Objavljeno: 24.05.2023. | autor: KV Novosti -on line
Čak 80 odsto nedavno dodeljenih subvencija za samozapošljavanje ,za 40 korisnika sa teritorije Grada Kraljeva, obuhvata žensko preduzetništvo, istaknuto je prilkom nedavne svečane dodele odluka u Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala Kraljevo.
Ako ovoj informaciji dodamo i onu da Kraljevo spada u grupu retkih lokalnih samouprava u Srbiji koje su usvojile Strategiju rodne ravnopravnosti sa Akcionim planom za njeno sprovođenje u period od 2021. do 2026.godine mogli bi smo izvesti zaključak da rodna ravnopravnost ,u ovoj zajednici, ima tretman kakav predviđaju mnoga dokumenta nacionalnih javnih politika.
Ali kakao to obično biva istina je,i u slučaju dostignutih rezultata u oblasti rodne ravnopravnosti na teritoriji Kraljeva, negde na polovini skale između lošeg i odličnog.
Podaci NSZ-Filijala Kraljevo o nezaposlenosti
Srbija je pre četrnaest godina dobila prvi Zakon o ravnopravnosti polova, a 2021.godine je donet novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti pa i taj ,relativno kratak vremenski okvir za sticanje iskustava u ovoj oblasti treba imati na umu kod davanja ocena o ostvarenim rezultatima u Kraljevu.
No uprkos svemu jedno je sigurno, a to je potvrdilo i istraživanje sprovedeno, početkom godine, za potrebe projekta ’’Jačanje žesnkog preduzetništva u lokalnoj zajednici’’, koga sprovodi Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo. Radi se o još uvek malom broju žena među preduzetnicima na teritoriji grada Kraljeva. Na osnovu raspoloživih podataka utvrđeno je da je u 2020. godini u gradu Kraljevu je registrovano 5.059 preduzetničkih radnji, od čega žene vode 1.602, odnosno 31,6 %.
Na osnovu analize dužine registracije uočava se da je najveći procenat najmlađih preduzetničkih radnji registrovan u periodu nakon 2016 godine (795) odnosno, odnosno 49,6%, a da je onih koje funkcionišu preko 20 godina samo 65, odnosno 4,05%.
Ovo nije specifičan,lokalni problem.Reč je o globalnom fenoimenu dominacije muškog preduzetništva,pa je žensko preduzetništvo “kamen spoticanja” ne samo manje razvijenih i siromašnih zemalja već i onih bogatijih i uređenijih država.
Za odgovrima da li se i kako može ubrzati dugi i nepregledni put do potpune rodne ravnopravnosti u poslovnom svetu traga se i na globalnom nivou.
Ali ključ uspeha je,ipak, u delovanju lokalnih zajednica.U sprovođenju njihovih isplanirnih kordiniranih mutisektorskih aktivnosti i mera čija primena treba da utiče na povećanje broja žena među preduzetnicama.
Jer bez tog,većeg učešća žena preduzetnica u privrednim aktivnostima, teško da se može govoriti o ostvarivanju ciljeva održivog ekonomskog rasta.
Na ovo jasno upućuju i demografski podaci iz popisa 2022.g po kojima u Srbiji ima 6.647.003 stanovnika od čega je 3.231.978 muškaraca( 48,6%) i 3.415.025 žena (51,4%) Procentualno slična situacija je u Kraljevu u kome je,u poslednjoj deceniji, ispoljen još jedan negativan trend,smanjenja broja stanovnika. Od 1948. godine kada je sproveden prvi zvanični popis stanovništva, pa sve 2002. godine, Kraljevo je imalo rast broja stanovnika. Prema poslednjem popisu u Kraljevu živi 111.491 stanovnik, što je 13.997 stanovnika manje nego 2011. godine kada je u njemuu živelo 125.488 stanovnika.
Da bi se ostvarila konstatacija iz naslova ovog teksta i došlo do realnog i ostvarivog programa za ekonomsko osnaživanje žena i podsticanje ženskog preduzetništva u Kraljevu treba ispuniti niz preduslova.
Prvi je svakako bolja multisektroska saradnja što baš i nije praksa kojom bi smo se,u Kraljevu, mogli podičiti u predhodnom periodu.
Planirano je da aktivnosti na sprovođenju projekta ’’Jačanje žesnkog preduzetništva u lokalnoj zajednici’’, koga sprovodi Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo traju do kraja juna meseca ove godine.
Neke od njih treba,svakako, iskoristiti za unapređenje saradnje javnog, privrednog i civilnog sektora grada Kraljeva jer se tako povećava verovatnoća da se ,što pre, dođe do kvalitetnog programa za ekonomsko osnaživanje žena i podsticanje ženskog preduzetništva.
Objavljeno: 04.12.2022. | autor: KV Novosti -on line
Kraljevački Natural shop je, pre tri dana, proširio svoju ponudu,vođen svojim poslovnim kredom – Za vaše telo i dušu, koja sada, pored palete proizvoda ruske kozmetika i svetski poznatih proizvoda pomoćnih medicinskih sredstava baziranih na iskustvima ruske medicine, obuhvata i specijalizovane tretmane masaže i drugih kozmetičkih i pedikirskih usluga.
U novootvorenom Salonu za masažu koji se nalazi na spratu prodavnice Natural shop-a, u strogom centru Kraljeva, u ulici Miloša Velikog br 20 (preko puta bivše Robne kuće Beograd) možete zakazati svoj tretman koji obuhvata različite vrste masaža.
U sklopu tretmana nazvanog Sofi therapy koriste se preparati bazirani na sirovinama prirodnog porekla ili kako se to popularno kaže organskim sirovinama.
Sigurno je da će ovo mesto koje je ,i do sada ,velikom ponudom proizvoda vodećih ruskih i kubanskih proizvođača prirodne kozmetike, vitamina, minerala,biljnih eliksira,čajeva.privlačilo veliku pažnju ,dama pre svega, postati još posećenije.
Objavljeno: 05.01.2022. | autor: KV Novosti -on line
Kažu da je ,jedna od, odlika kozmetičkih preparata proizvedenih u Rusiji,izbor sirovina prirodnog porekla ili kako se to popularno kaže organskih sirovina, koje potiču iz kontrolisane organske poljoprivrede ili pak od sakupljanja u divljini.
Te odlike ovih proizvoda izdvajaju ih ,danas, u moru sličnih na tržištu a oni koji cene znanje i iskustvo tradicionalne,prirodne ruske medicine i kozmetologije sve ih više traže.
Prirodna ruska kozmetika i svetski poznati proizvodi pomoćnih medicinskih sredstava baziranih na iskustvima ruske medicine mogu se ,već neko vreme, nabaviti i u Kraljevu , a od danas se,Natural šop, prodavnica tih artikala, nalazi u strogom centru Kraljeva, u ulici Miloša Velikog br 20 (preko puta bivše Robne kuće Beograd)
Paleta proizvoda vodećih ruskih proivođača prirodne kozmetike, vitamina, minerala,biljnih eliksira čajeva dostupna vam je i u Kraljevu,svakog radnog dana od od 8 do 20 časova, subotom od 9 do 17 časova , a zbog velikog interesovanja i nedeljom od 10 do 15 časova.
Na ovom linku FB stranice Natural šopamožete videti šta je sve trenutno u ponudi ili pak zatražiti da vam određeni preparat pribavi.
Objavljeno: 04.10.2021. | autor: KV Novosti -on line
Heljda, kultivisana prvi put 6.000 godina pre nove ere, danas je jedna od retkih ekoloških biljaka kod kojih se koriste svi delovi. Dakle, za ovu biljku važi koncept „nultog otpada“ ili „zero waste“, koji je tokom godina postao veoma popularan.
Dok se cvet heljde koristi za pripremu čajeva, zeleni deo se koristi za ishranu stoke, a plod za ljudsku ishranu. Ne bacaju se čak ni ljuske koje otpadaju tokom mlevenja zrna, već se koriste za izradu poznatih heljidinih jastuka koji su veoma zdravi. Ova biljka nema nikakvih gubitaka.
Koncept nultog otpada – zero waste
Koncept nultog otpada podrazumeva skup principa usmerenih na sprečavanje nastanka otpada. Ovaj koncept podstiče redizajniranje resursa, tako da se svi proizvodi ponovo koriste. Cilj je da se smeće ne šalje na deponije, njive ili u okean već da se sve upotrebi.
“Stvaranje otpada predstavlja jedan od sporednih proizvoda koje ljudi tokom cele svoje istorije ostavljaju za sobom, a da o tome malo ili nimalo ne razmišljaju. Zakopavanje ili odlaganje otpada na gomilu kao pristup upravljanja otpadom nisu više prihvatljivi, ni ekonomski ni društveno”, navode Petrović Nataša, Išljamović Sonja, Jeremić Veljko u članku “Nulti otpad kao novi koncept održivog upravljanja otpadom”.
Nulti otpad se odnosi na sprečavanje nastanka otpada, za razliku od upravljanja otpadom na kraju lanca proizvodnje. To je celovit pristup koji ima za cilj masovnu promenu načina na koji se materijali koriste u društvu, a kao rezultat nemaju otpada. Nulti otpad pruža vodeće principe za kontinuirani rad na uklanjanju otpada.
Istorija heljde – žitarica stara hiljadama godina
Heljda je, kako je mnogi danas nazivaju, narodna majka – hraniteljica. Prema nekim verovanjima u vreme velikih ratova ljudi su nosili torbu sa heljdom i gde god da se nastanu, oni poseju heljdu i uspeju da prežive teška vremena. Kultivisana i prvo se uzgajala u unutrašnjosti jugoistočne Azije, verovatno oko 6.000 godina pre nove ere, a odatle se proširila u centralnu Aziju i Tibet. Odatle na Bliski istok i Evropu.
Pripitomljavanje heljde se šrema većini istoričara odvijalo u zapadnom delu Kine u provinciji Junan. Heljda raste na raznim tipovima zemljištima i na lošim i na glinovitim, peskovitim i kamenitim. Ona nema skoro nikakve zahteve dobro uspeva na svim tipovima zemljišta. Sa druge strane nema potrebe za bilo kakvim tretiranjem pesticidima i đubrivima, a vrlo je prinosna pa sa ponosom može da nosi epitet super hrane 21. veka,
Kako je sve počelo? – Prvi ekološki proizvođač heljde
Gordana Romčević Ilić, rođena Kraljevčanka, koja je, da bi platila školovanje na Veterinarskom fakultetu, uzela u najam netretiranu ekološku zemlju na Rudnu i posejala heljdu. Prvo je to bio samo jedan hektar, da bi vrlo brzo došla do osam hektara.
„Zemlju nisam imala, dali su mi je prijatelji i rođaci u zakup, jer je moja majka sa Rudna. Seme heljde sam dobila od njih za prvu setvu i beskrajno sam im zahvalna što su mi, ne samo pomogli, već i naučili kako se gaji ova biljka ljubavi. Stari ljudi sa ogromnim iskustvom u gajenju heljde pokazali su mi sve što treba da znam, tako da se još nije desilo da podbacim sa rodom, bez obzira na vremenske neprilike“, objašnjava Gordana.
Ona objašnjava da je u početku bilo teško, jer je počela od nule. Veliki problem je bio u tome što ljudi ranijih godina nisu znali mnogo o gajenju i primeni heljde. Za nju su znali samo oni ljudi koji su živeli u planinskim predelima, ili koji su je koristili zato što su čuli da ona ima lekovita svojstva.
Na početku je njena proizvodnja bila mala, a kasnije se za njen rad pročulo, pa je narod počeo da dolazi i da kupuje, najpre male, pa sve veće količine ove biljke. Zatim su se kao kupci javljale privatne pekare, koradžijske radnje, palačinkarnice, restorani i na kraju i industrijske pekare. Uskoro je postala najveći proizvođač ekološke, lekovite heljde na Rudnu. Danas je skoro svi znaju kao Heljdanu, a ne kao Gordanu.
Upotreba heljde
Heljdino zrno – brašno zlata vredno
Jedna od najčešćih upotreba ove žitarice je prerada zrna u heljdino brašno. Heljdino brašno se koristi i kao zamena za one koji su na nekom dijetetskom režimu jer ne sadrži gluten. Od njega se mogu praviti hleb, palačinke, određena testa, a na istoku se često koristi za pripremu rezanaca. Veoma je hranljiva i zdrava namirnica.
“Izrađivala sam i delila recepture kako da se najbolje iskoristi heljdino brašno, da dugo traje i da ne košta mnogo. Pomagala sam ljudima sa raznim receptima za zdravu ishranu kako bi mogli kilogram brašna od heljde da koriste desetak do petnaest dana”, kaže Gordana Sučević, pionirka u Srbiji u proizvodnji heljde.
Rezanci od heljde vekovima se jedu na Tibetu i u severnoj Kini, gde je vegetacijska sezona prekratka za uzgoj pšenice. Dok se u Japanu ovakvi rezanci nazivaju soba rezanci. Soba rezanci imaju veliki značaj u kulturi Japana.
U Indiji se pravi i žele od heljdinog skroba.
Poslednjih godina heljda se koristi kao zamena za druge žitarice u pivu bez glutena. Heljda se može koristiti na isti način kao i ječam. Pored piva koristi se za pravljenje viskija i japanskog destilovanog alkoholnog pića.
Cvet heljde – vrlo lekovit
Od cvetova heljde pravi se čaj. Posebno se preporučuje za lečenje bronhitisa i disajnih puteva. Mladi cvetovi i stabljike heljde se uberu, osuše se i kasnije se mogu koristiti za pripremu čaja. Jedna kašika suvih cvetova i listova se prelije kipućom vodom, kasnije se to procedi i popije. Mnoge prodavnice zdrave hrane koje imaju čajeve od cveta heljde prave i tinkturu od ove biljke.
Hedljine ljuspice – zdravi jastuci
Ljuske heljde se koriste za punjenje jastuka. Izdržljivi su i dugotrajni i ne sprovode niti reflektuju toplinu koliko sintetička punjenja u jastucima. Ponekad se prodaju kao alternativno prirodno punjenje za osobe koje imaju probleme sa alergijama. S tim u vezi, urađene su medicinske studije za merenje zdravstvenih efekata jastuka od heljdine opne, koje su dokazale upravo njena antibakterijska i antifungicidna dejstva.
“Jastuci ne skupljaju bakterije, potpuno su antbakterijiski i imaju anatomski oblik koji se prilagođava obliku glave. Pored toga dobra stvar je što ne sakuplja grinje. Lako se održava, samo se proterese ili provetra na svežem vazduhu”, kaže Gordana Romčević koja je često izrađivala ovakve jastuke.
Stabljike heljde – dobra hrana za životinje
Stabljike heljde se takođe mogu jesti ili preraditi u obrok za živinu i stoku. Ne samo što je dobra zamena za pšenicu i kukuruz, već proizvođači tvrde da povećava mlečnost kod krava. Kod nekih goveda može tokom leta izazvati osipe, zato se njena upotreba preporučuje najčešće tokom zime.
“Ja sam slamu poklanjala seljacima koji su mi pomagali na njivi, od njih sam i čula da zapravo heljdina slama veoma hranljiva i da povećava mlečnost”, kaže Gordana.
Stabljike heljde se ponekad mogu koristi i kao zeleno đubrivo, kao biljka za suzbijanje erozije. Heljda ima veoma važnu ulogu i za održavanje kvaliteta zemljišta zato što mineralizuje zemlju oko sebe.
Med od heljde
Heljdin med je veoma hranljiv, a proizvode ga pčele koje sakupljaju nektar iz cvetova heljde. Heljda ima sitne cvetove, što znači da pčele koje proizvode med od heljde moraju da se “potrude” da sakupe dovoljno nektara.
“Pčelari mogu da seju heljdu na svakih 15 dana na po jedan deo njive. Kad heljda počne da cveta na jednom delu parcele biće cveća, pa na drugih 15 dana na drugom delu njive. Tako održavate pčele sitima. Neki pčelari koje poznajem kažu da je heljdin cvet spašavao pčele u periodu velike suše, kad nema nektara”, objasnio nam je ovaj ekološki proizvođač heljde.
Heljdin med je taman, jak i aromatičan. Pošto ne nadopunjuje druge vrste meda, obično se proizvodi kao monoflorni med. Ima više određenih antioksidanasa, pa je zato bolji i kvalitetniji od drugih, slađih vrsta meda. Heljda je bogata vitaminima i smatra se veoma zdravom hranom, pa ima smisla što i med od heljde takođe spada u superhranu.
Značaj heljde kao dela „Nultog koncepta“
Predviđeni broj stanovnika na zemlji, proizvodnja, i porast potrošnje u narednom veku dovode samo do povećanja otpadnog materijala. Društvo će morati da nastavi da traži načine da smanji kako količine otpada, tako i uticaj koji otpad vrši na nas. Zato se javlja potreba za konceptom „Nultog otpada“ kojim se nastoji da se otpad potpuno eliminiše gde god je to moguće, tako što će se primeniti sistemski pristup kojim se u prvom redu izbegava stvaranje otpada. Zato je na heljdu ovaj koncept savršeno primenljiv.
Sagovornica: Gordana Romčević-Heljdana, prvi ekološki proizvođač heljde u Srbiji
Objavljeno: 20.07.2021. | autor: KV Novosti -on line
Kompanija Marera Property Management (MPM) iz Beograda je objavila da je njena članica Marera Construction koja se bavi projektovanjem i proizvodnjom prefabrikovanih betonskih konstrukcija preuzela kompletno vlasništvo nad preduzećem „GP Nikolić“ iz Kraljeva.
Do ovoga je došlo posle otkupa preostalih 30 procenata vlasničkog udela ,jer je avgusta 2020 godine,pomenuta kompanija već preuzela 70 procenata vlasništva nad preduzećem „GP Nikolić“ iz Kraljeva.
Marera Construction bavi se projektovanjem i proizvodnjom prefabrikovanih betonskih konstrukcija. Pored osavremenjivanja pogona nekadašnjeg preduzeća „GP Nikolić“ u Kraljevu, Marera Construction će u septembru tekuće godine otvoriti drugi proizvodni pogon u Novom Sadu.
Marera Property Management je relativno mlada kompanija koja se bavi razvojem, upravljanjem i održavanjem kancelarijskih, industrijskih i maloprodajnih objekata. Za nepune tri godine, MPM je razvio portfolio od 560,000m² upravljanih i održavanih prostora za više od 300 klijenata. Najistaknutiji projekti u komercijalnom segmentu su rekonstrukcije znamenitosti glavnog grada poput Kalemegdan Biznis Centra, Palate Beograd i zgrade BIGZ-a.
Prema podacima iz Registra Agencije za privredne registre ovo preduzeće su, u Srbiji, osnovale 19.oktobra 2018 , dve kompanije sa Kipra , Marera Holdings limited koja ima 40 odsto vlasničkog udela i RWM Holdings limited koja ima 60 odsto vlasničkog udela.
GP Nikolić je,pored ostalog, sagradilo i „Glavčićev most“ na Ibru
Preduzeće GP Nikolić iz Kraljeva je osnovano 1991. godine u Kraljevu kao porodično preduzeće, sa preko 250 realizovanih projekata u oblasti strukturnog inženjeringa i više od 100 zaposlenih počinje, a posle izvršene akvizicije (spajanja),avgusta 2020 da posluje u okviru kompanije Marera Property Management iz Beograda.
Među brojnim objektima izgrađenim širom Srbije i zemalja u okruženju preduzeće „GP Nikolić“ je, prema projektu mr Milorada Spasića, to jest beogradske firme „N-ing”, 2014 godine sagradilo i „Glavčićev most“ na Ibru u Kraljevu dužine 240 metra,širine 11 metara i visine 13 metra.
Osnivač i vlasnik GP „Nikolić“ diplomirani građevinski inženjer Dragan Nikolić je preminuo,17.jula 2018 godine, u Kliničko bolničkom centru Kragujevac,od posledica pada ,do koga je došlo, sedam dana pre toga, na gradilištu u Grdici gde su izvođeni radovi na rekonstrukciji hala nekadašnjeg „Autotransporta“ za potrebe novog vlasnika, “Tay grup” iz Turske.
Objavljeno: 25.06.2021. | autor: KV Novosti -on line
Ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja je, najčešće, od plastike i kao sve druge vrste plastičnog otpada dugo opstaje i nagomilava se u životnoj sredini ukoliko se ne zbrine i ne tretira adekvatnim tehnikama.Ovakav otpad može,najčešće, da sadrži 2-5% kontaminata u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju. S obzirom na to da je perod raspada plastične ambalaže izuzetno dug, preko 100 godina, zagađenje zemljišta je više nego evidentno.
Dodatno, ovakav otpad može da sadrži ostatke pesticida i kao takav ima status ambalaže koja sadrži ostatke opasnih supstanci ili je kontaminirana opasnim supstancama, odnosno tretira se kao opasan otpad.Iste te biljke koje su u sebe ugradile ostatke pesticida iz ambalaže na kraju završe u hrani za domaće životinje,odnosno, u ljudskom organizmu koji se tim istim biljkama i životinjama hrani, što za posledicu ima povećanje mutacija ćelija ljudi i samim tim povećanje broja kancerogenih i drugih oboljenja.
Godišnja emisija primarnog ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja je1000-1200 t/god. U ovom trenutku na teritoriji Republike Srbije nekoliko udruženja sakuplja ovaj ambalažni otpad,a u sistem je uključeno više od 2000 sakupljačkih lokacija koje su ili lokacije poljoprivrednih gazdinstava ili lokacije firmi, organizatora poljo-proizvodnje,zadruga, udruženja.
Sa preuzimanjem ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja ovakva udruženja otpočela su pre nekoliko godina.Sistem je uspostavljen po uzoru na slične sisteme koji postoje u EU u meri u kojoj je to primenljivo uzimajući u obzir postojeću zakonsku regulativu, infrastrukturu I kapacitete za upravljanje ovom vrstom otpada u Srbiji.Udruženja funkcionišu tako što vodeći proizvođači i uvoznici sredstava za zaštitu bilja. Ove firme samostalno finansiraju preuzimanje i zbrinjavanje generisanog ambalažnog otpada od svojih proizvoda I proizvoda koje uvoze, pune, pakuju I distribuiraju na čitavoj teritoriji RepublikeSrbije pod uslovom da se sa otpadnom ambalažom postupa u skladu sa Uputstvom za postupanje sa praznom ambalažom od ovih sredstava.
Primeri dobre prakse–Kako se upravlja ambalažnim otpadom?
Kod nas je praksa ipak malo drugačija. Sekundarna i tercijalna ambalaža je vrlo često nekontaminirana (pod uslovom da se radi primarna selekcija otpada po materijalima na mestu nastanka otpada).Otpad selektovan po vrsti materijala može da ide na preradu i reciklažu i na taj način završi svoj „život“.Palete i kartonska ambalaža služe kao sirovina za proizvodnju papira,nameštaja ili kao energent (npr.pelet) metalna sekundarna i tercijalna ambalaža završe kao sirovina u nekoj od čeličan a neopasan plastični otpad služi kao sirovina za proizvodnju građevinske folije, zvučnih barijera, parking podloga ili kao sirovina za neki od proizvoda (cevi, saksije, pritke…)Otpadna plastična ambalaža od sredstava za zaštitu bilja u Srbiji završava svoj put tako što se ponovo koristi za dobijanje energije u velikim industrijskim postrojenjima na jako visokim temperaturama pod strogo kontrolisanim uslovima.„Treba napomenuti da se u zemljama koje imaju razvijenu reciklažnu industriju otpadna ambalaža od sredstava za zaštitu bilja reciklira u proizvode kao što su zaštitne cevi zaoptičke i električne kablove, poljoprivredne ograde, kanalizacione cevi i sl. čime se obezbeđuje iskorišćenje ambalažnog materijala u više ciklusa što je u skladu sa principima cirkularne ekonomije.“, kaže Katarina Krinulović.
Smeće kraj njive je,na žalost,česta pojava!
Regulative su jasne!
Naime, ukoliko je ova ambalaža propisno isprana postupkom trostrukog ispiranja ili ispiranja pod pritiskom, sadržaj pesticidau njoj pada ispod 0.1% odnosno ispod propisanih graničnih vrednosti i tako se gube opasna svojstva koja potiču od ostataka pesticida.O tome govore brojne studije, uključujućii Smernice za upravljanje ambalažnim otpadom od sredstava za zaštitu bilja kojeje su FAO (Organizacija za hranu ipoljoprivredu Ujedinjenih nacija) i WHO(Svetska zdravstvena organizacija) objavile još 2008.Takođe, ono što poslednjih godina dodatno doprinosi pozitivnom odzivu poljoprivrednika je i to što je postupanje sa ambalažom na propisani način jedna odstavki koju moraju da ispune ukoliko koriste sredstva iz IPARD fondova. Stoga se može reći da je svest i praksa o pravilnom postupanju sa ambalažnim otpadom sve bolja iz godine u godinu.U Republici Srbiji, takođe, postoje jasne regulative kojima se upravljanje ambalažnim otpadom mora pravilno obaviti. To su pre svega Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o upravljanju ambalažnim otpadom, Pravilnik o sadržini deklaracije i uputstva za primenu SZB.
Gde JOŠ grešimo? –(NE)Odgovorna upotreba pesticida
Pesticidi su hemijski preparati koji se koriste za uništavanje korova, bolesti ili insekata. Ipak čak preko 98% insekticida i 95% herbicida stigne i do onih biljaka za koje nisu namenjene, jer se prskaju I šire po čitavim poljoprivrednim poljima.Sva obaveštenja o opasnosti i merama predostrožnosti, uputstva u pogledu doziranja i načina primene, karenca I druge relevantne informacije su sastavni deo etikete i uputstva za upotrebu sredstva. Na etiketama se nalaze I preporuke u vezi sa postupanjem sa ambalažnim otpadom.„Po našem iskustvu, posmatrano iz ugla nekog ko se ozbiljno bavi otpadom, vrlo često se ne postupa se s pesticidima na adekvatan način iako je u poslednjih nekoliko godina napravljen pozitivan pomak po tom pitanju – kontrole prskalica, sistemi za doziranje i apliciranje“ističe Aleksandra Šošević.
Minijaturnim koracima do odgovorne proizvodnje –Edukacija je ključ uspeha
Na svesti poljoprivrednika mora da se radi u saradnji sa državom i kroz paket mera (što stimulativnih, što kaznenih) koje će država da propiše uz odgovarajući strateški plan za edukaciju i primenu, sa jasnim ciljevima.„Ovakav paket mera mora biti ugrađen u obaveze od predškolskih ustanova, preko obaveze ustanova osnovnog/ srednjeg/visokog obrazovanja do udruženja penzionera. Država, školstvo i mediji tu imaju glavnu ulogu. Mi operateri smo spremni da pružimo sve potrebne usluge!“kaže Aleksandra Šošević.
Međutim, kada smo svesni tih rizika i primenimo potrebne mere za njihovo smanjenje i ekološki prihvatljive proizvođačke prakse možemo da ostvarimo dobre prinose uz očuvanje životne sredine.Poljoprivreda ima veliki uticaj na životnu sredinu i u tom pogledu odgovornost proizvođača trebalo bi da bude na najvišem mogućem nivou. Ali praksa ipak pokazuje drugačije.„To što još uvek možemo da vidimo veliki broj ambalaže od sredstava za zaštitu bilja koje su bačene na neadekvatan način, ali i strnjiku koja gori najbolje govori o tome koliko ekološka svest nije razvijena, kod jednog dela poljoprivrednika“ objašnjava Igor Jezdimirović, predsednik UO Inženjera zaštite životne sredine.
U Srbiji je svest proizvođača na početnom nivou, ali brojna udruženja zazaštitu životne sredine rade na tome da se ona poveća.
Autor teksta:Lidija Petrović
Sagovornici:
Igor Jezdimirović, predsednik UO Inženjera zaštite životne sredine
Aleksandar Šošević, direktor ENVIPACK udruženja
Katarina Krinulović, izvršni direktor SECPA udruženja
Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
U viševekovnoj trici za „društvom obilja“ u kojoj je profit bio osnovni pokretač razvoja većina ljudi je zaboravila da je čovek samo deo velikog sistema u kome svaki element ima isti značaj.
Takvim ponašanjem prema pridodi i svemu što ga okružuje, a pripada korpusu resursa iz priode ljudi su došli na ivicu ekološkog ambisa.
Priroda nas,godinama unazad, kroz sve uočljivije klimatske promene i burne prirodne kataklizme uzrokovane baš tim promenama opominje da je „dvanaest i minut“ da menjamo svoje ponašanje.
U tom kontekstu nužnih promena ljudskog ponašanja prema svemu što nas okružuje treba posmatrati i status napuštenih industrijskih lokalcija i neminovnost preduzimanja određenih aktivnosti kako bi se zaustavlo i preokrenula degradaciju zemljišta i sprečilo dalje uništavanje biodiverziteta kome takve lokacije ,iako smeštene u urbane zone,pripadaju.
Jedna od karakteristika savremenog doba je i sve jača svest o ljudskoj zavisnosti od prirode.
Sa žaljenjem moramo konstatovati da se ove promene u našem društvu dešavaju sporo i u nedovoljnom obimu jer, su aktivnosti zasnovane na društveno odogovornom ponašanju i jačanju svesti o ljudskoj zavisnosti od prirode, nisko kotirane u agendama javnih politika institucionalnih aktera na svim nivoima organizovanja države.
To je do nekle i razumljivo jer, dok smo ,na ovim prostorima bili,na žalost ,zaokupljeni svejedno da li kao akteri ili žrtve,procesima kravog raspada nekadašnje,zajedničke države, u junu1992 godine u Rio de Žaneiru je održana najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh Nacija posvećena zaštiti životne sredine i razvoju.
Bila je to ,treća po redu,konferencija UN posvećena životnoj sredini ali i prva na kojoj je jasno ukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine.
Prisustvovalo je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući i 116 nacionalnih političkih lidera.
Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnim, vodenim i šumskim resursima u 21. veku.
Ova komisija je ,još pet godina pre skupa u Rio de Žaneiru ,sačinila izveštaj pod nazivom „Naša zajednička budućnost“.
U ovom izveštaju data je definicja održivog razvoja za koji se kaže da je to onaj razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, ne ugrožavajući mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.
Ova definicija zasnovana na konceptu potreba(prihvatljivog životnog standarda za sve) i koceptu ograničenja(korišćenje prirodnih resursa u skladu sa dostignutim tehnološkim razvojem ali osećajem za potrebe budućih generacija-naše dece)nameće nam nužnost angažovanijeg bavljenja aktuelnim statusom braunfild lokacija.
I kroz prizmu našeg aktuelnog odnosa prema napuštenim idustrijskim pogonima, brownfild lokacijama, do izražaja dolazi veliko nerazumevanje za potrebnom unutargeneracijiskom i međugeneracijskom pravdom.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Objavljeno: 04.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
I dok su,u većini zemalja Evropske unije, braunfild investicije sinonim za ulaganje u bivše industrijske komplekse, stare zapuštene fabrike, železničke zone, skladišta i luke, sa ciljem da im se da nova namena i unapredi stanje životne sredine kod nas su one nemi, postojani svedoci naših „vrludanja kroz doba tranzicije“.
Ne računajući lokacije nekadašnjih industrijskih kapaciteta, smeštenih u najužem gradskom jezgru Beograda,koje su,očas posla, i(ras)prodate i promenile namenu pretvorivši se u luksuzne stambene,poslovne i turističke objekte.
One u unutrašnosti zemlje Srbije, poput Magnohroma, Fabrike vagona ili Bele stene u Baljevcu su ,i danas, na početku treće decenije XXI milenijuma zapuštene lokacije koje svojim izgledom ,a posebno sadržajima u njima, straše malobrojne posetioce i lokalno stanovništvo.
Nekadašnji, pa i pobrojani, industrijski kapaciteti nastali su , kao i svi drugi njima slični širom Srbije, kao posledica drastično smanjene industriske proizvodnje.
To, smanjivanje industrijske proizvodnje, je započelo još krajem osmdesetih godina prošlog veka kao posledica raspada zemlje i prekida ekonomskih odnosa sa nekim od bivših republika SFRJ.
Ubrzano je snakcijama Ujedinjenih nacija,hiperinflacijom,vazdušnom agresijom NATO na SRJ…
Deindustralizaciju smo „dovršili“ pogrešno izabranim konceptom ekonomskih reformi posle 2000 godine o čemu rečito svedoči podatak da smo 2012 godine dostigli tek 38% industriske proizvodnje iz 1989 godine!
Umesto reindustrijalizacije zadobili smo napuštene i zapuštene lokalitete na kojima se nalaze nekadašnji industrijski kapciteti
Pa kad smo već „stekli“ te mastodontske „spomenike nedovršene ekonomske i društvene tranzicije“ normalno je što smo prihvatili i njihov,strani,naziv Brownfields lokacije.
Nekad bilo,sad se spominjalo…
Kaže se ,da je,početkom ove godine, u portfelju Ministarstva privrede bilo ukupno 78 preduzeća preostalih za privatizaciju u koje spadaju i ova tri sa teritorije Raškog upravnog okruga.
Na neke od njih se, na osnovu člana 156 Zakona o stečaju,primenjuje Pravilnik o načinu i sprovođenju Unapred pripremljenog plana reorganizacije što je,u praksi,još jedna,dodatna,prepreka za rešavanje statusa ovih lokacija.
Time su,svesno ili nesvesno,dobrim delom obesmišljene javno iskazane namere države materijalizovane kroz izmene Zakon o privatizaciji iz 2014 godine, sa ciljem da se proces privatizacije učini još fleksibilnijim i da se, na kraju, imovina preduzeća može ponuditi i za 30 odsto procenjene vrednosti.
Rešavanje statusa bivših industrijskih kompleksa ,smeštenih u ogromnoj većini slučajeva na rubna,urbana područja gradova ili čak u njihovo središte, je dodatno važno ako se zna da se,u Srbiji, na oko devet odsto urbanog područja,odvija najveći deo ekonomskih aktivnosti, više od 90 procenata!
I u slučaju statusa braunfild lokacija susrećemo se sa brojnim paradoksima toliko karakterističnim za društvo nedovršene tranzicije,poput našeg, u kome su mnoge,pa i ova oblast,na izgled normativno uređene ali ,u praksi,te norme u sudaru sa realnom ekonomskom situacijom ali i našim mentalitetom i navikama,ostaju mrtvo slovo na papiru.
Za njih,prostorni planeri, kažu da su to lokacije koje su nastale kao posledica prethodnog korišćenja lokacija ili okolnog zemljišta, odnosno prethodne namene lokacije; koje su napuštene ili nedovoljno iskorišćene,koje mogu imati probleme sa zagađenjem i koje se, uglavnom,nalaze u urbanim područjima i za čiju ponovnu upotrebu je potrebna intervencija.
Oni ,prostorni planeri, im pridaju veliki značaj i ukazuju na potrebu da se problematika takvih lokacija sistemski uredi i unapredi.
Jer,zna se za veliki broj napuštenih ili zapuštenih industrijskih ,vojnih objekata i objekata kulture u Srbiji koji ,i danas, em zvrje prazni em postaju realna ekološka i svakakva drugačija,bezbedonosna,pretnja.
U međuvremenu stanje napuštenih industrijskih objekata koje najbliže odgovara onoj narodnoj „čardaka ni na zemlji ni na nebu“,uz našu poslovičnu „brigo moja pređi na dugoga“ menja se,svakim danom.
Na žalost, na gore proizvodeći dalekosežne posledice kako ekonomske tako i ekološke.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Objavljeno: 29.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Srbija ima ozbiljne,višedecenijske, problem sa ravnomernim razvojem.Privreda Srbije ,na žalost, spada u red privreda sa najvećim razlikama u nivou regionalne razvijenosti u Evropi. Rešavanje ovih problema postaje,zbog prolaska naše privrede kroz fazu ekonomske krize u svim svojim segmentima,još značajnije.
U tim procesima iskustva i prakse zemalja članica Evropske unije koje su na svom putu ka članstvu a i ,danas, dok su ravnopravne članice, dobijaju još više na značaju. Asocjacija nevladinih organizacija Mreža za ruralni razvoj Srbije, se, već čitavu deceniju, bavi multidisciplinarnim pitanjima ruralnog razvoja uz puno uvažavanje isksustava Evropske unije.
Zahvaljujući Mreži za ruralni razvoj Srbije i Fondaciji za razvojnu politiku iz Poljske omogućen nam je kontakt i razgovor sa gospodinom Ležekom Svietalskim (Leszek Świętalski) generalnim sekretarom Unije poljskih zajednica Republike Poljske,višegodišnjim gradonačelnikom opštine Stare Bogaczovice sa decenijom iskustva predstavljanja poljske samouprave u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, gde je zastupao Uniju seoskih zajednica Republike Poljske kao najveće organizacije,na nacionalnom nivou, slobodno povezanih seoskih i urbano-ruralnih opština u Poljskoj.
Leszek Swietalski,generalni sekretar Unije poljskih zajednica Republike Poljske,višegodišnji gradonačelnik opštine Stare Bogaczovice,predstavnik poljske samouprave u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope
Evo šta nam je ,iz prve ruke,rečeno o iskustvima poljske poljoprivrede i ruralnog razvoja tokom pristupanja Evropskoj uniji i nakon članstva u EU.
KVN–Koliko je dugo trajao proces usaglašavanja zakonske regulative Poljske sa regulativom EU u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja i bezbednosti hrane i koji su glavna pitanja koja su uticala na dužinu trajanja procesa?
Ležek S. -Proces promene zakona u svim oblastima delovanja države započeo je političkom transformacijom, pokrenutom pregovorima na Okruglom stolu i prvim delimično slobodnim izborima 1989. 1990. godine poljska lokalna vlada ponovo je uspostavljena, kada su na slobodnim izborima građani birali. Nova era donela je nove izazove. Ispostavilo se da su vlasti izabrane na slobodnim i demokratskim izborima u mnogim slučajevima mogle same donositi odluke i biti odgovorne za određena pitanja u svojoj opštini (npr. opštinska infrastruktura, obrazovanje, socijalna pomoć, prostorno planiranje itd.). Ali bilo je i ljudi koji su se termin „samouprava“ shvatili bukvalno i bilo im je teško da shvate da opštinske vlasti mogu da deluju samo u granicama zakona koji su utvrdili parlament ili vlada, a nadzor nad opštinama vrši predstavnik vladine uprave oličen u ličnosti vojvode.
Nakon potpisivanja sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, odvijao se vrlo dinamičan proces usklađivanja nacionalnog prava sa zajedničkim pravnim standardima koji su na snazi u ujedinjenoj Evropi. Bili smo u grupi od deset zemalja koje su težile pridruživanju EU i bili smo najveći u ovoj grupi. Promene su obuhvatile sve oblasti ekonomskog i društvenog života. Pored nacionalnog nivoa, lokalne vlasti takođe su morale da se pripreme za novu stvarnost. Bili smo pritisnuti vremenom. Određeni predstavnici EU za sprovođenje tokom perioda prilagođavanja kontinuirano su procenjivali napredak. Tamo gde je proces usaglašavanja dostigao očekivani nivo, ova područja su se zatvarala jedno za drugim. Ogroman zadatak sa kojim su se suočavale lokalne samouprave bio je povezan sa pomoći evropskih politika, dobivenom suštinskom i praktičnom podrškom mnogih zemalja, takozvane „stare desetke“. Naročito su bile aktivne sve vrste udruženja samouprava iz Francuske, Nemačke i Austrije. Pozivani su na mnoge posebne projekte posvećene budućim članicama EU. Ovaj proces je trajao praktično sve dok se Poljska nije pridružila EU. Dve godine ranije, predstavnici poljske samouprave stekli su status posmatrača u mnogim telima EU, pre svega u Komitetu regiona EU.
Made in Poland
KVN Kakve je promene je priključivanje donelo poljskoj poljoprivredi i ruralnom razvoju?
Ležek S.-Pristupanje Poljske Evropskoj uniji bilo je prekretnica i za opštine i za naše stanovnike. Čak i pre pristupanja, Unija seoskih opština Republike Poljske (URC RP) bila je uključena u pitanja u vezi sa pretpristupnim programima (posebno program SAPARD), a naši predstavnici su čak učestvovali u radu odbora za praćenje ovog programa. Međutim, nakon pristupanja, interesovanja Unije pokrivala su uticaj evropskih fondova na razvoj ruralnih područja. Sistematski smo analizirali aktivnost opština u pribavljanju sredstava iz EU i uticaj ovih aktivnosti u korist društvenog i ekonomskog razvoja. Trenutno aktivno učestvujemo, takođe u okviru Komiteta regiona, u proceni programa EU i za zajedničku poljoprivrednu politiku i za kohezionu politiku.
Pristupanje je donelo mnoge sistemske i strukturne promene u poljskim ruralnim oblastima; oni su verovatno najveći korisnik pomoći. To se uglavnom odnosi na pomoć u okviru Zajedničke poljoprivredne politike i njenog prvog stuba koji se odnosi na plaćanja po jedinici površine i podršku procesima promena u strukturi poljskih farmi i samih farmera. Nova situacija takođe je pokrenula socijalno-ekonomsku aktivaciju ruralnih i urbano-ruralnih zajednica, u kojima su preduzetništvo i multifunkcionalni razvoj bili važne komponente. Partneri u ovim promenama nisu bili samo preduzetnici iz ruralnih područja, već i zvaničnici lokalnih vlasti koji su često stvarali povoljne uslove za društveno-ekonomski razvoj svojih zajednica. Primetili smo mnoge promene u pogledu nezaposlenosti u ruralnim oblastima (uključujući skrivenu nezaposlenost) u zapošljavanju u poljoprivredi i u pogledu radnih resursa.
KVN-Da li je proces tranzicije u sektoru poljoprivrede doneo promene za individualne farme (npr. ukrupnjavanje poljoprivrednih farmi, nove tehnologije, povećanje konkurentnosti…)?
Ležek S.-Dugogodišnje važno područje bilo je pitanje demografije, na koje je vlada usmerila pažnju tek poslednjih godina. Takođe, interesovanje za lokalnu demografiju postaje sve češća tema razgovora samih zvaničnika lokalnih vlasti koji prepoznaju njen značaj. Međutim, na ovom području je situacija u opštinama jako raznolika. Osim teritorijalnih jedinica koje su stalno u depopulaciji, postoje i one koje karakteriše brzi rast stanovništva. Iako se provincije u Poljskoj, udaljene od urbanih centara, depopulišu, takođe primećujemo fenomen emigracije gradskih stanovnika na selo. Zajedno sa ovim procesom, posmatramo promene u socijalnoj strukturi na selu i pojavu ljudi koji ranije nisu bili povezani sa selom u ruralnim oblastima. Teško je ne spomenuti pozitivne promene u socijalnom kapitalu poljskog sela. Trenutno je samo oko 11% stanovnika ruralnih područja profesionalno vezano za poljoprivredu i ekonomiju zasnovanu na proizvodnji hrane.
Sir iz Poljske
Promene u poljskim ruralnim oblastima pomno prati ne samo Udruženje (URC RP), već i Institut za ruralni razvoj i poljoprivredu Poljske akademije nauka. Već deceniju, ključni istraživački projekat Instituta – sproveden u saradnji sa Evropskim fondom za razvoj fondacije poljskih sela, bio je „Monitoring ruralnog razvoja“. Ovo istraživanje koristi podatke dobijene direktno od opštinskih vlada – poput onih koji se tiču procenta sela kojima se može pristupiti asfaltiranim putem ili putem javnih komunikacija. Ova dugoročna istraživanja sastoje se, uopšteno govoreći, u posmatranju koje zajednice (ili njihovi tipovi) dinamičnije prolaze kroz proces razvoja, a koje su sporije. Ovo istraživanje koristi sam URC RP, ali i poljske agencije, OECD, FAO, ministarstva, regionalne i lokalne vlasti, kao i nova područja istraživanja zajednička opštinama i Institutu, poput ideje da pametna sela predstavljaju novi koncept za oblikovanje politike ruralnog razvoja ili široko shvaćene socijalne politike.
KVN-Da li je bilo i kakvih ograničenja je bilo na tradicionalne načine prerade poljoprivrednih proizvoda u toku tranzicije poljske poljoprivrede i posle priključenja EU?
Pristupanje EU donelo je nove higijenske i veterinarske zahteve, a utvrđeno je da neki od tradicionalnih proizvoda koji se vekovima proizvode i jedu u Poljskoj ne ispunjavaju uslove. Istraživanje među proizvođačima otkriva važan problem, a to je uvođenje regionalnog i tradicionalnog proizvoda na tržište. Često je postojao začarani krug u kojem proizvod nije bio registrovan i zaštićen, jer nije na tržištu zbog nepoštovanja određenih higijenskih i veterinarskih propisa EU, a kada nije na tržištu nije moguće primeniti uslove za moguća odstupanja. Naime, postojala je u svakom slučaju mogućnost da se tradicionalni i regionalni proizvodi prijaviti za veterinarska i sanitarna odstupanja na osnovu čl. 69 Zakona o sigurnosti hrane i prehrane, čime bi proizvod mogao da bude zastupljen na tržištu. Ministar zdravlja, uz konsultacije sa ministrom poljoprivrede, može uredbom definisati higijenske zahteve u objektima koji koriste tradicionalne metode proizvodnje ili trgovine hranom, kako bi se omogućila upotreba ovih metoda, kao i u objektima koji se nalaze u posebnim regionima. Oba ministra, svaki u okviru svojih nadležnosti, djelujući zajedno, mogu uredbom utvrditi opšta odstupanja od specifičnih higijenskih zahteva. Na kraju, nadležni državni sanitarni inspektor i veterinar su organi nadležni za donošenje odluka kojima se odobravaju pojedinačni izuzeci od strogo definisanih higijenskih zahteva, pre svega ustanovama koje proizvode tradicionalnu i regionalnu hranu, ako ispunjavaju gore navedene zahteve.
KVN-Kakve posledice je na razvoj prehrambene industrije u Poljskoj imao period priključivanja i posle sticanja statusa članice EU?
Ležek S. -Pristupanje Poljske Evropskoj uniji nije prouzrokovalo nagle promene u entitetskoj strukturi prehrambene industrije, iako je istovremeno došlo do značajnog smanjenja broja preduzeća (za preko 3,5 hiljada). Procesi koncentracije u prehrambenoj industriji već su započeli pre ulaska Poljske u EU i nastavili su se i narednih godina. Sastojalo se u smanjenju broja, udela u proizvodnji i zapošljavanju sektora mikro, malih i srednjih preduzeća, uz istovremeno povećanje udela velikih preduzeća. Ovo je uglavnom rezultat teških tržišnih uslova za proizvođače prehrambenih proizvoda tj. značajnog ograničenja, a posebno za najmanje proizvodne pogone. Zastupljenost mikro, malog i velikog broja srednjih preduzeća, koja su zbog specifičnosti prehrambene industrije neizostavna i trajna komponenta prehrambene industrije, postepeno se smanjuje.
To je pre svega vezano za njihove ograničene sposobnosti da prevaziđu barijere za ulazak na jedinstveno evropsko tržište. Procesi “ukurupnjavanja“ će se nastaviti u poljskoj prehrambenoj industriji, međutim, u uslovima jake spoljne konkurencije, kako bi dobro funkcionisala i razvijala se, ekonomiji je potrebna raznolika entitetska struktura.
KVN-Kakvu i koliku podršku imaju poljoprivredna gazdinstva u Poljskoj iz EU i nacionalnih fondova? Molimo vas podkrepite nekim primerima.
Ležek S-Direktna plaćanja predstavljaju glavni instrument podrške prihodima poljoprivrednika u Poljskoj, kao i u drugim zemljama Evropske unije. Naši poljoprivrednici su obuhvaćeni pojednostavljenim sistemom plaćanja. Finansijska podrška dodeljuje se srazmerno površini useva i stada u vlasništvu. Po prvi put su direktna plaćanja izvršena 2004. godine nakon pristupanja Poljske EU. Ovim sistemom je obuhvaćeno približno 1,4 miliona poljoprivrednika, još 700 hiljada prima subvencije od Agencije za razvoj i modernizaciju poljoprivrede za poljoprivredne aktivnosti u planinskim i teško upravljivim područjima. Istovremeno, grupa od oko 100.000 poljoprivrednika koristi takozvane poljoprivredno-ekološke subvencije.
Direktna plaćanja su jedan od najvažnijih instrumenata zajedničke poljoprivredne politike, koji direktno podržava poljoprivredni dohotak, a bez potrebe za povećanjem cena poljoprivrednih proizvoda. Nakon ulaska Poljske u EU, situacija sa prihodima farmi se znatno popravila. Prosečni mesečni raspoloživi dohodak po poljoprivrednom domaćinstvu udvostručio se u periodu 2004–2012. Ono što je najvažnije, stopa rasta prosečnog mesečnog raspoloživog dohotka poljoprivrednih domaćinstava bila je viša od stope rasta prosečnog mesečnog raspoloživog dohotka ostalih kategorija domaćinstava.
Balkanski ruralni parlament u Vrnjačkoj Banji
U slučaju dohotka po osobi za poljoprivredna domaćinstva, ona je na nižem nivou nego za ostale kategorije domaćinstava, mada seta razlika između dohotka po glavi u poljoprivrednom gazdinstvu i dohotka po stanovniku u ostalim kategorijama domaćinstava smanjuje.
Nesumnjivo je da je povećanje direktnih plaćanja (koje se, pored jedinstvenog plaćanja na površinu, sastoje od odvojenih plaćanja, posebne podrške i dodatnih dopunskih plaćanja koje se u potpunosti finansiraju iz nacionalnih fondova) doprinelo poboljšanju dohodovne situacije poljoprivrednih domaćinstava u Poljskoj.
KVN Kakvu i koliku podršku ima prehrambeni sektor u Poljskoj iz EU i nacionalnih fondova? Molimo vas podkrepite nekim primerima.
Ležek S.- Prehrambena industrija prepoznata je kao jedna od dvanaest strateških industrija poljske ekonomije. Stoga može računati na javnu podršku, pre svega iz fondova EU. Posebno pokriva mikro, mala i srednja preduzeća koja žele da izvoze na vanevropska tržišta i tamo grade brend za svoje proizvode. U trenutnoj budžetskoj perspektivi, tj. do 2020. godine, preduzeća se mogu prijaviti za subvencije ili sufinansiranje iz regionalnih operativnih programa ili iz nadregionalnih programa. Postoje dva: Operativni program za inteligentni razvoj i Operativni program za Istočnu Poljsku. U okviru OP za pametni rast, razvijena je podmera „Promocija ekonomije zasnovane na poljskim brendovima proizvoda – Idi na brend“. Sadrže i program promocije poljskih specijaliteta.
„Materijal je proizveden kao deo projekta podržanog u okviru „Javne diplomatije 2020 Nova dimenzija“, koji je sufinansirano od Ministarstva spoljnih poslova Republike Poljske. Sadržaj izražava samo stavove autora i ne može se izjednačiti sa zvaničnim stavom Ministarstva spoljnih poslova Republike Poljske. Projekat sprovodi Fondacija za razvojnu politiku“.
Objavljeno: 26.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Kako bi i moglo nešto ,drugačije, da se započne, u Srbiji koja se, bez malo, vekovima borila za nezavisnost, a da nema veze sa naoružavanjem i ratovanjima?
Upravo zbog toga se i počeci proizvodnje organizovane na principima industriskog poslovanja u Srbiji vežu za barutanu u Stragarima iz 1806. godine, topolivnicu u Beogradu iz 1808, livnicu u Kragujevcu 1836….
Od tada pa do prvih godina ovog veka pregrmeli smo bezbroj nevolja i ratnih razaranja u kojima su se ,inače,malobrojni industrijski kapaciteti nalazili na meti raznih osvajača koji su ih ili temeljno rušili,ili demontirali i nosili van naših granica ili koristili za potrebe svojih država i armija.
Pedanti ,kako već znaju biti,Austrijanci su 1916 godine popisali na teritoriji ondašnje Srbije 112 preduzeća nalik industrijskim ,od kojih polovina nije radila i od kojih je,kad su otišli, ostalo samo 50 među kojima i strugara na Goču sa prugom za transport koju su oni sagradili, svakako ne iz altruističkih pobuda. .
Nažalost,ni naš ,spostveni, doprinos šteti po razvoj naše industrije nije zanemarljiv,iz mnogih razloga ali ostaće,zasigurno zabeležene, nesagledive ekonomske i ekološke posledice koje smo sebi uzrokovali „tumaranjima i tuvinjanjima po bespućima tranzicije“ koja traje od zadnje decenije prošlog veka pa sve do današnjih dana.
U naš govor i našu leksiku ušle su mnoge ,nove, reči tuđice, pa smo eto dobili i jedno novo ime za lokalitete nekada korišćenih industrijskih pogona – Braunfild lokacije.
Na našu nesreću imamo ih i mi ovde u Kraljevu i neposrednoj okolini, ali čini se da ih ne vidimo a neki ,koji bi trebalo da su odgovorniji od običnih građana, se ,verovatno, prave da ih ne vide!
Kako god i ,ma šta mi mislili ili želeleli da se desi,takve, braunfild lokacije ne možemo „pod tepih“ .
Moramo se suočiti sa surovom stvarnošću u kojoj one postoje. Za neke kao sećanje na neka ,druga,bolja vremena, za neke kao izvor „lakog keša“,za malobrojne kao inspriracija za planove njihove revitalizacije ali i kao ,izvesno je,potencijalna ekološka pretnja-opasnost za sve.
Po najviše za one koji žive u njihovoj blizini ali i za sve druge u zajednici bila ona naš grad ili naša država.
Red je onda da,kroz seriju teksova, sagledamo šta su to braunfild lokacije, kako ih prepoznaju i koje sve naše norme, ko o njima danas i kako brine,da li se i šta sa njima planira strateški ,dugoročno i kratkoročno…..
I najzad ,al ne manje važno ko ih sve i kako ,danas, nadzire –čuva i sprečava da ne budu „okidač“ za ekološke akcidente većih razmera.
Krenimo,zato, redom…
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
