Objavljeno: 09.08.2023. | autor: KV Novosti -on line
Danas,9.avgusta 2023.godine, navršilo se dve godine od smrti Novice Negovanovića,svestranog estradnog umetnika, instrumentaliste, pevača , aranžera, tekstopisca i kompozitora koji je veći deo stvaralačkog opusa posvetio svom zavičaju smeštenom između obala Ibra i Morave, koje su, baš zbog njegovih pesama, postale poznate širom planete.
To je bio povod da,danas, predstavnici Zavičajnog društva Kraljevo i udurženja “Stara Pavlica”,polože cveće i upale sveće na Novičinog grobu u Adranima u prisustvu njegove ćerke Olivere Negovanović.
Novica se ,kao jedna u svemu ostvarena , višestruko kreativna ličnost, prepoznatljiva širom planete ,svojevremeno prihvatio dužnosti predsednika Upravnog odbora Zavičajnog društva Kraljevo. Odvajao je značajan deo svoje energije i vremena za društveni angažman u ovom udruženju na čijem čelu je bio nepune tri godine dok ga smrt nije u tome prekinula.
Zavičajno društvo Kraljevo i udruženje “Stara Pavlica” su, još 2021.godine ,neposredno posle smrti Tozovca a ubrzo potom i Novice, pokrenula inicjativu za izgradnju zajedničkog spomen obeležja znamenitim muzičkim stvraocima iz Kraljeva. Grad Kraljevo je ovu inicijativu prihvatio tako što ju Savet za kulturu i kulturno nasleđe grada Kraljeva zvanično podržao. Marta 2023.godine,formirano je Radno telo zaduženo za izbor idejnog rešenja ovog spomen obeležja u pešačkoj zoni u centru Kraljeva.
Tada je ,primajući supruge preminulih umetnika , gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić izjavio kako će grad prepustiti urbanistima i ljudima koji se bave kulturom da odrede tačno mesto gde će se nalaziti spomenik, kao i njegov izgled,poručivši da su “Predrag Živković Tozovac i Novica Negovanović veći od svake vlasti”.
Od tada je ,evo,prošlo skoro pola godine a urbanisti i ”ljudi koji se bave kulturom u Kraljevu” se još uvek nisu oglasili na ovu temu.
U međuvremenu je ,jula ove godine, održana druga po redu, manifestacija “Zlatne harmonike Kraljeva” jedinstvena smotra vrhunskih instrumentalista na harmonici i najboljih vokalnih interpretatora dobrih narodnih pesama čiji je idejni tvorac bio pokojni Novica Negovanović.
Iza ovog svestranog estradnog umetnika, ostala je još jedna ideja koju bi njegove mlađe kolege trebalo da realizuju.
Reč je o “Kući muzike Kraljeva ” koju je pokojni Novica zamislio kao svojevrsni muzej muzike kraljevačkog kraja u kome bi se od zaborava sačuvali razni dokumenti o muzičarima svih žanrova poreklom iz Kraljeva i okoline kao dokumenti o njihovom stvaralačkom i izvođačkom opusu.
Objavljeno: 06.03.2023. | autor: KV Novosti -on line
U petak, trećeg marta, pred brojnim Kraljevčanima, predstavnicima Grada, crkve, ljubiteljima pisane reči, saradnicima i prijateljima, upriličeno je predstavljanje dve nove knjige kraljevačkih autora – „Soljenje reči” Miloša Milišića i „Šta ću sutra” Miroljuba Dugalića.
Miloš Milišić (1958–) rođen je i živi u Kraljevu. Objavio je knjige pesama: „Vosak, pomorandže”, „Juda u Srbiji”, „Crni petak”, „Ognjena reka Mihaila Astrape”, „Ukradena vatra”, „Nasledna bolest”, „Spokoj kraja”, „Zajmljeni dani“, kao i zbirke za decu: „Raspored udvaranja” i „Kraj pruge kuća od duge”. Priredio je knjige „Anđeo sa Grdičke kose”, „Mesto pečata” (sa Dejanom Aleksićem i Živoradom Nedeljkovićem) i monografiju „Naše mesto”. Dobitnik je najviših gradskih priznanja iz oblasti kulture. Jedan je od osnivača kraljevačkog Književnog kluba i Žičkog duhovnog sabor Preobraženje.
„Soljenje reči” je zbirka pesama za odrasle objavljena koncem 2022. godine sa izdavačkim znakom kraljevačke biblioteke kao 168. knjiga u okviru edicije Povelja biblioteke Poezija, danas. Govoreći o knjizi, Dejan Aleksić, urednik izdanja, istakao je: „Dva su komplementarna tematska polja u pesničkom svetu Miloša Milišića. Jedno se zasniva na jasnoj svesti o značaju nasleđa i dubokih slojeva kulturnog pamćenja, na pogled okrenut ka prošlom koje, kako bi Matić rekao, dugo traje, a drugo počiva na ličnoj, ispovednoj lirici koja nenametnjivo progovara o zebnji pojedinca nad neretko uznemirujućim stvarnosnim prilikama. Posebno valja istaći da se ova dva plana/polja povremeno dodiruju i prepliću, što rezultira u nekim od Milišićevih najboljih pesama.”
Miroljub Dugalić (1955–) rođen je u Bresniku kod Kraljeva, živi i radi u Kraljevu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i novinarsku karijeru započeo u listu Fabrike vagona „Naša fabrika”. Nastavio je u „Ibarskim novostima“ i u dnevnom listu „Politika“, čiji je dopisnik iz Kraljeva. Sarađuje i sa više drugih dnevnih listova i nedeljnika. Dobitnik je brojnih priznanja.
„Šta ću sutra” je knjiga u kojoj su sabrani novinski zapisi o Kraljevu, ljudima i događajima, objavljeni u „Politici” u protekle tri decenije. Objavljena je 2022. godine kao 25. knjiga biblioteke Slovar u okviru izdavačke produkcije Književnog kluba Kraljevo.
Pokušavši da odgovori na izazovno pitanje „Za koga pišu novinari?”, Zoran Nikolić, novinar iz Kraljeva, imajući u vidu Dugalićevo stvaralaštvo zaključio je: „Ali jedno znam – Miroljub Mišo Dugalić se, gotovo četiri decenije, trudio da piše najviše za onog, kako to neki vole da kažu, običnog čoveka i o takvom čoveku, o čemu, na svoj način, svedoči svaka od ovih njegovih trideset pet ukoričenih priča. Pišući o takvim ljudima, Mišo je tu, u profesionalnom smislu, najbliži idealima istine i pravde. Zato je on dobar i cenjen novinar kome se i danas ti obični mali ljudi obraćaju verujući u moć i uticaj njegovog zapisa. A dok je te vere običnog, malog čoveka u moć i uticaj novinara, biće i novinarstva.”
Glumica Biljana Konstantinović kazivala je pesme iz zbirke „Soljenje reči”, nekoliko priča iz knjige „Šta ću sutra?” čitali su Marina Dugalić i Milomir Nedeljković, dok je umetnički doživljaj upotpunjen muzičkim numerama uz gitaru u izvođenju Željka Damjanovića.
Objavljeno: 19.12.2022. | autor: KV Novosti -on line
U Novom Pazaru je,trenutno, izgrađeno 15 solarnih elektrana na porodičnim kućama,od kojih je 13 sufinansirao grad Novi Pazar zajedničkim sredstvima lokalne samouprave i resornog Ministarstva rudarstva i energetike a na 2 porodične kuće solarni paneli su montirani zahvaljujući projektu “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji” Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
Time je ovaj grad ,uz opštinu Raška,postao jedna od samo dve lokalne samouprave na teritoriji Raškog upravnog okruga koje su do kraja sprovele sve predviđene procedure za sprovođenje mere energetske sanacije objekata na teritoriji grada ugradnjom solarnih panela za proizvodnju električne energije.
Najpre je,početkom novembra 2021.godine sa Ministarstvom rudarstva i energetike sklopljen Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije porodičnih kuća koji sprovodi grad Novi Pazar
I u Novom Pazaru je potom ,najpre, trebalo odraditi neophodne izmene u pojedinim dokumentima sektorskih javnih politika pa je tako usvojen Pravilnik o sufinansiranju mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova putem ugradnje solanih panela za proizodnju električne energije za sopstvene potrebe. Slično je ,do kraja prošle godine, učinjeno i u ostalim lokalnim samoupravama na teritoriji Raškog upravnog okruga koje su postupale po podzakonskim aktima,instrukcijama uputstvima reosrnog ministarstva. Sledeći učinjeni korak bilo je raspisivanje Javnog poziva za učešće privrednih subjekata u sprovodenju mere energetske sanacije porodičnih kuća putem ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe od 20. decembra 2021.godine.Konačna odluka,po ovom Javnom pozivu, izbor 11 privrednih subjekata -direktnih korisnika,je doneta krajem aprila 2022.godine.Ovaj korak ,po ovakvom redosledu,je neophodan da bi se mogla sprovoditi dalja procedura tačnije da bi se mogao raspisati Javni poziv za sufinansiranje ugradnje solanih panela na porodičnim kućama za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, na teritoriji grada Novog Pazar što je i urađeno 24.maja 2022.godine. Jer , privredni subjekati – direktni korisnici su ,pored građana kojima je odobrena subvencija,potpisnici Ugovora sa lokalnom samoupravom.
To ,u praksi znači, da građanin još u fazi aplikacije za sufinasiranje treba da zna i izabre koga izvođača hoće da angažuje za ugradnju solarnih panela, ali samo sa liste onih koji su izabrani od strane lokalne samouprave po određenim kriterijumima o čemu se stara posebno izabrana komisija.Jer sredstva za sufinasiranje ugradnje solarnih panela odobrena iz javnih prihoda se isplaćuju odabranom montažeru ,privrednom subjektu- direktnom korisniku .A visina tih sredstava može biti do maksimum 70.000 dinara po instalisanom kilovatu,ali za solarnu elektranu snage do najviše 6 kilovata.Troškove izgradnje solarne elektrane veće od 6 kilovata snosi građanin sam.
Sprovevši sve potrebne ,i propisane ,procedure grad Novi Pazar je na kraju ovog ciklusa , na sednici Gradskog veća 22.9.2022 godine doneo konačno rešenje i,kako smo to već rekli na početku teksta, odabrao 13 građana za sufrinansiranje ugradnje solanih panela na njihovim kućama za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.
Rad organa javne uprave grada Novog Pazara angažovanih na ovim poslovima je,od strane građana koji su ostvarili pravo na subvenciju za ugradnju solarnih panela,ocenjen kao vrlo dobrar jer su u komunikaciji zainteresovanim građanima bili efikasni I spremni da daju dodatne informacije građanima u vezi propisanih procedura ali I u vezi sa benefitima koje korišćenje sunčeve energije donosi generalnokako samim građanima tako I lokalnoj zajednici I državi.
Kada je reč o ocenama građana za komunikaciju sa nadležnim službama u ogranku Elektrodistribucije Srbije u Novom Pazaru ne mogu se,na žalost, ponoviti njihova slična,pozitivna, mišljenja. Činjenica da ,još uvek, ni jedan građanin sa teritorije Novog Pazara i Tutina,nije ,zaključno sa 15.12.2022.g, upisan u Registar kupaca-proizvođača dovoljno govori o nesnalaženju zaposlenih u ovo ogranku u primeni propisa i uputstava u vezi priključenja solarnih elektrana na mrežu.
Iako se nismo bavili temom izgradnje solarnih elektrana na privrednim i javni objektima doznali smo da su pojedini privrednici koji posluju na teritoriji ogranka ED u Novom Pazaru sagradili solarne elektrane prvenstveno za sopstvene potrebe ,reklo bi se, jer ni u registru nazvanom kupac-proizvođač koji nije domaćinstvo ili stambena zadruga ,među 86 registrovanih u Srbiji ,do 15.12.2022.g, takođe nema ni jednog sa zvanično registrovanim satusom prozjumera.
Na našem YouTube kanalu putem ovog LINKAmožete videti šta smo još zabeležili sa prvim korisnicima subvencija za ugradnju solarnih panela u Novom Pazaru
Objavljeno: 13.11.2022. | autor: KV Novosti -on line
Danas se navršilo tačno četrdeset godina od kada je spomenik srpskim ratnicima stradalim u ratovima 1912 do 1918 vraćen na svoju prvobitnu ,i sadašnju, lokaciju u centra „Kraljeva“. Popularni „Milutin“ koji je to ime dobio tek 1985.godine posle izlaska iz štampe romana „Knjiga o Milutinu“ autora Danka Popovića, najupečatljivi je i najprepoznatljiviji simbol grada Kraljeva. U devedesetprvoj godini svoga postojanja, podignut još daleke 1931.godine,nikada do danas nije dobio konačan izgled ,kako ga je zamislio njegov autor,ruski arhitekta i vajar Roman Verhovski koji je inače i autor istog takvog spomenika u Beogradu podignutog na Novom groblju u čast branioca Beograda 1914-1915 godine.
Naslovna strana specijalnog dodatka Kraljevačkih novosti iz novembra 2012
Još tačnije kraljevački spomenik je nastao po uzoru na ovaj beogradski i za razliku od njega livenog u Kragujevcu,naš „Milutin“ je sačinjen na Voždovcu u čuvenoj livnici „Jeremić“ a kalupe za njega izradio je vajar Živojin Lukić. Iako nedovršen do današnjih dana spomenik je doživeo jednu seobu sa prvobitne, i sadašnje, lokacije i to 1.maja 1960. godine kada je realizovano Rešenje opštinskog veća Narodnog odbora opštine Kraljevo od 29.novembra 1959.godine. Dvadeset dve godine spomenik se nalazio na nedoličnoj i neuglednoj lokaciji unutar starog gradskog groblja. Sa ovakvim ,kako bi se danas to reklo „SI-VI“-jem Milutin je svojevrsni spomenik našim naravima čija bi dominantna karakteristika mogla da bude nedovršenost.Tačnije osobina većine ,da brojne započete poslove i obaveze ostavlja nedovršenim pravdajući se bezbrojnim,mahom neopravdanim,razlozima. U želji da se prisetimo kad i kako je spomenik vraćen u centar grada, KV Novosti on line vam poklanjaju reprint specijalnog izdanja Kraljevačkih novosti iz 2012 godine pod nazivom „Povratak bronzanog ratnika“ koga možete preuzetiovde
Objavljeno: 22.02.2022. | autor: KV Novosti -on line
Gradnonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić,njegov zamenik Vukman Rakočević i pomoćnik gradonačelnika za kulturu Miloš Milišić upriliči su ,danas, prijem Dejanu Aleksiću istaknutom delatniku u kulturi i dr. Milanu Matijeviću zaslužnom sportisti i sportskom radniku Kraljeva povodom njihovih najnovijih uspeha.
Dejan Aleksić je ,pre deset dana, postao prvi dobitnik novoustanovljene književne nagrade grada Beograda i Biblioteke grada Beograda „Dušan Radović” za književnost za decu i mlade, za 2021. godinu a dr. Milan Matijević je 13. februara, osvajanjem dve nove zlatne medalje u disciplinama za veterane ,skok u dalj i 60 metara sprint,nastavio da uvećava svoju prebogatu kolekciju medalja, pehara , diploma i drugih nagrada koju marljvo stvara, aktivno se baveći atletikom, duže od šest decenija.
Prijem je ,rečeno je danas, upriličen ,ne samo zarad zahvalnosti dvojici istaknutih pregalaca već i sa namerom da se kroz afirmaciju njihovog rada motivišu drugi,mlađi kraljevčani, da svojim radom kako u kulturi i sportu,tako i u drugim oblastima dosegnu i premaše ostvarenja Dejana Aleksića i Milana Matijevića.
Na kraju današnjeg događaja Miloš Milišić je upoznao javnost da će grad Kraljevo,ove godine, učestvovati na konkursu Ministarstva kulture “Gradovi u fokusu” sa projektom sačinjenim od nekoliko segmenata vezanih obeležavanjem ovogodišnjeg 140-tog imendana grada.
Jedan od planiranih segmenata tiče se I izgradnje zajedničkog spomenika Predragu Živkoviću Tozovcu I Novici Negovanoviću.
Objavljeno: 28.01.2022. | autor: KV Novosti -on line
Udruženje građana “Stara Pavlica” spada u retka udruženja koja uspevaju da, za svoje raznovrsne aktivnosti,pridobiju i u svoje redove privuku istaknute umetnike.
I upravo ta raznovrsnost aktivnosti koje objedinjuje bavljenje čuvanjem kulture i identiteta kraja iz koga potiču i zajednička želja I trud članova da afirmišu tradicionalne vrednosti zavičaja privukla je i operskog pevača i profesora na FILUM-a u Kragujevcu Vojislava D. Spasića da se ,iako rođeni Nišlija a poreklom mrčajevčanin, priključi udruženju “Stara Pavlica”. Njegova odluka je dodatno osnažena kroz muzičku saradnju koju je ostvario sa pokojnim Novicom Negovanovićem a do koje je došlo i zahvaljujući Borisu Boći Čoloviću predsedniku udruženja raščana u Kraljevu.
Vojislav Spasić je rođen 1980.godine u muzičkoj porodici u Nišu, gde je završio nižu muzičku školu na odseku za violinu. Obrazovanje je nastavio u srednjoj muzičkoj školi u Kragujevcu na odseku za violinu i solo pevanje. Studije solo pevanja na Katedri za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu započinje 1998. godine u klasi operske dive, prof. emeritus dr Radmile Bakočević, pod čijim mentorstvom je magistriro 2006.godine, ocenom 10,00 na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu. Akademsku karijeru započinje 2005.godine na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu (FILUM) kao asistent pripravnik, a ubrzo zatim kao asistent i docent. Uspešna i kontinuirana umetnička i pedagoška aktivnost u zemlji i inostranstvu, rezultira izborom Vojislava Spasića u zvanje vanrednog profesora na FILUM-u, gde predaje glavni predmet Solo pevanje i Metodiku nastave solo pevanja. Za rukovodioca studijskog programa, izabran je 2013. Godine, a za šefa Katedre za solo pevanje je izabran 2014.godine.
Učlanjenje profesora Spasića u udruženjeStara Pavlica
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja u polju umetnosti I pregalaštva u kulturi u zemlji i inostranstvu.Njegovi studenti i učenici klase, do sada su osvojili veliki broj priznanja i nagrada na Međunarodnim i domaćim takmičenjima i festivalima, kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu.Član je Srpske akademije inovacionih nauka s titulom Akademik.
Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „Stara Pavlica u službi jačanja zavičajnih veza“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.
Objavljeno: 26.01.2022. | autor: KV Novosti -on line
Aktivisti udruženja građana Kraljevački razvojni centar su danas,uprkos hladnom vremenu,na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu ,sproveli uličnu akciju podele info- letaka i šolja sa logom projekta „Moje pravo na čistiji vazduh“.
Ovo udruženje je,tokom predhodnih sedam meseci , realizovalo aktivnosti u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.
Cilj projekta „Moje pravo na čistiji vazduh“ je poboljšan kvalitet vazduha u gradu Kraljevu prvenstveno tokom grejne sezone. Ovaj cilj se ne može ostvariti u kratkom veremenskom periodu jer iziskuje ozbiljan, multisektorski i multidisciplinarni rad, kao i značajna finansijska sredstva ali zajedničkim delovanjem svih aktera u lokalnoj zajednici može se očekivati poboljšanje stanja (smanjenje zagađenja vazduha i smanjenje broja dana kada je prisutno zagađenje vazduha u Kraljevu)
Sprovedenim projektnim aktivnostima učinjen je pomak i uspostavljeno zajedničkog delovanja ključnih aktera na lokalnom nivou (građani, donosioci odluka i drugi lokalni činioci) u cilju boljeg sagledavanja problema zagađenja vazduha i mogućnosti rešavanja ovog problema.
Realizujući planirane aktivnosti udruženje Kraljevački razvojni centar je dalo doprinos promenama javnih politika lokalne samouprave u oblasti kvaliteta vazduha.
Predlozima koji su ishod sprovedenih projektnih aktivnosti, tokom Javne rasprave o Predlogu budžeta grada Kraljeva za 2022.godinu pokrenuli su niz pitanja u vezi kvaliteta vazduha u gradu i inicirali nabavku automatizovane merne stanice koja će moći da daje rezultate merenja po zdravlje štetnih čestica PM10 i PM 2,5 u realnom vremenu a ne kao do sada sa kašnjenjem od minimum 48 sati koje obesmišljava samu svrhu merenja a to je zaštita zdravlja građana.
Objavljeno: 14.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Kraljevo je jedan od retkih gradova u kome se ,prošle godine, razgovaralo u formatu Okruglog stola o lokalitetima napuštenih i zapuštenih industrijskih i drugih,privrednih, pogona. Na okruglom stolu u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ iz Beograd razgovaralo se o „Brownfield investicionim lokacijama , modelima njihov ekoremedijacije i ekonomske valorizacije“.
Radi se , u suštini, o traganju za načinima i modelima ponovnog korišćenja lokacija koje su ranije korišćene za različite privredne ili vojne delatnosti a koje su ,trenutno, napuštene i prepuštene raubovanju što od ćudi prirode što od različitih oblika huliganskog ponašanja ljudi iz njihovog neposrednog okruženja. A da problem bude što veći radi se , uglavnom, o lokacijama koje se nalaze u centralnim gradskim zonama ili tik na obodima gradova. I dok neki vole da kažu da je nastanak takvih lokacija posledica „deindustrijalizacije“ koje se, pored toga što su već ekonomski problem , vremenom,pretvaraju u sve veći i veći ekološki problem sa neistraženim i nesagledivim posledicama po najbliže okruženje , na skupu u Kraljevu čulo se i mišljenje docenta na fakultetu Futura, dr. Zlatka Dragosavljevića, koji je nastanak tih brownfields ili ti po naški braon polja ili , još preciznije „smeće lokacija“ rekao da su to posledice,i spomenici, nesposobnosti generacija kojima je „zapalo“ da sprovedu procese tranzicije a koje to ,očigledno je, nisu znale .
Šta god da je po sredi radi se o problemu koga treba što pre rešavati a za koji ,kako se juče čulo na skupu u Kraljevu , naše društvo nema dovoljno ni famozne političke volje ni stručnih ,organizacionih i finansijskih kapaciteta. Iako razni problemi na tim ,takozvanim, „braon poljima“ bujaju iz dana u dan poput korova koji ih već prekriva oni ,nažalost, nisu prioritetni politički ciljevi osim što, povremeno,najčešće u predizborno doba ,postaju predmetom spinovanja raznih neverovatnih obećanja o njihovom oživljavanju uz pomoć ,nezaobilaznih, stranih investitora sa egzotičnih i manje egzotičnih destinacija. Kraljevo kao grad domaćin skupa dobar je primer za ovu temu jer, kako se čulo, raspolaže sa šest takvih lokacija (Mataruška Banja, Bogutovačka Banja, „Termoplastika“ u Čibukovcu, Konarevo, Fabrika Vagona i Magnohrom) mada bi , mišljenja smo , ovom spsiku mogle da se pridodaju i još neke lokacije. Iako je činjenica da su i dve banje na ovom spisku brownfeld lokacija više za Riplija, a i krunski dokaz pogubno sprovedene tranzicije, fokus ,ipak, treba usmeriti na lokaciju Fabrike Vagona koja svojom veličinom a i lokacijom malte ne u centru grada ,traži hitnu , ozbilju multidisciplinarnu i multisektorsku akciju svih nivoa vlasti. Pre svega u sprovođenju ozbiljnih eko remediconalnih aktivnosti .
Ništa manji problem nije ni lokacija Magnohroma koja je ,nešto manja i nešto dalja od centra grada, ali koja ,samo na jednom mestu površine šest hektara, ima deponiju materijala korišćenog u proizvodnji vatrostalnih opeka. Kraljevo je dobar primer za ovu temu i još po nečemu. Na primerima njegovih brownfield lokacija najbolje se uočava sva apsurdnost postojećeg zakonskog okvira i isto takvog ponašanja dobrog dela nosilaca javnih ovlašćenja-funkcija , posebno na državnom nivou.
U praksi lokalna vlast koja je nešto preuzimala,i preduzima, da makar evidentira probleme poput ,recimo, opasnog i neopasnog otpada na tim lokacija je ,zbog postojećeg zakonskog okvira , realno nemoćna da takve brownfield lokacije nudi potencijalnim investitroima,ili da ih pak ,po određenim uslovima, ustupa građanima i njihovim organizacijama što je svetsko iskustvo, jer su one vlasništvo države i odluke te vrste su u nadležnosti centralne vlasti. Apsurdno ali istinito, građani na lokalu mogu ,barem za sada, samo da gledaju bujanje eko i ekonomskih problema na brownfild lokacijama a malo toga ,realnog, je u njihovoj moći.
Predlozi i inicijative koje , mahom dolaze iz organizacija civilnog društva ostaju „zaglavljene“ u lavirintima političke birokratije, dok je nezabeležen slučaj da je neka skupština lokalne samouprave tražila aktivnije anagažovanje centralne vlasti na rešavanju statusa ovih lokacija ili pak problema koje one uzrokuju. Proklamavana politička kompatibilnost lokala i centralnih vlasti i na ovom primeru pokazuje svoju apsurnost i nefunkiconalnost u rešavanju životnih problema na lokalu. No, bez obzira na ovu sumornu sliku inicijativa organizatora da se na ovu temu razgovara van Beograda,pre svih Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, je za svaku pohvalu. Jer,učesnici okruglog stola su bili u prilici da čuju nova i kreativna razmišljanja na teme korišćenja GIS-a (geoprostorni informacioni sistem) i njegovih baza kao moćnog alata za neophodna merenja raznih parametara ovih lokacija,zatim moguće modele eko remedijacije brownfild lokacija a i metode i modelenjihove ekonomske valorizacije.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Objavljeno: 20.06.2020. | autor: KV Novosti -on line
Matija Sretović iz Kraljeva , slikar mlađe generacije, jedan je od šest nagrađenih stvaralaca , na trećem po redu konkursu koji , pod nazivom „Privatna vrednost“ organizje ambasada Švajcarske u Beogradu.
U svom nagrađenom radu Matija se bavi urbano-istarživačkim projektom usmerenim ka jačanju ekološke svesti, kroz postavljanja egzistencijalnih pitanja fokusiranih na čovekov odnos prema okruženju.
Matija i još petoro njegovih koleginica i kolega , Gorana Bačevac, Lea Embeli, Adrian Klajo, Veroljub Naumović i Nikola Radosavljević dobili su novčanu potporu od ambasade Švajcarske u Srbiji u iznosu od 60.000 dinara za pripremu izloženih radova.
Izložba „Privatna vrednost“ obuhvata slike, skulpture i instalacije izložene unutar rezidencije a za javnost će biti otvorena od danas, 20. juna do 29. jula dva puta nedeljno – sredom i subotom od 17 do 19 časova.
Žiri koji je,ove godine, radio u sastavu Mišela Blanuša, Maja Kolarić i David Laufer je ,u obrazloženju svog izbora da su svih šest umetnika izabranih za treće izdanje izložbe „Privatna vrednost“ nesumnjivo povezani sa svojim kolegama u inostranstvu, ali se njihov geografski identitet vidi u svemu što rade, te da oni ne obećavaju, već nude realnost uspona Srbije ka istaknutosti i doprinosu u svetu umetnosti.
Pokretač inicijative za realizaciju konkursa i izložbe, ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge, je povodom proglašenja umetnika izabranih za treću izložbu „Privatna vrednost“,rekao i: „Kultura je suštinski stub meke moći svake zemlje. U liberalnim demokratijama, umetnici otvoreno propituju društvo u kome žive. Radeći to, oni implicitno promovišu vrednosti koje zajednički zastupamo, poput tolerancije, solidarnosti, jednakosti ili suživota u obostranom razumevanju. Međutim, ove vrednosti mogu lako biti dovedene u pitanje čim narastu političke ili ekonomske tenzije. Kriza oko Kovida-19 je dobar primer. Stoga našem kontinentu, treba više, a ne manje kulture“
Matija Sretović
Matija Sretović je rođen 1983 godine u Kraljevu.Pohađao je Srednju umetničku školu u Kraljevu smer Konzervacija i restauracija.Završio je osnovne studije likovne i primenjene umetnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu u klasi Jelene Šalinić Terzić koja mu je bila mentor na master studijama,kod koje je i odbranio diplomski rad na master studijama.
