Danas je , na Zlatiboru, počeo 3. Forum o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope čiji je domaćin Mreža za ruralni razvoj Srbije, kao nosilac projekta „Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja“, ALTER koga podržava Evropska unija.

U fokusu skupa na Zlatiboru je politika podrške mladima u ruralnim područjima zemalja Zapadnog Balkana ( Srbija ,Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Republika Severna Makedonija , Crna Gora) i Turske. Posebno će biti razgovora o mogućim modelima ekonomskih aktivnosti mladih u ruralnim područjima u funkciji izgradnje stimulativnog okruženja. Razgovaraće se  o ulozi organizacija civilnog društva u jačanju aktivizma mladih i podršci njihovim ekonomskim aktivnostima u ruralnim područjima.

Kroz dosadašnje,višegodišnje, projektne aktivnosti  Alter-a do sada je obrađeno niz tema kojima se promoviše saradnja između državnih institucija ,nauke, civilnog društva i građana u ruralnim područjima Zapadnog Balkana i Turske u funkciji jačanja njihovih kapaciteta i sposobnosti za neminovno suočenje i tržišnu utakmicu   sa uspešnim proizvođačima poljoprivrednih i drugih proizvoda iz ruralnih krajeva zemalja Evropske unije koje,decenijam unazad, sprovode aktivne politike podrške razvoja svojih ruralnih krajeva.

Akteri procesa ruralnog razvoja zemalja Zapadnog Balkana i Turske su ,kroz segment  aktivnosti projekta Alter , upoznati sa „Leader  inicijativom“ , modelom integrisanja aktivnosti svih aktera ruralnog razvoja koji stimuliše njihovo jedinstvo i jednakost u kreiranju javnih politika ruralnog razvoja.Leader  je nastao krajem osamdesetih godina prošlog veka u Francuskoji i on  se , još od početka dvedesetih godina prošlog veka, uspešno implementira kao efikasni alat ruralnog razvoja u zemljama Evropske unije.

Pored Mreža za ruralni razvoj Srbije u realizaciju  projekta Alter uključene su i Fondacija za razvoj Turske,Mreža za ruralni razvoj Crne Gore, Mreža za ruralni razvoj Makedonije, Mreža za ruralni razvoj u Bosne i Hercegovine,Institut za demokratiju i medijaciju iz Albanije i Mreža organizacije za ruralni razvoj Kosova.U sprovođenej projektnih aktivnosti uključene su ,kao predstavnici Evropske mreže „PREPARE“ ,Ruralni forum Letonije i Hrvatska mreža za ruralni razvoj.

Na Zlatibor je pristiglo  pedset učesnika 3. Foruma o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope a njih su, u ime domaćina pozdravili  Dragan Roganović , predsednik Mreže za ruralni razvoj Srbije i menadžer projekta Alter , Miona Ilić iz Sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede i predstavnik opštine Čajetina.

Dana su,učesnicima Foruma, iskustva Severne Makedonije i Turske  u podršci  razvoju ruralnih krajeva kroz razvoj ekonomije  a pre svega poljoprivrede i turizma, preneli  Boban Ilić  , generalni sekretar Stalne radne grupe za ruralini razvoj Jugoistočne Evrope i Fatos Mustafa zamenik sekretara Regionalne kancelarije za mlade Turske.

Takmičenjem u pripremanju riblje čorbe danas je ,u Kraljevu, počela XXIX turističko- kulinarska manifestacija „Srebrni kazan“koju organizuje Turistička organizacija grada Kraljeva.

Do pre osam godina bila je to, samo ,smotra kulinara ,profesionalaca i amatera , u pripremanju pasulja i , u Kraljevu , a i šire bila je poznata kao „Pasuljijada“.

U međuvremenu njen koncept je izmenjen najpre uvođenjem takmičenja u pripremanju riblje čorbe a potom  promenom mesta održavanja ,seljenjem sa Trga srpskih ratnika u centu grada na obalu Ibra.

Od prošle godine , u okviru manifestacije „Srebrni kazan“, organizuje se i jedna  etapa kravana kulinara koji se takmiče u pripremanju na smotri pod nazivom „Izađi mi na teglu“ koja se,ove godine organizuje po šeti put i održava u 28 gradova širom Srbije.Ovogodišnji karavan je startovao 19 avgusta u Brusu a  njegovo finale biće u Beogradu 12.oktobra.

Trodnevna kulinarska smotra obogaćena je  bogatim zabavno muzičkim sadžajima od kojih će ,deo njih, poput večerašnjeg koncerta beogradske grupe „Tribute Bjelo dugme“ i  sutrašnjeg  koncerta zrenjaniske grupe „ABBA real tribute band“ i nekolicine kraljevačkih rok bendova,biti održano u centru grada na Trgu srpskih ratnika.

Prema najavama metrologa lepo vreme će „podržati“ ovu manifestaciju a u nedelju će se znati ko su ,ovogodišnji, Vitezovi riblje čorbe i pasulja.

Danas su , u Ministarstvu zaštite životne sredine , predstavnici sedam lokalnih samouprava (Pirot, Užice, Kraljevo i Leskovac, Senta, Srbobran i Alibunar) potpisali ugovore sa  Goranom Trivanom, Ministrom zaštite životne sredine o dodeli sredstava za podršku projektima pošumljavanja u 2019 godini.

„Mi ,ljudi , neprestano tragamo za proizvodima koji će zadovoljavti naše ,raznorazne,potrebe ne vodeći dovoljno računa da ,dok na jenoj strani ,zadovoljavamo te svoje potrebe narušavamo ravnotežu uspostavljenu u prirodi koja je (pred)uslov naših života .Za razliku od nas ,ljudi ,priroda je  „kreirala“ proizvod koji je (pred)uslov te ravnoteže.Taj proizvod je drvo! Ono proizvodi neophodni kiseonik ,apsorbuje štetni udljen dioksid kroz procese fotosinteze a svojim korenovim sistemom čuva nas od erozija .Vreme je da se, osmišljenim, organizovanim i intezivnim aktivnostima na pošumljavanju  „pridružimo“  prirodi i pomognemo sebi , a i njoj , u ostavrivanju zajedničkog  cilja , zdravoj životnoj sredini u funkciji našeg opstanka“ rekao je , između ostalog ,  Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ,danas, prilikom potpisivanja ugovora sa predstavnicima sedam lokalnih samouprava koje su ,ove godine, na Konkursu „Zelenog fonda“ Ministarstva  zaštite životne dobili podršku za svoje projekte pošumljavanja u iznosu od  13.025.043  dinara.

Kad je , u martu ove godine , u Najrobiju , Goran Trivan izabran  za jednog od potpredsednika Petog zasedanja Skupštine za životnu sredinu (UNEA-5), čije zasedanje će biti održano 2021 godine, taj najviši ,međunarodni , nivo odlučivanja o zaštiti životne sredine je ukazao na potrebu hitne , gobalne akcije u očuvanju životne sredine , a predstavnici Srbije su ,značajno, dopirineli potvrđivanju aktivnosti na pošumljavanju kao nove paradigme u ovoj oblasti.

I dok su , na ovom skupu, naša iskustva i aktivnosti na poslovima pošumljavanja dobila međunarodno priznanje i ,izborom Trivana za podpresedika ,statisfakciju na nacionalnom nivou ,aktivnosti na poslovima pošumljavanja nemaju , još uvek , adekvatnu podršku ni institucija a ni građana.

Kako drugačije protumačiti kolebanja u zainteresovanosti ,pre svega,lokalnih samouprava za ove poslove jer je , u 2018 godini , njih  12 ,od 14 prijavljenih , dobilo 40 miliona dinara za poslove pošumljavanjana autohtonim vrstama drveća i žbunja na zemljištu u nadležnosti lokalnih samouprava, a ove godine ih je samo bilo samo  7?

Ono što ,bez sumnje, ohrabruje jeste čvrsta i neupitna rešenost Ministarstva zaštite životne sredine i ministra Trivana lično da se , uprkos ovom laviranju u zainteresovanosti lokalnih samouprava , istraje u promociji pošumljavanja kao efikasne mere u  borbi  protiv klimatskih promena.

Proglašenjem ekipe sela Miločaja za sveukpnog pobednika danas su , u selu Cvetke kraj Kraljeva ,završeni VII „Kursulini dani“.

Trodnevna manifestacija organizovana u čast Jovana Petrovića Kursule , znamenitog junaka i megdandžije iz I srpskog ustanka ,koji je odrastao i sahranjen u ovom selu, posle ranjavanja u bojevima kod Varvarina i na Deligradu 1813 godine  krajem I srpskog ustanka , završena je ,po tradiciji , takmičenjem  u svojevrsnom sportskom višeboju.

Mešovite muško-ženske ekipe iz podkotlenički sela Miločaja , Cvetaka, Lađevaca, Tavnika i pomoravske Obrve takmičile su se danas u natezanju konopa ,obaranja ruku , nadvalačenju klička ,brzom sečenju oblica ručnim testerama , brzom nošenju vedrica vode na obrmači  i , predhodna dva dana,  u   , nezaobilaznom,  fudbalu.

Uprkos jakom suncu koje je danas „pržilo“ ovim delom Pomoravlja elan i sportski duh takmičara bio je na vrlo zavidnom nivou .Poseban ton smotri starih veština  dali su najmlađi posetioci  ,koji su , van konkurencije  i  zvaničnog dela takmičenja ,više nego uspešno ponavljali veštine koje su učili  gledajući  zvanične takmičare.

Posle takmičenja u pojedinačnim disciplinama ekipa Miločaja je , po šesti put za redom ,proglašena za sveukupnog pobednika na ovoj smori koja se ,svake godine,organizuje u nekom drugom  podkotleničkom selu.

Zamenik gradonačelnika Kraljeva Vukman Rakočevi i pomoćnik gradonačelnika Kraljeva Sreten Jovanović uručili su pehare najboljim ekipama posle podela medalja i zahvalnica za  najbolje u pojedinačnim disciplinama.

Bilo je danas ,lepo u Cvetkama , uprkos velikoj vrućini jer se na  ovakvim manifestacijama najbolje vidi koliko  ova i slične  kulturne i sportske manifestacije znače meštanima susednih sela  koji se na njima druže i čuvaju svoju tradiciju od zaborava.

Rotari klub Kraljevo je ,za sedamnaest godina svoga postojanja, organizovao i sproveo čitav niz humanitarnih akcija što samostalno,što u saradnji sa drugim klubovima iz zemlje i inostranstva.

Među najzapaženijim bile su , bez sumnje, akcije gradnje dve  montažne kuće posle  razornog zemljotresa koji je , novembra 2010 godine , zadesio Kraljevo,zatim gradnja javnih česama u paku kod Duhovnog centra i u „Pljakinom šancu“,opremanje Trga sprskih ratnika mermernim slovima azbuke i rasvetom,opremanje Kraljevačkog pozorišta i  više seoskih i gradskih škola računarima….

U tom ,neprekinutom nizu darivanja , posebno mesto zauzima podrška Opštoj bolnici „Studenica“  koju  su kraljevački rotarijanci ,u više navrata, darivali aparat za dijalizu, aparat za kiseonik…

Ta podrška Opštoj bolnici „Studenica“ nastavljena je današnjom donacijom televizora za pacijente Psiihijatriskog odeljenja.

Uručujući poklon,dr.Milanu Parezanoviću ,pomoćniku direktora Opšte bolnice „Studenica“ i   neuropsihijatru dr. Negoslavu Bardiću šefu Psihijatriskog odeljena predsednik Rotari kluba Kraljevo Dejan Veljović je najavio nastavak pomoći kluba ovoj ustanovi. Domaćini su uzvratili rečima zahvalnosti za današnji i sve predhodne poklone Rotari kuba „Kraljevo“, uz obećanje da će se ,organizovanjem niza predavanja o pojedinim zanimljivostima iz sveta medicine, uključiti u aktivnosti kluba.

Večeras je , u Kraljevu , ispred zgrade Skupštine grada ,  na Trgu Jovana Sarića , održana tribina pod nazivom „ Autoritarnost protiv demokratije “ na kojoj su govorili sociolog iz Niša dr Đokica Jovanović , doc. dr Jovo Bakić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu ,Vladimir Marović profesor filozofije u Kraljevačkoj Gimnaziji  i politički antropolog i prof.dr Slobodan Sadžakov sa Pedagoškog fakulteta u Novom Sadu .Tribinom na otvorenom  moderirao  je  Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta koji je i organizator tribine.

Do održavanaj ove tribine na otvorenom došlo je posle jučerašnjeg  obaveštenja  načelnice Gradske uprave grada Kraljeva Jelene Bekčić-Luković koja je , sa dosta bizarnim obrazloženjem  „ da zbog radova na sanaciji i čišćenju muškog i ženskog toaleta  nismo u mogućnosti da vam odobrimo korišćenje sale “, obavestila organizatora o otkazivanju već odobrenog korišćenja Svečane sale Gradske uprave.

  No , možda je , baš  ovo  nesuvislo obrazloženje načelnice Gradske uprave grada Kraljeva ,  doprinelo da jedna ozbiljna , sociološka i politikološka tema kakva je najavljena u pozivu na tribinu preko društvenih mreža , okupi na Gradskom trgu oko dvestotine prisutnih građana Kraljeva  i gostiju iz raznih gradova u Srbiji među kojima je ,kako je u uvodu rekao Predrag Voštinić ,bilo i ljudi koji su došli čak iz Bečeja.

A ambijent gradskog trga bio je više nego inspirativan za  učesnike tribi ne koji su , svaki na svoj način, ukazali na svu  pogubnost autoritarne svesti , autoritarnog sistema i modela upravljanja društvenim procesima koji je, na žalost, tako prihvatljiv za znatan deo naše populacije.

Iznoseći brojne primere autoritarnog koncepta upravljanja društvom  koga sprovodi Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić  u njihovoj sedmogodišnjoj vladavini Srbijom, učesnici tribine su ukazali na teške , dalekosežne i razarajuće  posledice koje takav koncept upravljanja ostavlja u svim segmentima društva.

Odgovarajući na pitanja prisutnih građana , a jedno od nji se odnosilo na fenomen straha , koga svi autoritarni režimi , pa i ovaj današnji u Srbiji , koriste kao svojevrsni alat za ostvarivanje uticaja kako na sledbenike tako i na podanike , svi učesnici tribine su istakli da je to osećanje realno i sveprisutno ali da su upravo misleći , slobodni i solidarnošću povezani ljudi , kakvi su i građani okupljeni večeras na gradskom trgu u Kraljevu , jedina i efikasna odbrana od pogubnog autoritarnog koncepta vladavine.

Činjenica da jedan broj građana  , uprkos enormnoj količini medijskih manipulacija , zastrašivanju i pritiscima raznih vrsta iskazuje spremnost i odlučnost da se bori  za svoja prava i slobode nešto je što , trenutno , izaziva nespokoj i nelagodu u  naizgled čvrstim redovima vladajućeg režima a što će , vremenom , po predviđanima učesnika večerašnje tribine dovesti i do njegovog potpunog urušavanja.

Jer , svi primeri i sve sudbine autoritarnih režima ,  iz naše i strane , dalje i bliže , prošlosti ukazuju da vreme opijenosti masa slatkorečivim obećanjima  o ekonomskom napretku, jedinstvu naroda i vođe , budu i prođu a buđenja bivaju bolna i  na razvalinama institucija države i društva sa malobrojnom oligarhijom obogaćenom do neslućenih razmera koja prva počinje da napušta „ brod koji tone“

Danas je, u Kraljevu održana  sednica Štaba za vanredne situacije kojoj su prisustvovali i mediji i na kojoj su predstavnici ustanova i institucija uključenih u otklanjanje posledica poplava izneli svoje viđenje ,trenutnog, stanja na terenu.

Tako je ,član Štaba Radoica Kočović ,donedavni rukovodilac Centra za vanredne situacije MUP-a Srbije u Kraljevu,rekao da mu se  ,posle obilaska terena i na osnovu višedecenijskog iskustva,čini da će štete od ovogodišnjih poplava u Kraljevu biti značajno veće od onih iz maja 2014 i 2016 godine koje su,prisećanja radi, tada procenjivane na pola milijarde dinara.

„Gradska uprava Grada Kraljeva, Gradsko veće i Komisija za procenu štete imaju razrađenu metodologiju kako se vrši procena štete i građani će na vreme informisani kome, kada, gde i kako se prijavljuju štete, kao i kako će se vršiti procena štete, kako i po kojim kriterijumima će se vršiti nadoknada. Paraleleno se radi na svim aktivnostima i samo molimo građane za strpljenje. Predsednici mesnih zajednica moraju da kontaktiraju sa predstavnicima lokalne samouprave kako bi se dobile informacije o svim problemima i šteti. Metodologija za procenu štete je jasna i utvrđena od strane Vlade Republike Srbije po utvrđenim preciznim kriterijumima. Nema razloga da se ne uklanja otpad, postoje snimci, slike, a posledice koje poplave izazovu na objektima ostaju dugo vidljive. Mora da se pristupi saniranju terena kako bismo mogli što pre da uspostavimo normalan život, a procena štete će ići prema utvrđenim kriterijumima koje je Vlada utvrdila sa lokalnom samoupravom“rekao je Kočović na sednici Štaba.

Direktor Zavoda za javno zdravlje dr. Aleksandar Macan je izneo zapažanja stručnjaka iz ove ustanove i uputio niz preporuka kao stanovništvu na poplavljenim teritorijama tako i volonterima ,dobrovoljcima koji se ,sve više, uključuju u poslove sanacije terena i otklanjanja posledica poplava.

„Pri uklanjanju otpada, koji je najverovatnije zagađen, moraju  se  koristiti sredstva lične zaštite, rukavice, čizme duboke do kolena i druga zaštitna odeća. Kecelja koja se koristi mora da se opere posle upotrebe i da se spremi za sutrašnji dan, bitno je voditi računa i o pranju ruku. Alat koji se upotrebljava treba da se propisno opere posle korišćenja, da se ne bi zaraza sa njega prenela na zdravo područje. Potrebno je da se angažuje radno sposobno stanovništvo, prvenstveno muškarci, treba da se odazovu i pomognu u ovoj situaciji, ali  žene, a pogotovo deca, ne bi trebalo da učestvuju u čišćenju ovih područja“.

Govoreći o ispravnosti vode za piće dr.Macan je,između ostalog, rekao : „Na seoskom području gde ima dosta lokalnih vodnih objekata, koji su i pre ove situacije bili ne kontrolisani, sada je došlo do zamućenja i verovatno je takva voda neupotrbljiva za piće. Kontrolisanje takvih vodnih objekata je nemoguće u ovoj situaciji, jer mi možemo samo lokalno i na osnovu organoleptike da konstatujemo da ta voda nije upotrebljiva za piće. U ovom trenutku bezbedna je  jedino upotreba vode iz gradskog vodovoda ,  obezbeđen je  dovoljan broj cisterni na poplavljenim područjima kako bi građanstvo moglo da koristi gradsku vodu“.

Razne orgnizacije i udruženja građana počeli su sa pozivanjem volontera i iz drugih gradova da dođu ,u subotu, u Kraljevo i pomognu čišćenju i sanaciji terena.

Zato je na današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije rečeno i da se  volonteri  trebaju  javiti Odeljenju za civilnu zaštitu  Gradske uprave grada Kraljevahttp://civilnazastitakraljevo.rs/ kako bi  bili usmereni na područje na kom treba da se angažuju. Volonteri koji dolaze sa strane moraju da sa sobom ponesu zaštitnu opremu i alat sa kojim mogu da rade, jer,procenjuje se,  ako dođe veći broj volontera, teško da će moći svi odjednom da dobiju neophodan pribor i opremu.

Iako kiša nije padala bezmalo čitav dan u Kraljevu se , i dalje, otklanjaju posledice katastrofalnih poplava koje su u ranim jutarnjim i prepodnevnim satima zadesile grad Kraljevo na gotovo svim krajevima ove ,po površini prostranstva, najveće lokalne samouprave u Srbiji.

Zvaničnih saopštenaj o razmerama pričinjene štete još uvek nema što je i razumljivo ali ,iz razgovora sa meštanima u mnogim selima stiče se utisak da će posledice poplava biti veće nego u maju 2014 i posebno 2016 godine.

U Industriskoj zoni „Šeovac“ u kojoj su smeštene najveća privatna preduzeća „GIR“ i „Radijator“ i u kojoj turska kompanija „Taypa Tekstil Giyim“ privodi kraju izgradnju savremene konfekcije u pogonima nekadašnjeg „Autotransporta“ voda iz obližnje rečice Makve je poplavila  pogone u sva tri preduzeća.

Prema rečima Radojka Janića, vlasnika „Radijatora“ poplavni talas je za 20 santimetara veći nego što je bio 2014 godine i naišao je takvom žestinom i brzinom da je bilo kakva odbrana bila nemoguća.

Ova industriska zona se inače nalazi ispod obližnjeg Ratarskog imanja gde se privode kraju  radovi i pod krov stavlja više od 50000 kvadratnih metara pogona buduće fabrike „Leoni“

Štete od poplava pretrpelo je i niz drugih manjih privrednika u pogonima smeštenim po obodu grada i u selima na teritorij grada Kraljeva a štete na usevima i u objektima za uzgoj i tov stoke su takođe veće nego 2014 godine.

Brojna seoska gazdinstva koja se bave seoskim turizmom u dolini reke Lopatnice pretrpela su velike štete kao i gazdinstvo porodice Đusić-Veljović u Glediću koje proizvodi poznatu „Rakiju iz Rakije“  koje je, kao i 2014 i 2016 godine, preko noći ostalo bez jedinog pristupnog puta u dužini od 800 metara.

Činjenica da je ,prema nekim informacijama, u pojedinim delovima grada tokom noći palo od 80 do 120 litara vode po kvadratnom metru, uz konstatciju da se zemljište natapalo obilnim padavinama i u predhodnim danima, jasno ukazuje na obim nastalih šteta.

Posebno tužno deluje Spomen park u blizini Železničke stanice  sa humkama preko dve hiljade streljanih kraljevčana u oktobru 1941 godine koji je potpuno poplavljen što se do sada  nikada nije dešavalo.