu iz različitih generacija, radovi učenika koji trenutno pohađaju nastavu kao i fotodokumentarni materijal o radu škole tokom dve decenije.
Suština izložbenog koncepta je i prepoznavanje mladih savremenih umetnika kroz čije radove se sagledavaju i potvrđuju rezultati rada škole ostvareni tokom perioda od dve decenije. Umetnička škola Kraljevo, ne samo da je školovala buduće umetnike, već je i svojim profesionalnim kadrom obogatila umetničku scenu našeg grada.
Odabirom Narodnog muzeja u Kraljevu za organizatora ove izložbe želeo se ukazati i na 150 godina dugu tradiciju Narodnog muzeja u Kraljevu kao mesta u kome se odvijaju značajni kuturno-prosvetni procesi koji svojim sadržajim i akterima neretko nadilaze okvire lokalne ustanove kulture.
I ova izložba radova učenika Umetničke škole u Kraljevu bez sumnje spada u događaj takve vrste koji sadržajem i akterima nadilazi lokalne granice za šta su pre svega zaslužni zastupljeni umetnici iz reda bivših učenika,koji svojim radovima, kroz različite pristupe, poetike i prakse iskazane jezikom savremene umetnosti, po temi, problematici, kvalitetu, načinu realizacije i značaju prevazilaze lokalne a zašto ne reći i nacionalne okvire.
Umetnička škola u Kraljevu je otvorena 2004.godine zahvaljujući zalaganju pojedinaca iz sfere politike, obrazovanja i kulture koji su radili u prilog otvaranju specijalizovane, pedagoške ustanove za obrazovanje u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti, u izmenjenim društveno-političkim i kulturnim prilikama početkom dvehiljaditih.
Škola je tada,pored škole u Nišu, bila druga ustanova te vrste južno od Beograda a njenim radom uspešno je rukovodio ,bez malo čitave dve decenije ugledni likovni umetnik, akademski slikar Velimir Zelenović, koga je odnedavno na tom mestu zamenila agilna profesorka Aleksandra Popović koja je svojevremeno, osmišljavjući i organizujući brojne nove kulturne manifestacije,ostavila trajan beleg u kulturi grada rukovodeći Kulturnim cenrom Ribnica.
Ovakvu reprezentativnu izlobu prati i dobar katalog za šta zasluge pripadaju timu koji ga je priredio a koga je predvodila Nadica Lišanin ,autorka izložbe i urednica kataloga.
Kolektiv Umetničke škole u Kraljevu školske 2023/24
Pomenimo na samom kraju i Stručno veće Umetničke škole u Kraljevu koje je sarađivalo sa autorom u pripremi izložbe i na taj način doprinelo dobrom konceptu ilzožbe koja će ,sigurno je, privući pažnju brojne publike u narednim danima, sve do 21.maja kada se izložba zatvara.
Objavljeno: 22.04.2024. | autor: KV Novosti -on line
Povodom obeležavanja Svetskog dana knjige i autorskih prava, u Biblioteci Kulturnog centra u Ribnici održaće se javni čas sa učenicima OŠ „Vuk Karadžić” i izdvojenog odeljenja na Beranovcu.
A stack of books with a library scene behind.
Članovi bibliotečke sekcije govoriće o svojim omiljenim knjigama, napraviće prezentaciju u kojoj će predstaviti istoriju knjige, štamparstva, ali i reći nešto više o značaju i potrebi obeležavanja Svetskog dana knjige i autorskih prava.
Učenici ove škole napraviće i mini izložbu omiljenih knjiga, u okviru koje će govoriti citate Šekspira, Servantesa i drugih značajnih pisaca koji su obeležili svetsku književnost.
Program u Biblioteci Kulturnog centra pratiće i najmlađi osnovci iz SOS Dečijeg sela sa Beranovca.
Sa jednog od ranijih druženja najmlađih sa knjigam organizovanog u Biblioteci KC Ribnica iz Kraljeva
Svetski dan knjige obeležava se od 1995. godine, svakog 23. aprila, na dan smrti dva velika evropska pisca – Migela de Servantesa i Viljema Šekspira. Ova dva literarna velikana zapravo su samo formalno preminula istog datuma – Servantes 23. aprila po gregorijanskom, a Šekspir istog datuma po julijanskom kalendaru, zapravo, 3. maja po gregorijanskom.
Namera UNESKO je da ustanovljenjem ovog praznika podstakne na čitanje sve slojeve društva, a naročito mlade, uz pomoć izdavača, knjižara, profesora i ostalih stručnjaka iz oblasti kulture i komunikacija.
Objavljeno: 20.04.2024. | autor: KV Novosti -on line
Sinoć je ,povodom 19.aprila imendana grada Kraljeva i Dana Zavičajnog društva Kraljevo,u organizaciji Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Zavičajnog društva Kraljevo održana tribina „Naši smo – Da se bolje upoznamo“ u okviru koje je predstavljena knjiga „Crno na belo“ kraljevčanina Dragana Todorića-Toša, nekadašnjeg prvotimca košarkških klubova „Sloga“ i „Partizan“ i višedecenijskog rukovodioca u ovom beogradskom košarkaškom klubu.
Sa promocije knjige Crno na belo u Kraljevu
U retko iskrenom i emocijama krcatom kazivanju Dragan Todorić je opisao svoj životni i sportski put od golobradog dečačića iz Kraljeva do vrhunskog košarkaša i još uspešnijeg sportskog radnika koji je, za pola veka , što igračkog što funkcionerskog staža u košarkaškom klubu „Partizan“ učestvovao u osvajanju 49 domaćih i međunarodnih trofeja među kojima posebno mesto svakao zauzima titula prvaka Evrope osvojena 1992.godine u Istambulu.
A sve je ,kako to u knjizi opisuje Todorić počelo još u osnovnoj škole Svetozar Marković“ u njegovom VI razredu kada je hteo ne hteo morao da posluša „savet“ nastavnika hemije Kamidžoca i sa fudbala ,koga je uspešno igrao za tim škole i pionirsku selekciju FK „Sloga, zajedno sa svojim drugom Aleksandrom Acom Trifunovićem, koji je kasnije postao igračka legenda FK“Partizan“ i reprezentacije Jugoslavije, i krene na košarku.
Dragan Todorić u društvu nastavanika Miodraga Kamidžorca koji je prvi prepoznao njegov talenat za košarku i dr.Miodraga Stanojevića,drugara iz osnovne i srednje škole
Taj tada ,ipak prinudni transfer iz fudbalera u košarkaša pokazao se kao dobra vizija nastavnika Kamidžorca koju je marljivim treninzima i vrhunskim igrama Dragan Todorić razvijao sve do svoje tridesetprve godine života.
Todroić je i kao igrač ,a kasnije i kao sportski radnik, bio pre svega Čovek kluba i Čovek za klub.
Kao igrač ,prvotimac „Partizana“ ostao je u senci Kiće i Praje iako je svojim nesebičnim asistencijama doprineo da se njih dvojica vinu u vrhove svetske košarkaške elite. Koa funkcioner iskazao je veštinu spajanja ,mirenja i animiranja naizgled nespojivih ličnosti ,jakih individualnih osobina i vrhunskog igračkog umeća, u tim sposoban da dosegne najveće moguće visine u košarci koja je ipak timska a ne individualna igra.
Zoran Cerovina,Dragan Todorić i Zoran Nikolić na promociji knjige Crno na belo u Kraljevu
Ono što je kao igrač svojim asistencijama omogućio već pomenutom Kićanoviću i Dalipagiću nastavio je da radi kao funkcioner, najpre umećem vrhunskog organizatora koji je,zajedno sa odnašnjim čelnicima kluba ,omogućio igračima „Partizana“ da u nemogućim uslovima međunarodnih sankcija i sveopšteg, krvavog raspada ondašnje države, pokažu svoje igračko umeće i okite se titulom šampiona Evrope.
Bio je spona između Danilovića i Đorđevića,koji van terena nisu govorili,smirivao je ,tokom devet godina zajedničkog sedenja na klupi stratsvenog Dula Vujoševića kad bi ovaj krenuo da isteruje svoju pravdu sa publikom i sudijama,brinuo se van terena o tome da Peković ne preteruje sa noćnim provodom po beogradskim splavovima,najzaslužniji je za transfer Divca iz „Sloge“ u „Partizan“ a kasnije iz za zaštitu interesa „Partizana“ u narednim Divčevim transferima,što je bio povod višegodišnjeg „komunikacijskog šuma“ između njih dvojice, nekadašnjih klupskih saigrača i sobnih cimera iz vremena Todorićevog kratkotrajnog povratka u „Slogu“ iz „Parizana“ a sa početaka Divčeve igračke karijere…
Spajajući nespojivo , mireći nepomirljivo, trošeći nenedoknadivo vreme i energiju čega je ostajala uskraćena,pre svega njegova porodica ,supruga Vesna i ćerka Tijana Dragan je za tih pola veka trošio svoje zdravlje i tek ga je taj,zdravstveni problem zaustavio u ritmu rada i života kakav je imao još od srednjoškolskih dana.
Nije sinoć izostalo ni slikanje sa vernim navijačima Partizana iz Kraljeva
No i danas je on itekao prisutan u svom „Partizanu“ kome je dao sve i koji je njemu uzvratio poštovanjem čak i od onih pojedinaca sa kojima je rapetljavjući njihove lične i interese kluba dolazio u kraće ili duže periode nekomuniciranja.
Završićemo ovaj tekst onako kako je Dragan započeo svoju knjigu,opisom porodice iz koje je je potekao: „Mnogo je toga u ovoj glavi koju je nekad stroga ruka Miodraga Mileta Todorića,poslertanog direktora,šišala na nulu. Nekada davno,u Kraljevu!“
Publika koja je,sinoć, ispunila veliku čitaonicu biblioteke je imala prilike da se u to uveri tokom razgovora koga je o knjizi, ali i o svom životu,Drgan Todorić vodio sa Zoranom Nikolićem, sekretarom Zavičajnog društva Kraljevo.
Nezaboravnoj atmosferi doprineo je,sinoć, i glumac Zoran Cerovina čitanjem odlomaka iz Todorićeve knjige, a Imendan grada i Dan Zavičajnog društva Kraljevo prisutnima su čestitali Radoš Raša Pavlović, predsednik Upravnog odbora društva i Miloš Milišić,pomoćnik gradonačelnika Kraljeva za kulturu.
Objavljeno: 20.03.2024. | autor: KV Novosti -on line
Kafe „Alexandaru“ u Kraljevu bio je večeras stecište ljubitelja roka, džez roka i bluza iz Kraljeva i susednih gradova ,muzike koju su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog ,XX veka manje ili više uspešno,interpertirali brojni bendovi širom Srbije,a među njima i nekolicina njih iz Kraljeva.
Deo večerašnje atmosfere iz kafe Alexandar u Kraljevu
Povod njihovog okupljanja bio je obeležavanje godišnjice smrti Marjana Capudera –Capa ,majstora bas gitare čije je muziciranje oplemenilo i obeležilo svirke nekolicine bendova u kojima je nastupao tokom svoje muzičke karijere(Oaza,Goodwill,Gama zrak…) koja je potrajala bezmalo pola veka.
Njegovi prijatelji,kolege i drugari Štavljo, Mikac, Tošo, Munde, Nešo, Trepko, Ranitke, Tomke i Sole, od koji je većina njih sa Capom svirala u najdugovečnijem kraljevačkom bendu „Gama zrak“ koji je osnovan 1981.godine su, u znak sećanja na Capa snimili pesmu „Druže moj“ čiji video spot je večeras premijeno prikazan u kafeu „Alexandar“ u prisutvu članova porodice pokojnog Marjana Capudera.
Pre nego je Milan Đokić-Mikac uruči sliku pokojnog Capa njegovoj supruzi Slavici prisutnima se obratio profesor Žarko Milojčević, koji ih je , biranim rečima ,podsetio na neke ljudske osobine Marjana Capudera.
Na kraju oficijelnog dela večerašnjeg omaža Capu, neponovljvom mastoru bas gitare premijerno je prikazan video spot sa numerom „Druže moj“
Muziku za numeru su napisali Milan Đokić-Mikac,Nenad Gvozdenović-Trepko i Dragan Todorović-Tošo,dok je Dragan Denčić-Sole autor teksta.
Spot je urađen u produkciji Sđana Lužnjajića( Slonče_photogrphy)
