Objavljeno: 26.06.2022. | autor: KV Novosti -on line
U subotu 25.juna 2022.godine u Topčiderskom parku u Beogradu, nedaleko od spomenika Arčibaldu Rajsu, održani su ,trinaesti po redu, letnji susreti kraljevčana u Beogradu, koje organizuje beogradska podružnica Zavičajnog društva Kraljevo pod imenom “Kajmak bal”.
XIII “Kajmak bal” je otvorio Petar “Peca” Petrović, nekadašnji urednik kultne emisije iz oblasti kulture na Studiju B “Ogledalo” kao i vrlo slušanog sportskog programa „SOS – Sve o Sportu“, pozdraviviši sve kraljevčane, a i njihove goste, uz apel upućen posebno najmlađim, da nastave tradiciju okupljanja kraljevčana u Beogradu koja je, zbog pandemije korone, bila na kratko, prekinuta.
Kraljevčanima su se potom obratili Milan Novaković, predsednik beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo, Zoran Nikolić sekretar Zavičajnog društva Kraljevo , dr.Milan Matijević član uprave društva i Tomislav Radovanović urednik “Kraljevskog magazina”, jednog od retkih glasila koje redovno prati sve aktivnosti zavičajaca.
U ime gradonačelnika grada Kraljeva i gradske uprave kraljevčane i njihove goste pozdravio je Milun Jovanović, pomoćnik gradonačelnika zahvalivši im se što oni , kroz svoje redovne poslove, a i kao članovi udruženja , rade na afirmaciji Kraljeva i njegovih potencijala.
U opuštenoj i krajnje neformalnoj atmosferi pokrenute su mnoge zanimljive teme poput ,recimo, predloga Turističkoj organizaciji Kraljeva da u svoj kalendar zvaničnih manifestacija uvrsti i ove ,letnje, susrete kraljevčana u Beogradu i obogati ih novim, atraktivnijim , sadržajima.
Razgovaralo se i o sudbini i statusu nekolikih zbirki umetničkih dela nastalih na likovnim kolonijama koje su ,svojevremeno, organizovala preduzeća iz Kraljeva poput, recimo Magnohroma.Nezaobilazna tema bilo je i žalosno stanje Groblja streljanih 1941.godine u Kraljevu.
Lepo druženje, evociranje uspomena, razmena kontakata i informacija o onima koji se nisu pojavili na ovom skupu završena je tradicionalnom sadnjom jorgovana.
Na mlađima svet ostaje….Sadnja XIII jorgovana
Čast da u “Aleji jorgovana” u Topčiderskom parku zasade 13-ti poredu jorgovan pripala je ,s pravom, najmlađim učesnicima XIII “Kajmak bala” koje su na ovaj susret doveli njihovi roditelji ,bake i deke. Njih je za njihov trud iskazan na druženju, i pri sadnji jorgovana, nagradio Petar “Peca” Popović svojom predivnom knjigom dečijih pesama nazvanoj “Pecilin”.
Predrag Peca popović je darivao najmlađe kraljevčane svojom knjigom pesama „Pecilin“
Tako je i na ovaj način upućena simbolična poruka da je vreme da mlađi nastave rad u Zavičajnom društvu Kraljevo koje je ,prošle godine,proslavilo tri decenije svog rada i postojanja.
Objavljeno: 07.06.2022. | autor: KV Novosti -on line
Kraljevo je danas, bilo domaćin Info dana Programa UN za razvoj u Srbiji (UNDP) tokom koga su,predstavnici javnih i privatnih preduzeća, preduzetnici i industrijski subjekti pozvani ,u formi izazova, da predlože svoja rešenja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i da na taj način doprinosu dekarbonizaciji privrede, smanjenju zagađenja životne sredine ali i ekološkoj, društvenoj i ekonomskoj dobrobiti za lokalne zajednice i građane.
Sa otvaranja Info dana UNDP u Kraljevu
Poziv – izazov je upućen u okviru projekta “Evropska unija za zelenu agendu u Srbiji” koga UN za razvoj u Srbiji(UNDP) sprovodi uz podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i Evropskom investicionom bankom (EIB) a njegove detalje možete pogledati OVDE
Projekti koji po ovom pozivu dobiju podršku mogu računati na podršku do 30 posto ukupne vrednosti što ,od sektora do sektora, znači od 45.000 do 200.000 evra
Učesnicma na sesiji ,a bilo je više od trideset predstavnika mahom javnih uprava i javnih preduzeća iz nekoliko gradova koji su članice asocijacije “Sliv Zapadne Morave”, koja je uz UNDP i suorganizator današnjeg skupa održanog u hotelu Sunce, o svojim iskustvima govorili su magistar tehničkih nauka Jovan Nešović, zaposlen u JEP Tolana Kraljevo i mašinski inženjer Slobodna Jerotić nekadašnji direktor Tolpane Šabac a sada konsultatnt za energetiku i energetsku efikasnost.
Anđela Vila, mr. Jovan Nešović i dipl.inž. Slobodan Jerotić
Globalna politička,vojna,ekonomska i pre svega energetska kriza nameću nova pravila pred male lokalne zajednice.Ma koliko se činilo da su te lokalne zajednice nemoćne da utiču na globalne tokove one, a pre svega njihove lokalne samouprave, dužne su i pred zakonom odgovorne ,da i u takvim , drastično izmenjenim uslovima, preduzimaju sve što je u njihovoj moći da građanima obezbede funkcionisanje komunalne privrede i javnih objekata što podrazumeva stabilne izvore energije za takve aktivnosti.
Zato je nedopustivo da se energetska kriza, po inerciji, koristi čak i tamo gde nema razloga, kao alibi za oslonac na fosilna goriva kao primarne izvore energije a bez konkretnih aktivnosti da se, za početak,njihova potrošnja smanjuje ali i potpuno zamenjuje obnovljivim izvorima energije.
I bez postojeće globalne krize već dostignuti nivo klimatskih promen,uzrokovan efektom staklene bašte, zahteva drastične promene u ponašanju ,posebno u energetskom sektoru i u odnosu svakog od nas prema korišćenju energenata.
Info dan UNDP u Kraljevu
Kriza je, ma koliko to nekima zvučalo otrcano, i prilika-šansa za inovativnije, hrabrije i organizovanije postupanje privrede i lokalnih samouprava u sektoru energetike i energetske efikasnosti.
Zato je malo kome jasno kako je moguće da ,recimo, u Kraljevu imamo već dve novoizgrađene solarne elektrane instalisane snage od po 50 kw (jedna u JEP Toplana a druga u privatnoj kompaniji “Termoinvest”) koje,mesecima čekaju da se neko u “JP Elektroprivreda Srbije” smiluje i uradi ono što je ,po zakonu, obavezan i omogući im korišćenje statusa potrošača-proizvođača električne energije.
Kako razumeti činjenicu da su 2018.godine, među 10 najboljih projekata na tadašnjem konkursu UNDP-a i Ministarstva zaštite životne sredine „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ ,2 projekta bila iz Kraljeva ali da su ,do današnjih dana ostali nerealizovani.
Vreme je da lokalne zajednice odlučnije podrže one, malobrojne, stručnajke koji još uvek razmišljaj u o razvoju i predlažu inovativna rešenja.
Zato i raduje prisustvo velikog broja stučnjaka iz javnih uprava opština i gradova današnjem Info danu UNDP-a u Kraljevu i iskazano interesovanje da učestvuju na ovogodišnjem konkursu sa svojim projektima čija će inovativna rešenja doprineti jačanju energetske efikasnosti i smanivanju emisije ugljendioksida kao nus produkta u sagorevanju foslinih goriva.
Objavljeno: 01.06.2022. | autor: KV Novosti -on line
Gradsko veće grada Kraljeva je ,u petak 27.maja, na svojoj 78-oj sedici, usvojilo Program kontrole kvaliteta vazduha grada Kraljeva za 2022.godinu, obezbedivši predhodno, u skladu sa propisima, neophodnu saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine na taj dokument.
To je bio povod da se ,za kraći komentar usvojenog dokumenta a i drugih javnih politika grada u vezi sa kvalitetom vazduha , obratimo magistru tehničkih nauka Jovanu Nešoviću, koji se , zajedno sa svojim saradnicima iz Udruženje građana Kraljevački razvojni centar, treću godinu za redom, bavi raznim aspektima problema kvaliteta vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone.
Poražavajući rezultati kvaliteta vazduha u Kraljevu za prva III meseca u 2022.godini
Oni to rade zahvaljujući podršci Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebart, kroz projekat “Zeleni inkubator” koga sprovodi Beogradska otvorena škola pružajući mentorsku i finansijsku podršku lokalnim organizacijama širom Srbije da rade na unapređenju javnih politika u svojim zajednicama.
“Pre nego što odgovorim na to vaše pitanje želim , javnosti radi da istaknem da se, u Kraljevačkom razvojnom centru, bavimo problematikom kvaliteta vazduha kroz zajednički rad i saradnju sa predstavnicima Gradske uprave grada Kraljeva kao i kroz saradnju sa predstavnicima privrednog, obrazovnog, civilnog i medijskog sektora i ,naravno, sa građanima koji sve više, iz godine u godinu, bivaju svesni činjenice da ne udišemo zdrav vazduh u gradu tokom grejne sezone”.
I vi ste izveštavali o tome da smo ,prošle godine, bili jedini predstavnici civilnog društva koji su se pojavili na Javnoj sednici za građane i organizacije predlagače izmena nacrta lokalnog budžeta, kada smo predložili da grad izdvoji sredstva i automatizovanu mernu stanicu ili automatizovani analizatorkoji će biti postavljen u postojeću mernu stanicu sa pripadajućim softverom. Ovo bi omogućiti da u svakom trenutku građani Kraljeva znaju kakav vazduh udišu i shodno tome preduzmu određene mere u cilju zaštite zdravlja kada je vazduh zagađen ili jako zagađen.
Sa predstavljanja novog projekta o kvalitetu vazduha Kraljevačkog razvojnog centra
Na tom Uvodnom sastanku bilo je reči i o dokumentu koga je ,prošle sedmice, usvojilo Gradsko veće. Do duše,u tom trenutku, Program kntrole kvaliteta vazduha grada Kraljeva za 2022.godinu je bio tek predlog jer se čekala zakonom predviđena saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine. No, koliko sada vidim nije bilo izmena u odnosu na ovaj usvojeni dokument.
I tada smo, predstavnicima Gradske uprave ukazali na neke naše primedbe-predloge za izmenu javnih politika pa evo prilike da ih ponovim u ovom razgovoru.
Želim ,po ko zna koji put,da istaknem da Kraljevo,na žalost, još uvek nema jedan važa dokument koji se zove Plan kvaliteta vaduha i koji je ,u nekom smislu krovni dokument lokalnih javnih politika u ovoj oblasti, a ujedno je i zakonska obaveza grada. Koliko znam, taj dokument sa određenim izmenama koje je tražilo Ministarstvo, ponovo je poslat na saglasnost resornog Ministarstva.
Promenama do kvalitetnijeg vazduha i u Kraljevu !
Moram dodati da nije bilo javne rasprave na dorađeni dokument, tako da svi oni koji su imali neke primdbe nisu imali mogućnosti da to urade. U delu dokumenta u kome se predlažu mere i aktivnosti koje treba sprovesti u narednom periodu (Akcioni plan) u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha nisu uvršteni indikatori koji prate svaku aktivnost što je jako važno i nema ni definisanih sredstava koja su potrebna da bi se neka aktivnost ili projekat sproveli. Činimi se da će i ovo biti jedan u nizu dokumenata sa ciljem da se zadovolji forma, a suština kako,što je pre moguće, doći do poboljšanja kvaliteta neće se ostvariti” zaključio je Nešović.
Objavljeno: 17.05.2022. | autor: KV Novosti -on line
Sutra,18.maja 2022.godine navršava se tačno godinu dana od smrti slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević,koja je svoju 33 godine dugu slikarsku karijeru gradila u Francuskoj,Nemačkoj i Srbiji tokom koje je priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi.
Dela joj se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu a najčešći motiv na njenim slikama rađenim u različitim tehnikama bile su maske i maskirani ljudski likovi. Maske je često ,tokom zadnje decenije svog života sama pravila,od različitih materijala, po uzoru na deo srednjovekovnih kostima korišćenih na maskenbalovima priređivanim još od XV veka na dvorovima širom Evrope.
Milena se ,jedno vreme ,posebno tokom perioda življenja u Nemačkoj,bavila i fenomenima magijskog i onostranog,istražujući taj poriv i potrebu kod ljudi da za mnoge svoje postupke, ili svoj status u zajednici,traže opravdanje u pojavama ili događajima koje su teško ili nikako tumačili racionalnim razmišljanjima.
Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević
Zbog tih svojih interesovanja sretala se i družila sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to,bavljenje ezoterijom,joj je otvaralo vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica.
Po povratku u Kraljevo organizovala je,zajedno sa sojim suprugom i životnim pratiocem Branom,12 godina zaredom manifestaciju koju su nazvali „Masharat“.Bila su to svojevrsna druženja priređivana u slavu ljudske kreativnosti.
Sa otvaranja Milenine izložbe u Ruskom kulturnom centru u Sofiji 2016.godine
Кroz dom porodice Kovačević u Kraljevu, prošlo je,za tih 12 godina, nekoliko hiljada posetilaca, a priliku da pokažu sebe, svoje stvaralaštvo i kreativnost, imalo je više desetina umetnika, od onih već afirmisanih i dokazanih kreativaca do naturščika iz zemlje i inostranstva.
Na skupu upriličenom prošle subote, posle održanog godišnjeg parastosa na groblju u Jarčujaku, Branislav Brane Kovačević,suprug pokojne Milene je saopštio da će,poštujući svojevrsni Milenin amanet, nastaviti sa organizovanjem „Masharat“-a, kao i predhodnih godina, prve subote u avgustu mesecu a to je ,ove godine,6.avgust.
Objavljeno: 09.05.2022. | autor: KV Novosti -on line
Delegacije grada Kraljeva,Raškog upravnog okruga,Vojske Srbije,Policijske uprave Kraljevo,ratnih veterana ,organizacija koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova i drugih udruženja građana položile su ,danas ,vence na na „Spomenik otpora i pobede“ u parku kod kraljevačke železničke stanice čime je ,na prigodan način, obeležen 9. maj – Dan pobede nad fašizmom.
Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na završetak vojnih operacija u II svetskom ratu,na tlu Evropskog kontinenta, jer je nešto iza ponoći, 8. maja 1945 ,u Berlinu,potpisana bezuslovna kapitulacija Nemačke.
Na žalost rat na prostorima bivše Jugoslavije potrajao je do 15.maja 1945.godine,a kao službeni datum završetka II svetskog rata uzima se 2.septembar 1945.godine jer tada Japan, na američkom bojnom brodu Misuri u Tokijskom zalivu, potpisao kapitulaciju posle bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.
Tokom šest godina trajanja rata u kome je učestvovala 61 država poginulo je ,prema nekim procenama od 50 do 80 miliona ljudi širom planete. Svojevremeno je Državna komisija bivše Jugoslavije objavila da je u II svetskom ratu,na njenom tlu, poginulo 1.706.000 osoba,od kojih je više od 300.000 boraca.
Deveti maj obeležava se i kao Dan Evrope,u znak sećanja na dana kada je,1950. Godine, ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka, u kojem ne bi bilo mesta za sukobe među evropskim zemljama. Odluku o obeležavanju ovog datuma doneo je Evropski savet 1955. godine u Milanu.
O posledicama stradanja Kraljeva tokom II svetskog rata danas je,okupljenima i medijima kraj Spomenika otpora i pobede,govorio dr.Milan Matijević predsednik udruženja za negovanje tradicija “Jovan Kursula”.
„Spomenik otpora i pobede“ je delo slovenačkog i jugoslovenskog vajara Lojzeta Dolinara .Svečano je otkriven 29. novembra 1959. godine, prilikom obeležavanja 15-godišnjice oslobađanja Kraljeva u II svetskom ratu.
Objavljeno: 28.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Danas je na Trgu Srpskih ratnika u Kraljevu realizovana akcija podele 1000 besplatnih sadnica platana,građanima, školama i drugim zainteresovanim organizacijama.
Sadnice je gradu donirao Zeleni Razvojni Centar iz Sremske Mitrovice u partnerstvu sa ATP turnirom Seerbian open a iste su deljne posredstvom Odseka za zaštitu životne sredine Gradske uprave Kraljeva i JKP Čistoća.
To je bio i povod da se u akciju deljenja besplatnih sadnica uključe i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Vladimir Lazarević,član Gradskog veća zadužen za oblast zaštite životne sredine
Kraljevo je jedna od desetak gradova u Srbiji u kojima će ,ove godine,u okviru akcije“Posadi svoj hlad” a zahvaljujući Seerbian open turniru biti zasađeno više od 35 000 sadnica na preko 100 hektara.
Akcija se nastavlja i na jesen a planirana je podela još 40.000 sadnica belog jasena građanima Republike Srbije kako bi se došlo do ukupnog broja od 100.000 posađenih sadnica u gradskim urbanim sredinama od jeseni 2020.godine kada je započeta akcija Posadi Svoj Hlad.
Objavljeno: 27.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Na primeru gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji u poslednji deset godina, vide se, kao na dlanu,sve posledice pogrešnih odluka državne – javne vlasti na svim nivoima njenog organizovanja, donetih na štetu opšteg – javnog interesa a u korist profita pojedinaca koji su gradeći ove objekte naneli nesagledive i dugoročne posledice po životnu sredinu, čulo se,pored ostalog,u utorak 26.aprila na tribini “Reka čeka spas od čoveka”, koju je organizovala inicijativa “Pravo na vodu” na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu.
O ovim i drugim pojavama koje su pratile deceniju ekspanzije gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji prisutnim građanima na Trgu srpskih ratnika, govorili su Rarko Ristić,prorektor Beogradskog univerziteta i profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,Predrag Simonović profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i aktivisti Bojana Minović iz organizacije Saačuvajmo planinske reke Kraljeva,Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu(Polekol) i Goran Nikolić iz inicijative Spasimo Studenicu.
“Uspelo se”,i za to vreme,izgradilo se “samo” 120 derivacionih mini hidroelektrana od nekad planiranih 856, koje danas,sve zajedno, daju 1 odsto ukupno proizvedene električne enegije u Srbiji.
Profesor dr. Ratko Ristić svojim o iskustvimo sa investitorim iz Kraljeva oko gradnje mhe na Goču
“Uspelo se” i kod nas, u Kraljevu .
Naši, investitori iz Kraljeva, su ,za sada, izgradili 10 derivacionih mini hidro elektrana,mahom na teritorij grada Kraljeva i opštine Raška. To je ,na sreću, malo više od 10 odsto lokacija identifikovanih u lokalnim prostornim planovima ove dve lokalne samouprave ,koji su usvajani daleko od očiju javnosti ili uz učešće njenog manjeg “podobnog” dela.
I meni treba voda…
Koliko vlasnici mini hidro elektrana zarađuju ne zna se tačno,moguće je približno izračunati, ali ono što se zna je da je prosečna cena gradnje derivaciome mini hidro elektrane od 1000 do 1200 eura po kilovatu snage dobijene dozvolom za gradnju.
Činjenica da se dozvole izdaju na period od 12 godina ,po sistemu važećem još od 2013 godine,omogućava da se investicija u derivacionu mini hidro elektranu otplati za nešto malo više od polovine tog vremena a da ostatak vremena radi za dobit i dobrobit investitora,što znači da se radi o novcu o kome ogromna većina građana može samo da mašta što je još jedan dokaz o zanemarivanju opšteg-javnog interesa pomenutog na početku ovog teksta.
Nama ostaju zarobljene ili presahle reke o čemu rečito govore i primeri koji su se čuli u Kraljevu,na tribini “Reka čeka spas od čoveka”,poput onog da od 370 litara vode u sekundi izmernih pre vodozahvata na reci Gokčanici ,posle vodozahvata meri samo 29 litara vode u sekundi ili na Brezanskoj i Šošaničkoj reci gde je napravljen cevovod dužine 3,5 kilometra pa je protok vode sa 200 litara u sekundi, u koritu reke opao na 17 litara.
Još je gora situacija u okolini Jošaničke Banje gde su tokovi Jošanice,Samokovke I Gobeljske reke ucevljeni u dužini od preko 27 kilometara što je polovina njihovog vodotoka.
Njihova sudbina je bila povod da se o tome razgovara pred Međunarodnim tribunalom za zaštitu prirode ali je ročište prvobitno zakakazno za januar prošle godine u Marseju odloženo zbog pandemije korone….
Ono što je još jedna karakteristika predhodne decenije kada se radi o gradnji malih hidro elektrana,pored već pomenutog blagonaklonog odnosa donosilaca odluka na svim nivoima državne vlasti,jeste i pojava samoorganizovanje lokalnog stanovništva koje je ,uvideši i uverivši se u svu pogubnost takvih graditeljskih “poduhvata” počelo sa pružanjem otpora daljoj gradnji na mnogim lokacijama širom Srbije.
Tek taj probuđeni aktivizam građana ,koji je, kasnije, dobijao i podršku delova stučne javnosti i akademske zajednice uticao je na donosioce odluka da ,najzad, počnu da uključuju javnost ,bar delimično,u procese kreiranja javnih politika u sektoru energetke.
Ako se, posle decenija pogrešnog odnosa vlasti prema prirodi i prirodnim resursima uzrokovanog neuvažavanjem opštih- javnih interesa, naučila neka lekcija onda se ona ,pre svega, odnosi na potrebu podržavanja i snaženja lokalnih inicijativa i (samo) organizovanja građana okupljenih oko različitih vidova njihove borbe za očuvanje zdrave životne sredine.
Kroz ovaj “poligraf” kojim će se meriti podrška i snaženje prava građana na zdravu životnu sredinu, prolaziće u godinama pred nama, hteli to ili ne, svi akteri na društvenoj sceni.
Objavljeno: 22.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Širom planete Zemlje obeležava se,danas 22.aprila, Dan planete Zemlje 2022 ili Međunarodni dan majke Zemlje kako ga je ,ove godine, nazvala Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Ovaj dan treba da nas podseti da borba za pravo na zdravu životnu sredinu još uvek nije završena. Naprotiv čini se,sudeće po prenebegavanju prave brige o životnoj sredine širom planete i po ishodima takvog odnosa,pre svega po klimatskim promenama koje su vidljive čak i laicima, da borba za životnu sredinu i planetu Zemlju posustaje.
Posledice sve učestalijih bujičnih padavina
Promocija sklada sa prirodom i zemljom zarad postizanja pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva trebalo bi da je temeljna,kolektivna,odgovornost čovečanstva.
Svest o neophodnosti zaštite životne sredine, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou počela je da se razvija šezdesetih godina prošlog veka pa je tako 1972 godine održan prvi globalni kongres posvećen pitanjima zaštite životne na kome je usvojena Delaracija Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini (Stokholmska deklaracija) u kojo je ,pored nesporazuma tokom skupa, ipak napravljena direktna veza između životne sredine i ljudskih prava.
No potrebu kolektivne odgovornosti čovečanstva u postizanju pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva jasno je ukazanao još pre tri decenije na skupu Ujedinjenih nacija neformalno poznatom kao Samit planete Zemlje,održanom 1992.godine u Rio de Žaneiru, pod zvaničnim nazivom „Konferencija o životnoj sredini i razvoju“ na kome je usvojen dokument poznat po kolokvijanom nazivu Rio Deklaracija a koji se sastoji od 27 principa sa ciljem da vode budućem održivom razvoju širom sveta i koju su potpisali predstavnici 170 zemalja.
Ovi ,a i mnogi drugi dokumenti Ujedinjenih nacija,utrli su put pravu na zdravu životnu sredinu koje,na žalost,još uvek nije doživelo svoju punu pravnu,međunarodnu, kodifikaciju iako je još 2010 jedna ekspertska grupa UN sačinila Deklaraciju o ljudskim pravima i životnoj sredini, koja ,zvanično,nikada nije objavljena.
U Evropi,tačnije u Evropskoj uniji najdalje se otišlo sa kodifikacijom prava na zdravu životnu sredinu kroz Arhusku konvenciju,ESPOO konvenciju, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Evropska socijalna povelja.
Potok u Sirči posle bujučnih padavina iz maja 2019.godine
25. juna 1998. godine na ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu”, održanoj u gradu Arhusu (Danska), doneta je ,pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine( Arhuska konvencija) koju je Srbija ratifikovala još 2009.godine.
Time smo u našoj zemlju ,u našem pravnom poredku,utrli put za legitimno učešće javnosti u svim fazama planiranja,usvajanja i primene javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, na svim nivoima organizovanja društva.
Početkom 2014 godine Srbija je formalno započela proces pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji čime smo prihvatili i obavezali se,da u svoje nacionalno zakonodavstvo. usvojimimo pravne tekovine EU i tako se pripremimo za članstvo u Evropskoj uniji počevši da to primenjujemo najkasnije od trenutka pristupanja. Proces pregovora o pridruživanju Evropskoj vodi se po određenim pravilima a ona su podeljena u 35 različitih politika, poznatih kao poglavlja. Svako od ovih poglavlja se zasebno pregovara.Poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene jedno je od njih ali je i jedno od najkompleksnijih, najskupljih i najzahtevnijih pregovaračkih poglavlja, s obzirom da u sebi prožima i sva druga poglavlja.
Zabeleženo u Kraljevu…
Iste te 2014.godine osnovana je i Koalicija 27 koja okuplja predstavnike organizacija civilnog društva radi praćenja i doprinosa pregovorima u vezi s Poglavljem 27.
Ova asocijacij objavljuje,krajem godine, svoj godišnji Izveštaj o napretku tih pregovora. Njen osmi po redu,Izveštaj za proteklu 2021.godinu, nazvan je „Napredak pod ključem“što jasno ukazuje da smo kao društvo krhkih i „zarobljenih“ institucija daleko, kako od preuzetih međunarodnih obaveza ,tako i od pune primene i sprovođenju domaćeg zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine.
Iako smo se,u proteklog godini,sreli sa povećanim interesovanjem domaće javnosti za teme u vezi životne sredine i aktivizmom iskazanim kroz proteste za zaštitu prirodnih resusra ugroženih od strane investitora ohrabrenih selektivnom primenom normi i isključivanjem javnosti iz procesa kreranja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine,to je i dalje u ogromnoj nesrazmeri sa brojnim problemima u gotovo svim sektorima a ponajviše u sektoru tretmana otpada i otpadnih voda i kvaliteta vazduha.
Borba za pravo na zdravu životnu sredinu u Srbiji tek predstoji, i ona će se odvijati u okolnostim ,dramatično izmenjenim globalnim sukobima,krizom i tektonskim poremećajima pre svega u sektoru energetike.
Krizu ,neki tumače i kao šansu-priliku da se radikalnim zaokretima utemeljenim na argumentaciji zasnovanoj na dostignućima savremenih tehnologija,nauke i iskustvima drugih, odstupi od dosadašnjih praksi u oblasti zaštite životne sredine.
Promene u odnosu prema zaštiti životne sredine treba početi od malih stvari, na lokalnom nivou pre svega.Tu je,uz svu krhkost i urušenost institucija, ipak najlakše uočiti ispravne i neisprave poteze donosioca odluka.Njih treba ohrabriti ih i podržati za sve dobro,ali i odlučno,argumentovano osuditi za sve loše u oblasti zaštite životne sredine ,uzrokovano najčešće nečinjenjem, a kad kad i prenaglašenim uticajem na njih od strane grupnih i pojedinačnih interesa investitora koji misle samo na profit.
Objavljeno: 21.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Simboličnim činom sadnje nekoliko sadnica platana, na lokaciji „Spomen obeležje Avion“ u Dositejevoj ulici danas je u Kraljevu najavljena akcija podele besplatnih sadnica koje je našem gradu donirao Zeleni Razvojni Centar iz Sremske Mitrovice u partnerstvu sa ATP turnirom Seerbian open.
Učestvujući u ovoj akciji ,zajedno sa predstavnicima Odsek za zaštitu životne sredine Gradske uprave Kraljevo i JKP Čistoća,zamenik gradonačelnika Kraljeva Vukman Rakočević se zahvalo donatorima na poklonu od 1000 sadnica platana i pozvao zainteresovane škole i građane da dođu ,u četvrtak 28.aprila u 12 časova na Trg Srpskih ratnika.
Kraljevo je jedna od desetak gradova u Srbiji u kojima će ,ove godine,u okviru akcije “Posadi svoj hlad” a zahvaljujući Seerbian open turniru biti zasađeno više od 35 000 sadnica na preko 100 hektara.
Akcija se nastavlja I na jesen a planirana je podela još 40.000 sadnica belog jasena građanima Republike Srbije kako bi se došlo do ukupnog broja od 100.000 posađenih sadnica u gradskim urbanim sredinama od jeseni 2020.godine kada je započeta akcija Posadi Svoj Hlad.
Objavljeno: 31.03.2022. | autor: KV Novosti -on line
Udruženje inženjera i tehičara „Dobrivoje Božić “ iz Kraljeva organizovalo je, juče, u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kraljevo zanimljivu tribinu “Pravci istraživanja klime i preventivne mere za ublažavanje negativnih posledica narednim decenijama” na kojoj je govorilo nekoliko naših emnentnih stručnjaka iz različitih oblasti, okupljenih u udruženju Milutin Milanković iz Beograda, od koji se ,jedan broj njih, prisutnima , od kojih su većinu činili studenti Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo iz Kraljeva, obratio putem video linka.
Pre svih izlaganja učesnicima je pušten dokumentarni film RTS-a o našem naučniku Milutinu Milankoviću ,koji je bio prvi čovek u svetskoj nauci koji je upotrebio termin klimatske promene, jer se on , kao vrstan matematičar, bavio izučavanjem zakonomernosti u klimatskim promenama-prirodnim varijacijama, na planeti Zemlji tokom njenog postojanja, koje su u direktnoj vezi sa promenama koje se dešavaju na Suncu i sa energijom sunca, izrekavši, pre jednog veka, proročko upozorenje o mogućim burnim klimatskim promenama zbog povećanog korišćenja fosilnih goriva kao dominantnog energenta. Milanković je 1920. godine, u Parizu, objavio svoje kapitalno delo “Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih sunčevim zračenjem”
Publikacije udruženja Milutin Milanković za Regionalnu privrednu komoru
Već prvi govornik, magistar Slavko Maksimović, meteorolog, dugogodišnji direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda i šef jugoslavenske delegacije na konferenciji o klimatskim pomenama u Kjotu 1995. godine je ukazao na činjeniicu da su stručnjaci iz ondašnje Jugoslavije , nekadašnje zajedničke države, bili u toku sa svim naučnim dostignućima o naglim promenama u sistemu klime uzrokovanim naglim porastom ljudske populacije na Zemlji i ubrzanom ekonomskom razvoju zasnovanom na nesputanom korišćenju fosilnih goriva. Maksimović je tu svoju tezu potkrepio podatkom da su naši stručnjaci počeli sa intezivnim praćenjem i proučavanjem ovog fenomena još od prvog, međunarodnog naučnog skupa o klimatskim promenama održanom 1975. godine u Filahu u Austriji.Po njemu ,velike svetske ekonomske sile koje su zarad sopstvenog razvoja maksimalno (is)koristile svoje prirodne resurse, pa i fosilna goriva, su najviše doprinele ubrzanim klimatskim promenama ,ali koje žele da kroz složene, međunarodne,višedeceniske razgovore čiji su primarni ishod brojne, slabo primenjljive dekleracije, teret i troškove borbe za usporavanje klimatskih promena prenesu ,u ne baš pravednoj srazmeri, i na slabije ekonomski razvijene zemlje utičući, i na taj način, na njihov razvoj.Takva nastojanja su ,zbog otpora velikog broja zemalja u razvoju delimično ublažena Kjoto protokolima donetim 1997. godine koji se tiču modaliteta sprovođenja Okvirne konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1992.godine. Protokol obavezuje industrijalizovane zemlje da stabilizuju emisije gasova sa efektom staklene bašte na osnovu načela iz Konvencije. Srbija je ratifikovala Kjoto protokol u januaru 2008. godine.
Učesnicma skupa se potom video linkom obratio Prof. dr Vladimir Đurđević je vanredni profesor i istraživač na Fizičkom fakultetu, Institut za meteorlogiju. Prof. Đurđević je jedan od vodećih srpskih klimatologa. Pored naučnih istraživanja i publikacija u najprestižnijim naučnim časopisima, Đurđević je poznat po svom aktivnom angažmanu u podizanju svesti javnosti o opasnostima klimatskih promena. Njegova inspirativna prezentacija obilovala je nizom najnoviji egzaktih podataka o klimatskim promenama i njihovim posledicama na teritoriji Srbije sa ukazivanjem na značaj sprovođenja seta mera mitigacije,tj dobrovoljnih mera usmerenih na ublažavanje klimatskih promena ,kao i mera adaptacije na klimatske promene koje moraju da budu sprovedene na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.
Na isti način,video linkom, svoje prezentacije imali su i profesor Čedo Maksimović jedan je od vodećih svetskih stručnjaka za oblast Urbanih voda, osnivač je i rukovodilac Istraživačke grupe za Urbane Vode na Imperial Koledžu u Londonu i koordinator projekta EU „ Plavo zeleni san „, kao i Mr Milutin Stefanović, predsednik Udruženja Bujičara Srbije i direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.
O uticaju klimatskih promena na podzemne vodne resurse, posebno prognozama njihovog ponašanja u različitim scenarijima promena do kraja 21 veka učesnicima skupa u Kraljevu je govorio prof. Zoran Stevanović ,redovni profesor u penziji, jedan od vodećih svetskih naučnika u oblasti hidrogeologije karsta-krečnjačkih predela, koje je kod nas prvi proučavao Jovan Cvijić utemeljivača savremene nauke o karstu, kako u Srbiji tako i u svetskim razmerama,ukazujući na značaj takvih predela za vodosnabdevanje ljudi posebno u urbanim sredinama.
Recimo na kraju da naučni kredibilitet jučerašnjih aktera tribine održane u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo, njihovo viđenje aktuelnog problema klimatskih promena ubrzanih ljudskim ponašanjima zaslužuje mnogo više pažnje donosilaca odluka u javnom i privrednom sektoru, a čije odsustvo je bilo više nego vidljivo na jučerašnjem skupu održanom u Kraljevu.
