Slavko Janošević,vlasnik i urednik KaTV
„Možda nas, večeras, ima malo. Možda , zato što nismo došli autobusima. Možda nas , večeras, ima malo jer nemamo budžete da plaćamo sedviče. Ali ,znajte vi koji ste imali hrabrosti da večeras dođete na ovaj skup , i vi dragi sugrađani što ,večeras, sedite po kafićima i vi gospodo iz Gradskog veća što nas gledate sa terase na vrhu hotela, i soli je malo al zasoli. Put ,uvek, počinje prvim korakom.Večeras ga činimo,a vidimo se ,ponovo, iduće srede na istom mestu i u isto vreme. I da vas podsetim i 1996 godine , u novembru, na prvim,tadašnjim, protestima nije bilo više građana nego što nas ima večeras a završlo se kako se završilo u februaru 1997 sa desetinama hiljada kraljevčana oslobođenih straha“. Ovim rečima Narodnog poslanika dr.Dragana Vesovića iz Kraljeva , iz poslaničke grupe „Dveri“, završen je skup u organizaciji 13 opozicionih stranaka iz Kraljeva.
Skup na Trgu Srpskih Ratnika ,kraj popularnog „Milutina“, kome je ,po procenama prisutnih izveštača, prisustvovalo oko 300 kraljevčana počeo je obraćanjem Ivana Matovića šefa odborničke grupe „Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva. On je podsetio da je povod za održavanje protetnog skupa odluka Gradskog veća o raspodeli novca za sufinasiranje medijskih projekata kojom je,Televizija Kraljevo, koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima ,dato blizu devet milona dinara od ukupno 14,5 milona dinara namenjenih medijama.Istom odlukom Gradskog veća, koje uzgred budi rečeno ,i ne bi trebalo da učestvuje u procesu raspodele sredstava medijima, druge dve lokalne televizije ,KaTV i televizija „Melos“, dobile su po sto hiljada dinara. Kako su ove dve televizije u svom izveštavanju imale prostora i sluha za kritičku reč opozicije to je ovakva odluka ,od strane organizatora protesta, ali i od strane većine registrovanih medija u gradu na Ibru, protumačena kao vid ekonomskog pritiska na lokalne medije koji gaje kritički stav prema vlasti koju čini koalicija SNS-SPS. U istom tonu , uz upozorenje da se gušenjem medija koji imaju kritički stav prema vlasti , uveliko trasira put za četvri vid totalitarizma na ovim prostorima, a to je primitivizam, koji nam dolazi posle fašizma-boljševizma i totalitarizma Slavko Janošević vlasnik i urednik KaTVje zaključio: „Bez slobodnih medija ,nema slobodnih izbora.Nemao li to dvoje džaba nam sve“. Ako je raspodela budžetskih sredstava medijima bila okidač za proteste to ,po rečima organizatora, a i večerašnjih govornika na protestnom skupu ,nije i jedini razlog. Izneto je niz primera netransparentne raspodele budžetskih sredstava ,udruženjima građana,sportskim klubovima ali i subvencija za javni prevoz.Tako je po rečima Vladete Despotovića , bivšeg radnika „Autotransporta“, koje je nekada pružalo uslugu javnog prevoza, ovo preduzeće ,lošim odlukama gradske vlasti, najpre dovedeno do propasti a potom je ,njegova velika imovina, kroz dve prodaje ,jedne u privatizaciji i druge iz stečaja, raskrčmljna budzašto a radnicima su ostale neisplaćene zarade i druga primanja. Skup na kome su ,večeras, govorili još i dr Ljubiša Jovašević ispred Pokreta za Kraljevo i Zorica Stamenković ,predsednica Foruma žena GO DS je završen šetnjom gradskom promenadom kako bi , rečeno je, ohrabrili one koji su ,večeras,odabrali kafiće umesto protesta, da im se ,iduće srede,pridruže.
Današnjem potpisivanju ugovora o donaciji prisustvovali su i Načelnik Raškog upravnog okruga Nebojša Simović i Marica Mijailović, zamenica gradonačelnika Kraljeva koji su se ,uz podsećanje na sve predhodne donacije, zahvalili Milomiru Glavčiću u ime lokalne samouprave i građana ovog kraja na svemu što je činio i čini za njih obezbeđujući im ,pre svega, kvalitetniju zdravstvenu uslugu.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić započela je svoju današnju radnu posetu Kraljevu obilaskom lokacije u Dostiejevoj ulici gde je , još pre šest godina, planirana gradnja objekata u sklopu urbane regenreacije naselja izgrađenog između 1947 i 1955 godine a koje je pretrpelo znatna oštećena od zemljotresa novembra 2010 godine. Reč je, inače, o 16 stambenih zgrada i 5 prizemnih kuća sa 360 stanova prosečne površine 39,80 m2. Projektom urbane regeneracije umesto sanacije, planirano je rušenje postojećih zgrada, i izgradnja 4 nove (Su+P+7) sa 360 stanova za preseljenje, sa ukupnom korisnom površinom stanova od 16.209,40m2 ,na južnom delu lokacije (oko 1,8 Ha). Etažni vlasnici dobijaju nove stanove, dok će Grad biti u mogućnosti da koristiti ostatak lokacije za buduću izgradnju socijalnih stanova i za druge namene, kao što su komercijalni ili rekreativni prostor, na severnom delu lokacije (oko 1.3 Ha). Građevinska dozvola za gradnju prve zgrade sa 103 stambene jedinice je izdata još 25.maja 2016 godine,sredstva u iznosu od oko osam miliona evra obezbeđena su iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) aprila 2016 godine, učešće grada Kraljeva je obezbeđeno kroz zemljište,izgradnju nove infrastrukture ,spoljne uređenje i nadzor,izabran je i izvođač radova po sprovedenoj proceduri još u novembru 2017 godine ali , do danas, nisu otpočeli radovi. Svojevremeno, pre više od dve i po godine, prilikom predstavljanja rezultata nagradnog konkrusa za arhitektonsko rešenje budućeg naselja ministarka Zorana Mihajlović je najavljivala početak radova za proleće 2016 godine ali ono što je, danas, izvesno je da odobreni kredit,još uvek, nije povučen. Razlog su,još uvek nedefinisani odnosi između Ministarstva građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture kao finansijera ispred Republike Srbije i grada Kraljeva kao investitora.Zbog toga nije bilo moguće ni potpisivanje ugovora sa već izabranim izvođačem radova.Već duže vremena ,uprkos stalnoj komnunkaciji na relaciji Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva,tačnije Projektne komisije projekta „Urbana regeneracija naselja u Dositejeveoj ulici u Kraljevu“ ne dolazi se do rešenja oko navodno različitih tumačenja obaveza po osnovu poreza na dodatnu vrednost što se,gledano sa strane čini najblaže rečeno čudnim a ujedno ukazuje i na osdustvo međuresorne saradnje između ministarstva u istoj Vladi.Jer, zvuči bizarno da se do sada nije moglo obezbediti izvorno tumačenje resornog Ministarstva finasija pa i same Vlade. Otuda i velika očekivanja u Kraljevu od današnje posete premijerke i njene pomoći da se taj „Gordijev čvor“ razreši i , najzad, krene sa gradnjom. Ana Brnabić je odgovarajući na naše pitanje rekla da će ona lično uraditi sve da se prevaziđu postojeći komunikacijski šumovi na relaciji Ministarstvo građevinarstva –grad Kraljevo i da se,iskreno, nada kako će radovi na rekonstrukciji naselja u Dositejevoj početi za najduže tri meseca. „Kraljevo je došlo na dnevni red i savim je zaslužilo da bude u fokusu pažnje Vlade kako bi dobilo svu neophodnu pomoć i podršku za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata o kojima smo ,danas, ovde razgovarali“ rekla je premijerka odogovarajući na naše pitanje.Svoj boravak u Kraljevu premijerka Ana Brnabić je nastavila obilaskom gradilišta novog dečijeg obdaništa na Beranovcu površine 809 metara kvadratnih . Obdanište će, kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno, moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde,kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom.
Dobrotvor i donator Milomir Glavčić je sa 200.000 evra pomogao gradnju ovog objekta dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra.
Posetu Kraljevu Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je završila u kraljevačkom javnom preduzeću „Vodovod“ koje uspešno posluje i koje se priprema za realizaciju projekat gradnje fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema u Kraljevu, vredan 17,1 miliona evra.Građevinski projekat je ,već, sa milion evra finasiran iz PPF4 i PPF5 programa a projektnu dokumentaciju Vodovodu je,svojevremeno, uručio Majkl Devenport ondašnji šef misije Evropske Unije u Srbiji.
Danas je, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, predstavljena nova knjiga pesama Lasla Blaškovića intrigantnog naslova „Prasvršetak“. U programu koga je otvorio magistar Miša Milosavljević ,koji se , od nedavno , nalazi na čelu kraljevačke biblioteke, pored autora učestvovali su i Živorad Nedeljković, pesnik iz Kraljeva i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik Arhipelaga iz Beograda.Konstatujući pesničku zrelost i specifičnost proze Lasla Blaškovića Živorad Nedeljković je primetio kako dobra poezija uvek ima šta da kaže pa se ta konsttacija u punom svom značenju može vezivati i za ovu knjigu pesama Lasla Blaškovića.U sličnom tonu o delu Lasla Blaškovića govorio je i Gojko Božović uzazavši na slojevitost i višeznačnost Blaškovićeve proze. Autor je pak pročitavši ,u nekoliko navrata, neke od svojih pesama iz knige „Prasvršetak“ govrio i o početcima svog bavljenja pisanjem ,pre ravno tri decenije, najavivši da će publici ,uskoro, predstaviti knjigu svojih putopisnih beleški pod nazivom „Gle“ . Laslo Blašković,pesnik, romansijer, pripovedač i esejista – rođen je u Novom Sadu 1966. godine. Za roman Svadbeni marš Blašković je dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Madonin nakit dobio je Nagradu Fonda „Borislav Pekić“, za roman Adamova jabučica dobio je Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“ za najbolju knjigu godine, a za roman Turnir grbavaca dobio je Nagradu „Stevan Sremac“ za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik.Laslo Blašković je upravnik Narodne biblioteke Srbije.
Osveštavano je ,zadnjih nekoliko decenija, u Kraljevu sve i svašta od objekata i opreme. I naravno , dok je to lični čin vlasnika objekta i opreme , sasvim je i legitiman . Ali višedecenijska praksa osveštavanja javnih objekata , građenih i finansiranih novcem svih poreskih obveznika od koji , najpre, nisu svi pravoslavni vernici ,a neki su čak i deklarisani ateisti otvar brojna pitanja i dileme. Jer , i ovakvi objekti u formalno-pravnom smislu imaju svog vlasnika bilo da je to država ili lokalna samoprava pa bi ,dakle, odluku o eventualnom osveštavanju iliti osvećenju, ili bilo kom drugom verskom činu, trebalo da doneste taj vlasnik. Ovako je to prepušteno na volju ili ne volju menadžmenta ustanova i institucija koje koriste takve objeke. A menadžment javnih ustanova i preduzeća , da se odmah razumemo, čine direktori i drugi organi upravljanja( Nadzorni i/ili Upravni odbori). Uz to ne manja je i dilema treba li baš u jednom sekularnom društvu kakvo smo ,valjda, zvanično upražnjavati verske obrede ovakvog tipa i u javnim objektima u vlasništvu države , opštine , grada… Ako treba ,ako je to volja većine, onda je treba legitimizovati i formalnom odlukom vlasnika objekta. Ovako prećutna saglasnost tipa „pa to se valjda podrazumeva“ rađa mnoge nedoumice. Možda je jedna, baš takva nedoumica , i bila povod da Vladan Vićentijević istaknuti sportski radnik , predsednik Upravnog odbora Sportskog centra „Ibra“ iz Kraljevu jutros saopšti gradonačelniku Kraljeva dr.Predragu Terziću da podnosi neopozivu ostavku na mesto predsednika a što je , predhodno, javno učinio saopštivši svoju odluku preko društvenih mreža. U svom obraćanju javnosti i gradonačelniku u pismu naslovljenom sa „Neko nije shvatio vreme u kome živimo“ Vladan na početku , između ostalog , kaže: „Odmah na početku, kao predsednika Upravnog odbora Sportskog centra Ibar u Kraljevu niko me nije ni pitao, možda i ne treba, ali ni konsultovao u vezi osveštavanja ovog objekta koji već odavno radi.Bio sam pozvan od direktora SC Ibar gospodina Zorana Kneževića da prisustvujem ovom“svetom činu“, ali se nisam odazvao zbog nekih ličnih obaveza. Inače, verovatno bi zbog funkcije bio prisutan da mi je vreme dozvolilo. Međutim, bog me je i ovde pogledao, jer da sam se odazvao i video ovu sliku „želja posluženja“ verovatno bi odmah posle osveštenja napustio objekat“. Na ovaj način on komentariše , na društvenim mrežama objavljenu, fotografiju prebogate trpeze upriličene posle čina sečenja slavskog kolača na novoustanovljnoj slavi SC Ibar i čina osvećenja Hale sportova. Ova njegova odluka izazvala je veliku pažnju na tim istim društenim mrežama a komentatori i se , uslovno rečeno, svrstvaju u dve kolone: na one koji daju podršku Vladanu za njegov gest i one koji ga kritikuju zbog , navodnog, moralisanja .Svako ,lično, ima pravo na svoje mišljenje pa i pravo da to svoje mišljenje javno saopšti ali zvanični organi države ili lokalne samouprave imaju,kao vlasnici određene imovine, i obavezu da se jednom ,na prikladan način, izjasne o praksi obavljanja verskih obreda u sekularnim, javnim, objektima. Ili je ,možda, neizjašnjavanje istih još jedan dokaz da su centri odlučivanja u ovoj državi vazda bili u strankama a one , ma kakvog ideološkog predznaka bile, izbegavaju da se zameraju crkvi i institucijama drugih religija i za mnogo veće dileme društva o tom odnosu religija -država poput ,recimo, dileme o raznim poreskim olakšicama verskim konfesijama u isto vreme kada im se ,naveliko, vraća njihova ,ranije oduzeta, imovina.Zato sumnjamo da će se i o ovom Vladanovom činu , zvanično , raspravljati među kraljevačkim 
naprednjacima ,koji su ,na funkcije predložili i njega i sadašnjeg direktora Sportskog centra „Ibar“.
Konferencijom za štampu, danas održanom u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva, najavljena je jedna pažnje vredna manifestacija. Kraljevo će , pored još nekih gradova u Srbiji , biti domaćin svojevrsnog festivala dobre rok muzike . Naime , 27 maja ,na centralnom gradskom trgu-Trgu Srpskih ratnika, biće održana „Mini gitarijada“. Ovaj muzički događaj organizuje se u saradnji sa populrnom „Zaječarskom gitarijadom“ koja se , iako pedsetprva po redu, ove godine , po prvi put održava u junu, i to u periodu od 29.juna do 1.jula. Cilj mini gitarijada je da afirmišu rok muziku pružajući šansu mladim demo bendovima koji su na početku svojih muzičkih karijera ,omogućavajući im nastup na profesionalnoj sceni koja podrzumeva dobru ,binu, svetlo i razglas pred publikom koja voli tu vrstu muzičkog izraza. Mini gitarijade imaju i svojevrsni takmičarsko-selektorski karakter jer će najboljim demo sastavima iz gradova poput Kraljeva, gde se organizuju „Mini gitarijade“,biti omogućen nastup na 51-oj Zaječarskoj gitarijadi. Da će se na ovim predtakmičenjima voditi računa i o kvalitetu muzike postaraće se stručni žiriji sastavljeni ,mahom, od već afirmisanih lokalnih rok stvaralaca i dokazanih muzičkih stručnjaka. Tako će , recimo, u Kraljevu umeće rok demo-bendova na ovogodišnjoj „Mini gitarijadi“ ocenjivati Aleksandra Pavlović ,muzički urednik u SKC“Kragujevac“, Vladimir Krunić frontmen pank rok grupe „Krstaši“ iz Kraljeva koja je, prošle godine, učestvovala na „Zaječarskoj gitarijadi“ i Vladislav Jurić ,rok muzičar.Kako smo ,danas, čuli od gospođe Elizabete Todorović ,direktorke KC „Ribnica“ i Bojana Petrovića , muzičkog urednika u ovoj ustanovi, rok za prijavu zainteresovanih rok grupa je do 20.maja a očekuju se učesnici i iz susednih gradova poput Kragujevca, Vrnjačke Banje, Trstenika, Raške, Novog Pazara…Svojevrsna podrška mladim rokerima ali i svojevrsna pozivnica posetiocima kraljevačke „Mini gitarijade“ biće i sastav „Električnog orgazma“ koji će ,prema rasporedu, uslediti odmah po okončanju nastupa demo bendova.
Sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo predstavljana knjiga Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera , koji su večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca, kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela Gordana Timotijević a recenziju je potpisao istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom šezdeset strana koju je napisao poznati austrijski istoričar osvetlivši vreme i konteks u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata, još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i ondašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata, biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom je Luis i preživeo rat. Knjiga koja je napisana sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina, sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama kao i porukama da se ljudi i narodi međusobno bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.
Sportski centar „Ibar“ upravlja ,već godinu i po , novosagrađenom sportskom halom u Kraljevu. Ova hala , pogodna za sve dvoranske sportove, ima kapacitet od 3.331 mesta , 2.967 mesta na glavnim, 364 mesta na „teleskopskim tribinama“ i 14 zasebnih mesta za osobe sa invaliditetom, a raspolaže i kompletnim pratećim sadržajima.Prvi sportski događaj održan u novoizgrađenoj hali bio je teniski meč odigran između reprezentacija Srbije i Hrvatske u okviru takmičenja za Dejvis kup koji je održan tokom februara prošle godine. U predhodnom periodu hala je korišćena isključivo za spotske sadržaje a jedini izuzetak bilo je njeno korišćenje za predizborni miting Srpske napredne stranke u Kraljevu održan aprila meseca ove godine.Obzirom na visoke troškove održavanja hale iako je ona opremljena energetski efikasnom opremom za njeno zagrevanje i ventilaciju zaposleni u SC „Ibar“ su poodavno pokretali inicijativu za njeno multifunkcionalno korišćenje ali i za pribavljanje dela sredstava namenjenih održavanju hale kroz razne marketinške aktivnosti.Nažalost sve do nedavno nije bilo razumevanja za takve aktivnosti u rukovodstvu grada koji je nominalni vlasnik objekta.Tek nedavno je novi gradonačelnika dr.Predraga Terzića dao potrebne saglasnosti da se raspiše javni konkurs i pozovu zainteresovane komapanije da hala spotova u Kraljevu ponese njihovo ime ili pak ime nekog njihovog prepoznatljivog brenda. Očekuje se da se na ovaj način obezbedi više miliona dinara na godišnjem nivou što bi znatno relaksiralo troškove održavanja koji se,trenutno, u potpunosti finansiraju iz budžeta grada. To nam je saopšteno na konferenciji za štampu održ na kojoj su najavljeni i sportski događaji koji će se u hali organizovati tokom novembra ali i jedan muzički koncert najavljen za kraj ovog meseca. A kada je o sportskim dešavanjima reč biće to najpre odbojkaški derbi Ribnica-Crvena Zvezda , zatim, 19.novembra košarkašice Srbije igraju kvalifikacioni meč za EP sa reprezentativkama Luksembruga a potom će se igrati košarkaški meč između kraljevačke Sloge i Metalca iz Valjeva.
Danas je u poseti Kraljevu ,povodom dana osnovne škole „Vuk Karažić“ iz Ribnice , boravila zvanična delegacija beogradske opštine Rakovica , čija je osnovna škola „Branko Radičević“ uspostavila saradnju sa ovom kraljevačkom školom prilikom ovogodišnjeg obeležavanja Dana jorgovana u Beogradu. Bila je to prilika da se sretnu gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i predsednik opštine Rakovica Vladan Kocić i porazgovaraju o jednoj inicijativi pokretnutoj od strane beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Kako je na sastanku rekao Milan Novaković , predsednik beogradske podružnice kraljevčana i inicijator saradnje šklola i dve lokalne samouprave , radi se o zajedničkim aktivnostima Rakovice , Kraljeva i kraljevčana u Beogradu , na obezbeđenju adekvatnog prostora za promociju i prezentaciju Kraljeva ali i za nesmetani rad i okupljanje članova podružnice u Beogradu. Postoji ,rečeno je , spremnost a i određene mogućnosti Rakovice da opredeli i prenameni jednu parcelu na kojoj bi kraljevčani u Beogradu uz pomoć svoji prijatelja i ,naravno, grada Kraljeva, izgradili i opremili adekvatan prostor. Gradonačelnik, dr.Pregrag Terzić je konstatovao da postoje potrebe grada da ima mesto za stalnu prezentaciju privrednih , turističkih i kulturnih potencijala Kraljeva u Beogradu i da će , u tom kontekstu , biti tretirana inicijativa beogradske podružnice i spremnost Rakovice da pomogne u rešavanju tog problema. On a i njegov kolega Vladan Kocić, predsednik opštine Rakovice su istakli sličnosti dve zajednice koje su u tranziciji ostali bez svojih industrijiskih giganata ,sa problemima nezaposlenosti ali i sa šansama da razvojem , pre svega turizma, makar malo ublaže te probleme . Priča o obezbeđivanju takvog prostora u Beogradu ,nažalost, nije novijeg datuma, traje decenijama unazada ali ,čini se, da je ovo šansa za dokazivanje ozbiljnost i,kako rukovodstva beogradske podružnice tako i rukovdstva dve lokalne samouprave-Kraljeva i Rakovice.