subota, 21. decembar 2024.

Vesti iz kategorije ‘Društvo’

Vreme suočavanja sa…

Objavljeno: 09.11.2024. | autor: KV Novosti -on line

Iako nisam bio među onih 10. 957 građana Kraljeva koji su ,tokom letnjih meseci,  potpisali Izjavu birača da podržava raspisivanje lokalnog referenduma sa vrlo jasnim pitanjem: Da li ste za ukidanje Odluke o uslovima i postupku davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini grada koje koristi „Apotekarska ustanova Kraljevo“ iz Kraljeva  biću u utorak 12.novembra 2024.godine u 19. časova,  na Trgu Jovana Sarića,na protestu koga,  koliko sam shvatio,organizuju udružene opozicione stranke u lokalnom parlamentu

Da krenem redom u obrazloženju  lične odluke koja možda i nije bitna za širu javnost ali koju javnosti predočavam svestan odgovornosti osobe koja je na razne načine aktivna u javnom prostoru lokalne zajednice,više decenija.

Predaja potpisa građana koji su podržali Inicijativu za raspisivanje referenduma (preuzeto sa FB)

Nisam dao svoj potpis  da podržim  raspisivanje lokalnog referenduma sa ovim pitanjem jer sam smatrao,i u nekim od tekstova koje sam napisao i objavio na ovom istom portalu svoje mišljenje, da jedno sektorsko pitanje (status Apotekarske ustanove čiji je osnivač grad) nije i ne može biti pitanje od opšteg javnog interesa koje zaslužuje referendumsko izjašnjavanje.To ne može biti iz mnogo razloga ali ovde će ,zbog obima teksta, istaći samo jedan.

 Zakonodavci u ovoj državi (čitaj stranke na vlasti) su još 2012.godine apoteke koje je osnovala ta ista država „izlučile“ iz sistema zdravstvene zaštite prepuštajući ih ćudima tržišta izjednačavajući njihov status sa privatnim apotekama. Na takvo rešenje niko tada nije reagovao, kao što je bez reakcije ostalo i povlačenje iz procedure predloga  Zakona  o apotekarskoj delatnosti koga je  sačinila Framaceutska komora Srbije 2016.godine.

 Uostalom, i malo  razuma  i  zapažanja da , malte ne da nemamo ulicu bez kockarnice i apoteke bilo mi je „alibi“ da ne potpišem predlog za održavanje referenduma na ovu temu.

Upravo taj  razum i obično zapažanje su ključni razlozi da idem na protest zakazan za utorak 12. novembra 2024.godine u 19. časova na Trgu Jovana Sarića.

Moj razum jednostavno ne može da prihvati činjenicu da su formalni razlozi poput Izjave građanina neoverene,u nekoliko stotina slučajeva   od strane službenog lica, dobri da se odbace prikupljeni potpisi građana. Kao što ne mogu da prihvatim činjenicu da je naprasno smanjen i broj službenih lica za overu ali i vreme koje stoji na raspolaganju građanima da koji žele da eventualno ponovo daju svoj potpis na Izjavu koju bi sada, valjda, potpisali i „zaboravni“ ovlašćeni overivači.

Šta sam to razumeo  a šta zapazio u ovom periodu od predaje prikupljenih potpisa da do danas što me motiviše da budem na protestu?

Već sam javno izneo svoje mišljenje da će  vlast pokušati da na sve moguće načine  spreči održavanje referenduma. Jer, „navikavanje“ građana da  koriste  to  pravo,nije svojstveno političkim strankama kod nas, posebno vladajućim.

 „Pelcer“ kraljevačkog referenduma kao građanske inicijative i stvaranja navika građana da koriste svoja ustavna i zakonska prava u većem obimu, jednostavno je nepoželjan model u ovom poretku stvari kakav nas trenutno okružuje i na koji ,na ovaj ili onaj način pristajemo.

Svedoci smo  nečega što se,u javnom prostoru, želi predstaviti  kao politička borba, razmena argumenata i stavova,od početka  priče o „državnim“ apotekama u Kraljevu ove godine.

To je,na žalost pre i više, ličilo da ambijent ispoljavanja beščašća i animalnih strasti u javnom prostoru. Time je je bačena ljaga na  lokalnu zajednicu,na sve nas bez obzira da li smo u tome učestvovali,ili ne.

Ovaj portal , a verujem i druga lokalna  javna glasila, dobili su ,u istom vremenskom periodu, više saopštenja na ovu temu iz Gradskog odbora Srpske napredne stranke i od brojnih lokalnih funkcionera ove stranke.

Više nego što smo ,svih predhodnih godina njihovog gradonačelnikovanja i stolovanja na čelu Skupštine grada Kraljeva ,dobili na sve druge teme zajedno.

Obim toga je takav da se s pravom pitam šta bi bilo da su se  sa toliko žara i entuzijazma oglašavali svih ovih godina o  zaista gorućim problemima  naše zajednice poput recimo gradske deponije koja  svojim trenutnim  stanjem postaje sve veći zagađivač i to  ne samo vazduha koga udišemo.

Kada kažem oglašavali ,mislim na davanje predloga kako treba neki problem rešavati  uz što šire  uključivanje zainteresovane javnosti, a ne na opisivanje problema kao nečega nasleđenog od „onih bivših“,crvenih ili žutih svejedno  je.

I za kraj ne mogu a da,kao razlog učešća na protestu, ne spomenem i  znatiželju da vidim koji će to broj sugrađana koji su potpisali  Izjavu birača da podržavaju raspisivanje lokalnog referenduma doći da prisustvom „overi“ svoj potpis.

Razumeću jednako i one koji ne dođu kao i one koji budu došli.

Ono što ,na žalost ,znam je da će naknadne interpretacije  broja prisutnih na protestu u utorak 12.novembra 2024.godine u 19 časova, na Trg Jovana Sarića, biti povod za nove podele među nama,ma koji broj protestanata se bude okupio.

Ako su  podele među nam neminovne neka linija tog „razgraničenja“ bude razum i tolerancija za drugo i drugačije.

Zoran Nikolić,dipl.politikolog

Moderne zidanice Mihajla-Mikice Dimitrića

Objavljeno: 30.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

U okviru serijala „Kraljevčani”, u NB „Stefan Prvovenčani”, priređen je program posvećen Mihailu Dimitriću, uglednom kraljevačkom arhitekti. U njegovoj bogatoj profesionalnoj karijeri kao poseban arhitektonski poduhvat izdvaja se projektovanje Hirurške bolnice u Kraljevu.

Arhitekta Mihajlo-Mikica Dimitrić

U znak zahvalnosti, za izradu ovog projekta i upornost u njegovoj realizaciji, Mihailu Dimitriću je 2003. godine dodeljena Oktobarska nagrada Grada Kraljeva. Arhitekta Dimitrić govorio je o složenosti gradnje objekta kakav je Hirurški blok, čija je  izgradnja započeta 1976. a završena 1996. godine.

Za realizaciju ovog projekta, koji obično rade timovi stručnjaka i arhitekata, Mihaila Dimitrića preporučilo je bogato iskustvo u projektovanju zdravstvenih objekata koje je stekao radeći u birou, specijalizovanom u ovoj oblasti, u Hamburgu u Nemačkoj.

Vladan Marinković i Mihajlo- Mikica Dimitrić

Razgovor sa gospodinom Dimitrićem vodio je Vladan Marinković, diplomirani inženjer arhitekture i profesor u Mašinsko-tehničkoj školi u Kraljevu. „Mislim da je i tada, kao i sada, mali broj ljudi svestan značaja i doprinosa koji je Mihailo Dimitrić dao time što je prekinuo karijeru koju je mogao da nastavi u Švajcarskoj i svoje znanje i iskustvo, praktično čitav svoj radni vek, uložio u izgradnju Hirurškog bloka u Kraljevu.

Mihajlo– Mikica Dimitrić i Milan Matijević

U to vreme objekat bolnice bio je jedan od pet najznačajnijih objekata te vrste u Jugoslaviji. Takve bolnice imali su Ljubljana, Zagreb, Beograd, Zrenjanin i Kraljevo”, istakao je profesor Marinković.

Autor teksta Ivana Hrenko

Autor fotografija Ivan Spasojević

Bez  građana  neposredno uključenih   u odlučivanje nema pravih rešenja za probleme lokalne zajednice!

Objavljeno: 25.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

I dok se,u Kraljevu na jednoj strani,iz godine u godinu od strane lokalne samouprave ,preduzimaj mere za unapređenje kvaliteta vazduha  koje su već počele da daju određene rezultate, ista ta lokalna samouprava na drugoj strani ne vodeći dovoljno računa o upravljanju komunalnim otpadom,generiše novog zagađivača vazduha, u obliku neuređene gradske deponije ,višestruko opasnijeg od svih individualnih ložišta koja su ,trenutno,zbog svog broja,najveći zagađivači vazduha u Kraljevu.

Sa Javne rasprave održane 25.10.2024.g u Kraljevu

Ovo je samo jedna od konstatacija koje su se mogle čuti  juče ,na  Javnoj raspravi nazvanoj „Trenutni kvalitet vazduha, mere za poboljšanje stanja i uloga građana u procesu javnog zagovaranja u ovoj oblasti“ koju je organizovalo udruženje građana „Novi Put“ sprovodeći projekat  „Manje fosilnih goriva, zdraviji vazduh”.

Na Javnoj raspravi se čulo još i to da je većina do sada sprovedenih mera na teritoriji grada Kraljeva poput unapređenja energetskih svojstava javnih objekata,škola pre svega ili sufinansiranja mera enegetske sancije zgrada za kolektivno i individualno stanovanje i zamene ložišta koja troše fosilna goriva,primarno indukovana aktivnostima koje sprovode resorna ministartva ,energetike i zaštite životne pre svega. Lokalna samouprava podržava ove mere participirajući u njhovom sprovođenju sredstvima iz budžeta grada ili učestvujući manjim delom sredstava, zajedno sa stranim donatorima koji su podržavali i podržavaju neke projekte ,poput recimo aktulenog projekta priključenja SOŠ „Ivo Lola Ribar“ na centralno grejanje.

Jelena Čolović moderator debate

Više je uzroka izostajanja veće inicijativnosti lokalne samouprave i njenh organa , javnih preduzeća i ustanova za veća ulaganja u rešavanju problema kvaliteta vazduha primenom seta multisektorskih i multidiscciplnarnih mera.

Neki od njih pobrojani su i na ovoj javnoj raspravi  koja je u fokusu imali i pitanje uloge građana,tačnije njihovih prava  i mogućnosti neposrednog uključivanja u procese predlaganja i usvajanja lokalnih javnih politika.

A neposrednog učešća građana u tom ,trebalo bi da bude,parcitipativnom procesu donošenja odluka nema ne računajući jedan broj njihovih udruženja koja se,na žalost mogu izbrojati na prste jedne ruke.

Uvodničari na Javnoj raspravi održanoj 25.10.2024.g.

I da ne bude zabune,udruženja građana,onih registrovanih ima na stotine, ali van onih aktivnih u sportu,kulturi i nekolicine hobističkih,broj onih koja se na kredibilan način bave drugim oblastima ,pre svega pravima građana zaista ima toliko da se lako mogu izbrojati na prstima jedne ruke.

Zajednička konstatacija učesnika u debati je da postojeći normativni okvir ,kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou,daje mogućnosti za  veće neposredno učešće građana u odlučivanju, posebno u definisanju prioriteta problema čije rešavanje treba finansirati iz lokalnog budžeta.

Pravne mogućnosti koje postoje, za  veće neposredno učešće građana u odlučivanju ,nedovoljno se koriste. Razloga za to je bezbroj ali ,po mišljenju većine učesnika na sinoćnoj javnoj raspravi glavni razlog je nedovoljna informisanost građana o njihovim pravima i mogućnostima uklučivanja u procese odlučivanja..

 Skupština grada Kraljeva koja bi trebalo ne samo da donosi programe, planove i mere za unapređenje informisanja građana nego i da, kontrolišući pre svega  rad javne uprave ,javnih preduzeća i ustanova,  kontroliše i sprovođenje postojeći propisa koji obavezuju pobrojane da unapređuju informisanje građana o njihovom pravu da učestvuju u odlučivanju,to ne radi.

Ili bar nije radila do sada.

Koga je sve to uplašio budući  lokalni referendum u Kraljevu?

Objavljeno: 22.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

Javni prostor u kome bi ,u jednoj lokalnoj  zajednici,trebalo da se odvija dijalog  njenih odgovornih  predstavnika izabranih na lokalnim izborima i  građana zainteresovanih za rešavanje problema trebalo bi  da čine Skupština lokalne samourave pre svega, zatim udruženja građana, potom mediji i ,u novije vreme,društvene mreže. Ovo ,naravno, nije  konačni spisak aktera dijaloga u jednoj lokalnoj zajednici koja pretenduje da se razvija i bude održiva,a učešće reprezenata politički stranaka u  dijalogu sa unapred definisanim temama,u takvom javnom prostoru, je itekako poželjno. 

Svedoci smo,na žalost, da je javni prostor za dijalog  ,iz godine u godinu,sve manji i manji,sa sve manje i manje aktera zainteresovanih za bilo kakav razgovor, o opštim interesima i problemima lokalne zajednice zasnovan na pravilima,podacima i argumentima.

Sa jednog od ranijih prikupljanja potpisa građana za podršku peticiji protiv nabavke kamera za video nadzor

Akteri političkih procesa, a pre svih vladajuća stranka i njeni koalicioni partneri, godinama unazad neguju različite načine komuniciranja sa građanima, koriste različite komunikacijske alate i  kanale,kako bi   građanima,  a zašto ne reći, odagnali svaku pomisao  da se angažuju u tom dijalogu u javnom prostoru, a samim tim i u društvenom životu zajednice kojoj pripadaju. Osim kao pripadnici stranke bespogovorno lojalni stranačkom vrhu.Kako onom na nacionalnom tako i onom na lokalnom nivou.

U održanju takvog poretka stvari nesvesno im ,ali zdušno, pomaže i većna opozicionih stranaka.I zaista je svejdno da li je ta  „pomoć“ plod njihovog činjenja ili ne činjenja ako je i jedno i drugo ,u velikom broju slučajeva, plod njihove nedovoljne kompetentnosti i/ili slabe organizovanosti.

Po tom pitanju,ni Kraljevo  nije izuzetak u odnosu na druge lokalne sredine u Srbiji.

Brojni su primeri iz zadnje decenije kojima bi smo mogli,argumentima, potkrepiti   konstatacije o izostajanju dijaloga u javnom prostoru Kraljeva,ali zadržimo se,ovoga puta,samo na najsvežijem.

Izmenama propisa 2012.g apotekarske ustanove kao samostalni subjekti su „nestale“ iz sistema zdravstvene zaštite Srbije

Ne samo zbog toga što je svež već i zbog sadržaja, inteziteta ,načina i forme  tog „dijaloga u javnom prostoru“,koji se ovih dana pretvorio u nešto nezapamćeno u novijoj političkoj istoriji grada na Ibru.

Radi se o raspravi o  statusu i daljoj sudbini „Apotekarske ustanove Kraljevo“.

Vodeći se  srpskom opšte poznatom maksimom „Vlast kad oće može sve“ ,vladajuća koalicija u Skupštini grada Kraljeva rešila je da „reši“ problem poslovanja Apotekarske ustanove Kraljevo čiji je osnivač. A problem,koji je generisan izmenama propisa iz 2012.godine čija je suština,u najkraćem, izlučivanje apotekarskih ustanova kao samostalnih subjekata iz sistema zdravstvene zaštite u Srbiji , ogledao se  u sve težem izmirivanju obaveza prema dobavljačima uzrokovanom padom prometa i prihoda.To rešenje problema videli su ,uvažavajući  i mišljenje Upravnog odbora ove ustanove od 2.2.2024.godine,u davanju 8 objekata u desetogodišnji  zakup uz obavezu zakupca svih objekata  da preuzeme  sve  zaposlene u tim objektima.

Neuobičajena ekspeditivnost nadležnih u postupanju prilikom „rešavanja“ problema poslovanja Apotekarske ustanove Kraljevo, izostajanje  takve ekspeditivnosti postupanja  u slučaju predhodnog gubljenja prava korišćenja prostora najprofitabilnijeg objekta Apotekarske ustanove,što je,van svake sumnje, dodatno otežalo poslovanje kao i razumljivi strahovi zaposlenih bili su povod da udružena kraljevačka opozicija ,čijih je 30 odbornika preglasano na famoznoj majskoj ,četvorodnevnoj sedici Skupštine grada stupi u akciju….

I tako je, po našem mišljenju, jedno klasično pitanje  sektorske javne politike (status pojedinačne ustanove), legitimnim aktivizmom opozicije, ali sa ne baš snažnim argumentima, izdignuto na nivo horizontalne politike koja ,po pravilu,obuhvat šire teme koje utiču na više sektora istovremeno.

Izjava koju su građani Kraljeva popisivali dajuči saglasnost za održavanje referenduma

Ova  „rokada“ je bila moguća upravo zbog onoga o čemu smo pisali na početku ovog teksta – višedecenijskog izostajanja dijalog odgovornih  predstavnika zajednice izabranih na lokalnim izborima i  građana zainteresovanih za rešavanje problema te zajednice.

Udružena kraljevačka opozicija,znajući za već citranu maksimu „Vlast kad oće može sve“,svesna nepostojanja adekvatnog javnog prostora za dijalog  jer to Skupština grada svakako nije ,zbog bespogovornog poštovanja stranačke discipline odbornika vladajuće većine koja ne slabi pred snagom argumenata ako oni dolaze  „s one strane“,  posegla je  za jednim legitimnim pravnim sredstvom.

Reč je o izjašnjavanja na referendumu i pravu učešća građana  u narododnoj inicijativi u skladu sa rešenjima  relativno novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi („Sl. glasnik RS“, br. 111/2021 i 119/2021)

Udružena kraljevačka opozicija, „pojačana“ delom zaposlenih u Apotekarskoj ustanovi koji su u strahu za svoj dalji radni status, uspeva da se organizuje, i u uslovima neverovatno velikih vrućina tokom leta prikupi i predsedniku Skupštine grada Kraljeva preda  10.957 potpisa građana.To je više od 9.897 overenih potpisa koliko ,po mišljenju Ministastvo državne uprave i lokalne samouprave objavljenom u  septembru, treba  uz zahtev za održavanje lokalnog referenduma.

Ako je po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi onda dilema nema!

Neko ili „nešto“ je tada pokrenulo čelnike kraljevačkih naprednjaka da stupe u akciju i po svaku cenu onemoguće održavanje lokalnog referenduma.,kršeći pre svega stav 2. člana 65. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji glasi. „Građanin se može samo jednom potpisati na listi potpisnika narodne inicijative, a dati potpis se ne može povući.“

Atmosfera koja je pratila aktivnosti i pozicije i opozicije u Kraljevu  oko ovog pitanja bila je ,sve do ovoga trenutka,manje više uobičajena posebno za aktere s obe strane političkih šanaca i one pažljivije pratioce lokalne politčke scene već oguglale na svakojake međusobne verbalne uvrede pozicije i opozicije. Što kroz učestala saopštenja Gradskog odbora kraljevačkih naprednjaka i njegovog predsednika  i aktuelnog gradonačelnika koja obiluju skaradnim i uvredljivim izrazima, što kroz odgovore pojedinih kraljevačkih opoziconara na društvenim mrežama,koji se ,takođe, ne mogu baš podičiti svojim jezikom i stilom u toj komunikaciji.

A onda je osvanuo ponedeljak 21.oktobar 2024.godine kada je jednim učinjenim potezom,kojom je, imajući u vidu da se radi o oktobru ,mesecu kada se  Kraljevo i susedni Kragujevac sa tugom i bolom sećaju svojih stradalnih dana iz oktobra 1941.godine, izgubljena svaka mera u  kraljevačkoj  politčkoj areni.

Kad se pređe granica u takozvanoj političkoj borbi bruka se čitav grad

 Od strane ,za sada nepoznatih lica, prepoznaljivog političkog rukopisa već viđenog u brojnim slučajevima  u glavnom gradu poput,recimo,slučaja  „Miloš Francuz“ oblepljeni su delovi grada i prostorije Udruženja starosedelaca Kraljeva i okoline plahatom zaista uvredljive sadržine.

Na tom sramotnom plahatu čelnik  koalicije grupa građana Ivan Matović-Starosedeoci, Novo lice Kraljeva,Ne damo Ibar,spasimo Studenicu, inače učesnik rata1999.godine, predstavljen je kao ustaški vojnik uz portret poglavnika monstruozne Nezavisne države Hrvatske  Anta Pavelića. Sve to začinjeno i ne manje sakaradnim plahatom na kome je on predstavljen i kao nasilnik koji tuče ženu.

Tajming i intezitet ove sramne aktivnosti ukazuje na zaključak da su se „neki i negde“ duboko zabrinuli da se „kraljevački pelcer“ uspešnog prikupljanja potpisa za održavanje lokalnog referenduma  „ne primi i presadi“ i u druge gradove i opštine po Srbiji.

Aktuelna politička scena Kraljeva podseća na zatvoreni ekspres lonac kome ne radi „sigurnosni ventil“ a vatra na kojoj se nalazi podlaže li se podlaže…

Taj „sigurnosti ventil“ koji ne radi se zove demokratski dijalog sa građanima i njihovim reprezentima u lokalnom parlamentu. U institucijama i javnom prostoru.

U Kraljevu ima apoteka ,ali izgleda,da bez novih lokalnih izbora nema leka za neznanje, primitivizam i bahatost odgovornih!

Sećanje na mladost koja je vratila život Ibarskoj klisuri

Objavljeno: 19.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

Udruženje akcijaša Ibar-Kraljevo, je, u nameri da    sačuva od zaborava dela generacija kojima pripadaju njegovi članovi, organizovalo, uz podršku grada Kraljeva, da se na Domu kulture”Studenica”  u Ušću naslika mural koji će   podsećati na taj nesvakidašnji  privredni i ekološki poduhvat,  a juče je 18, u tom istom Domu kulture „Studenica“ svečano otvorena  izložba  „Mi smo svoj dug prirodi odužili. A vi?“

Na deset panoa čiji je autor Tomislav Radovanović hronološki su prikazana zbivanja u periodu od 1980.  do 1989.godine,kada je malena rudarska varošica Ušće bila,tokom letnjih meseci ,domaćin učesnicima Omladinske radne akcije Ibar.

U tom vremenskom periodu  preko 7000 mladih ljudi, iz svih krajeva ondašnje države Jugoslavije  pošumilo je  blizu 5000 hektara goleti Ibarske klisure,što je polovina šuma zasađenih ljudskom aktivnošću na teritorij grada Kraljeva, od kraja II svetskog rata pa sve do danas.

Nekadašnji akcijaši i njihovi gosti na otvaranju izložbe u Domu kulture Studenica na Ušću

Izložba organizovana  u Domu kulture”Studenica”  u Ušću bila je povod za ponovni susret meštana Ušća ,nekadašnjih akcijaša i njihovih gostiju koji su specijalno za ovu priliku doputovali na Ušće, a otvorio je Vidosav Gobeljić-Gobelja,predsednik Udruženja akcijaša „Ibar-Kraljevo“

Oni su bili u prilici,da pored izložbe,pogledaju i mural oslikan na Domu kulture “Studenica” ali i da,korišćenjem kjuar koda postavljenog na panou ispod murala, pročitaju  više informacija o ovom nesvakidašnjem privredno-ekološkom poduhvatu , na blogu oraibar.blogspot.com  čiji su autori braća Tomislav I Milisav Radovanović,koji su,svojevremno, bili angažovani da objektivima svojih fotoaprata i kamera  zabeleže događanja tokom decenije trajanja Omladinske radne akcije Ibar.

Gosti iz Beograda i nekadašnji akcijaši iz Kraljeva

Posebnu pažnju posetilaca ove izložbe privuklo je obraćanje Milana Radovića,šumarskog tehičara u peniziji koji je,ukazao na značaj pošumljavanja Ibarske klisure primenom ,tada novih metoda sadnje četinara.

Izložba „Mi smo svoj dug prirodi odužili. A vi?“ se,posle Ušća seli u Kraljevo ,gde će 25.10.2024 biti predstavljena javnosti u holu Skupštine grada Kraljeva a potom se seli u još nekoliko gradova širom Srbije u kojima se održavaju tradicionalni skupovi nekadašnjih učesnika omladinskih radnih akcija.

U susret otvaranju nesvakidašnje izložbe u Domu kulture “Studenica” na Ušću

Objavljeno: 16.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

“Platforma Global forest voč na osnovu satelitskih snimaka navodi da je od 2000. do 2023. Srbija izgubila 74.200 hektara površine šume, što je ekvivalentno sa 2,7 odsto smanjenja za dve i po decenije.Prema istom izvoru, od 2000. do 2009. izgubljeno je 18.300 hektara, dok je u periodu od 2009. do 2023. izgubljeno skoro tri puta više – 55.900 hektara. Potrebno je posebno pomenuti da je prošle godine gotovo udvostručena količina posečene šume, sa 4.500 u 2022, na 7.900 hektara 2023. godine, odnosno 0,3 odsto ukupne površine pod šumama.”

Ni malo slučajno ovim citatom iz nedavno objavljenog teksta na portalu Radar  najavljujemo  otvaranje jedne nesvakidašnje izložbe koja će,najpre, biti otvorena 18.oktobra u 12 časova u prostorijama Doma kulture “Studenica” na Ušću a potom 25.oktobra i u holu skupštine grada Kraljeva.

Izložbom neobičnog naslova “Mi smo svoj dug prirodi odužili! Avi?” njeni organizatori , a to je Udruženje akcijaša Ibar-Kraljevo, želi da podseti javnost na jedan nesvakidašnji privredno-ekološki poduhvat realizovan u periodu između 1980. i 1989.godine  na teritoriji  Kraljeva, tačnije na području Ušća i okoline.U tom vremnskom periodu  preko 7000 mladih ljudi, iz svih krajeva ondašnje države Jugoslavije je pošumilo blizu 5000 hektara goleti Ibarske klisure.Od tada pa do današnjih dana nije bilo organizovanog pošumljavanja  tako velikog prostora.Naravno,ne računajući pošumljavanje koje se sprovodi ,kao godišnja, redovna aktivnost u okviru Šumsko gazdinstvo  “Stolovi” koja je organizaciona jednica javnog preduzeća  “Srbijašume”.

A o kom poduhvatu se radi najbolje svedoči podatak da je od kraja II svetskog rata do danas na području kojim gazduje ŠG “Stolovi” ljudskom aktivnošću pošumljeno oko 10 000 hektara. I podatak da za godinu dana jedan hektar četinarske šume filtrira 30 do 35 tona prašine jasno pokazuje razmere  nekadašnjeg poduhvata omladine ,jer je itekako aktuelan u vremenu kada se borimo za kvalitet vazduha i usporavanje klimatskih promena.

Mural oslikan na zidu Doma kulture „Studenica „

U nameri da   delo nekadašnjih akcijaša  sačuva od zaborava Udruženje akcijaša Ibar-Kraljevo, je  organizovalo ,uz podršku grada Kraljeva, da se na Domu kulture”Studenica”  u Ušću naslika mural koji će   podsećati na taj nesvakidašnji  privredni i ekološki poduhvat,  a u petak 18.oktobra 2024.g organizuje u tom istom Domu kulture „Studenica“ i tematsku izložbu  „Mi smo svoj dug prirodi odužili. A vi?“ sa početkom u 12.časova.

Koncert Nataše Bekvalac u BIG Kragujevac Šoping centru

Objavljeno: 14.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

U petak, 18. oktobra, u BIG Kragujevac šoping centru, jedna od najpopularnijih domaćih zvezda, Nataša Bekvalac, prirediće spektakl pod vedrim nebom pun energije, muzike i plesa!

Ulaz je besplatan, a sve što je potrebno jeste da povedete prijatelje i zajedno uživate. Saznajte više o događaju i zabeležite ga u svoj kalendar!

Besplatan ulaz i veče sa Natašom za pamćenje

BIG šoping centar Kragujevac (Foto Jovan Živanović)

Sa početkom u 19 časova, na parkingu BIG Kragujevac šoping centra, zapevajte uz dobro poznate hitove, kao što su „Mali signali“, „Nikotin“, „Ponovo“ i mnoge druge.

Šarm, autentičnost i neodoljivi glas, samo su neki od razloga zašto je Nataša Bekvalac već decenijama jedna od najvoljenijih muzičkih zvezda na našim prostorima. Dođite sa prijateljima, porodicom ili voljenom osobom i prepustite se hitovima koji su osvojili srca mnogih širom regiona. Ne propustite koncert Nataše Bekvalac i budite deo jedinstvene atmosfere uz najbolju muziku u gradu!

Pripremite se za koncert uz najbolji šoping u BIG Kragujevac tržnom centru

Za kraj radne nedelje, a dok čekate početak koncerta, istražite ponudu prodavnica i restorana u BIG Kragujevac šoping centru.  Posetite najveću Decathlon radnju u Šumadiji i brojne domaće i internacionalne brendove sa širokim asortimanom odeće, obuće, kućnih aksesoara i tehnike. Uživajte u šopingu ili se opustite u restoranu ili kafeteriji ritejl parka.

Zabeležite 18. oktobar u svoj kalendar i ne propustite događaj o kom će cela Šumadija pričati.

Vidimo se!

Stradalno mesto Kraljeva iz oktobra 1941. godine ponovo okupilo potomke žrtava  terora fašističke Nemačke

Objavljeno: 14.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

Danas je ,u Kraljevu, komemorativnom sednicom Skupštine grada i parastosom održanim na Groblju streljanih, obeležen 14.Oktobar , Dan sećanja na tragične događaje iz oktobra 1941.godine.

 Tada su u periodu od 15. do 20.oktobra pripadnici regularnih snaga nemačkog Vermahta , svrstani u 717 rezervnu , Posadnu pešadisku diviziju  ,sačinjenu mahom od austrijanaca  „trećepozivaca“, streljali  , kako se , za  sada, pouzdano zna , 2255 ljudi , mahom kraljevčana, radnika Fabrike vagona ,Fabrike aviona  i ondašnje Državne železničke radionice.

Potomci streljanih položili su svoj venac na humke predaka

Do ovih , preciznijih podataka , došla je , posle višegodišnjeg rada , istoričarka Silvija Krejaković i objavila ih je 2013 godine u svojoj knjizi „Identiteti“ u izdanju Muzeja žrtava genocida.

 Valja reći da se temom kraljevačkog oktobra , zadnih godina , iz različitih uglova bave i drugi istorčari mlađe generacije kako oni iz Narodnog muzeja Kraljeva tako i drugi ,angažovani van ove institucije, poput dr. Dragoljuba Danilovića, Vojkana i  Nemanje Trifunovića.Svi oni su , na svoj način , doprineli da se višegodišnje licitiranje brojem nevino stradalih zarad dnevno političkih potreba vlasti prekine i da se fokus stavi na personalizaciju , utvrđivanje imena i prezimena stradalih a samim tim i tačnog broja streljanih.

Venac Vlade Republike Srbije je položio državni sekretar Zoran Antić

Jer , razlozi njihovog stradanja su jednako besmisleni bez obzira da li ih je , kako se to dobre prve  četri posleratne decenije govorilo , streljano 6000 hiljada ili više od 2255.

Koreni tog zla  tiču se ideologije fašizma omeđene normom Rasnih zakona iz 1935 godine a ,u konkretnom slučaju „materijalizovanog“ naredbama glavešina Trećeg rajha , Hitlera , Vilhema Lista i vojnog zapovednika Jugoistoka generala Franca Bemea koji je , svojim potčinjnim vojnicima u Srbiji poručio : „Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo.“

Delegacija grada Kraljeva posle polaganja venca

To su radili sprovodeći odmazde drakonskih razmera: 50 streljanih Srba za jednog ranjenog nemačkog vojnika i 100 streljanih za jednog ubijenog nemačkog vojnika! Počeli su sa tim svojim krvavim pirom septembra 1941 godine u Mačvi , nastavili oktobra iste godine u Kraljevu i Kragujevcu a sličnih stratišta nastalih kao plod jedne tako opake ideologije kakav je fašizam, bilo je još ,po čitavoj Srbiji tokom svih godina II svetskog rata.

Posle komemorativne sednice Skupštine grada na kojoj je govorio istoričar iz Kraljeva dr.Vukašin Dedović ,otpočeo je, po tradiciji sirenama iz Železničke radionice,  komemorativni skup na Groblju streljanih oktobra 1941.g.

 Skup je započeo verskim boredom koga su služili  sveštenici Eparhije Žičke , a nakon toga je obavljeno polaganje venaca, uz muziciranje   Vatrogasnog orkestra „27. septembar“ iz Kraljeva.

Predstavnici II brigade Kopnene Vojske Srbije

Čin polaganja venaca je,po prvi put posle pauze duže od decenije,otpočeo po zvaničnom državnom protokolu koji podrazumeva da venac  napre položi predstavnik Vlade Republike Srbije.To je ove godine bio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić,koji je ,uzgred budi rečeno,i predsedavao resornim odborom Vlade koji je doneo Odluku da se 14.oktobar u Kraljevu,vrati u  Državni kalendar zvaničnog obeležavanja  značajnih događaja i ličnosti iz naše istorije, što je bila zajednička inicijativa beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo i grada Kraljeva. Himnu Srbije „Bože pravde“  otpevao je Stefan Milošević ,student IV godine Filološkog umetničkog fakulteta  Univerziteta u Kragujevcu,na odseku za muzičku umetnost u klasi solo pevanje profesora Olivera Njega.

Mladi na Groblju streljanih oktobra1941.u Kraljevu

Prisutnima na komemoraciju na Groblju streljanih, a bilo ih je ove godine oko dve hiljade,mahom učenika osnovnih i srednjih škola iz Kraljeva , obratili su se

gradonačelnika grada Kraljeva dr Predrag Terzić i državni sekretar  Zoran Antić.

Skup je završen  scenskim oratorijumom “Kraljevski venac” sačinjenim od stihova Vladimira Jagličića u režiji Miodraga Dinulovića, a u izvođenju glumaca Kraljevačkog pozorišta.

Red je da se uvede red u upravljanje komunalnim otpadom u gradu Kraljevu!

Objavljeno: 09.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

Upravljane komunalnim otpadom je gorući ,a možda i najveći,društveni, ekološki, ,ekonomski,zdravstveni  pa zašto ne i politički problem Kraljeva.

Stvaramo ga   zajednički, svi mi! Тrebalo bi da se svi mi zajednički i   staramo o njemu. Pre svih  država i lokalna smouprava, tačnije njihove institucije ,pa onda i mi građani.

Još malo pa idealno-Slike deponije na sajtu JKP Čistoća

 Činjenicom da kroz sistem poreza i naknada, izdržavamo institucije ne prestaje  potreba, obaveza i briga nas građana da se agnažujemo oko rešavanja problema upravljanja otpadom,komunalnim pre svega,.

Posebno zbog činjenice da je komunalnog otpada   sve više i više iako je, sudeći po rezultatima popisa,  nas živih ljudi,sve manje i manje.

Surova stvarnost….maj 2024.g.

Postoje propisi ,pa čak i metodologija, kako treba da se meri količina i sastav komunalog otpada koga građani i privreda Kraljeva, stvore tokom godine,ali se to  ne radi.Tačnije radi se,procena,na osnovu kubikaže i broja vozila angažovanih da  komunalni otpad prikupe i odvezu na gradsko smetlište koje, samo raste i širi se ,još od 1971.godine, kada je tamo stovarena prva količina otpada.To smetlište raste i u širinu i u visinu! A kako i ne bi ,kada te i tako sačinjene  procene govore o preko 30.000 tona  generisanog otpada,na godišnjem nivou.

O problemu konstantog rasta smetlišta/deponije u Kraljevu ,svedoči podatak da su se odbornici Skupštine grada ,u prošlom sazivu, saglasili da se rade izmene planskih dokumenata grada, za novih 25 hektara planiranih za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Tako bar piše u dokumentima resornog ministarstva gde se govori o projektu „Čista Srbija“.

Na zvaničnom sajtu projekta „Čista Srbija“,piše da je u Kraljevu  planirana  izgradnja Regionalnog centra  kapaciteta do 100 T/dan sa svim potrebnim sadržajima (objekat sa postrojenjem za tretman čvrstog mešanog otpada, sanitarne kasete, postrojenje za preradu procednih voda, upravna zgrada, garaža za kamione i mehanizaciju sa radionicom, objekat za prijem i kontrolu merenja…). Planirana površina na kojoj će se graditi Centar Kraljevo je 250.000 m². Planirano je da se Centru za upravljanje Kraljevo priključe opštine Trstenik i Vrnjačka Banja. Broj stanovnika koji će biti obuhvaćen Centrom u Kraljevu je 195.981.

Od 36 tački planiranog investicionog ulaganja JKP „Čistoća“ u 2024.g -Deponije nigde!

 Mada, u Službenom listu grada Kraljeva,u naslovu odgovarajuće Odluke o  izmeni plana detaljen regulacije ,objavljene novembra 2021.godine, nema te reči „Regonalni“.

Trenutno je,volšebni nestanak te reči, manje važan,biće valjda nekakvih javnih uvida ili javnih  rasprava  i o drugim, planskim, dokumentima neophodim za izgradnju jednog takvog komunalnog infrastrukturnog objekta.

Ono što je sada potrebno i važno i što se može,ako ima  razuma i sloge,   jeste organizovanje  serije razgovora na  temu upravljanja komunalnim otpadom, sa unapred definisanom Agendom razgovora i sa jasno definisanim stavom da ova generacija kraljevčana hoće a videćemo i da li će znati, da započne proces koji će biti završen rešenim problemom komunalog otpada.Sve u skladu sa najsvremenijim tehnološkim i normativnim mogućnostima.

Za koje vreme  bi problem upravljanja komunalnim otpadom bio rešen na održivi način  isuviše je pretenciozno da licitiramo u ovom prilikom.

Jedno je već sada sasvim  izvesno , a to je da trajnog i održivog rešenja problema upravljanja komunalnim otpadom neće biti, ako nema planova i programa koji su plod dogovora vlasti i građana.I ako,najzad ne krenemo sa prvim korakom ka tom cilju.

To je ugrentno kreiranje  ozbiljnih, finansijskih,kadrovskih, organizacionih i infrastrukturrnih preduslova za početak primarne selekcija – razvrstavanje komunalnog otpada na mestu njegovog nastanka.

Na potezu su oni koji su,i po zakonima, najodgovorniji za ovaj problem.To su odbornici Skupštine grada, oni koji trenutno upravljaju ovim gradom ili u njemu (sa)učestvuju kao aktuelna parlamentarna manjina.

Građani i njihova udruženja posebno, imaju svoj deo odgovornosti i obaveza,  svesni problema lošeg upravljanja komunalnim otpadom zbog čega je  ozbiljno ugroženo zdravlje svih građana, dece posebno. Za početak  da se pozivu, na razgovore o rešavanju problema komunalnog otpada,odazovu.Ili da,u slučaju izostanka  poziva na te razgovore,počnu  organizovanije i glasnije da proizvaju odgovorne.

Znamo da će mnogima,zbog postojećih praksi komunikacija političkih aktera,vlasti pre svega i građana,ovo (za)zvučati kao utopija.

Da nam se ne ponove nemile sceni iz oktobra 2022.godine i avgusta 2024.g.

Potrudimo se,svako u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti , da tako ne bude.

Vremena za oklevanje sa rešavanjem problema upravljanja komunalnim otpadom u Kraljevu je sve manje i manje.

Jer ,sutra je novi dan,nove,veće količine komunalnog otpada, biće  tu,u našim dvorištima,na ulicama,dovežene,možda, i sa strane … Na  gradskom smetlištu koje raste li raste.

Kraljevdan obeležen, po 26-ti put, kao Dan grada Kraljeva

Objavljeno: 07.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

Dodelom nagrada i priznanja zaslužnim pojedincima i organizacijama,danas je u Kraljevu, po  dvadeset  šesti put, svečano obeležen Kraljevdan, Dan grada.

Kraljevo je ,tokom postojanja, menjalo svoje ime ,od Rudopolja, preko Kranovca, Kraljeva, Rankovićeva pa opet Kraljeva, pa je tako menjalo i datum kada se slavi,obeležava, Dan grada kao njegov praznik.

7.oktobar ili Kraljevdan proglašen je za Dan grada 1998. godine. Ondašnje gradsko rukovodstvo, koga su činili predstavnici stranaka koji su, posle donošenja Miloševićevog „lex specijalisa“,u februaru 1997 preuzeli vlast osvojenu na izborima  iz novembra 1996. godine, je želeleći da napravi diskontinuitet sa , kako  to govorilo „komunističkom vlašću koja u Kraljevu traje od 1945. godine”,to  iskazalo i izborom novih heraldičkih obeležaja i novog datuma Dana grada.

Dobitnici priznanja i zagvalnica grada Kraljeva za 2024.godinu

7.oktobra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici , u znak sećanja na Stefana Nemanjića poznatijeg posle krunisanja u obližnjem manastiru Žiča, kao  Prvovenčani , slave čak četri svoja svetca Svetu prvomučenicu Teklu , prep. Simona , sv. Kralja Vladislava i prep. Davida i nazivaju ga Kraljevdan.To je,1998 godine, poslužilo kao motiv za izbor novog Dana grada Kraljeva.

Na današnjoj svečanoj sednici Skupštine grada Kraljeva ,održanoj u sali  Skupštine grada Kraljeva  dodeljene su nagrade i priznanja ovogodišnjim laureatima.

Zvanje počasnog građanina grada Kraljeva za 2024. godinu dodeljeno je  Episkopu moravičkom, vikaru Patrijarha srpskog gospodinu Tihonu (Rakićeviću), doskorašnjem igumanu manastira Studenica, za verno služenje Bogu i narodu, za bdenje nad Studenicom, majkom srpskih manastira.

Episkop Moravički Tihon se zahvalio odbornicima Skupštine grada Kraljeva u svoje ime i ime svih nagrađenih

Ovogodišnja Oktobraska nagrada grada Kraljeva dodeljena je posthumno Biljani Kostantinović  , za glumačku svetlost kojom je obasjala pozorišne scene širom Srbije.

Diplome zaslužnog građanina grada Kraljeva ove godine dodeljene su  dr Draganu Jovančeviću i dr Draganu Đerkoviću  specijalistima  pneumoftiziologije, za vernost Hipokratovoj zakletvi i pacijentima, za nesebično požrtvovanje u vreme epidemije COVID-19, Gojku Vučićeviću iz Kraljeva, za prilježno vršenje svojih radnih obaveza i ispoljenu hrabrost u teškim situacijama i Nemanji Blagojeviću iz Kraljeva, za veštinu i postignuća u borilačkim sportovima na evropskom i svetskom nivou.

Diploma zaslužne obrazovne   ustanove grada Kraljeva  je dodeljena  Medicinskoj školi iz Kraljeva, za dugogodišnji uspešan rad u obrazovanju i ostvarene rezultate na takmičenjima.

Diploma zaslužnog preduzeća grada Kraljeva za 2024. godinu dodeljena  PTK „Trijumf Stanić“ Kovači, za učestvovanje u donatorskim i humanitarnim akcijama  a diploma Diploma zaslužne sportske organizacije grada Kraljeva za 2024. godinu dodeljena je  Ženskom rukometnom  klubu „Metalac“ iz Kraljeva, za postignute rezultate u oblasti ženskog rukometa.

Sa današnje svečane sednice Skupštine grada Kraljeva

Književnom klubu Kraljevo,  dodeljena je Diploma zaslužnog udruženja građana grada Kraljeva za 2024. godinu  za vernost knjizi, piscima i čitaocima.

Specijalna nagrada,  koja se dodeljuje  za podsticaj humanosti koja nosi ime velikog dobrotvora Milomira Glavčića,pripala je ove godine Filipu Trifunoviću i Marku Milenkoviću iz Kraljeva, za ispoljenu odvažnost, hrabrost i požrtvovanje u spasavanju života naših sugrađana.

Gradonačelnik Kraljeva dodelio je Zahvalnice za 2024.godinu Cveću Miljkoviću,penzionisanom policajcu  iz Rume za dobra dela ,humanitarni rad i nesebična učešća u akcijama,posebo onim vezanim za pomoć i obnovu Kraljeva posle zemljotresa 2010.godine i velikih poplava 2014.godine.Zahvalnicu  Gradonačelnika za 2024.godinu dobila je i doktor geografskih nauka, profesorka  Ivana Penjišević za naučni doprinos prepoznavanju identiteta Kaljeva i okoline.