Beleška s povodom..

Subota, 24.april,2021…

 Svetski a i naši mediji od jutra izveštavaju o godišnjici početka velikog pogroma nad Jermenima u Otomanskom carstvu. Tog dana 1915. godine, u Carigradu, su  započela hapšenja istaknutih jermenskih intelektualaca. Tokom narednih osam godina turska vojska i policija, pomognute kurdskim plemenima, ubile su oko milion i po Jermena….

Oglasio se ,juče, tim povodom, i američki predsednik Bajden označivši u ime službene Amerike,po prvi put posle 106 godina, zločin nad Jermenima za genocid.

Poruke „Budi Jermenin! „Budi živ!”, „Žive Jermeni. Živi Jermenija. Živi jermensko pitanje!” ,bez sumnje, su uticale da osetim potrebu i da se ,postaknut takvim informacijam,baš juče, zaputim do mesta,koje je,pre osam decenija, bilo stratiše  mojih sugrađana… Do Spomen parka ili kako to, zvanično, na ulazu piše : „Groblja streljanih 1941 godine“.

U takvom raspoloženju,ništa prirodnije nego  biti  na nekom takvom mestu,oprhvan osećanjima i zapitanostima…Kako? , Zašto!?, Dokle?

Osećanja tuge  i razočaranosti  pri susretu sa mestom udaljenom ne više od pola kilometra od centra Kraljeva gde su su pripadnici 749. i 737. puka 717. divizije Vermahta, od kojih su 2/3 činili Austrijanci , u petodnevnom bestijalnom orgijanju,od 14 do 21.oktobra 1941.godine streljali 2194 osobe, nije mogao da odagna ni preleipi,prolećni dan.

Gotovo neverovatno zvuči podatak da je broj tačno stradalih imenom i prezimenom utvrđen tek krajem XX i početkom XXI veka, sedam decenija posle tragičnih događaja.

U decenijama posle rata umesto insistiranja na utvrđivanju imena i prezimena stradalih prilikom obeležavanja takvih datuma i u Kraljevu i u Kragujevcu  insistiralo na svojevrsnoj mitologizaciji tih događaja u funkciji snaženja narativa,  vladajuće ideologije, ali delom i u funkciji prikrivanja nemara prema istorijskoj građi i dokumentima od strane onih čiji je posao da je čuvaju, obrađuju, tumače i javnosti interpretiraju.

Biliži se oktobar 2021 godine…

Osam decenija je prošlo  a mi se,i dalje, ponašamo,sudeći po tome  ,u kakvom je stanju  naše stratište, kao nedovršeni i neodgovorni ljudi.

Kao da nismo čuli za izreku Džordža Santajane, španskog filozofa i pesnika s kraja XIX veka, koji je rekao da su oni koji ne pamte prošlost osuđeni su na to da je ponove.

Vreme,osam decenija  od tragičnog događaja, burne društvene promene   i izumiranje  preživelih streljanja u Kraljevu, utiču , uprkos brojnim učinjenim naporima od strane  istoričara, kulturnih poslenika , države i lokalne samouprave  da sećanje na  te dane i tragično stradanje kraljevčana  u oktobru 1941 godine bledi.Slično je i sa drugim datumima, događajima i mestima…Polako,ali sigurno tonu u neku vrstu zaborava.

Brojnim i često vrlo kontroveznim promenama u nastavnim programima i planovima  za osnovne i srednje škole ,u proteklim decenijama, dodatno se   nesvesno uticalo na slabljenje pamćenja na ovaj  i slične događaje iz naše prošlosti.

I mi,mediji, smo takođe dali svoj „doprinos“ takvim procesima  jer se temom kraljevačkog stradanja i sličnim temama iz naše prošlosti bavimo sporadično,uglavnom uoči datuma kada se ,na razne načine,obeležavaju takvi događaji.

Stoga neka ovih nekoliko redaka zabeleženih povodom stradanja drugog, nama bilskog  Jermenskog naroda, posluže za opomenu i nauk svima a posebno  čelnicima lokalne samouprave da je „dvanaest i pet“ za promenu odnosa  i prema Spomen parku i prema načinu na  koji obeležavamo sećanje na stradale sugrađane.

Danas su članovi udruženja građana „Kraljevački razvojni  centar“ i „Novi Put“ organizovali  akciju deljenja info-letka, neposredno  na gradskim ulicama i insertacijom u poštanske sandučiće želeći da i na taj način građanima ukažu na problem zagađenog vazduha u gradu tokom grejne sezone. Jer,Kraljevo pripada grupi gradova u Srbiji koji imaju ozbiljan, višegodišnji problem kvaiteta vazduha tokom grejne sezone.To se manifestuje na različite načine ali najuočljivije o tome svedoči podatak  da  zagađenost vazduha PM 10 česticama u Kraljevu zna da bude i do sedam puta veća od dozvoljenih 50 µg/m3 na dnevnom nivou. Ili da vazduh  bude zagađen  čak 107 dana, kao  u 2020. godini,  sa koncentracijom PM 10 čestica većim od od dozvoljenih 50 µg/m3 na dnevnom nivou.

„Problem kvaliteta vazduha po svom obimu i složenosti uzroka koji ga stvaraju traži sistemski pristup i sistemska rešenja na nacionalnom i lokalnom nivou. Ta rešenja treba da su uobličena u dokumentima  javnih politika države i lokalnih samouprava. Plan kvaliteta vazduha grada Kraljeva treba da bude „krovni“ izraz  javnih politika grada, zbir svih mera i aktivnost, sektorski raspoređenih, čijim preduzimanjem će se smanjiti zagađenje vazduha tokom grejne sezone. Kraljevo ,na žalost,još uvek nema taj dokument. Njegovo usvajane traje nedopsutivo dugo a  javnost nije bila ,na pravi način, uključena u pripremu izrade Plana kvaliteta vazduha grada Kraljeva“, rekao je danas na Trgu Srpskih ratnika Zoran Nikolić ,predsednik UG „Kraljevački razvojni centar“ i dodao:

„Info letak je samo jedan od načina i jedan alat  kojim želimo da građane Kraljeva sada, na kraju grejne sezone,podsetimo na problem zagađenog vazduha. Da ga ne zaborave sa prvim lepim danima jer će nam se on,bez sumnje,vratiti već u oktobru. Još je važnije a to i jeste naš cilj da građane potsaknemo na aktivnije učešće u procesima definisanja lokalnih politika grada koje se tiču sektora životne sredine, posebno kvaliteta vazduha. Da jednostvano rečeno sa više volje koriste svoj glas i svoje  pravo   i zahtevaju da odbornici Skupštine grada usvoje Plan kvaliteta vazduha grada Kraljeva. Građani su ti koji , s pravom, traže  uključivanje predstavnika naučnih i strukovnih organizacija i civilnog sektora u sve faze  koje će predhoditi usvajanju ovako važnog dokumenta javne politike grada“.

Današnja akcija je samo jedna od aktivnosti koje udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“  sprovodi u okviru projekta  „Zajedničkim delovanjem do čistijeg vazduha“,u partnerstvu sa UG „Novi put“ ,uz pomoć Beogradske otvorene škole.

 „Grad Kraljevo  i Zavičajno društvo „Kraljevo“ su, u predhodne tri decenije bili ,a biće i dalje  zajedno, na ostvarivanju vizije  okupljanja ljudi  sa iskazanim osećanjem pripadnosti kraljevačkom kraju i njihovog  uključivanja   u aktivnosti koje doprinose razvoju i napretku Kraljeva“ rekao je, danas na Svečanoj akademiji organizovanoj povodom 139 –og  Imendana grada i Dana Zavičajnog društva „Kraljevo“, Novica Negovanović predsednik Upravnog odbora ovog društva.

Akademija u čast ova dva jubileja organizovana je u Svečanoj Sali Skupštine grada a prisutnima se najpre obratio Gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić istakavši da: „Kraljevo konačno doživljava napredak koji smo godinama čekali. Počinje period reindistrijalizacije i period ponovnog napretka grada na Ibru. U poslednje četiri godine Kraljevo napreduje, zaposleno je šest hiljada ljudi.“

Miloš Milišić pomoćnik gradonačelnika grada zadužen za kulturu ,besedio je o  tome kada je i kako Kraljevo dobilo ime   potsetivši prisutne da se to desilo 19.aprila 1882 godine kada je kralj Milan Obrenović svojim ukazom , a na molbu žitelja ondašnje varoši Karanovačke, tu varoš preimenovao u Kraljevo.

Dragana Tipsarević ,predsednica Skupštine Zavičajnog društva „Kraljevo“ je predstavila novi 55-ti broj časopisa „Kraljevački zavičaj“ i pročitala odlomak iz svog teksta „Vasa u devet slika“ u kome je slikovito opisala život i rad Vasilija Vase Tucakovića koji je,u predhodne tri decenije, obavljao dužnost sekretara Zavičajnog društva.On je ostavio tajni beleg i u kulturnom životu grada na Ibru što kao rukovodilac nekadašnje Kulturno-prosvetne zajednice, što kao upravnik Kraljevačkog pozorišta  i osnivač i pokretač mnogih kulturnih manifestacija u Kraljevu.

Vasi je danas uručena plaketa „Blagodarje“, najviše priznanje Zavičajnog društva „Kraljevo“ i poseban poklon filigranski ukrašeno naliv –pero rad poznatog kraljevačkog filigrana Gorana Ristovića-Pokimice.

Priznanje i poklon za Vasu primila je njegova snaha Dragana Tucaković, jer on,zbog  epidemiološke situacije i podmakli godina, nije moga da bude lično prisutan.

Poseban ton akademiji dali su svojim nastupom violinistkinja Ana Veljković, učenica 4. razreda srednje  Muzičke škole „Stevan Mokranjac“  u klasi profesorke Roksande Vujanac i violončelista Vuk Mandarić, učenik 2. razreda srednje Muzičke škole  u klasi profesora Predraga Mihailovića. Njih je  je na klaviru pratila profesorka Suzana Sajić a akademiju je vodila Svetlana Milenković, glumica Kraljevačkog pozorišta.

Jutros,iznenad,preminuo je prof. dr Milomir Gašić. Od 1981. godine do odlaska u penziju, bio je u stalnom radnom odnosu na Mašinskom fakultetu u Kraljevu. Biran je za nastavnika na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Rođen je 1950. godine u Rataju, opština Aleksandrovac. Mašinski fakultet u Beogradu je završio 1974. godine, na njemu je magistrirao 1983. i doktorirao 1989. godine.

Na sebe je skrenuo pažnju još u studentskim danima dobijanjem Oktobarske nagrade grada Beograda, 1974. godine za najbolje diplomske i naučne radove studenata.

Odmah nakon diplomiranja, radni vek je započeo u Industriji “14. oktobar”, iz Kruševca, gde je vrlo brzo napredovao i postao vodeći projektant, da bi 1979. prešao u Vazduhoplovni zavod “Moma Stanojlović”, radeći na poslovima glavnog tehnologa.

Boravio je na specijalizacijama u Engleskoj i u SAD, kao i na stručnim usavršavanjima u brojnim evropskim državama.

Autor je nekoliko univerzitetskih uxbenika, brojnih naučnih i stručnih radova objavljivanih na domaćim i stranim naučnim skupovima, u vrhunskim domaćim i stranim časopisima. Urednik i član uređivačkog odbora uglednog naučnog časopisa IMK “14. oktobar“, postao je pre nego što je od 2012. godine časopis prešao s izdavanjem na Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo.

Rukovodio je brojnim naučno-istrživačkim i projektima rađenim za potrebe privrede.

Bio je mnogo puta mentor na izradi studentskih diplomskih i magistarskih radova, a naravno i doktorskih disertacija. Učestvovao je u velikom broju komisija za odbranu navedenih radova na matičnom i na svim fakultetima iz oblasti tehnike u zemlji kao i i na mnogim fakultetima u inostranstvu. Bio je član velikog broja komisija za izbor u nastavnička zvanja na svim našim univerzitetima. Rado je biran u uređivačke i organizacione odbore mnogih naučnih skupova, u zemlji i inostranstvu.

Obavljao je brojne dužnosti u visokoškolskom sistemu obrazovanja i nauke. Dekan Mašinskog fakulteta u Kraljevu bio je u tri mandata. Dužnosti šefa Centra za građevinsku i transportnu mehanizaciju i šefa Katedre za konstrukcije i projektovanje u mašinogradnji, obavljao je u dugom nizu godina. Biran je za člana Nacionalnog prosvetnog saveta i Matičnog naučnog odbora za mašinstvo Ministarstva nauke Republike Srbije, za člana Stručnog veća za tehničko‐tehnološke nauke Univerziteta u Kragujevcu, vršioca dužnosti predsednika Akademije strukovnih studija Šumadija sa sedištem u Kragujevcu i u članstvo brojnih drugih komisija i tela na svim nivoima društvene organizacije.

Bio je akademik u Akademiji Ruske federacije, odsek za kvalitet, što je jedno od najvećih priznanja koje se može dobiti, kao i dobitnik Svetosavske povelje Univerziteta u Kragujevcu.

Na Fakultetu će najviše da bude pamćen i dugo će se prepričavati njegove izvanredne osobine i sposobnosti da svojim kolegama ulije snagu i sigurnost, da svakome ukaže na dobra ali i problematična dela, da o svemu vodi računa i da skoro sve sadržaje života i rada zapaža i uvek ispravno tumači. Mnogima je njegova podrška bila presudna u donošenju neretko sudbonosnih odluka. Voleo je da se druži, ali je imao i meru u tome. Naročito je podržavao svoje studente u svakom pogledu.

Čini se da mu je, ipak, najdraža obaveza bila u vreme angažovanja u KK “Mašinac”, kada je sa ogromnom ljubavlju i s puno energije obavljao dužnost predsednika kluba. Sigurno će ga se s radošću, ali i s velikom tugom, setiti neki od naših košarkaških reprezentativaca i vrhunskih igrača poniklih u ovom klubu. A voleo je i dobro je igrao fudbal, šah, stoni tenis.

Svako ko ga je poznavao ili bar upoznao, sigurno će da se zapita kada je uspeo da ostvari sve svoje poslove, koliko mu je bio dug dan i kako je nalazio snagu i volju za sve što je uradio.

Zato će mnogi s velikom tugom i poštovanjem iskazati svoj žal zbog njegovog odlaska i iz srca i dubine duše iskazati zahvalnost što je postojao.

Profesor u penziji .dr.Miomir Vukićević-Šujo

Ako bi smo trebali da ,u najkraćem,opišemo stanje sa epidemijom korone u nedelji  za nama,od prošle  subote 3.aprila do danas,onda su to,izvesno je, reči iz naslova ovog teksta: Strah i nada!

U Kraljevu je, u tom periodu, preminulo još 22 naših sugrađana od posledica izazvanih  zaražavanjem virusom SARS-CoV-2 čime smo stigli do brojke od 309 preminulih od početka epidemije,marta prošle godine.

Kada čujete da je ,u jednom danu, preminulo osmoro pacijenata lečenih od posledica izazvanih  virusom korone u Opštoj bolnici „Studenica“, a to se upravo deslio u petak 9.aprila, ne možete a da ne osetite strah.

Nadu dobijemo kada nam se ,kao danas, saopšti podatak o 82 novoregistovana slučaja zaražavanja na dnevnom nivou.To je za 12 manje nego predhodnog dana a u procentima rečeno,to je za preko 10 odsto manja brojka od dnevnog proseka od 95 novozaraženih u sedmici za nama.

Sa tim brojevima stigli smo,u Kraljevu  do brojke od 17.963 ukupno zaraženih od izbijanja epiedmije pre trinaest meseci.

Nadu nam jačaju i brojke vakcinisanih i revakcinisanih u Kraljevu koje beleže veliki rast. Tako je ,u sedmici za nama, brojka ukupno vakcinisanih građana (prvom i drugom vakcinom) uvećana,zaključno sa 9.aprilom za 7.524 čime se stiglo do 49.448 ukupno vakcinisanih (I vakcinom 29.135 i 17.486 revakcinisanih)

Nadu nam jača i podatak da je samo za tri dana ,od 6. do 9.aprila, kada je omogućeno vakcinisanje i bez predhodnog prijavljivanja to uradilo čak 2.960 građana.

Ostaje nam ,ipak,da i uz sve najavljene mere popuštanja raznoraznih ograničenja budemo i dalje razumno oprezni u kontaktima i masovnijim okupljanjima a i da nastavimo sa pozitivnim trendovima vakcinisanja.

Uz lepo vrem koje dolazi eto dovoljno razloga za blagi optimizam i nadu da će situacija sa epidemijom korone u Kraljevu ,u predstojećim danima, biti bolja.

Vakcinacija  kineskom Sinofarm vakcinom, bez zakazivanja,za sve građane, nastavlja se do kraja ove i naredne sedmice na punktu u Hali sportova od 8 do 20 časova, a u seoskim ambulantama od 7 do 14 časova,kaže se u Današnjem Saopštenju medijima kraljevačkog Doma zdravlja.

Do danas je ,u Kraljevu, prvom vakcinom, vakcinisano 25.772 a revakcinisano je 18.769 žitelja Kraljeva.

Zaključno sa 6.aprilom  registrovano je,na području grada Kraljeva,17.613  slučajeva zaražavanja virusom SARS-CoV-2 ,što je broj  uvećen za 720 novozaraženih od početka meseca.

Broj preminulih ,za prvih  šest dana aprila povećao se  za 19  pa je ukupan broj preminulih u Kraljevu ,od početka pandemije zaključno sa 6.aprilom narastao na 296 smrtnih slučajeva.

Juče saopšteni rezultati ostaće zapamćeni i po različitim brojevima saopštenim od  Gradskog štaba za vanredne situacije(119) i Kriznog štaba Ministarstva zdravlja (76).

Saopšteni brojevi su se razlikovali za 43 što je velika razlika čak i kad se uzme u obzir različito vreme pravljenja preseka i saopštavanja rezultata.

U Beogradu je ,jutros, u 86.godini života umro pevač, harmonikaš i kompozitor Predrag Živković Tozovac.

Rođen je 22. januara 1936. godine u Kraljevu a ljubav prema muzici, i harmonici posebno, nasledio je od svog oca Svetozara -Toze  koji je bio čuveni predratni  harmonikaš i kafedžija po kome je Tozovac dobio nadimak.

Njegovog oca ,vlasnika kafane u Kraljevu  streljali su Nemci 1941 godine a njegovu harmoniku je nasledio sin Predrag, koji je , kasnije, sa 10 godina  već  počeo da svira i nastupa zarađujući za život.

Uz harmoniku Tozovac je svirao trubu i bubnjeve a završio je Gimnaziju u Kraljevu i ,kasnije, Ekonomski fakultet u Beogradu.

Snimanje ploča otpočeo je još 1965 a popularnost je stekao pesmom „Mirjana“ kojom 1971 godine  pobeđuje na Pesmi leta.

Poznat je i po mnogim duetskim pesmama, a u duetu je pevao sa  Predragom Gojkovićem Cunetom, Miroslavom Ilićem, Lepom Lukić, Mirom Vasiljević i drugima, a oprobao se i kao vrlo uspešni voditelj popularne „Folk parade“ Televizije Beograd.

Diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva dobio je 2014 godine  a na koncertu održanom, avgusta 2018.godine,povodom šezdeset godina Radio-televizije Srbije, uručen mu je Zlatni mikrofon Radio Beograda.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić odobrio je da velikan srpske narodne muzike Predrag Živković Tozovac bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu a vreme sahrane  biće naknadno saopšteno.

Novica Negovanović, predsednik Upravnog odbora Zavičajnog društva „Kraljevo“ uputio je Emiliji – Mimi Živković, supruzi pokojnog Tozovca telegram u ime „zavičajaca“ u kome se pored ostalog kaže: „Njegovo neprolazno muzičko delo živeće sve dok Ibar bude tekao kroz njegovo,i naše,Kraljevo. Zbog tog njegovog doprinosa našem muzičkom stvaralaštvu mi, „zavičajci“  okupljeni u Zavičajnom društvu „Kraljevo,“ bićemo mu večno zahvalni“.

Za protekla 24 sata u Kraljevu je,prema izveštaju Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“,od posledica virusa SARS-CoV-2 preminulo troje građana, pa je broj preminulih od posledica korone, od početka epidemije u martu 2020 godine, narastao na 290 slučajeva. Zaključno sa današnjim danom registrovano je 17.399  slučajeva zaražavanja virusom SARS-CoV-2 na području grada Kraljeva.

Tako se broj preminulih ,za prva četri dana aprila povećao za 13 a broj novozaraženih za 506. Na taj način nastavljen je negativan martovski trend, jer je u tom mesecu broj novozaraženih u Kraljevu uvećan za 3.946 novih slučajeva, a tragična brojka preminulih za čak 67, samo 6 smrtnih slučajeva manje od neslavnog „crnog decembra 2020“ ,kada je preminulo73 naših sugrađana.

Za ohrabrenje je brojka vakcinisanih u Kraljevu. Do danas je, prvom vakcinom, vakcinisano 42.492 a revakcinisano je 18.053 žitelja Kraljeva.

U grad je danas dopremljeno 230 doza ruske vakcine za prvu vakcinaciju po spisku e-Uprave koja će se,sutra, obaviti u Hali sportova u Ribnici od 14 do 20 časova.Pre podne od 8 do 14 revakcinisaće se oni građani koji su već primili I dozu Sinopharma i  ruske vakcine. Ušće,Vitanovac,Vrba,Konarevo i Lađevci nastavljaju revakcinaciju  u svojoj prepodnevnoj smeni.

Po Odluci Kriznog štaba,od sutra će doći do delimičnog ublažavanja mera kada su u pitanju ugostiteljski objekti.Ugostiteljskim objektima sa baštom od sutra će biti dozvoljen rad isključivo na otvorenom, uz poštovanje epidemioloških mera, koje između ostalog, podrazumevaju najviše petoro ljudi za istim stolom, uz obavezan razmak od dva metra između stolova.

Tržni centri, osim onih u kojima radnje imaju ulaze spolja ostaju zatvoreni, kao i kafići i restorani koji nemaju bašte, ali će i oni moći da rade šaltersku prodaju hrane i pića.

Osnovna škola „Milun Ivanović“ sa Ušća bila je danas domaćin akcije organizovane u znak sećanja na masovno pošumljavanje Ibarske klisure u periodu od 1980. do 1990. godine kada je,dobrovoljnim omladinskim radom,pošumljeno bez malo 7.500 hektara goleti i , sa  oko 12 milona zasađenih sadnica četinara, trajno imenjen pejsaž ovog kraja.

Akciju  simboličnog sađenja 40 tuja u dvorištu škole nazvanu „Zasad sećanja“, ispred objeka u kome je, tokom decenije trajanja akcije „ORA Ibar“, boravilo preko 7.000   brigadira, organizovanih u 166 brigada  iz svih krajeva ondašnje Jugoslavije, organizovalo je ,.uz pomoć nekolicine lokalnih privrednika,udruženje građana „Novi  Put“ iz Kraljeva.

Akteri današnje akcije na Ušću saglasni su u oceni da mlade ljude danas treba podsticati, ohrabrivati  i podržavti da se bave pošumljavanjem kao jednom od mera u borbi protiv klimatskih promena ,sa konceptom organizovanja takvih  aktivnosti primerenim  sadašnjim društvenim i ekonomskim prilikama.

U Srbiji koja raspolaže sa oko 2.250.000 hektara pod šumama, površina koja se pošumi  na godišnjem nivou, spala  je  ispod 2.000 hektara, a osamdesetih godina  pošumljavalo se   oko 10.000 hektara.Država Srbija raspolaže sa oko 70.000 hektara površina pogodnih za pošumljavanje i kada bi se to sve pošumilo procenat pošumljenosti bi se povećao za samo 0,1 odsto.

Više je nego jasno da se, ako želimo dosegnuti postavljene ciljeve u pošumljavanju, treba okrenuti traganju za raznim modelima državne podrške privatnim vlasnicima da pošumljavaju uz stručni nadzor i kontrolu.

To, u svakom slučaju podrazumeva,bar kada su u pitanju površine u javnoj svojini, snažnu podršku šumarske struke i države.

Sa članovima ovog udruženja i  predsednikom Upravnog odbora Jovanom Nešovićem, učenicima sedimih razreda, direktorkom  škole Silvanom Cincović i profesorkom Vesnom Tošić  danas su bili i  Dragutin Bogojević-Bokče, komadant ORA Ibar 1983 godine, Sreten Jovanović predsednik  Udruženja učesnika  Omladinskih radnih akcija i volontera Srbije, Zoran Nikolić predsednik omladine 1981 godine u vreme prve Savezne omladinske akcije  na Ušću i Milun Jovanović predsednik Skupštine udruženja građana „Udruženje akcijaša Ibar Kraljevo“ koje neguje akcijaške tradicije.

U četvrtak 1.aprila 1981 godine, na smotri 2.500 omladinaca  upriličenoj povodom Dana dobrovoljnih omladinskih radnih akcija , održanoj na Trgu ispred zgrade Opštine ,koji će ,kasnije,tog dana raditi na uređenju lokacije novog „Autotransporta“, uklanjanju posledica požara u „Plastmetalu“ i sakupljanju sekundarnih sirovina u Magnohromu i Fabrici vagona, tadašnji predsednik Opštinske konferencije Saveza socijalističke omladine Kraljeva , obavestio je omladince i javnost  Kraljeva da će se, po prvi put, od  te 1981 godine, među 34 grada domaćina neke od  Savezne omladinske radne akcije   naći i Kraljevo.

Organizovaće se Savezna omladinska radna akcija „Ibrar“ na kojoj će omladinci iz čitave ondašnje Jugoslavije raditi na pošumljavanju Ibarske klisure.

Predhodne, 1980 godine , u periodu od 20.jula do 20 avgusta pet omladinskih brigara iz Kraljeva,Goražda i Maribora, u kojima je bilo 200 brigadira, zasadilo je ,za mesec dana, 420.000 sadnica na 204 hektara.

Akcijaši su koristili novi, inovativni način sadnje koristeći sadnice sa baliranim korenovim sistemom proizvedene u rasadnicima pod kontrolom Instituta za šumarstvo i Šumarskog fakulteta. Ovako pripremljeni sadni materijal, i posebna tehnika sađenja, trebalo je da ,uprkos skepsi tadašnje stručne javnosti, obezbede dobar procenat prijema  na terenima koji su, u letnjem  periodu do tada neuobičajenom za sadnju, oskudevali u vodi, što zbog manjih padavina ,što zbog strmih terena Ibarske klisure.

Neuobičajeno visok procenat primljenih sadnica dao je toliko potrebnu,praktičnu, verifikaciju za nove  sadne materijale i pomereno vreme sadnje.

 Ovo je, uz želju  i spremnost ondašnjeg rukovodstva  i organizacije mladih  grada presudno uticalo  da akcija,naredne godine, dobije status Savezne.

13.juna 1981 godine, u naselje „ORA Ibar 81“ smešteno u objektima osnovne škole „Milun Ivanović“  na Ušču sigli su brigadri iz Lopara, Zadra, Sarajeva, Demir Hisara,Beograda i Majdanpeka…

Počela je Savezna omladinska radna akcija „Ibar“.

Poslovi pošumljavanja Ibarske klisure  dobrovoljnim omladinskim radom trajali su narednih deset godina i za to vreme više od sedam hiljada mladih iz svih krajeva ondašnje Jugoslavije svrstanih u 166 omladinskih brigada pošumilo je blizu sedam i po  hiljada hektara ibarske doline, obogativši je sa „dvanaest miliona života“.

Jer, kažu, toliko je sadnica posađeno na toj površini!

Šume danas su sve ugroženije zbog klimatskih promena, šumokradica, požara, divlje gradnje u zaštićenim područjima…

Srbija teži da pošumi 41odsto svoje površine i to je cilj definisan mnogim dokumentima poput,recimo,Prostornog plana i Strategije niskougljeničnog razvoja ali se na žalost ,prema iskazu Državnog revizora iz januara ove godine,beleži pad u obimu pošumljavanja  od  40 odsto.

U Srbiji koja raspolaže sa oko 2.250.000 hektara pod šumama, površina koja se pošumi  na godišnjem nivou, spala  je  ispod 2.000 hektara, a osamdesetih godina  pošumljavalo se   oko 10.000 hektara.

Država Srbija raspolaže sa oko 70.000 hektara površina pogodnih za pošumljavanje i kada bi se to sve pošumilo procenat pošumljenosti bi se povećao za samo 0,1 odsto.

Više je nego jasno da se, ako želimo dosegnuti postavljene ciljeve u pošumljavanju, treba okrenuti traganju za raznim modelima državne podrške privatnim vlasnicima da pošumljavaju uz stručni nadzor i kontrolu.

Društvo koje neguje sećanje na dane radnih akcija

Kraljevo je ,možda, jedini grad na prostorima Srbije, a i bivše Jugoslavije, u kome se tradicija redovnog,godišnjeg, okupljanja nekadašnjih akcijaša i omladinskih aktivista  održala do današnjih dana.

Počelo se prvim okupljanjem  u Skupštini opštine Kraljevo 1981 godine, to je preraslo u uredno, neformalno, druženje,svakog 1.aprila, u nekom od kraljevačkih restorana. Zadnjih nekoliko godina postoji i udruženje građana pod imenom „Udruženje akcijaša Ibar Kraljevo“.

Među učesnicima ovih skupova su i nekadašnji komadanti radnih akcija na Ušču i njihovi zamenici zaduženi za stručni deo oko poslova pošumljavanja.

Zbog već poznate epidemiološke situacije izostaće, ove godine, tradicionalno ,okupljanje akcijaša 1.aprila, a dovedeno je u pitanje i organizovanje izložbe posvećene  jubileju ,četri decenije od početaka masovnog pošumljavanja Ibarske klisure.

Grad Kraljevo nije,na nedavnom konkursu za udruženja građana, prepoznao značaj projekta „Kraljevu na ponos-40 godina ORA Ibar“ kojim je udruženje građana „Udruženje akcijaša Ibar Kraljevo“ konkurisalo za podršku.

A da bi se bar po nešto iz prošlih vremena sačuvalo od zaborava evo  imena,bar nekih ljudi   koji su,svojim radom i radom hiljada omladinaca  ,na neki način,obeležili to prošlo vreme i za sobom ostavili i danas vidljive materijalne tragove  u vidu prelepih šuma četinara koje krase Ibarsku klisuru.

Komadant prve ORA „Ibra“ 1980 godine, koja je bila lokalnog karaktera i trajala mesec dana, bio je Radomir Ilić –Šole a njegov zamenik, zadužen za struči deo pošumljavanja bio je,tada mladi, šumarski inženjer Zvezdan Miletić.

Te 1980 godine,na čelu omladinsk organizacije  Kraljeva bio je Milosav Panović-Pančo.

Komadant prve savezne ORA „Ibra 81“ bio je Milan Nikčević-Kićo a i njemu je zamenik za stručni deo posla,bio šumarski inženjer Zvezdan Miletić.

Na čelu  omladinske organizacije Kraljeva,te 1981 godine,  bio je Zoran Nikolić.

Kasniji komadanti Savezne omladinske radne akcije “Ibra“  i njihovi zamenici zaduženi za stručni,šumarski deo posla, bili su: 1982-Miroljub Milivojević i šumarski inženjer Milan Radović, 1983-Dragutin Bogojević-Bokče i Milan Radović, 1984-Dušan Paunović-Paun i Milan Radović,1985 Velimir Arsić-Arso i Milka Rušpić, 1986-Radomir Đorđević i Milenko Pantelić,1987 i 1988 –Milenko Vasiljević i Velimir Arsić,1989 i 1990 godine-Vidosav Gobeljić-Gobelja i Velimir Arsić.