Fosilna goriva i njihovo korišćenje za proizvodnju toplotne energije ili pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, su “zajednički imenitelj” jednog izraženog ,višegodišnjeg problema grada Kraljeva ,a to je kvalitet vazduha tokom grejne sezone, i normama definisanih obaveza grada,da kao lokalna samouprava, sprovodi mere upravljanja potrošnjom energije u javnom sektoru.
Zato i nije bilo iznenađenje za učesnike Uvodnog sastanka ,na kome je projektni tim udruženja građana Kraljevački razvojni centar predstavio ciljeve, očekivane rezultate i aktivnosti projekta „ZA glas građana pri odlučivanju o energetskoj politici grada Kraljeva“, što se u većem delu sastanka razgovaralo baš o kvalitetu vazduha tokom grejne sezone u gradu na Ibru.
Iako taj problem nije u fokusu samog projekta, čija realizacija treba da doprinese smanjenju uticaja lokalne zajednice na klimatske promene kroz dekarbonizaciju lokalne energetike, upravo ta nit,korišćenje fosilnih goriva kao energeta za zagrevanje javnih objekata, povezala je ove dve teme.
A dekarbonizaciju energetike i unapređenje kvaliteta vazduha ,pored fosilnih goriva,povezuju i mnoge mere i aktivnosti usmerene na unapređenje energetskih svojstava objekata. Kako onih indivividualnih, tako i zgrada za kolektivno stanovanje i javnih objekata na čemu se,kako se čulo na Uvodnom sastanku ,zadnjih godina dosta radi,kroz subvencionisanje tih mera od strane lokalne samouprave i države.
Uprkos nespornim rezultatima u unapređenju energetskih svojstava zgrada, Kraljevo i dalje ima velke probleme sa kvalitetom vazduha. O tome rečito svedoči podatak da je samo u januaru 2024. godine zabeleženo čak 19.dana sa prekoračenjima dnevno dozvoljenih maksimalnih vrednosti suspendovanih mikročestica PM 10 i PM,25.
Pored ovog problema Kraljevo nema adekvatno upravljanje potrošnjom energije u javnom sektoru što je,uz set drugih multisektroskih mera poput prostornog planiranja,urbane mobilnosti, ozelenjavanja urbanih površina,upravljanja otpadom i niza dugih mera,ključni doprinos dekarbonizaciji.
A iza ove strane kovanice koja se već odomaćila u našoj javnosti krije se ništa drugo nego smanjenje emisija gasova koji imaju to svojstvo da oko planete Zemlje stvore omotač koji zadržava toplotu koju emituje Zemljina površina.
Ovi gasovi (vodena para, ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati) su regularna pojava u prirodi ali je, tehnološkim napretkom s kraja XIX veka, čovek svojim aktivnostima,većim korišćenjem fosilnih goriva, njihovu koncentraciju,pre svega ugljen dioksida i metana, povećao do te mere da su svi postali svesni i klimatskih promena i njihovih posledica.
Država Srbija ima niz prihvaćenih međunarodnih obaveza u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.Tako smo se Sofijskom dekleracijom i iz nje proizašlim Akcionim planom nazvanim Zelena agenda za Zapadni Balkan, obavezali da preduzimamo brojne aktivnosti u cilju dekarbonizacije svog prostora.
Od ukupno 28. aktivnosti navedenih u tom dokumentu,usmerenih na dekarbonizaciju jedna je i davanje prioriteta energetskoj efikasnosti i njenom unapređenju u svim sektorima.
Te mere se primenjuju planski i u kombinaciji sa povećanjem udela obnovljivih izvora energije instaliranih na mestima potrošnje gde god je to moguće .Sve to treba da prate subvencije u većem obimu ali i sa dugačije ustrojenim kriterijumima koji će ,većim delom biti bazirani na elementima socijalne pravde,uvažavajući potrebe i mogućnosti socijalno ugroženog stanovništva.
Lokalne samouprave u Srbiji ,njih preko 90% ,među kojima je i Kraljevo ,nemaju ,na žalost, Program energetske efikasnosti. A to je krovni dokument koji treba da predstavlja polaznu osnovu za uspešno sprovođenje politike energetske efikasnosti na lokalnom nivou.
Obrazlažući namere Kraljevačkog razvojnog centra,član tima za sprovođenje projekta, diplomirani elektro iženjer Milan Kojić je na Uvodnom sastanku rekao da će se ovo udruženje,u saradnji sa građanima i drugim orgainzacijama civilnog društva iz Kraljeva ,zalagati za njihovo veće učešće u raspravama o svim dokumentima javnih politika u energetskom sektoru grada u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i drugim propisima koji predviđaju veće uključivanje civilnog sektora u procese njihovog planiranja i usvajanja.
