Ključna uloga grada Kraljeva kao lokalne samouprave kroz sistem javnih finansija je, da ostvarenim javnim prihodima finansira opštekorisne ciljeve-javne potrebe građana .Unapređenje kvaliteta vazduha je jedan od takvih opštekorisnih ciljeva i elementarna ,javna,potreba građana.

Prema najnovijim dostupnim podacima zvaničnih merenja kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu za prvih 18 dana ove,2022.godine, godine  kraljevčani su samo jedan dan  udisali dobar vazduh,dok je čak 7 dana vazduh u gradu bio u kategoriji jako zagađen sa vrednostima većim od 100 μg/m3 (mikrograma po metru kubnom) sa rekordnih 214,31 μg/m3 zabeleženih 4.januara. U ovom preiodu vazduh je  8 dana bio u kategoriji zagađen sa vrednostima  imeđu 50,1-100 mikrograma po metru kubnom i 2 dana u kategoriji prihvatljv sa vrednostima između 30,1- 50 μg/m

U Anlizi dokumenta  Nacrt Plana kvaliteta vazduha grada Kraljeva (treća godina za redom bez potrebne saglasnosti MZŽS) rađenoj za potrebe projekta “Moje pravo na čistiji vazduh” koga sprovodi udruženje građana “Kraljevački razvojni centar”,između brojni manjkavosti ovog dokumenta lokalne javne politike u oblasti kvaliteta vazduha,  je i ta da je nejasno koje je područje obuhvaćeno Planom.

Na strani 10 navodi se da se Plan donosi za celu teritoriju grada Kraljeva (u njenim administrativnim granicama), dok se prilikom opisa područja ista smanjuje na području Generalnog urbanističkog plana, koje obuhvata 7.323,35 ha.

Pored ovoga jedna od manjkavosti  Nacrta Plana kvaliteta vazduha grada Kraljeva je i neažurnost podataka o izvorima grejanja i zagađenja vazduha u gradu tokom grejne sezone.

Neka ,pre svega građanska,merenja  ukazuju na činjnicu da su individualna ložišta dominantni uzročnik zagađenja vazduha tokom grejne sezone ali  na teritoriji grada Kraljeva ,posebno u zoni obuhvaćenoj Generalnim urbanističkim planom, i dalje je prisutan znata broj ložišta u javnim objektima koji kao energent troše lož u-lje, mazut, ugalj ,ogrevno drvo…

Zato je nedopustivo da se kroz lokalni sistem javnih finansija ,iz javnih prihoda grada Kraljeva,finansiraju troškovi energenata za potrebe javnih objekata čije korišćenje negativno utiče  na kvlitet vazduha koga udišu građani koji pune lokalni budžet..

Ako i možemo naći opravdanja za manju efikasnost mera javnih politika grada Kraljeva u oblasti unapređenja kvaliteta vazduha, kojima se utiče na brojna individualna domaćinstva da smanje količinu štetnih materija koje sagorevanjem ispuštaju u vazduh, teško je takva opravdanja tražiti kada su u pitanju javni objekti koji se ,još uvek,greju na energete koji emituju veliku količinu štetih materija u vazduh tokom grejne sezone.

Čak ni činjenica da još uvek nisu doneta ključna ,strateška, dokumenta grada Kraljeva u objasti Energetike i energetske efikasnosti,kao što su to Strategija I Program energetske efikasnosti grada Kraljeva ne oslobađaju odgovornosti donosioce odluka na lokalnom nivou koji ,godinama unazad ,za troškove energenata iz budžeta grada izdvajaju oko 9 % tog budžeta od čega značajan deo odlazi na ekološki  neprihvatljive i energetski neefikasne energente.

Faktički ispada ,da  zbog  neodgovornog odnosa prema ovim problemima građani finansiraju nekvalitetan vazduh koga udišu tokom grejne sezone posebno u zoni obuhvaćenoj Generalnim urbanističkim planom.

U Kraljevačkom razvojnom centru su nam rekli da imaju nameru da prikupe podatake i sačine Analizu korišćenja fosilnih goriva u zagrevanju javnih objekata na teritoriji grada Kraljeva obuhvaćenoj Generalnim urbanističkim planom  kako bi se, što je moguće preciznije, izmerio doprinos ovakvog  načina grejanja javnih objekata zagađenju vazduha.

Analiza će poslužiti kao polazni dokument za niz  aktivnosti čiji će jedan od ishoda biti i predlog mera za smanjinje zagađenja vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone.

Kraljem XX i početkom XXI veka tokom brojnih i  burnih  promena u svimim segmentima društva, napravili smo,kao narod sklon nedovoljno utemeljenom diskontinuitetu,mnoge pogrešne poteze za koje su,naravno,najodgovorniji tadašnji donosioci odluka na svim nivoima odlučivanja.

Korpus tih pogrešnih poteza uzrokovanih  željom za (pre)brzim diskontinuitetom od  naslaga ideologije prošlog,jednopartiskog,  sistema zasnovanog na temelju samo jedne ideologije, zbio se i u  obrazovnom sistemu i to sa najpogubnijim i dugotrajnim posledicama.

Olako ,nekritičko, preispitivanje događaja iz ne tako daleke prošlosti društva dobijalo je svoje ishode  u čestim, i na činjenicama nedovoljno utemeljenim promenama u korpusu društvenih nauka, posebno istorije, a sve to je,kao jedan od odraza imalo i na odnosu prema brojnim spomenicima iz novije istorije.

Nije sporno da je iza  četri ipo decenije jednopartijske vladavine komunističke ideologije,i olakog učitavanja, te vladajuće ideologije, u brojna spomen obeležja,ostalo mnogo tih materijalnih belega u vidu spomenika koji su glorifikovali dolazak na vlast i vodeću ulogu komunista u borbi protiv nemačkog okupatora i raznoraznih njegovih, domicilnih, pomagača na prostorima nekadašnje zajedničke države Jugoslavije.

Nije sporno da su mnoga mesta masovnog stradanja naroda od genocidnih aktivnosti nemačke,fašističke soldateske i  njenih saradnika, korišćenja,na razne načine i raznim prigodama, za manifestacije čija dominantna uloga nije  bilo  sećanje na stradanje nego  golrifikacija tada vladajuće,komunističke ideologije i njenih vrednosti.

Nije sporno da je ,dobrim delom tog vremenskog perioda jednopartijskog sistema, i kraljevačko stratište iz oktobra 1941.godine  delom služilo i takvoj svrsi,ali sve to ne daje dovoljno razloga nit pak opravdanja za nemaran odnos novih vlasti iz vremena tranzicije ,pa sve i do ovih aktuelnih, prema tom mestu kome je najlakše bilo menjati zvanično ime a najteže dovršiti njegovou gradnju i kreirati koncept kolektvnog ,organizovanog sećanja zajednice na dane krvavog kraljevačkog oktobra 1941.godine.

U takvom “društvenom vakumu” ,na inicijativu potomaka streljanjih ,2005. godine osniva se,u Kraljevu, udruženje građana  “Društvo za zaštitu Spomen groblja-14 oktobar”,čiji su osnivači suočeni sa nebrigom lokalne zajednice oličene u lokalnoj samoupravi,pomislili da organizovani i udruženi mogu bar delimično uticati na promenu takvog odnosa prema ovom mestu kolektivnog stradanja.

Dr.ekonomskih nauka Milan Matijević  jedan je od osnivača ovog društva. Evo šta nam je o tome ali o o drugim aspektima našeg odnosa prema kraljevačkom   Groblju streljanih 1941.godne rekao ovaj svojevrsni hroničar grada  iza koga su desetine objavljnih knjiga i studija o prošlosti Kraljeva kojom se ,na njemu svojstveni način,bavio iz različitih aspekata:

 Možda je ,za kraj ovog serijala o našem odnosu prema Groblju streljanih 1941.godine u Kraljevu,dobro  da kažemo da  je neophodno da,na osmišljenije i organizovanije načine,  menjamo naš,dosadašnji, pogrešan pristup kraljevačkom   Groblju streljanih 1914.godne kao mestu koje ima i treba da ima još veći značaj za naše kolektivno sećanje.

Zbog toga treba aktuelizovati dovršetak gradnje memorijala i pri tom mesto obogatiti nizom  multifunkcionalnih i digitalizovanih sadržaja  koji će,budućim naraštajima, efikasnije i sadržajnije  reaktuelizovati taj događaj iz prošlosti Kraljeva potsećajući ih na značaj tog mesta za njihov identitet kao građana Kraljeva ,Srbije i sveta.

Tekst i video zapis su delovi  sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Konstatovali smo,kroz  predhodno objavljene sadržaje u  serijalu nazvanom “Znam,čuo sam,to je…”, na temu kulture sećanja kroz prizmu našeg odnosa prema mestu masovnog stradanja u Kraljevu tokom oktobra 1941.godine i načina kolektivnog obeležavanja u funkciji očuvanja uspomene na te dane, da ima mnogo elemenata za zaključak da se ,uprkos (u)činjenom u predhodnim decenijama, o  samom događaju i uzrocima koji su mu predhodili  sve manje zna, govori i piše.

Osmodecenijska vremenska distanca od  događaja samo je jedan, i nikako glavni, “opravdavajući” agrument , za nejasnoće i nedovoljnu utemeljenost sećanja na te dane u kolektivni identitet Kraljeva kao zajednice ljudi koji u njemu žive.

Bezbroj je i drugih, dominantnijih, uzroka poput recimo našeg tradicionalnog nihilističkog odnosa prema korpusu krhkih etičkih I moralnih normi vezanih za negovanje sećanja na pretke, ili migratornih procesa i  negativnih demografskih promena koje su ,tokom dobrog dela XX veka obeležile razvoj Kraljeva i njegove okoline.

O tome šta je uloga I kakav je značaj obrazovanja I obrazovnih ustanova u našoj lokalnoj zajednici  u  negovanju sećanja na tragične dane iz oktobra 1941.godine u Kraljevu,razgovarali smo sa profesorom istorije Milanom Vučetićem:

Ako ,kao savremenici,želimo da damo svoj doprinos utemeljenju  sećanja na tragični okrobar  iz 1941.godine u kolektivni identitet Kraljeva kao zajednice ljudi koji u njemu žive, trebamo hitno menjati  kako lični tako I odnos institucija lokalne zajednice ,ali i države prema ovim pitanjima.

Za početak tih promena krenimo sa onim što je moguće, kao što je to,recimo, uradilo Društvo istoričara Raškog okruga oranizujući,u oktobru 2021.godine, kviz “Kraljevo bira znanje” na kome su se učenici  nekoliko osnovnih i srednjih škola nadmetali u poznavanju istorijskih činjenica o  kraljevačkom oktobru iz 1941.godine,pripremajući se tako što su čitali I analizirali delove knjige “Identiteti” autorke Silvije Krejaković o čemu su ,pre takmičenja, razgovarali I konsultovali se sa svojim nastavnicima.

Tekst i video zapis su delovi  sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Verujemo da će nam biti oprošteno što za naslov ovog teksta koristimo naziv izložbe Narodnog muzeja Kraljeva autorki Silvije Krajaković,Suzane Novčić i Mirjane Savić koji vrlo upečatljivo i više nego jasno ukazuje na kompleksnost pitanja kulture sećanja u našem društvu.

A ova izložba,viđena ,do sada, u osam gradova u zemlji i inostranstvu,samo je jedan od vrednih rezultata Narodnog muzeja Kraljevo iz dugog niza sličnih postignuća.

Jer,ova ustanova se ,već 72 godine,u kontinuitetu,bavi poslovima prikupljanja,čuvanja,obrade i prezentacije, istorijskih dokumenata i druge građe o događajima u Kraljevu iz oktobra 1941,godine koji su trajno obeležili istoriju i kolektivno pamćenje ne samo  Kraljeva i okoline nego i  srpskog naroda u celini.

To je bio i povod da zamolimo muzejsku savetnicu  Mirjanu Savić da nas ,ukratko,potseti na najznačajnje aktivnosti ove ustanove vezane za  događaje iz oktobra 1941.godine u Kraljevu.

Otuda sasvim razumljiva zapitanost kako to da jedan takav,predani rad Narodnog muzeja Kraljevo,nije imao,kao jedan od mogućih i poželjnih ishoda, drugačiji tretman,organizovanog sećanja,na nacionalnom nivou pre svega, na tragične dane Kraljeva iz oktobra 1941.godine?

Kako i zašto smo, u prve dve decenije XXI veka dozvolili,najpre mi kraljevčani, da jedan tako značajan beleg iz naše prošlosti postane  sve manje vidljiv u  svim segmentima javnog prostora,obrazovnom i kulturnom pre svega?

Zašto,decenijama unazad, nismo imali prilike da čujemo od bilo kog  gradonačelnika Kraljeva da je od države,Vlade pre svega, tražio aktivnije uključivanje u rešavanje problema konačnog završetka (iz)gradnje memorijalnog kompleksa u Kraljevu?

Zašto,decenijama unazad, nismo imali prilike da čujemo od poslanika iz Kraljeva biranih sa liste bilo koje političke stranke da traže,zahtevaju uključivanje državnih institucija u aktivnosti na završetku gradnje Groblja streljanih ili pak na definisnju koncepta organizovanog ,kolektivnog sećanja na ove tragične dane iz istorije Kraljeva?

Sličnih pitanja  je bezbroj ali odgovora  nema.

Valjda je vreme da ,sada po isteku osme decenije od tih tragičnih dana u Kraljevu, iz oktobra 1941.godine, odgovore na ta pitanja  zatražimo,najpre od sebe, a potom i od onih koje biramo da predstavljaju nas i naš grad.

Tekst i video zapis su delovi  sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.