Sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo predstavljana knjiga Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera , koji su večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca, kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela Gordana Timotijević a recenziju je potpisao istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom šezdeset strana koju je napisao poznati austrijski istoričar osvetlivši vreme i konteks u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata, još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i ondašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata, biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom je Luis i preživeo rat. Knjiga koja je napisana sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina, sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama kao i porukama da se ljudi i narodi međusobno bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.
Vesti iz kategorije ‘Uncategorised’
Kad „Bura“ izazove buru emocija
Konkursom do imena Hale sportova u Kraljevu
Sportski centar „Ibar“ upravlja ,već godinu i po , novosagrađenom sportskom halom u Kraljevu. Ova hala , pogodna za sve dvoranske sportove, ima kapacitet od 3.331 mesta , 2.967 mesta na glavnim, 364 mesta na „teleskopskim tribinama“ i 14 zasebnih mesta za osobe sa invaliditetom, a raspolaže i kompletnim pratećim sadržajima.Prvi sportski događaj održan u novoizgrađenoj hali bio je teniski meč odigran između reprezentacija Srbije i Hrvatske u okviru takmičenja za Dejvis kup koji je održan tokom februara prošle godine. U predhodnom periodu hala je korišćena isključivo za spotske sadržaje a jedini izuzetak bilo je njeno korišćenje za predizborni miting Srpske napredne stranke u Kraljevu održan aprila meseca ove godine.Obzirom na visoke troškove održavanja hale iako je ona opremljena energetski efikasnom opremom za njeno zagrevanje i ventilaciju zaposleni u SC „Ibar“ su poodavno pokretali inicijativu za njeno multifunkcionalno korišćenje ali i za pribavljanje dela sredstava namenjenih održavanju hale kroz razne marketinške aktivnosti.Nažalost sve do nedavno nije bilo razumevanja za takve aktivnosti u rukovodstvu grada koji je nominalni vlasnik objekta.Tek nedavno je novi gradonačelnika dr.Predraga Terzića dao potrebne saglasnosti da se raspiše javni konkurs i pozovu zainteresovane komapanije da hala spotova u Kraljevu ponese njihovo ime ili pak ime nekog njihovog prepoznatljivog brenda. Očekuje se da se na ovaj način obezbedi više miliona dinara na godišnjem nivou što bi znatno relaksiralo troškove održavanja koji se,trenutno, u potpunosti finansiraju iz budžeta grada. To nam je saopšteno na konferenciji za štampu održ na kojoj su najavljeni i sportski događaji koji će se u hali organizovati tokom novembra ali i jedan muzički koncert najavljen za kraj ovog meseca. A kada je o sportskim dešavanjima reč biće to najpre odbojkaški derbi Ribnica-Crvena Zvezda , zatim, 19.novembra košarkašice Srbije igraju kvalifikacioni meč za EP sa reprezentativkama Luksembruga a potom će se igrati košarkaški meč između kraljevačke Sloge i Metalca iz Valjeva.
Hoće li Rakovica „okućiti“ kraljevčane u Beogradu?
Danas je u poseti Kraljevu ,povodom dana osnovne škole „Vuk Karažić“ iz Ribnice , boravila zvanična delegacija beogradske opštine Rakovica , čija je osnovna škola „Branko Radičević“ uspostavila saradnju sa ovom kraljevačkom školom prilikom ovogodišnjeg obeležavanja Dana jorgovana u Beogradu. Bila je to prilika da se sretnu gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i predsednik opštine Rakovica Vladan Kocić i porazgovaraju o jednoj inicijativi pokretnutoj od strane beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Kako je na sastanku rekao Milan Novaković , predsednik beogradske podružnice kraljevčana i inicijator saradnje šklola i dve lokalne samouprave , radi se o zajedničkim aktivnostima Rakovice , Kraljeva i kraljevčana u Beogradu , na obezbeđenju adekvatnog prostora za promociju i prezentaciju Kraljeva ali i za nesmetani rad i okupljanje članova podružnice u Beogradu. Postoji ,rečeno je , spremnost a i određene mogućnosti Rakovice da opredeli i prenameni jednu parcelu na kojoj bi kraljevčani u Beogradu uz pomoć svoji prijatelja i ,naravno, grada Kraljeva, izgradili i opremili adekvatan prostor. Gradonačelnik, dr.Pregrag Terzić je konstatovao da postoje potrebe grada da ima mesto za stalnu prezentaciju privrednih , turističkih i kulturnih potencijala Kraljeva u Beogradu i da će , u tom kontekstu , biti tretirana inicijativa beogradske podružnice i spremnost Rakovice da pomogne u rešavanju tog problema. On a i njegov kolega Vladan Kocić, predsednik opštine Rakovice su istakli sličnosti dve zajednice koje su u tranziciji ostali bez svojih industrijiskih giganata ,sa problemima nezaposlenosti ali i sa šansama da razvojem , pre svega turizma, makar malo ublaže te probleme . Priča o obezbeđivanju takvog prostora u Beogradu ,nažalost, nije novijeg datuma, traje decenijama unazada ali ,čini se, da je ovo šansa za dokazivanje ozbiljnost i,kako rukovodstva beogradske podružnice tako i rukovdstva dve lokalne samouprave-Kraljeva i Rakovice.
Kraljevo danas slavi svoj Kraljevdan
Predsednik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković i Slobodan Kepo Stojanović prilikom uručivanja diplome
Danas je u Multimedijalnom centru Kvart upriličena svečana sednica Skupštine grada Kraljeva kojom je obeležen 7 .oktobar – Dan grada koji je , u narodu, poznat kao Kraljevdan , a koga Srpska pravoslavna crkva slavi kao Svetog Simona Monaha. Na početku sednice prikazan je flim u produkciji Radio –televizije Kraljevo u kome su zabeleženi rezultati ostvareni u razvoju grada u protekloj godini . Tako su prisutni gosti i odbornici gradske Skupštine imali prilike da se upoznaju sa najvećim infrastrukturnim investicijama u gradu ali i sa aktivnostima ustanova čiji je osnivač grad Kraljevo , posebno sa onim koje deluju na polju kulture. Potom su predsednik Skupštine grada Nenad Marković i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić pozdravili prisutne goste iz drugih gradova i inostranstva među kojima su , između ostalih bili i ambasador Palestine u Srbiji , zamenica gradonačelnika poljskog grada Zelena Gora i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić . Potom se , po tradicij prešlo na dodelu priznanja i zahvalnica koje se svake godine dodeljuju na ovaj dan. Diplome Zaslužni građanin ove godine pripale su: Slobodanu Kepi Stojanoviću , bubnjaru grupe Samak za njegov doprinos na polju muzičke kulture i afirmaciji rok stvaraštva ,Lidij Spaski muzičkom pedagogu za njen rad i angažovanje u aktivnostima Crvenog krsta a i na muzičkom polju jer ona ,decenijama,uspešno vodi dečije horove u gradu. dr Novak Nedić ,redovni profesor Fakulteta za građevinarstvo i mašinstvo u Kraljevu nagrađen je ,ove godine, priznanjem Zaslužni građanin grada Kraljeva za njegov višedecenijski uspešan naučni rad ali i za doprinos i agažovanje u sporttskim i drugim društvenim organizacijama. I kraljevčanka Nevena Jovanović ,reprezentativka Srbije u ženskoj košarci nagrađena je ovom diplomom zbog uspeha ostvarenih na Evropskom prvenstvu i olimpijadi u Riju. Zvanjem počasni građanin grada Kraljeva za 2016 godinu nagrađen je penzionisani novinar Milan Glišović koji je i idejni tvorac i organizator manifestacije „Dani jorgovana“ dok su za zaslužne organizacije proglašeni JKP Vodovod i Istorijski arhiv koji je, nedavno, obeležio pola veka svog rada. Ovogodišnja Oktobarska nagrada grada Kraljeva pripala je književniku Draganu Hamoviću koji je ,svojevremeno, bio i upravnik kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani a upravo je on i bio pokretač i inicijator da biblioteka ponese to ime. On se, u ime nagrađenih zahvalio na priznanjima obrativši se prisutnima nadahnutom besedom u kojoj je posetio na osam vekova manstira Žiče njeno stradalništvo kroz istoriju pa i oktobra 1941 godine o čemu se u Kraljevu dugo ,bezrazložno, ćutalo. U prigodnom umetničkom programu nastupili su učenici i profesori Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva.
Antfile
O KRALJEVAČKOM KRALJEVDANU
Posle prve smene vlasti na demokratskim izborima 1997 godine, čime je prekinut kontinuitet vlasti od završetka II svetskog rata, u Kraljevu su se stekli uslovi za stvaranje nove društvene klime.Tako je, pored heraldičkih obeležja grada, koji su vezani za Žiču kao krunidbeno mesto srpskih kraljeva kroz srednjevekovnu, ali i noviju istoriju, došao na dnevni red i izbor Dana grada Kraljeva. Zbog samog imena grada koje u osnovi nosi imenicu kralj , a izbog želje da se uhvati još jača veza sa svetlom istorijom države Nemanjića, kada je ondašnja Srbija bila respektabilna sila i značajan faktor u istoriji Evrope, stigao je predlog da se za Dan grada Kraljeva izabere baš 7.oktobar,dan , u narodu, poznat kao Kraljevdan, a koga Srpska pravoslavna crkva slavi kao Svetog Simona Monaha u znak sećanja na monaško ime Stefana Prvovenčanog. Predlog je stigao 1998 godine posle savetovanja tri direktora kraljevačkih ustanova kulture koji su ,tada,radili na postavci koja je obrađivala osamdestu godišnjicu proboja Solunskog fronta.To su bili Slobodan Đorđević ,direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Radomir Ristić,direktor Istoriskog arhiva i Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu. Odluku je 22.septembra 1998 godine,posle usvajanja na sednici Skupštine opštine potpisao tadašnji predsednik Skupštine opštine Kraljevo dr.Radoslav Rade Jović.Nova tradicija je počela da živi u najprelomnijim danima za grad i celu zemlju,baš u trenutcima uveliko u baze NATO pakta pripremale svoje arsenale za napad na Srbiju u kome je Kraljevo bilo jedna od prvih meta, a njegovi građani,u velikom broju mobilisani i raspoređeni po teritoriji Kosova i Metohije i po okolini grada.
Počeo VI Internacionalni džez festival „JazzIbar“
Beogradski džez kvartet Flow Motion
Sinoć je u dvorištu Francuske kuće nastupom modernog beogradskog džez kvarteta Flow Motion počeo VI Internacionalni džez festival „jazzIbar Flow Motion na repertoaru ima tradicionalne džez standarde u inovativnim aranžmanima, ali i aktuelne žanrove. Muzika koju stvara Flow Motion nalazi inspiraciju i u delimaTelonijusa Monka i Džona Koltrejna, koji su najveći uzori ovog kvarteta. Program otvaranja festivala je upotpunjen predstavljanjem knjige „Isceljujuća moć bluza“ autora Tibora Nađa.Ovaj poznati novosadski bluz muzičar je više od 15 godina radio na ovoj nesvakidašnjoj i detaljnoj biografiji bluz muzike, izvoru svih savremenih žanrova. Knjiga obuhvata period kada je bluz nastao, od samih početaka – pesama koje su afrički robovi u SAD-u pevali uz rad, pa do kraja šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je ovaj žanr doživljavao sam vrhunac svoje popularnosti. Publika na otvaranju je imala prilike i da uživa o muzičkim bravurama Tibora Nađa kada je on, u jednom trenutku, zamenio popularnog Tomketa i sa „Goodwill“-om otpevao i odsvirao nekoliko bluz standarda. Kao druga grupa na otvaranju festivala sinoć je nastupio kraljevački bend Goodwill koji postoji od 2010. godine i svira isključivo bluz i rok muziku. Na repertoaru su hitovi poznatih svetskih izvođača, kao što su: BB King, Eric Clapton, Johnny Winter, Muddy Waters,Stevie Ray Vaughan.Festival se nastavlja večeras svirkom na centralnom gradskom trgu koji je sinoć bio zauzet koncerom beogradske grupe „Zana“ koja je nastupila u okviru otvaranja manifestacije „Veseli spust“.
Otvorena likovna izložba „Rađanje“ u Kraljevu
Sa otvaranja izložbe u galeriji KC „Ribnica“
Večeras je, u galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu , otvorena izložba akademskog slikara magistra Ljubiše Đurića pod nazivom „Rađanje“.Objašnjavajući likovni izraz Ljubiše Đurića u projektu „Rađanje“, u kome on koristeći jaje kao glavni element koji simboliše rađanja, života, umetnosti, ideja…, istoričarka umetnosti Gordana Margi Đurić, inače supruga slikara , je posebno obrazložila dominaciju crne i bele boje u čitavom projektu.Po njenim rečima, radi se zapravo o Ljubišinom poimanju Njutnove teorije o bojama iznet još 1704 godine u njegovoj knjizi Optika.Crno i belo jesu kontrastne i provokativne ali jesu li zapravo to uopšte boje ili se radi o percepciji imanja i nemanja svetlosti.Dakle to , zapravo i nisu boje. No ipak se u likovnom izrazu koriste za iskazivanje kontrastnog , provokativnog pa i Ljubiša ih u projektu „Rađanje“ dominatno, tačnije isključivo, koristi želeći da iskaže svu kontrastnost čina rađanja bilo da se radi o rađanju života ili pak ideja, umetnosti uopšte. Ako su boje samo ljudska vizuelna perciptivna karakteristika , jedna vrsta iliuzije, onda se , možda , najviše i i može iskazati , reći crnom i belom (ne)bojom.Posebno kada treba objašnjavati , pokazati čin rađanja koji , u osnovi , i jeste menjanje stanja poput menjanja naše percepcije imanja i nemanja svetlosti.Izgovoreno na otvaranju i viđeno na izložbi bili su svojevrsna inspiracija uredniku galerije ,akademskom slikaru Miloradu Vujašaninu –Cuju da sa posetiocima ,zapodene razgovor u širem kontekstu , u kome mu je projekat simboličkog imena „Rađanje“ poslužio da podstakne razmišljanje prisutnih o aktuelnom trenutku u našoj kulturi i obrazovanju pre svega.A suština onoga što se čulo tokom tog razgovora kome se, pored jednog broja prisutnih, priključio i autor izloženih dela jeste zabrinutost za aktuelni trenutak u obrazovanju i stvaralaštvu u kulturi, tačnije u svojevrsnom udaljavanju ljudi od ovih delatnosti što zbog nemanja pravih informacija što zbog nemanja vremena kao posledice surove životne realnosti u kojoj borba za golu egzistenciju nosi sve više energije i vremena. Tako je i razgovor vođen po otvaranju izložbe opravdao uspešnost provokacije projekta „Rađanje“.
Ljubiša Đurić rođen je 1949. godine u Majdanpeku. Magistrirao je slikarstvo u klasi profesora Lubarde. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Udruženja francuskih umetnika ,,La maison des artistes” u Parizu.Za svoje bogato umetničko stvaralaštvo osvojio je mnogobrojne nagrade. Imao je na desetine samostalnih izložbi i učestvovao je na značajnim kolektivnim izložbama. Živi i radi na relaciji Beograd – Pariz.
U Kraljevu počeo Festival umetnosti „Maglič“
Otvaranjem izložbe „ Ruski umetnici u duhovnoj umetnosti Srbije“ sinoć je , u Kraljevu, u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ , počeo Festival umetnosti „Maglič“. Festival je otvorila gospođa Nadežda Kruščenkova direktorka Ruskog centra za nauku I kulturu u Srbiji. Još prošle godine je Festival umetnosti „Maglič“ redefinisao svoju koncepciju pa je , prošlogodišnjim, predstavljanjem materijalne i nematerijalne kulturne baštine predstavljena Irska.Na taj način je ova ,nekadašnja, smotra domaćeg stvaralaštva i domaće materijalne i nematerijalne kulturne baštine dobila svoju međunarodnu dimenziju pa će ,ubuduće, poput prošle i ove godine , na festivalu biti predstavljene zemlje sa svojom kulturom i svojom duhovnom,materijalnom i nematerijalnom baštinom.Sinoć otvorena izložba je svojevrsni omaž stvaralaštvu ruske emigracije,takozvanih „Belih Rusa“ koje su događaji u njihovoj zemlji uzrokovani revolucijom i građanskim ratom doveli,krajem 1919 godine u Srbiju.Među njima su inženjeri, lekari, građevinci, arhitekte i mnogi umetnici od muzikologa, slikara i vajara do balet majstora.Mnogi od njih a posebno jedan broj arhitekata i slikara iz Rusije su u Srbiji ostavili značajna dela za buduća pokolenja. U danima festivala, do 6 juna,kraljevčani će biti u prilici da čuju i hor Ruskog doma iz Beograda ,da se upoznaju sa tradicionalnom ruskom kuhinjom, odgledaju koncert folklornog ansambla „Suvenir“ iz Voskresenska i da učestvuju u radionici na kojoj će se upoznati sa načinom izrade tradicionalnih ruskih narodnih lutaka.Najmlađe će,pak kroz svet ruskih bajki u Kraljevačkom pozorištu provesti novosadsko pozorište „Suzana Zečić“. Za ljubitelje filma biće prikazana retrospektiva ruskih filmskih stvarlaca koja će se održavati u „Francuskoj kući“ do 2.juna a počeće prikazivanjem filma Nikite Mihalkova „Dvanaest“ urađenog 2007 godine po motivima istoimenog filma iz 1957 goodine. Prezentacija domaće kulture,materijalnog i nematerijalnog stvaralaštva počeće, u sredu 1.juna, otvaranjem izložbe „Refleksije nasleđa“ mladih umetnika Raškog okruga iz kolekcije Kulturnog centra „Ribnica“,koncertima na Trgu srpskih ratnika i to,najpre u petak , orkestra „Camerata Academica” i Svitlane Dekar, operske pevačice, prvakinje Narodnog pozorišta u Novom Sadu a potom „Balkanike“ Sanje Ilića .Pored već pomenutog hora Rskog doma iz Beograda , folklornog ansambla iz Voskrenska u subotu će se ,na trgu,predstaviti i domaći folklorni amsambl „Karanovac“.
Evropski dan u gradu na Ibru
Danas su ,u Kraljevu, dodeljena rešenja predstavnicima 28 korisnika granta , iz cele Srbije, koji su kroz projekat „Evropska podrška inkluzivnom društvu“ dobili 4,3 miliona evra.Ceremonija je upriličena u Multimedijalnom centru „Kvart“ a , pored zvaničnika iz Kraljeva i Raškog upravnog okruga, prisustvovali su joj i šef delegacije EU ambasador Majkl Davenport ,Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine dr.Snežana Bogosavljević-Bošković, direktorka Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković, ambasador Slovačke u Srbij, zamenik ambasadora Holandije i brojni drugi predstavnici zemalja EU u Srbiji. (више…)
Žreb obavljen-Sve je spremno za spektakl kraj Ibra !
Duelom između Bojane Jovanovski i Garbinje Muguruza,u subotu 6.februara, u 13 časova ,u kraljevačkoj Hali sportova počeće prvo kolo Svetske B grupe FED kupa između Srbije i Španije. Posle njih na teren izlaze Jelena Janković i Karla Suarez Navaro. (више…)
„Kraljevčanke za nezaborav“ pred kraljevčanima
U organizaciji Savete za rodnu ravnopravnost grada i Narodnog muzeja Kraljeva, u holu Skupštine grada,otvorena je izložba pod nazivom „Kraljevčanke za nezaborav“ koja je realizovana u okviru istoimenog projekta podržanog od grada Kraljeva. Posetioci izložbe će moći , da vide na panoima, fotografije i druge dokumente vezane za život i rad 50 žena rođenih u Kraljevu ili pak onih koje su stručnu i stvaralačku afirmaciju sticale u gradu na Ibru u periodu od 1855 godine do danas. (више…)