Pored već pobrojanih aktivnosti na planu jačanja zaštite životne sredine u gradu Kraljevu Odsek za zaštitu životne sredine je vršio  transparentno informisanje javnosti o stanju životne sredine, i izveštavao Agenciju za zaštitu životne sredine, bio uključen u rad Odbora za zaštitu životne sredine SKGO-a i delegirao je člana za Radno telo Ministarstva u postupku transponovanja propisa u postupku pridruživanja EU.Odsek je ostvario saradnju sa OCD-om (6 godina se finansiraju projekti OCD-a iz Programa).Ostvarena je saradnja sa javnim komunalnim preduzećima, naučnim i školskim ustanovama kroz realizaciju projekata edukacije u oblasti zaštite životne sredine.Pokrenuo inicijativu i izmenjena je sistematizacija za prijem energetskog menadžera (ali nije realizovan prijem) a uradio je i energetski bilans javnih zgrada i finansirao projekte iz oblasti energetske efikasnosti.Tokom svog rada Odsek za zaštiu životne sredine se susretao sa brojnim problemima od koji su najzančajniji: nedostatak finansijskih sredstava i nerazumevanje o potrebi izdvajanja dodatnih sredstava iz Budžeta grada, dug period čekanja na usvajanje strateških dokumenata,ukidanje namenskih sredstva od strane Republike Srbije, pokušaj preusmeravanja sredstava naplaćenih od naknade za zaštitu životne sredine u okviru Budžeta grada (Savet za zaštitu životne sredine),nerazumevanje Ministarstva za lokalnu problematiku zaštite životne sredine prilikom davanja Saglasnosti na program i teškoće pri implementaciji zakona na nivou lokalnih samouprava kao i ograničena saradnja sa medijima.Kao ,trenutno,najozbiljni problem nameću se izmene u Zakonu o budžetskom sistemu izvršene u decembru 2015 godine kojima su „obezličene“ brojne naknade,i među ostali i one sa kojima su se finansirale brojne aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine.Ulivanjem obezličenih naknada u „jednu kesu“  uz obrazloženje o efikasnijem upravljanju i  ,navodnom, olakšanju  za obveznike kreira se ambijent u kome će o ranijim namenskim sredstvima , sada, odlučivati pojedinci  a imajući u vidu složenu ekonomsku i socijalnu situaciju u društvu  realna je opasnost da se problemi zaštite životne sredine marginalizuju.Dođe li do toga ,doći će, neminovno, i do obustavljanja brojnih započetih aktivnosti a Srbija će se naći pred nerešivim zahtevima koji će ,pred nju, biti postavljeni u periodu otvaranja i impementacije pregovaračkih predpristupnih poglavlja 15(energetika) i 27(zaštita životne sredine. Slična opasnost preti i  na nivou grada Kraljeva ukoliko donosioci odluka u lokalnoj samoupravi ne shvate nerskidive veze između održivog ekonomskog razvoja i aktvnosti u oblasti energetike, energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

Sredinom , sada već dalekih, osamdesetih godina pojava povećane koncentracije fenola u Ibru iz koga se Kraljevo , sistemom priobalnih bunara, snabdeva pijaćom vodom izbacila je, na dramatičan način, u žižu javnosti pitanja vezana za kvalitet životne sredine. Pritisak javnosti primoralo je ondašnje vlasti opštine i republike da tragaju za hitnim , alternativnim rešenjima, vodosnabdevanja Kraljeva. To rešenje je bio cevovod Gruža-Kraljevo koji je priključen na gradski vodovod ali koji se , danas , delimično koristi. Neposredno potom nastupile su , famozne, devedesete obeležene unutrašnjim nemirima, sankcijama, ratovima u okruženju, hiperinflacijom, bombardovanjem Srbije od strane snaga NATO pakta….U takvim vremenima pitanja vezana za zaštitu životne sredine, razumljivo je, našla su se na dnu hijerarhije društvenih problema. Ozbiljnije i organizovanije bavljenje ovim pitanjima nastavljeno je 2003 godine kada je opština Kraljevo aplicirala kod Agencije SDC kroz program MPS predlogom projekta izrade Lokalnog ekološkog akcionog plana. Projekat je odobren ,u martu 2004 otvorena je Kancelarija za izradu LEAP-a, koji je i usvojen maja 2005 godine za period do 2015 godine. Te 2004 godine usvojen je, na nivou republike i set od prva 4 zakona iz oblasti zaštite životne sredine a  za njihovu  implemantaciju u Kraljevu zadužena je Kancelarija LEAP-a. Takvo stanje je trajalo do 2006 godine kada je izmenama u opštinskoj upravi ustanovljeno Odeljenje za zaštitu životne sredine sa statusom nadležnog organa. 2006. godine je usvojen prvi Program utroška ustupljenih sredstava za zaštitu životne sredine opštine Kraljevo . Od 2006. do 2014. godine, sredstva Programa su bila u iznosu oko 10.000.000,00 dinara 2015. godine, sredstva Programa  iznosila su  oko 47.000.000,00 dinara, a 2016. godine planiran je prihod od 40.500.000,00 din. Sredstva program se koriste za: sprovođenje monitoringa po osnovu Zakona o zaštiti vazduha i Zakona o merama za zaštitu od buke sprovođenje drugih zakonskih obaveza (Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti prirode i dr.) finansiranje i sufinansiranje izrade planova, programa i strategija saradnju sa OCD-om ,edukaciju javnosti i nabavku opreme. Od tada pa do danas urađeno je monogo toga poput ,recimo, Lokalnog  plana upravljanja otpadom grada Kraljeva ,Projekta  Reciklažnog centra sa  Lokacijskom dozvolom (ali nije realizovan), Projekat sanacije gradske deponije za koji je dobijena saglasnost Ministarstva, potpisan je Sporazum o zajedničkom vršenju poslova upravljanja otpadom “Region Kraljevo”, urađen je Lokalni program zaštite životne sredine od 2016-2025. godine i čeka se usvajanje (sa novim poglavljima o klimatskim  promenama i energetskom efikasnosšću), formiran je Lokalni registar zagađivača. Odsek za zaštitu životne sredine pripremio je a Skupština grada usvojila i niz odluka poput: Odluka o odvođenju i tretmanu otpadnih voda sa teritorije grada Kraljeva (Pravilnik o MDK),Odluka o određivanju lokacije za odlaganje građevinskog otpada , Odluka o Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine, Odluka o naknadi za zaštitu životne sredine, Odluka o merama za zaštitu od buke, Odluke o osnivanju Saveta za zaštitu i unapređenje životne sredine, Odluke o sufinansiranju projekata iz oblasti zaštite životne sredine, Odluke o usvajanju Akcionog plana za rešavanje pitanja vodosnabdevanja na seoskom području, Odluke o upravljanju seoskim vodovodima ( koja ,još uvek,nije usvojena)

Kada smo ,nedavno,predstavili sistem daljinskog grejanja grada Kraljeva kao najvećeg proizvođača energije,kojim upravlja JEP „Toplana“ konstantovali smo da se,u zadnjoj deceniji,dosta toga uradilo na jačanju energetske efikasnosti kako u procesu proizvodnje toplotne energije tako i u distributivnom sistemu.Tako je, u okviru projekta „Rehabilitacija daljnskog sistema grejanja u Srbiji faza KfW III“ u rekonstrukciju toplotnih izvora uloženo  ukupno 2.863.669,00 €. Vrednost kredita je 2.027.111,00 €, a uložena  sredstva JEP „Toplana“ su oko 836.558,00 €. Ugađeni su kotlovi savremene konstrukcije sa stepenom efikasnosti do 94%.Mnogo više sredstava je uloženo u rekonstrukciju podsistema za distribuciju toplotne energije a taj podsistem se ,inače, sastoji  od  oko 20 kilometara dvovocevnog  toplovoda , blizu 500 podstanica različitog tipa i snage. Kroz program KfW III u zamenu podstanica je uloženo 1.292.828,00 € i 16,2 miliona dinara sopstvenih sredstava u zameni 116 toplotnih podstanica i rekonstrukciju 29 postojećih.Kroz program KfW IV u zamenu podstanica je uloženo 453.509,00 € i skoro 5 miliona dinara sopstvenih sredstava za zamenu 109 toplotnih podstanica i rekonstrukciju 28 podstojećih. Kroz projekte u okviru programa KfW III i KfW IV i ulaganjem sopstvenih sredstava JEP „Toplane“ zamenjeno je velik deo distributivne mreže. Ovim zamenama se postiglo smanjenje gubitaka toplog fluida u mreži za 16%.U periodu od 2013 do 2015 izvršena je zamena 2.4 km tarse toplovoda (4752m cevi) prečnika DN80 do DN250. Sredstva za zamenu ovih toplovoda obezbeđena su iz kredita KfW IV u iznosu od 208.187,00 € i delom sopstvenih sredstava u iznosu od 8,2 miliona dinara. Ovde treba napomenuti da je u periodu od 2009 do 2013 izvršena je zamena 3 km tarse toplovoda (6108 m cevi) prečnika DN80 do DN250. Sredstva za ovu namenu obezbeđena su iz kredita KfW III u iznosu 415.684,00 € i sopstvena sredstva u iznosu oko 5miliona dinara.Uprkos ovim zaista impresivnim investicijama u jačanje energetske efikasnosti ostaje veliko pitanje krajnjih efekata.Jer,poznato je,večinu konzuma toplotne energije sistema daljinskog grejanja grada Kraljeva čine zgrade koje su građene pre više decenija u čiju energetsku efikasnost nije ulagano.Zato se kao prioritetni zadatak lokalne samouprave nameće izgradnja sistema normativnih,institucionalnih,finasijskih i organizacionih preduslova za popravljanje slabe  energetske efikasnosti  zgrada posebno onih  namenjenih kolektivnom stanovanju.

Danas je , u Kraljevu ,u organizaciji Portala KV Novosti ,organizovan okrugli sto na kome se govorilo o aktivnostima grada Kraljeva u oblasti zaštite životne sredine ,energetike i energetske efikasnosti.Ova rasprava je jedna od aktivnosti projekta „Vidite –Ima rešenja“ koga je , u 2015 godini, podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Iako je tema okruglog stola bila  medijska (ne)atraktivnost tema iz oblasti zaštite životne sredine ,energetike i energetske efikasnosti uvodničari a i učesnici u diskusiji su dali drugi i niz drugih , više nego korisnih, sugestija i predloga posle iznetih ,brojnih, podataka o aktivnostima u ovim oblastima  u Kraljevu. Okruglom stolu je prisustvovalo tridesetak najkompetentijih sturčnaja iz ovih oblasti angažovanih u gradskoj upravi i javnim preduzećima grada Kraljeva kao i predstavnici dva najuspešnija privatna preduzeća iz Kraljeva , „GiR“ i „Radijator-inžinjeringa“. Posebnu pažnju prisutnih svojim izlaganjima privukli su gosti iz Beograda: dipl.ing. Goran Trivan , gradski sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda i dipl.ecc. Goran Mitić ,samostalni konsultant za energetiku i energetsku efikasnost. A da je tako najbolje svedoči i diskusija koja je usledila posle izlaganja panelista a to su ,pored pomenutih gostiju iz Beograda , bili i : Milun Jovanović, zamenik gradonačelnika grada Kraljeva , dip.prostorni planer Ljiljana Jemuović , šef odeljenja za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,mr.dipl.ing.Jovan Nešović, zamenik direktora JEP „Toplana i Dragoljub Jevtović ,savetnik direktora preduzeća „GiR“ za energetiku ,ventilaciju i nove tehnologije. Opšti zaključak svih učesnika je da je Kraljevo jedan od uspešnijih  gradova u Srbiji kada su u pitanju aktivnosti koje se sprovode u oblasti zaštite životne sredine ali jednako, kao i većina drugih gradova i opština ,manje uspešan u oblasti energetike i energetske efikasnosti. Stav većine učesnika današnje rasprave je da političke stranke i donosioci odluka u njima i lokalnim skupštinama nisu , još uvek , prepoznali činjenice spregutosti aktivnosti u oblasti energetike i energetske efikasnosti i jačanja zaštite životne sredine. Te aktivnosti su ,kako je rečeno, osnova održivog ekonomskog i svakog drugog razvoja lokalnih zajednica. Iako je Kraljevo pokazalo izvesnu proaktivnost kada je u pitanju energetska efikasnost koja se ogleda u nekim aktivnostima na jačanju energetske efikasnosti sistema daljiskog grejanja i pojedinih javnih objekata ipak se ne može govoriti o organizovanoj i kontinuiranoj aktivnosti. O tom , na svoj  način, svedoče i brojni drugi ,danas , izneti primeri, koji svedoče da se energija  ,u  svim oblicima, još uvek, troši neracionalno, posebno ona čiji se trošak finansira iz javnih prihoda. Za razliku od takvih primera ono što su , iz svoje prakse ,izneli predstavnici privatnih preduzeća  „GiR“-a i „Radijator-inžinjeringa“ jasno ukazuje o velikim ekonomskim i ekološkim efektima do koji se dolazi kontinuitetom u bavljenju energetikom i energetskom efikasnošću.

Ako bi trebalo da najkraće , jednim sinonimom, definišemo sistem daljinskog  grejanja u gradu Kraljevu kao najvećeg proizvođača  energije kojim ,u potpunosti, upravlja njegov vlasnik  lokalna samouprava onda je to nedovršena priča .Bez obzira koliko to ,na prvi pogled , zvučalo (pre)oštro, posebno zaposlenima u JEP „Toplana“ koja  ,u ime i za račun grada kao vlasnika , upravlja ovim sistemom. (више…)

Iako su , po svojim parametrima , neuporedive lokalne samouprave  opština Novi Bečej i  grad Kraljevo iznećemo , na početku ovog teksta, iskustva Novog Bečeja sa rekonstrukcijom javne rasvete obavljene 2009 i 2010 godine.U rekonstrukciju se ušlo zbog velike potrošnje električne energije ,visokih troškova održavanja i slabe osvetljenosti ulica.Predlog za rekonstrukciju je uradila kopanija Filips  pa je zamenjeno je gotovo 3.000 živinih svetiljki novim, sa natrijumovom sijalicom visokog pritiska. Kvalitet osvetljenja se drastično povećao, dok se potrošnja električne energije smanjila za oko 45%. Ostvarena je i dodatna ,neplanirana ušteda od oko 6% isključivanjem nelegalnih priključaka koji su otkriveni prilikom rekonstrukcije. Zbog ovako ostvarenih parametra logično se nameće kao pitanje kakvi bi se , tek,efekti mogli ostvariti u Kraljevu radikalnijom rekonstrukcijom sistema javne rasvete? Taj sistem se sastoji od   mreže  podzemnih električnih kablova dužine od 35 km i oko 80 km nadzemne mreže, 92 merno razvodna ormana a stubovi su : gvozdeni, betonski i drveni. Od oko 8 434 svetiljki , oko 95% (8 000 svetiljki) su živine svetiljke visokog pritiska , 350 su natrijumeove svetiljke visikog pritiska (4%), 50 ih je metal halogenih (0.5%) a 34 fluorescentnih (0.4 .Ukupno instalisano opterećenje je 1450kW ,prosečna snaga po lampi je 168 W a broj svetlosnih tela na hiljadu stanovnika iznosi 68. Paljenje i gašenje svetiljki obezbeđeno je preko fotoćelija ili preko MTK uređaja za daljinsko uključenje.U 2016 godini grad Kraljevo je opredelio 123.400.000,00 dinara za održavanje ovog sistema.Kako su nam rekli , u Direkciji za planiranje i izgradnju grada „Kraljevo“, koja upravlja ovim sistemom ta sredstva će se iskoristiti tako što će 3.000 000 dinara biti utrošeno na adaptaciju javnog osvetljenja a isto toliko biće utošeno na izmeštanje komandnih ormara za upravljanje javnom rasvetom iz trafo stanica.Obe aktivnosti će ,po rečima odgovornih u Direkciji, doprineti jačanju energetske efikasnosti mada nam nije rečeno u kom procentu će to smanjit godišnju potrošnju koja iznosi 12.930.000 Kwh. Za ovaj trošak u 2016 godini  od  već pomenute sume od  123.400.000,00 dinara  utrošiće se  99.000.000 dinara ili, 800 000 evra. Direkcija će , u 2016 godini izdvojiti i dva puta po 150 000 dinara za projekat  adaptacije javnog osvetljenja zamenom živinih sijalica savremenim LED sijalicama  projekat upravljanja javnim osvetljenjem.I za kraj , uz ponovnu napomenu da nisu apsolutno uporedivi sistemi javne rasvete Novog Bečeja i Kraljeva, ne možemo a da se ne zapitamo zašto se ne uđe u obimniju  rekonstukciju sistema javne rasvete i ne ostvare slični parametri u uštedi.Zamislite, samo 10 % uštede na troškovima sistema javne rasvete u gradu Kraljevu je bezmalo 10.000.000 dinara. Zamislite,recimo, da za taj iznos osnažimo Fond za razvoj poljoprivrede , to je  više od 10% od planiranih 92.375.000,00 u 2016 godini za tu namenu. Zamislite da se dosegne novobečejskih 45 % uštede što je ,čini se, moguće .Eto još jednog razloga da se pitanjima energetske efikasnosti u gradu  bavimo  institucionalno , planski  i u kontinuitetu, jer, ima rešenja!

Pravni okvir koji definiše nadležnosti opština i gradova u energetskom sektoru i  nadležnosti za jačanje energetske efikasnosti čine Zakon o komunalnim delatnostima , Zakon o planiranju i izgradnji , Zakon o energetici i Zakon o energetskoj efikasnosti.Svojim širim ovlašćenjima to , na neki način ,  čini i  Zakon o lokalnoj samoupravi.Lokalne samouprave sa ovakvim pravnim okvirom igraju višestruku ulogu u pogledu vršenja energetske delatnosti : kao proizvođači i isporučioci energije i usluga , kao potrošači energije, kao regulatori tržišta , planeri i donosioci strateških dokumenata i odluka,  i kao motivatori i promoteri modela ponašanja. Odgovornosti  lokalne samouprave za aktivnosti u vezi energetske efikasnosti u svakom od ovih segmenata su  velike. Grad Kraljevo kao proizvođač i isporučioc energije raspolaže i upravlja sa dva sistema. Jedan je sistem daljinskog grejanja kojim ,u ime i za račun grada, upravlja Javno energetsko preduzeće Toplana a drugi je sistem javne rasvete kojim u ime i za račun grada upravlja Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ preko svoje Službe za održavanje komunalne infrastrukture uz angažovanje „Elektrodistribucije Kraljevo“ i drugih preduzeća.Pružajući,druge,komunalne usluge (Čistoća,Vodovod,Pijaca…) i raspolažući brojnim  javnim zgradama grad Kraljevo se javlja i kao veliki potrošač energije.Kao regulator tržišta u segmentu energetskog sektora grad Kraljevo se, preko Skupštine grada ,Gradskog veća i gradonačelnika, pojavljuje i u ulozi regulatora tržišta ,kada ,u skladu sa zakonskim ovlašćenjima,donosi razne odluke kojima reguliše prava i obaveze korisnika usluga sistema daljinskog grejanja. Isti organi lokalne samouprave uz angažovanje stručnih službi gradske uprave i angažovanje drugih institucija,pre svega naučnih,obavljaju i ,možda,najznačajniju funkciju  planera u energetskom sektoru na nivou grada.Imajući u vidu značaj, brojnost, multifunkcionalnost i multidisciplinarnost aktivnosti koje se , svakodnevno, odvijaju u energetskom sektoru grada i potrebu da se on , permanentno, čini efikasnijim ostaje nejasno kako to da se nije uočila potreba ustanovljavanja nekakvog kordinirajućeg tela-tima, na nivou grada,zaduženog za energetiku i energetsku efikasnost.Tačnije pravo pitanje je zašto je prestao sa radom Tim za energetsko planiranje formiran još 2005 godine na nivou grada ili zašto je neaktivan Regionalni centra za energetsku efikasnost  pri Fakultetu za građevinarstvo i mašinstvo u Kraljevu? Pretpostavki je bezbroj a odgovore će mo pokušati da  dobjemo od nadležnih.Ono što je , i bez  tih odgovora , jasno je da izostanak globalnog planiranja pojedinih aktivnosti u energetskom sektoru  na nivou grada ,za posledicu ima manju energetsku efikasnost pa , dakle , i manje efekte na uštede budžetskih sredstava.