Objavljeno: 03.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
Javnosti ,pre svega onoj u Kraljevu, biće sutra predstavljena novoosnovana Lokalna fondacija Kraljevo. (Hotel Turist ,sala restorana ,petak 4.oktobar 2024.g u 18 časova)
Lokalna fondacija je neprofitna organizacija koja prikuplja sredstva od društveno odgovornih kompanija i humanih građana i ulaže ih u male projekte građanskih udruženja ili neformalnih grupa građana putem otvorenih konkursa, jačajući tako aktivizam i veze u zajednici.
Sa jedne od obuka osnivača lokalnih fondacija (preuzeto sa sajta www.lokalnefondacije.rs
Lokalna fondacija Kraljevo je osnovana podršku Trag fondacije iz Beograda,a kako u pozivu navode njeni osnivači koji će se sutra,takođe, predstaviti javnosti, njihov zadatak je , da fondacija bude spona između ljudi koji imaju ideje za društveno delovanje i kreativno delovanje i onih koji imaju sredstva da podrže te ideje.Sve u cilju unapređenja kvaliteta života u gradu Kraljevu osnaživanjem malih lokalnih zajednica, organizacija, pojedinaca ili samih namera.
Program donatorske večeri
U ovom ciklusu programa, Trag fondacija nastavlja da pruža mentorsku i finansijsku podršku grupama na putu ka zvaničnoj registraciji lokalne fondacije, ali i nakon registracije, jer neki od najvažnijih ciljeva programa predstavljaju jačanje lokalne filantropske infrastrukture i podsticanje održivosti lokalnih fondacija. U narednom periodu Kraljevo, Kragujevac i Braničevski okrug očekuju prvi otvoreni konkursi putem kojih će prikupljeni novac biti usmeren na podršku inicijativama neformalnih grupa građana i organizacijama.
Objavljeno: 25.09.2024. | autor: KV Novosti -on line
Ekspanzijom izgradnje novih hotelskih i individualnih smeštajnih kapaciteta ,zabeleženoj u zadnjoj deceniji,logično je, raste i broj gostiju koji odsedaju u Vrnjačkoj Banji.To ,na svoj način, raduje kako žitelje banje tako i rukovodioce lokalne samouprave. Ali takva ekspanzija naglašava i mnoge, nerešene komunalne i infrastrukturne probleme.
Upravljanje komunalnim otpadom je jedan od tih problema. Vrnjačka Banja se,kao lokalna samouprava, suočava sa višedecenijskim problemom odlaganja komunalnog otpada.A količina komunalnog otpada se uvećava iz godine u godinu,upravo zbog činjenice da raste broj gostiju i posetilaca Vrnjačke Banje.
Smetlište u Gračacu (Fotografija TV N1)
Već smo pisalio ovom problemu ukazujući na to kako je on viđen u strateškim ,planskim dokumentima opštine Vrnjačka Banja kao što su to Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja iz 2010.godine ali Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g. usvojen prošle godine.
Zabrinjava činjenica da opština Vrnjačka Banja nema Lokalni plan upravljanja otpadom kao dokument kojim bi trebalo da se definišu ciljevi upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.
Postojeći zakonski okvir u Srbiji obavezuje lokalne samouprave,pre sveg kroz Zakon o upravljanju otpadom, da izrade planove upravljanja otpadom koji uključuju strategije za sakupljanje, transport, tretman i zbrinjavanje otpada.
Zato i ne iznenađuje činjenica da problem upravljanja komunalnim otpadom nije adekvatno tretiran ni u Budžetu opštine za 2024.godinu ,a ni u Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ ,za istu godinu.
A u budžetu za 2024.g. samo 230.000 dinara i to za edukativne aktivnosti stanovištva o rešavanju problema komunalnog otpada
To se jasno vidi jer,ni u budžetu opštine Vrnjačka Banja za 2024.godinu usvojenom još u decembru 2023.godine a ni u nedavno usvojenom II rebalansu tog budžeta ,u programskom odeljku 6- Zaštita životne sredine – 0005 Upravljanje komunalnim otpadom je,na toj poziciji, planirano samo 230.000 dinara za sprovođenje edukativni aktivnosti.
Nemanje Plana upravljanja otpadom se odražava u budžetu lokalne samouprave kroz planiranje sredstava za prikupljanje, transport i zbrinjavanje otpada, kao i za edukaciju građana o pravilnom postupanju sa otpadom. U budžetu nema ,ali se mogu predvideti investicije u opremu za primarnu selekciju komunalnog otpada i drugu infrastrukturu, kao što su to reciklažna dvorišta i postrojenja za obradu otpada, čime se osigurava usklađenost sa zakonodavnim obavezama i ciljevima održivog razvoja definisanim u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.g ((„Sl. glasnik RS“, br. 12/2022)
U ovogodišnjem budžetu opštine Vrnjačka Banja,toga nema osim nemušte formulacije indikatora ishoda poput „broja učesnika na održanim edukativnim seminarima i okrugil stolovima iz domena zaštite životne sredine“ koji bi trebali da doprinesu opštem cilju definisanom kao „Trajno očuvanje zaštita i unapređenje životne sredine i zaštitnih šuma“ bez jasne veze takvog cilja sa programskom aktivnošću definisanom i u budžetu i u II rebalansu kao „Upravljanje komunalnim otpadom“.
A da taj pristup kod izrade ovako važnog dokumenta treba da zabrine jasno govore i podaci iz dokumenta „Godišnji izveštaj o učinku programa (budžetskih) za 2022.g“ (strana 7) u kome su ,još pre dve godine, navedene iste formulacije indikatora u Programu 6.-Zaštita životne sredine kao i 2024.godine,na poziciji „Upravljanje komunalnim otpadom“.
Doduše , izveštaju iz 2022.godine,kao opšti cilj definisano je „Podizanje nivoa svesti stanovnika (sic!) o značaju očuvanja životne sredine“, uz zaključnu konstataciju da se „Iz dostavljenog izveštaja ne može izvesti zaključak u kojoj meri je realizovan cilj“.
U takvom jednom dokumentu,kao što je budžet opštine, trebali bi smo da vidimo jasno definsane ciljeve i rezultate koje lokalna samouprava želi da postigne u određenoj oblasti,u ovom konkretnom slučaju u upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji opštine Vrnjačka Banja,ali toga na žalost nema!
Tu,u budžetu,uz izvore finansiranja, ima mesta i treba da se vide i konkretne planirane, akcije koje će se sprovoditi za postizanje ciljeva u upravljanju komunalnim otpadom, kvantitativni i kvalitativni pokazatelji uspešnosti ostvarivanja planiranih rezultata….
Ako svega toga nema onda ne preostaje ništa drugo nego da zaključimo da problem upravljanja komunalnim otpadom,u opštini Vrnjačka Banja ne postoji.
Smetlište u Gračacu snimljeno dronom (Fotografija iz priloga sa tv N1 snimljena u maju 2024.g.)
Zato i ne čudi što je Nadzorni odbor,verovatno uz menadžment JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“, govoreći o upravljanju komunalnim otadom, što je tom preduzeću posao poveren od strane opštine, napisao ,u dokumentu Program poslovanja za 2024.godinu „da uspešnost poslovanja preduzeća u mnogome zavisi od postavljenih ciljeva u ovoj godini od kojih posebno ističemo: da sistem upravljanja otpadom razvija u skladu sa najprihvatljivijim opcijama za životnu sredinu,da razvija princip i plan aktivnosti upravljanja otpadom u srednjoročnom periodu i dugoročno dostigne zakonske zahteve i ciljeve nacionalne Strategije upravljanja otpadom“,itd,itd, itd…
Iz Plana JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ za 2024.g.
Kad zažmuriš,ne vidiš problem. Ali on nije nestao!
Naprotiv problem odlaganja komunalnog otpada je sve veći i veći i preti ,da ozbiljno ugrozi reputaciju Vrnjačke Banje kao destinacije poželjne za odmor zbog svojih lekovitih voda , zdrave i očuvane prirodne sredine primarno, a tek potom i zbog drugih, pratećih, sadržaja u koje spadaju i svi smeštajni kapaciteti.
Sadašnja genaracija donosilaca odluka u opštini Vrnjačka Banja nalazi se na svojevrsnom ispitu ,odgovornosti,kompetetivnosti i zrelosti, da upravljajući aktuelnim društvenim procesima rešava i višedecenijski problem komunalnog otpada..
Raspeta je između aktuelnih materijalnih interesa investitora u građevinarstvu, izvođača i podizvođača radova u tom sektoru,hotelijera i rentijera ,ali interesa lokalne samouprave da kreira što veći broj poreskih obveznika i raznoraznih naknada na jednoj strani i neupitne potrebe da se očuva resurs zdravih i lekovitih voda i zdrave životne sredine kao ključne vrednosti brenda Vrnjačke Banje na drugoj strani. Na potezu su ,saglasno našem društvenom i političkom uređenju, političke stranke koje egzistiraju u toj sredini, koje pred građane Vrnjačke Banje treba da izađu sa jasno definisanim politikama kako misle da pomire na jednoj strani, interese profita i potrebe za zdravom životnom sredinom na drugoj strani koja,u slučaju Vrnjačke Banje, nije samo nasušna potreba njenih žitelja nego i ključna vrednost jednog,do sada,uspešnog turističkog brenda ne samo u Srbij
Objavljeno: 17.09.2024. | autor: KV Novosti -on line
“Analizirajući sadašnje stanje u upravljanju otpadom u opštini Vrnjačka Banja i razvoj situacije poslednjih godina, ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere, može se znatno ugroziti zdravlje ljudi i životna sredina. Pored toga otpad bi naružio ambijent ovog lepog klimatskog lečilišta. Značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije se može očekivati u budućnosti formiranjem regionalnih deponije,…” napisaše, 2010.godine, stručnjaci angažovani da napišu , a tada odgovorni u opštini Vrnjačka Banja usvojiše dokument “Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja”. Ovo piše u zaključcima petog odeljka ,tog dokumenta, koji je nazvan tog Komunalni otpad.
Predhodno su,u istom dokumentu, konstatovali da je jedan od devet uočenih problema u upravljanju komunalnim otpadom i “Nesanitarni karakter postojećih opštinskih odlagališta i nepostojanje preduslova za brzi prelazak na sanitarno odlaganje, kako trenutno nalažu zakonske regulative”
U tom istom dokumentu procenili su da će se “ do 2020. godine na području opštine proizvesti oko 433.497 tona komunalnog otpada.”
Očekivani “značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije formiranjem regionalne deponije” se eto, na žalost, nije desio ni posle 14 godina od usvajanja tog dokumenta.
Ništa bolja nije ni situacija sa ispunjenjem tada, u Akcionom planu predviđene aktivnosti “Izrada projekta i implementacija integralnog sistema upravljanja otpadom”,za čije ostvarivanje je predviđen rok od 5.godina. Jer, tog “integralnog sistema upravljanja otpadom” u Vrnjačkoj Banji još uvek nema,kao što nema ni regionalne deponije.
Trenutni način upravljanja otpadom, u Vrnjačkoj Banji je,kao i u većini drugih opština i gradova u Srbiji na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Požar koji ,ovih dan ,bukti na opštinskom nesanitarnom smetlištu u selu Gračac samo je još jedna potvrda ove konstatacije.
Nedavna blokada smetlišta u Gračacu
A da je nesanitarno smetlište u selu Gračac višegodišnji problem kome nadležni i odgovorni za upravljanje komunalnim otpadom u opštini Vrnjačka Banja posvećuju nedovoljnu pažnju rečito svedoče aktuelni dokumenti lokalne samouprave i javno komunalnog preduzeća „Banjsko zelenilo i čistoća“.
Članom 20. Zakona o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 35/2023)jasno I nedvosmisleno definisane su nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje treba da donose lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i staraju se o njegovom sprovođenju i uređuju, obezbeđuju, organizuju i sprovode upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom.
Nacionalni ciljevi i prioriteti u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji su „unapređenje sistema upravljanja otpadom, smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu, povećanje stope reciklaže i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti“.
Smetlište u Gračacu snimljeno dronom (Fotografija iz priloga sa tv N1 snimljena u maju 2024.g.)
Članom 11. već pomenutog zakona jasno je definisano da Skupština jedinice lokalne samouprave donosi Lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.
Taj dokument važi 10.godina a razmatra se i , po potrebi, revidira svakih 5.godina na osnovu člana 14. Zakona o upravljanju otpadom.
Zato je logično da tragajući za planovima kako će se rešavati problem smetlištu /deponiji u selu Gračac krenemo najpre lokalnog Plana upravljanja otpadom,ali na žalost opština Vrnjačka Banja još uvek nema takav dokument.
Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g.je usvojen prošle godine. Prema Zakonu o planskom sistemu Plan razvoja treba da sadrži pregled i analizu postojećeg stanja, viziju, odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom lokalne samouprave.
134 nesanitarne deponije registrovane u Srbiji
U odeljku Pregled i analiza postojećeg stanja koji po rečima njegovih autora treba da predstavlja polaznu tačku u planskom procesu i u velikoj meri opredeli tok procesa i primenjena rešenja nema ni jede jedine reči o upravljanju otpadom,posebno komunalnim ,na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.
U odeljku opšte SWOT analize koja bi trebalo, osim jasnog sagledavanja situacije, da doprinese povezivanuju internih karakteristika lokalne sredine i uticaja koji dolaze iz njenog okruženja,opet nema upravljanja otpadom. A po logici stvari taj višedecenijski problem je trebalo da se nađe u delu koji se bavi slabostima lokalne zajednice.Naravno da potencijali otpada kao resursa nisu prepoznati ni u delu koji se bavi mogućnostima ili snagom te iste zajednice.
U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine, Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g., u delu u kome se govori o slabostima navedeno je: Nepostojanje deponije – divlje deponije, smetlišta; Nedovoljno razvijena svest o zaštiti životne sredine i Nedovoljna primena selekcije otpada. U delu analize ,u odeljku pretnje kao jedna od pretnji navedeno je neadekvatno odlaganje i tretman otpada.
U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine kao prioritetni cilj broj 3. definisan je i glasi: “Do 2030. na području Opštine Vrnjačka Banja uspostavljen je sistem održivog upravljanja komunalnim otpadom”
Kao jedna od pet mera za postizanje ovog cilja navedeno je “Uvođenje integralnog sistema upravljanja otpadom”ali ovoga puta,u Planu razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g nije dat nikakva rok.
Kao mera ,opet je,planirano i “Priključenje Opštine na regionalnu deponiju”.Koje ,još uvek, nema…
O tome kako je ovaj problem upravljanja komunalnim otpadom “viđen” u Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ a kako u budžetu opštine,koji predstavlja osnovni finansijski dokument kojim se planiraju prihodi i rashodi lokalne samouprave,koji mora biti usklađen sa višim strateškim dokumentima kako bi doprinosio ostvarivanju nacionalnih ciljeva i prioriteta, ali i specifičnih potreba lokalne zajednice,pisaćemo u narednom tekstu.
Objavljeno: 16.09.2024. | autor: KV Novosti -on line
“Mi smetamo,jer se sa mesta gde radimo najbolje vidi ta,danas poželjna, spirala neznanja.”
Oporo ,uznemirujuće i otrežnjujuće zvučale su ključne poruke upućene javnosti danas ,sa Trga Jovana Sarića u Kraljevu,sa velikog protestnog skupa održanog u organizaciji Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost i Sindikata radnika u prosveti Srbije.
„Nećemo biti nemi svedoci urušavanja obrazovanja u Srbiji“ poručili danas,sa Trga Jovana Sarića, prosvetni radinic iz Kraljeva i Vrnjačke Banje
Iako su te poruke prosvetnih radnika izrečene tik ispod prozora čelnika lokalne samouprave slaba je vajda da će ih se one ticati i motivisati na bilo kakvu akciju,koja je moguća kako u skladu sa njihovim nadležnostima u ovoj oblasti, tako i na osnovu njihovog političkog uticaja u vladajućim strankama kojima pripadaju,ukoliko ga tamo uopšte imaju.
A da je tako najbolje se da zaključiti, i na osnovu informacije koja se čula na današnjem skupu, kada je Gordan Marković,predsednik sindikata obrazovanja Kraljeva saopštio da oni ,ni do danas nisu dobili nikakav odgovor na pismeni predlog , upućen još 3.jula gradonačelniku Kraljeva dr.Predragu TerzićuA tražili su,samo, da se razmotri mogućnost da se,po ugledu na grad Beograd, i mališanima iz Kraljeva dodele besplatni udžbenici.
Olivera Stevanović
Moderatorka skupa učiteljica Olivera Stevanović je otvarajući protesti skup,između ostalog rekla i: “Odavno znamo da nam škole služe za kupovinu ilizuja ,a da se od nas u školama očekuje da “pričuvamo” decu.Ostalo ih ne zanima, a država reaguje tek kada se fizički izmestimo iz školskih zgrada na ulicu.Dajte onda da zatvorimo škole,da se više ne obmanjujemo.Znamo da državu ne zanimaju ni ocene ,ni znanje učenika,jer ono se ne traži.Učenici koji steknu dobro znanje svakako ne planiraju da ostanu u zemlji.Oni su reusrs,”sirovina” koju naša država izvozi. Uloga učitelja I nastavnika svodi se na čuvanje dece koja neće,ne žele I ne vide suštinu u učenju I znanju a njihovi roditelji nam kažu da su bespomoćni.Zato mi smetamo,jer se sa mesta gde radimo najbolje vidi ta,poželjna, spirala neznanja.”
Srđan Slović,predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost”
Okuljenim prosvetnim radnicima iz Kraljeva I Vrnjačke Banje,a bilo ih je danas na Trgu Jovana Sarića u Kraljevu između tri i četristotine,se potom obratio Srđan Slović ,predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost”,koji je bio i učesnik nedavnih pregovora sa predstavnicima Vlade Srbije. On se najpre zahvalio kolegama naglasivši da je jako važno što su se okupili u ovolikom broju apelujući na njih da ostanu složni i istrajni do ispunjenja njihovih zahteva.Potom je podsetio na činjenicu da je,posle sličnih protesta organizovanih 2014/15 .godine dogovoreno uvođenje platnih razreda u prosveti na šta su tada,nevoljno, pristali. Ali evo danas,devet godina kasnije, od toga nema ništa.Slović je potom izneo niz podataka o tome kako je najnoviji predlog povećanja dat od strane Vlade novo poniženje za prosvetne radnikeSrbije.
Grafikon koji mnogo kaže
Na današnjem skupu pročitano je i pismo podrške dekana osam fakulteta sa Univerziteta u Beogradu na kojima se školuju kadrovi za nastavnička i profesorska zanimanja koji,iz godine u godinu, kubure sa upisom kandidata jer, su mladi sve manje zainteresovani za ove profesije.
Gordan Marković,predsednik Sindikata obrazovanja Kraljeva
I Gordan Marković,predsednik sindikata obrazovanja Kraljeva se zahvalio prisutnima na velikoj podršci ispoljenoj i nijovim prisustvom ovakvom skupu.On je istakao da je osnovni problem nepoverenje koje vlada između aktera pregovaračkog procesa uzrokovano dosadašnjim ponašenjima predstavnika vlasti. Jer se,oni, ne drže ni dogovora koje su ,predhodnih godina zadnje decenije, potpisivali sa predstavnicima sindikata prosvetnih radnika. Marković se ,u jednom ternutku,zapitao da li to znači da “ekonomski tigar” o kome govori vlast opisujući svoje ,navodne,uspehe u ekonomiji države,i nije toliko jak kada ne može da prihvati razumne zahteve prosvetara,jer očigledno je ,nema novca u budžetu da se ispuni samo ono što je potpisano pre manje od godinu dana.
Današnji protestni skup prosvetnih radnika Kraljeva je završen bez bilo kakvog ,zvaničnog,nagoveštaja daljih aktivnosti,ali kako smo ,nezvanično i na marginama skupa,saznali moguća je totalna obustava nastave u oktobru ,ukoliko ,do tada,vlast ne ispuni zahteve prosvetnih radnika.
I za sam kraj ,OVDE,ukoliko želite možete poslušati snimak svih obraćanja na današnjem protestnom skupu prosvetnih radnika u Kraljevu.
Objavljeno: 13.09.2024. | autor: KV Novosti -on line
U ponedeljak 16.septembra 2024 godine neće biti nastave u svim školama u Srbiji,najavili su svi reprezentativni sindikati prosvete.
Istog dana ,u Kraljevu ,na Trgu Jovana Sarića (ispred zgrade Gradske uprave) Sindikat obrazovanja Kraljevo i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” organizuju protest koji će početi u 12.sati.
U najavi svog, jednodnevnog,protesta Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS NEZAVISNOST i Sindikat radnika u prosveti Srbije izneli su i svoje zahteve a to su:
1. Da se u skladu sa dogovorom sa Vladom Srbije predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika nađu u javnoj raspravi i da iste budu usvojene u Skupštini Srbije po hitnom postupku.
2. Da se početna plata nastavnika, odnosno zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme, a u skladu sa potpisanim Protokolom sa Vladom Srbije, u januaru 2025. godine izjednači sa prosečnom zaradom u Srbiji (prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku).
Povećanje treba da bude u jednakom procentu za sve zaposlene u prosveti.
3. Da se do kraja 2024. godine uz konsultacije sa reprezentativnim sindikatima izvrši izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (u skladu sa potpisanim Protokolom).
4. Da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja nagrada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.
Ovi sindikati indikati imaju i poruku za roditelje:
Poštovani roditelji,
Sve čemu smo se nadali, u šta smo verovali proteklih godina i meseci, očekivali da će potpisano biti i ostvareno, palo je u vodu.
Dokument koji su država i njeni najviši predstavnici potpisali sa nama učiteljima, definitivno smo saznali – neće biti realizovan.
Mi smo ljudi koji ozbiljno rade i koji shvataju odgovornost svake svoje odluke i svake reči koju izgovorimo u učionici.
I baš zato što smo svesni da dve godine posle nasilja u Trsteniku, i godinu i po dana od stravične tragedije u Ribnikaru naša deca i dalje ulaze u nebezbednu školu, odlučni smo da ih zaštitimo. Štiteći ih od nasilja, mi ih štitimo i od lažnih obećanja, od neispunjenih obaveza, neodržane reči.
Ponedeljak 16. septembar biće dan kada ćemo svi stati i poslednji put upozoriti Vladu da je dužna da ispunjava sve svoje obaveze, da joj škola i budućnost naše dece postanu prioritet, a ne pitanje koje se sme odlagati iz meseca u mesec iz godine u godinu. Mi želimo da sve te zadatke našeg zanimanja dosledno i časno ostvarimo i znanje koje imamo da podelimo sa vašom decom, zato nam trebate vi.
Pridružite nam se i budite uz nas i naši saveznici u borbi za bolju budućnost vaše i naše dece. U borbi za svoj status borimo se i za kvalitetno obrazovanje koje vaša deca zaslužuju.
U ponedeljak 16. septembra nećemo držati časove u učionici!
Objavljeno: 11.09.2024. | autor: KV Novosti -on line
Meštani nekoliko sela kod Vrnjačke Banje otpočeli su blokadu deponije u mestu Gračac, na koju se smeće dovozi uglavnom iz Vrnjačke Banje. Oni na taj način žele da nadležnjima ukažu u kakvom se problemu nalaze i traže njegovo hitno rešavanje.
Prema navodima meštana deponija je godinama problem, jer periodično gori većim ili manjim intenzitetom, a i danas urkos kiši koja je padala, pa i pljuskovima, požar i dalje tinja,
Smetlište/Deponija u Gračacu
Od 17 sati najavili su potpune blokade deponije na kojima će dežurati bez obzira na to kakvo će vreme biti, navodeći da više nijedan kamion neće moći da doveze smeće.
Jedan od meštana sela Gračac Dejan Đurović, koji učestvuje u blokadi, za N1 kaže da je problem koji imaju ogroman i da datira od 2015. godine.
„Mnogo puta je ukazivano, mnogo reči je izrečeno, da je došlo do toga da više nema šta da se kaže. Stvorila se ogromna ekološka katastrofa. Počelo je da se izliva u Zapadnu Moravu i sreća je što pada ova kiša danas, inače ovde ne bi smelo da se stoji“, kaže Đurović.
Građani Gračaca i drugih sela na blokadi smetlišta/deponije u Gračacu
On podseća da je prva deponija koja je ovde postojala zatrpana pre pet-šest godina i da se nalazi na samo osam metara od reke.
„Ona će tek da zagađuje ceo moravski sliv. Trstenik pije tu vodu, tuda ide, kroz njihovo izvorište. U Ugljarevu je još jedan vodovod koji je pola Banje isto napaja vodom. Stvarno ne znam šta reći, da po ovakvom vremenu dođe do toga da moraju ljudi sve ovo da trpe. Ja sam tu svaki dan, tu sam rođen, tu živim, tu sam proplivao, sutra ću unuke moje tu da naučim da plivaju u toj Moravi, a ne da ne smeju da uđu nju“, kaže Đurović.
Objavljeno: 08.09.2024. | autor: KV Novosti -on line
Ministarstvo zaštite životne sredine doniralo je Opštini Vrnjačka Banja vozilo za sakupljanje i reciklažu otpada čiji će krajnji korisnik biti JKP „Banjsko zelenilo i čistoća“. Ugovor o davanju na korišćenja kamiona čije je vrednost 25.2 miliona dinara potpisan je u prisustvu zamenika predsednika Opštine Vrnjačka Banja, Ivana Džatića, pomoćnika predsednika Opštine Saše Grkovića, direktora JKP „Banjsko zelenilo i čistoća“ Momčila Krstića i državne sekretarke Ministarstva za zaštitu životne sredine Ivane Hadži Stošić.
Ivan Džatić, zamenik predsednika Opštine Vrnjačka Banja, istakao je da ova donacija Ministarstva zaštite životne sredine predstavlja značajan poklon i vrednu investiciju za lokalnu samoupravu.
–Bez obzira na to koliki je budžet lokalne samouprave jedna ovakva donacija će dosta olakšati rad komunalnom preduzeću. Održavanje higijene na javnim površinama predstavlja prioritet turističkom mestu prve kategorije, koje na godišnjem nivou poseti oko 300 hiljada posetilaca i koje ostvari preko milion noćenja. Mi,u Vrnjačkoj Banji, to zaista radimo ažurno i adekvatno, a sa ovakvim vozilom to će se podići za stepenicu više rekao je Ivan Džatić.
Sastanak održan povodom dodele ove donacije predstavlja nastavak saradnje koji je lokalna samouprava započela sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
– U prethodnom periodu sproveli smo, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, četri projekta. Pokazali smo se kao odgovoran partner, a i ovaj susret smo iskoristili da porazgovaramo o nekim budućim projektima. Obećali smo da ćemo i dalje aplicirati , a ja sam siguran da će u narednom periodu ceniti našu odgovornost i posvećenost, istakao je Ivan Džatić.
Objavljeno: 26.08.2024. | autor: KV Novosti -on line
Uz podršku Evropske unije (EU), Mataruška Banja je napravila ključan korak ka povratku na zasluženo mesto na turističkoj mapi Srbije. U okviru projekta revitalizacije, koji je finansiran sa 360.000 evra kroz EU PRO Plus program u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, rekonstruisana je vodovodna mreža u dužini od preko pet kilometara. Ovaj projekat je obezbedio stabilno vodosnabdevanje za hotelski i privatni smeštaj, sportski, gerontološki i rehabilitacioni centar, kao i za stanovnike Mataruške Banje. Uz to park u Mataruškoj Banji sad ima i novo dečije igralište, 80 novih klupa i 40 kanti za otpad.
Obnovljeni parkovski mobilijar u Mataruškoj Banji (Foto: Dragana Udovičić, EU PRO Plus)
„U partnerstvu sa Evropskom unijom započeli smo važan zadatak – povratak starog sjaja Mataruškoj Banji. Banja je dugo bila zapuštena, i potrebno je vreme da se sve obnovi. Zato je podrška Evropske unije, zajedno s ulaganjima domaćih investitora, ključni podsticaj za revitalizaciju ovog prirodnog lečilišta. Ovim projektom otvaramo vrata za nove investicije u turizam i dalji privredni razvoj, a najvažnije, stvaramo nova radna mesta,” izjavio je gradonačelnik Kraljeva, Predrag Terzić. Grad Kraljevo je doprineo realizaciji ovog projekta sa skoro 68.000 evra.
Projekat u Kraljevu je jedan od 20 projekata poslovne infrastrukture u regionima Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije koje EU podržava preko EU PRO Plus programa sa više od pet miliona evra. Projekti imaju za cilj da se poboljšaju konkurentnost na lokalnom nivou kroz unapređenje uslova za poslovanje i privlačenje novih investicija. Radovi podrazumevaju izgradnju ili rekonstrukciju i infrastrukturno opremanje industrijskih zona, turističkih lokacija, kao i izradu tehničke dokumentacije u svrhu razvoja poslovne infrastrukture.
Objavljeno: 20.08.2024. | autor: KV Novosti -on line
Prođe Preobraženje. A da li će se ,kada i kako “preobraziti” odgovorni za upravljanje komunalnim otpadom u Kraljevu, ali i mi građani, ostaje nam da vidimo. Sada kada se razišao dim sa deponije, posle zadnjeg požara a naša ,tih dana ispoljena, srdžba se “ohladila”.
Po članu 20. Zakona o upravljanju otpadom lokalna samouprava, njeni organi ,institucije i javna preduzeća čiji je ona osnivač a koja imaju propisima utvrđene nadležnosti u upravljanju komunalnim otpadom su glavni subjekti koji treba da organizuju upravljanje komunalnim otpadom stvorenim na njenoj teritoriji. Oni su odgovorni za uređenje, razvoj i administraciju sistema za upravljanje komunalnim otpadom na svojim teritorijama.
Poslednji požar na smetlištu /deponiji u Kraljevu (Fotografije za opremanje ovog teksta preuzete su sa FB profila registovanih prijatelja KV Novosti na ovoj društvenoj mreži)
Neadekvatno činjenje nadležnih za upravljanje komunalnim otpadom u gradu Kraljevu evidentno je ! Evo samo dela podataka iz nedavno sprovedenog istraživanja od strane jedne organizacije civilnog društva koji potvrđuju predhodnu konstataciju: “Uslugom sakupljanja otpada pokriveno je 100% urbanih naselja i око 40% ruralnih naselja. Organizovano sakupljanje komunalnog otpada ne pokriva celu teritoriji grada Kraljeva. Organizovanim sakupljanjem otpada pokriveno je svega 61,2% domaćinstva. Vršilac komunalne delatnosti otpad odlaže na deponiju koja ne zadovoljava tehničke uslove i ne poseduje odgovarajuću dozvolu; na deponiji ne postoji razdvajanje reciklabilnog otpada; na deponiji ne postoji vaga za merenje količine otpada, vaga je neispravna ili se otpad ne meri; biorazgradivi i ambalažni otpad se odlaže bez ikakve kontrole. Postoji odvajanje otpada od strane neformalnih sakupljača. Obilaskom lokalnih apoteka utvrđeno je da nije uspostavljen mehanizam povraćaja lekova sa isteklim rokom trajanja….”
Slika naših navika ali i neadekvatnog postupanja nadležnih za upravljanje komunalnim otpadom u Kraljevu
Lokalna samouprava odobrava lokalni plan upravljanja otpadom i druge propise o upravljanju komunalnim otpadom koji uređuju sistem upravljanja komunalnim otpadom. Skupština grada Kraljeva je odgovorna za nedonošenje dokumenata javnih politika kojima se ,poput Lokalnog plana upravljanja otpadom ili Odluke o upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva planira i uređuje planiranje i rukovanja otpadom na normativnom, institucionalnom, organizacionom i finansijskom nivou. I da ne bude zabune: Kraljevo ima te dokumente, ali prvi je sačinjen još 2012.godine a drugi 2018.godine i oni su ,formalno još uvek važeći.Njihova osnovna manjkavost i jeste u tome što zakonodavac na nacionalnom nivou nije jasno definisao njihovu ročnosta i što je još važnije,nije propisao sankcije za odgovorne u lokalnoj samoupravi za kašnjenje u njihovom donošenju i usklađivanju sa novim normativnim i strateškim dokumentima donetim na nacionalnom nivou. Skupština grada Kraljeva je odgovorna i što se, na adekvatan način i u propisanim rokovima ne bavi monitoringom nad sprovođenjem normi koje je usvojila, a kojima se reguliše upravljanje komunalnim otpadom.
2016 godine, u septembru, pred odbornicima gradskog parlamenta našao se predlog Ugovora o osnivanju d.o.o „Region Kraljevo“ za upravljanje čvrstim otpadom na teritoriji Kraljeva, Raške, Vrnjačke Banje,Trstenika i Paraćina. Obrazloženje je bilo da je to uslov Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade koji će , sa 563580 eura preko fonda FASEP podržati izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove.
Oni koji pamte sećaju se predhodne gradske uprave predvođene demokratama (sa neizbežnim socijalistima u koaliciji) i njihove eufornične najave izgradnje spalionice po nemačkoj tehnologij u koju je trebalo da se dovozi i komunalni otpad iz Novog Pazara zbog čega je,rekli su tada, trebalo da se gradi pruga Raška-Novi Pazar.
Mapirane divlje deponije na teritoriji Grada Kraljeva (2022.g)
Odgovornost Gradonačelnika i Gradskog veća je evidentna za neadekvatno postupanje delova Gradske uprave, pre svega inspekcijskih organa i komunalne policije u primeni postojećih propisa kojima se uređuje upravljanje komunalnim otpadom, ali i za neadekvatno postupanje delova Gradske uprave, JP za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“ i JP „Čistoća“ koji bi trebalo da iniciraju ili kreiraju nacrte dokumenata javnih politka kojima se uređuje upravljanje komunalnim otpadom a koje, kasnije,usvaju nadležni organi.A da je tako rečito govori i podatak da je Gradsko veće na svojoj 27-oj sednici odžanoj 25.jula 2024.godine razmotrilo i usvojilo Godišnji program upravljanja komunalnim otpadom za 2024.godinu iako je taj organ taj program trebalo,po članu 8. Odluke o upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva , da uradi najkasnije do kraja tekuće godine za narednu godinu.
U dokumentu Plan razvoja grada Kraljeva za period od 2024. do 2030.čiji Nacrt je nedavno,u sred sezone letnjih odmora, bio na javnoj raspravi i koji bi trebalo da da smernice za sektorske politike o problemu komunalnog otpada se,između ostalog, kaže: „Grad Kraljevo u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u cilju uspostavljanja održivog, funkcionalnog, fleksibilnog i savremenog sistema upravljanja komunalnim čvrstim otpadom, realizuje projekat izrade tehničke dokumentacije i izgradnje „Centra za upravljanje otpadom Kraljevo“. Projekat je trenutno u početnoj fazi, kroz izradu potrebne planske i projektne dokumentacije.“ Kažu ,da se ovo radi a da predhodno nije donet novi Lokalni plan upravljanja otpadom niti pak nova Odluka o upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva što je u direktnoj suprotnosti sa načelima planskog sistema u Republici Srbiji. Da li Odluka Skupštine grada Kraljeva, iz novembra 2021. godine,o izradi PDR „Centar za upravljanje komunalnim otpadom“ , ali i Ugovor sa CRBC za izradu tehničke dokumentacije i izgradnju Centra za upravljanje otpadom koga je,kažu, sklopilo Ministarstvo građevine, znači da je Kraljevo „odškrinulo vrata“ da problem smetlišta/deponije rešava sredstvima iz komercijalnih kredita kineskih banaka namenjenih za projekat „Čista Srbija“,sa kineskim preduzećima kao glavnim izvođačima? Dileme nema ,sudeći bar prema onome što o ovome piše na zvaničnom sajtu projekta “Čista Srbija” Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture i CRBC (China road and bridge corporation) : “Za grad Kraljevo predviđena je izgradnja novog Centra za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, kapaciteta do 100 T/dan sa svim potrebnim sadržajima (objekat sa postrojenjem za tretman čvrstog mešanog otpada, sanitarne kasete, postrojenje za preradu procednih voda, upravna zgrada, garaža za kamione i mehanizaciju sa radionicom, objekat za prijem i kontrolu merenja…). Planirana površina na kojoj će se graditi Centar Kraljevo je 250.000 m². Planirano je da se Centru za upravljanje Kraljevo priključe opštine Trstenik i Vrnjačka Banja. Broj stanovnika koji će biti obuhvaćen Centrom u Kraljevu je 195.981.”
Kraljevo se ,nedavno,doslovce gušilo u dimu posle požara na smetlištu koga zovemo Gradska deponija
Treća je godina od kada su na snazi Instrumenti za predpristupnu pomoć (IPA III) Evropske unije za period 2021-2027.g.kojima je korisnicima ,u Srbiji, stavljeno na raspolaganje 14,162 milijardi evra ,od čega je 42,4% namenjeno za Zelenu agendu i održivo povezivanje. Iz ovih sredstava se mogu finansirati i radovi na unapređenju upravljanja komunalnim otpadomi otpadom uopšte.Ima li Kraljevo bilo kakav projekat na kome se radi a kojim bi,eventualno,moglo da se konkuriše za ova sredstva? Nema!
Evo još jednog primera koji ,na specifičan način,ukazuje na neadekvatnu brigu orgovornih za upravljanje komunalnim otpadom: Zamislite samo koliko je novih sudova za prikupljanje predhodno selektovanog komunalnog otpada moglo biti pribavljeno za 250.000 evra koliko je,nedavno, Grad platio ,iz tekućih budžetskih rezervi, po sudskoj presudi za jedan izgubljeni spor. Grad je ,jednom kraljevačkom preduzeću, prodao deo nekakvog smetlišta u bilizini aerodroma kao gradsko građevinsko zemljište za oko pola miliona evra. Za petinu tog iznosa plaćenog po sudskoj presudi mogla je ,i trebalo odavno, da se pribavi odlična i ,što je važnije, efikasna oprema za stalni nadzor parametara potencijalih zagađivača vode i vazduha na „gradskoj deponiji“ kao i termovizijska kamera sa dronom kojom bi se konstantno pratilo kretanje temperature nad deponijom i omogućilo preventivno delovanje.
Ali ni mi,građani nismo baš nevini. Naše ustavno pravo i ODGOVORNOST je da se borimo za očuvanje životne sredine.Građane treba stalno podsećati na ta njihova prava i obaveze. To je ,zakonom obavezan,posao institucija lokalne samouprave koji one ne rade kako treba. Grad taj posao može i treba da radi stalno , na različite načine,korišćenjem različitih komunikacijskih metoda i alata. Naravno da te načine treba osmisliti i isplanirati kroz Strategiju komunikacija grada Kraljeva. Jedan od načina komunikacije sa građanima je i da se to radi putem medija. E sad , bi bilo intrersantno da vidimo koliko je novca građana, potrošila ova vlast iz budžeta grada za sufinasiranje medijskih projekata, za 12 godina svoje vlasti, koliko se medija, kroz kakave medijske projekte, i kako,bavilo temama prava građana ali i odgovornosti nadležnih , i građana, za postupanje komunalnim otpadom? Ostaje nam da se nadamo da će novi odbornički sastav u Skupštini grada ,koji radi već pola godine, menjati bar nešto u dosadašnjim lošim praksama vezanim za upravljanje komunalnim opadom.
Broj požara na deponijam u Srbiji po godinama (Iz godišnjeg Izveštaja Koalicije 27)
Jer druge nema: Birali smo njih, 70 odbornika, da upravljaju našom zajednicom nalazeći moguća rešenja za naše komunalne probleme. Ako to pak neće ili ne znaju da rade – Menjajmo ih! Sve dok ne nađemo one koji znaju i hoće da rade svoj posao,da se bave komunalnim problemima grada planirajući i usvajajući dokumenta javnih politika .Ali i stalnim praćenjem rada nadležnih organa i institucija u primeni propisa vezanih za upravljanje komunalnim otpadom.
„Partijski dresovi“ i moć stranačkih vođa , kao moguća kompenzacija izostanka volje i znanja odbornika da se uhvate u koštac sa ovim ,a i drugim, komunalnim problemima, su važni onoliko koliko im mi ,građani, poverujemo da su važni.
Na žalost, još pre sto godina je Arčibald Rajs,veliki prijatelj srpskog naroda, napisao da Srbi ,kao narod, olako (po) veruju u čuda i čudotvorce.A dok je tako malo šta će nam biti bolje!
Objavljeno: 20.08.2024. | autor: KV Novosti -on line
Nedavno je u sali zgrade Opštine Vrnjačka Banja održana je završna konferencija za medije povodom uspešnog završetka projekta „Virtualni turizam – Virtualna realnost u službi promocije turističke ponude Vrnjačke Banje“. Ovaj projekat, deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), finansiran je od strane Evropske unije (EU) i sproveden uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Inicijatori projekta su Udruženje Pokret za Evropsku Vrnjačku Banju i Turistička organizacija Vrnjačka Banja, sa ciljem unapređenja turističke ponude Vrnjačke Banje kroz inovativne tehnologije.
Konferencija je započela pregledom ključnih aktivnosti projekta. Početak projekta obuhvatio je izbor deset ključnih lokaliteta u Vrnjačkoj Banji, prepoznatih da su značajni za turističku ponudu. Organizovana je produkcija ovih lokacija koristeći napredne tehnologije snimanja kako bi se kreirale impresivne virtuelne ture. Nakon uspešnog snimanja, ove ture su povezane sa Gugl platformama, uključujući Gugl Maps i Gugl Strit Vju, čime je omogućeno globalno predstavljanje i povećana vidljivost ovih atrakcija.
Kao značajan korak u realizaciji projekta, razvijen je specijalizovani internet portal posvećen VR ponudi smeštaja u Vrnjačkoj Banji. Portal pruža korisnicima mogućnost istraživanja različitih opcija smeštaja kroz interaktivne virtuelne ture, omogućavajući detaljno realistično iskustvo pregledanja pre nego što posete destinaciju. Ovaj alat se pokazao kao koristan za potencijalne turiste koji žele da steknu uvid u smeštajne kapacitete pre donošenja odluke.
Na konferenciji je takođe istaknuta prezentacija VR sadržaja na Sajmu turizma u Beogradu, koja je privukla veliku pažnju posetilaca i stručnjaka iz turističke industrije. Ova prezentacija istakla je inovativan pristup promociji turističke ponude Vrnjačke Banje i omogućila posetiocima da iskuse virtuelne ture i upoznaju se sa bogatom ponudom destinacije.
– U cilju dodatnog unapređenja ponude, organizovan je konkurs za registrovane izdavaoce apartmana, vlasnike hotela i ugostiteljskih objekata, radi snimanja dvadeset objekata. Nakon pažljivog odabira, snimljeni su i postprodukovani VR materijali za ove objekte, koji su potom objavljeni na internetu. Ove ture značajno doprinose vizualizaciji i promociji smeštajnih kapaciteta, pružajući potencijalnim posetiocima autentičan uvid u ono što mogu očekivati tokom svog boravka.
Završna konferencija za medije je potvrdila da je projekat „Virtualni turizam – Virtualna realnost u službi promocije turističke ponude Vrnjačke Banje“ uspešno realizovan. Korišćenjem inovativnih tehnologija, kao što su virtuelne ture i novi internet portal, turistička ponuda Vrnjačke Banje je značajno unapređena. Ovi alati omogućavaju potencijalnim turistima interaktivno i informativno iskustvo, dok povećana vidljivost na Gugl platformama doprinosi globalnom prepoznavanju Vrnjačke Banje kao atraktivne turističke destinacije, rekla nam je LJiljana Miljaković, ispred Udruženja Pokret za Evropsku Vrnjačku Banju.
