ponedeljak, 06. januar 2025.

Vesti iz kategorije ‘Projekti’

Može li nauka doprineti presecanju Gordijevog čvora brownfield lokacija u Srbiji?

Objavljeno: 14.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo je jedan od retkih gradova u kome se ,prošle godine, razgovaralo u formatu Okruglog stola o lokalitetima napuštenih i zapuštenih industrijskih i drugih,privrednih, pogona. Na okruglom stolu u organizaciji  Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ iz Beograd razgovaralo se o „Brownfield investicionim lokacijama , modelima njihov ekoremedijacije i ekonomske valorizacije“.

Radi se , u suštini,  o traganju za načinima i modelima ponovnog korišćenja lokacija koje su ranije korišćene za različite privredne ili vojne delatnosti a koje su ,trenutno, napuštene i prepuštene raubovanju što od ćudi prirode što od različitih oblika huliganskog ponašanja  ljudi iz njihovog neposrednog okruženja. A da problem bude što veći radi se , uglavnom, o lokacijama koje se nalaze u centralnim gradskim zonama ili tik na obodima gradova. I dok neki vole da kažu da je nastanak takvih lokacija posledica „deindustrijalizacije“ koje se, pored toga što su već ekonomski problem , vremenom,pretvaraju u sve veći i veći ekološki problem sa neistraženim i nesagledivim posledicama po najbliže okruženje , na skupu  u Kraljevu čulo se i mišljenje docenta na fakultetu Futura, dr. Zlatka Dragosavljevića, koji je nastanak tih brownfields ili ti po naški  braon polja ili , još preciznije „smeće lokacija“ rekao da su to posledice,i spomenici, nesposobnosti generacija kojima je  „zapalo“ da sprovedu procese tranzicije a koje to ,očigledno je, nisu znale .

Šta god da je po sredi radi se o problemu koga treba što pre rešavati a za koji ,kako se juče čulo na skupu u Kraljevu , naše društvo nema dovoljno ni famozne političke volje ni stručnih ,organizacionih i finansijskih kapaciteta. Iako razni problemi na tim  ,takozvanim, „braon poljima“ bujaju iz dana u dan poput korova koji ih već prekriva oni ,nažalost, nisu prioritetni politički ciljevi osim što, povremeno,najčešće u predizborno doba ,postaju predmetom spinovanja raznih neverovatnih obećanja o njihovom oživljavanju uz pomoć ,nezaobilaznih, stranih investitora sa egzotičnih i manje egzotičnih destinacija. Kraljevo kao grad domaćin skupa dobar je primer za ovu temu jer, kako se  čulo, raspolaže sa  šest takvih lokacija (Mataruška Banja, Bogutovačka Banja, „Termoplastika“ u Čibukovcu, Konarevo, Fabrika Vagona i Magnohrom) mada bi , mišljenja smo , ovom spsiku mogle da se pridodaju i još neke lokacije. Iako je činjenica da su i dve banje na ovom spisku brownfeld lokacija  više za Riplija, a i  krunski dokaz pogubno sprovedene tranzicije, fokus ,ipak, treba usmeriti na lokaciju Fabrike Vagona koja svojom veličinom a i lokacijom malte ne u centru grada ,traži hitnu , ozbilju multidisciplinarnu i multisektorsku akciju svih nivoa vlasti. Pre svega u sprovođenju ozbiljnih eko remediconalnih  aktivnosti .

Ništa manji problem nije ni lokacija Magnohroma koja je ,nešto manja i nešto  dalja od centra grada, ali koja ,samo na jednom mestu površine šest hektara, ima deponiju materijala korišćenog u proizvodnji vatrostalnih opeka. Kraljevo je dobar primer za  ovu temu i još po nečemu. Na primerima njegovih brownfield lokacija najbolje se uočava sva apsurdnost postojećeg  zakonskog okvira i isto takvog ponašanja dobrog dela nosilaca javnih ovlašćenja-funkcija , posebno na državnom nivou.

U praksi lokalna vlast koja je nešto preuzimala,i preduzima, da makar evidentira probleme poput ,recimo, opasnog i neopasnog otpada na tim lokacija je ,zbog postojećeg zakonskog okvira , realno nemoćna da takve brownfield lokacije nudi potencijalnim investitroima,ili da ih pak ,po određenim uslovima, ustupa građanima i njihovim organizacijama što je svetsko iskustvo, jer su one vlasništvo države i odluke te vrste su u nadležnosti centralne vlasti. Apsurdno ali istinito, građani na lokalu mogu ,barem za sada, samo da gledaju bujanje eko i ekonomskih problema na brownfild lokacijama a malo toga ,realnog, je u njihovoj moći.

Predlozi i inicijative koje , mahom dolaze iz organizacija civilnog društva ostaju „zaglavljene“ u lavirintima političke birokratije, dok je nezabeležen slučaj da je neka skupština lokalne samouprave  tražila aktivnije anagažovanje centralne vlasti na rešavanju statusa ovih lokacija ili pak problema koje one uzrokuju. Proklamavana politička kompatibilnost lokala i centralnih vlasti i na ovom primeru pokazuje svoju apsurnost i nefunkiconalnost u rešavanju životnih problema na lokalu. No, bez obzira na ovu sumornu sliku inicijativa organizatora da se na ovu temu razgovara van Beograda,pre svih Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, je za svaku pohvalu. Jer,učesnici okruglog stola su bili u prilici da čuju nova i kreativna razmišljanja na teme korišćenja GIS-a (geoprostorni informacioni sistem) i njegovih baza kao moćnog alata za neophodna merenja raznih parametara ovih lokacija,zatim moguće modele eko remedijacije brownfild lokacija a i metode i modelenjihove ekonomske valorizacije.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Napušteni industrijski pogoni -Tema koju svi zaobilaze!

Objavljeno: 12.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

Na osnovu malobrojnih dostupnih podataka, uočljivo je da se status napuštenih industrijskih pogona- braunfild lokacija ne nalazi na agendi  tema, kako uoči lokalnih izbora,tako ni na agendi  aktivnosti  organa lokalnih samouprava  koje oni sprovode između dva izborna ciklusa.

Jednostavno rečeno braunfild lokacije,posebno dužina  trajanja njihovog  nerazjašnjenog vlasničkog,ekonomskog i ekološkog statusa ,nisu teme na kojima se mogu sticati poeni kod birača.Posebno ne u predizbornim aktivnostima za lokalne nivoe vlasti.

Neka i sad…Bikli peć u Magnohromu

Uz to,  status nekadašnjih industrijskih kapaciteta je nedovoljno precizno definisan  što u strategijama i prostornim planovima  kojima se planira budući ekonomski razvoj  neke opštine ili grada, što u normativi lokalnih samouprava  koja se bavi     nadležnostima ,koje  se temelje na teritorijalnoj pripadnosti  svega pa i tih, nekadašnjih, industrijskih kapaciteta.

Otuda se  pobednici na lokalnim izborima ,bez obzira na političku opciju koju zastupaju,još od vremena prelaska  nekada aktivnih industrijskih postrojenja u status baunfild lokalcije, ne interesuju preterano za njihov status i konačnu sudbinu.

U većim ,razvijenijim lokalnim sredinama poput Kraljeva,gde imaju ,kakve takve , kadrovske i institucionalne kapacitete koji su u stanju da se bave prostornim planiranjem  može se naći ,po nešto, ne baš do kraja razrađeno, i o statusu i o planovima za  lokalitete nekadašnjih industrijskih postrojenja.

I tu su,prostornim planerima u gotovo svim lokalnim sredinama u Srbiji, „vezane“ ruke voljom vladajuće većine u lokalnoj skupštini, kroz procedure  planiranja i usvajanja budžeta lokalnih samouprava.

Jer,dobro prostorno planiranje sa temelji i na sijaset analiza određenog  prostora multidisciplinarnog karaktera koje iziskuju novac, vreme i kadrove .

A to sve treba čitati i prevesti na novac koga nikada dosta budžetima opština i gradova,i koji se pak ,najčešće,usmerava na one aktivnosti koje su brzo vidljive i lako prepozantljive kao ispunjena predizbornih obećanja poput,asfaltiranja ulica i lokalnih puteva, uvođenja vodovoda i kanalizacije,postavljanja javne rasvete,povećanja broja polazaka na  pojedinim linijama u javnom prevozu…..

Napušteno pa zapušteno….Privremeno skladište opasnog otpada u nekadašnjol „Lakirnici“ FVK

I ko će tu ,sada, od „donosioca odluka“ biti kadar i odvajati znatnije iznose iz javnih prihoda opština i gradova ,za nekakve planove koji ,načešće, zbog sijaset drugih,što opravdani što neopravdanih razloga,ostaju „mrtvo slovo na papiru?

Izlažući se ,još, i mogućnosti (ne)oravdane kritike političke konkurencije,interesnih i lobi grupa i ,najređe, lokalne javnosti!

U tom kolopletu,uzročniku nečinjenja u promenama statusa i stanja braunfild lokacija u Srbiji, najvažniji su ipak oni vezani za našu ekonomsku nerazvijenost iz koje proističe i nezaintersovanost domaćih (i stranih) investitora  za ove lokalitete.

A svakim danom,mesecom i godinom takvog ,nejasnog i nedovršenog  statusa braunfild lokaliteti postaju još manje atraktivni za iole ozbiljnije privredne i druge  aktivnosti, jer ,zapravo malo ko,između ostalog, zna  kakvi sve problemi  i potencijalne ekološke opasnosti se kriju na tim lokacijama.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Raške duhovne svečanosti – Vredan beleg na kulturnoj mapi regiona

Objavljeno: 07.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

 Za već iznetu tvrdnju da su Raške duhovne svečanosti dovoljan  razlog, same po sebi, da bi neko boravio u Raški u danima njihovog održavanja u drugoj polovini avgusta meseca imamo bezbroj argumenata. U želji da se ovogodišnja manifestacija „Raške duhovne svečanosti“, XXVIII po redu, održi evo kratkog  sećanja na njen istorijata i pređeni put.

Počelo je 1993. godine na inicijativu nekolicine tadašnjih opštinskih funkcionera, direktora Turističko-sportske organizacije Miodraga Jemuović a, direktora CK Gradac Milutina Krečkovića i Predsednika opštine Ljubisava Džodića. Organizovani su „Raščanski impulsi kulture i zabave“, buduće Raške duhovne svečanosti. Prolazile su godine, program je postaja o sve bolji i bolji, broj učesnika sve veći i veći tako da su Raške duhovne svečanosti danas jasno profilisana i prepoznatljiva,kulturna manifestacija na mapi sličnih sadržaja u Srbiji. Bitnu ulogu u periodu nastanka manifestacije pa i kasnije, tokom njenog profilisanja, imala je grupa istaknutih književnih stvralaca iz Raške kojoj pripadaju Milisav Savić, Slobodan Rakitić, Milica Novković, Tiodor Rosić i Miroljub Joković.

Do ustanovljavanja današnjeg profila manifestacije i uvođenja funkcije umetničkog direktora kao lica odgovornog za selekciju mogućih tema, dela i stvaraoca koji treba da budu deo programa svečanosti, manifestacija je imala svog domaćina. Prvi domaćin je bio poznati književnik Milisav Savić a potom su to bili i Milica Novković, Slobodan Rakitić i Miroljub Joković. Tiodor Rosić je bio prvi umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti i na toj funkciji je ostao od 1998. do 2011 godine. Himna „Raški uranak“, koju je na stihove Tiodora Rosića, komponovao Svetislav Božić postala je prepozantljivi simbol Raških duhovnih svečanosti.

Suština programske koncepcije Raških duhovnih svečanosti je, što više kvalitetnih sadržaja usmerenih na što širi krug publike. Svake godine dodeljuje se priznanje RDS -„Stefan Prvovenčani“. Prvi dobitnik, 2000-te godine, je bio kompozitor Svetislav Božić , zatim slede slikar Bata Mihajlović, filozof Mihajlo Đurić, pesnik Miodrag Pavlović, režiser Emir Kusturica, slikar Sava Rakočević, književnik Danko Popović, muzičar i kompozitor Bora Dugić, arhitekta Peđa Ristić,književnik Milisav Savić, kompozitorka Isidora Žebeljan, režiser Timoti Džon Bajford, dramski pisac Dušan Kovačević, novinar i publicista Petar Peca Popović, glumac Predrag Miki Manojlović…..

Zbog svega što znače i šta jesu na kulturnoj mapi regiona poželimo ,svima nama, da se ovogodišnje Raške duhovne svečanosti održe u punom kapcitetu njihovih raznovrsnih, kulturnih mulitedijalnih sadržaja.

Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „ Raška-Prvi izbor za pravi odmor“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.

Jesu li Braunfild lokacije i ogledalo unutargeneracijske i međugeneracijske (ne)pravde?

Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

U viševekovnoj  trici za „društvom obilja“ u kojoj je profit bio osnovni pokretač razvoja većina ljudi je zaboravila da je čovek samo deo velikog sistema u kome svaki element ima isti značaj.

Takvim ponašanjem prema pridodi i svemu što ga okružuje, a pripada korpusu resursa iz priode  ljudi su došli na ivicu ekološkog ambisa.

 Priroda nas,godinama unazad, kroz sve uočljivije klimatske promene i burne prirodne kataklizme uzrokovane baš tim promenama opominje da je „dvanaest i minut“ da menjamo svoje ponašanje.

U tom kontekstu nužnih promena ljudskog ponašanja prema svemu što nas okružuje treba posmatrati i status napuštenih industrijskih lokalcija i neminovnost preduzimanja određenih aktivnosti kako bi se zaustavlo  i preokrenula degradaciju zemljišta i sprečilo dalje  uništavanje biodiverziteta kome takve lokacije ,iako smeštene u urbane zone,pripadaju.

Jedna od karakteristika savremenog doba je i sve jača svest o ljudskoj  zavisnosti od prirode.

Sa žaljenjem moramo konstatovati da se ove promene u našem društvu dešavaju sporo i u nedovoljnom obimu jer, su aktivnosti zasnovane na  društveno odogovornom ponašanju  i  jačanju svesti o ljudskoj zavisnosti od prirode, nisko kotirane u agendama javnih politika institucionalnih aktera na svim nivoima organizovanja države.

To je do nekle i razumljivo jer,  dok smo  ,na ovim prostorima bili,na žalost ,zaokupljeni svejedno da li kao  akteri ili žrtve,procesima kravog raspada nekadašnje,zajedničke države, u junu1992 godine u Rio de Žaneiru  je održana najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh Nacija posvećena zaštiti životne sredine i razvoju.

Bila je to ,treća po redu,konferencija UN  posvećena životnoj sredini ali i prva na kojoj je jasno ukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine.

Prisustvovalo je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući i 116 nacionalnih političkih lidera.

Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnim, vodenim i šumskim resursima u 21. veku.

Ova komisija je ,još pet godina pre skupa u Rio de Žaneiru ,sačinila  izveštaj pod nazivom „Naša zajednička budućnost“.

U ovom izveštaju data je definicja održivog razvoja za koji se kaže da je to  onaj razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, ne ugrožavajući mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.

Ova definicija zasnovana na konceptu potreba(prihvatljivog životnog standarda za sve) i koceptu ograničenja(korišćenje prirodnih resursa u skladu sa dostignutim  tehnološkim razvojem  ali  osećajem za potrebe budućih generacija-naše dece)nameće nam nužnost angažovanijeg bavljenja aktuelnim statusom braunfild lokacija.

I kroz prizmu  našeg  aktuelnog odnosa prema napuštenim idustrijskim pogonima, brownfild lokacijama, do izražaja dolazi veliko nerazumevanje za potrebnom unutargeneracijiskom i međugeneracijskom pravdom.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

I „Event“ industrija je stradala od korone

Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

Ugostiteljstvo i industrija organizacije događaja -„event“ industrija, koja, na godišnjem nivou u Srbiji, generiše oko   10.000 stalnih i 50.000 honorarnih poslova  su,zbog epidemije korone, pretrpeli,tokom prošle godine, najviše štete u okviru turizma kao privredne grane,koji je pak ,u celini,zabeležio u 2020 godini, gubitke od bez malo milijardu evra.

Prema zvaničnim podatcima iz APR-a, u Srbiji u oblasti turizma i ugostiteljstva posluje  blizu  8.000 privrednih društava i oko 26.000 preduzetnika, a ukupan broj događaja koji se očekivao u 2020. prema statistici je oko 17.000. Oni su otkazani ili pomereni za 2021. godinu.

Tako je bilo i na teritoriji opštine Raška gde je, kako smo već pisali,  od petnaest planiranih manifestacija u 2020 godini,održana  samo jedna, Dani vrganja na Kopaoniku, od 4. do 6. septembra i ona sa izmenjenim programom, bez kulturno umetničkog programa ,pred ograničenim  brojem ljudi  uz poštovanje mera bezbednosti.

Sve ovo nije obeshrabrilo ljude angažovane u sektoru turističke privrede opštine Raška, a pre svega u Turističkoj organizaciji Raške, da  rade na pripremi i promociji  bogate turističke ponude opštine u ovoj godini.

Opština Raška zaista ima šta da ponudi i najprobirljivijem i najzahtevnijem korisniku turističkih usluga.

Pored bogatog  kulturno-istorijskog nasleđa, manastira i crkava  iz ranog srednjeg veka, koji predstavljaju bisere srpske srednjevekovne arhitekture i umetnosti ,kao što su to manastiri Gradac, Stara i Nova Pavlica, Končul, lokalitet Nebeske stolice, srednjevekovni grad Brvenik, tu su i one standarne  turističke  destinacije poput ,recimo Jošaničke Banje,Golije…

Takva raznovrsna i sadžajna turistička ponuda bivala je upotpunjena i sa već profilisanim manifestacijama kao što su to:Dani kraljice Jelene,Raške duhovne svečanosti,Dani vrganja,Dani borovnice,Ski opening,Enduro Raška,Orijentiring ,Trail race,CISM Čelendž kup u planinskom trčanju, Paraglajding takmičenje, Kopaonik kup ..

I u ovim vremenima nezahvalnim za bilo kakvo planiranje u  segmentu organizovanja događaja Turistička organizacija opštine Raška je,po rečima njenog direktora Radenka Cvetića, u svoj Plan i program za 2021 godinu uvrstila jedan broj ovih manifestacija ceneći njihov značaj i dosadašnji doprinos kvalitetu turističke ponude opštine.

Iz tog plana su,barem za sada, izostavljene neke od  manifestacija održavanih u letnjim mesecima na Kopaoniku.

Druge, poput Raških duhovni svečanosti su predviđene  a i one su recimo, dovoljan  razlog, same po sebi, da bi neko boravio u Raški u danima njihovog održavanja u drugoj polovini avgusta meseca.

Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „ Raška-Prvi izbor za pravi odmor“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.

Raška bi trebalo da bude vaš prvi izbor za pravi odmor

Objavljeno: 04.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

Raška je ,za one  manje upućene,mesto „blizu Kopaonika“, a ne i opština koja osim ovog nespornog lidera zimskog i planinskog turizma  na prostorima Balkana, ima neverovatno bogatu ponudu  turističkih destinacija koje pripadaju drugim turističkim segmentima.

Trg u Raški-foto Milinko Bošković

Mnogo toga znamenitog i značajnog,čega  zaista ima u bogatoj  turističkoj ponudi opštine Raška ,ostaje,delom opravdano ali i nepravedno, u senci Kopaoničke turističke regije koja se prostire na površini od 2758 kvadratnih kilometara, u jugozapadnom delu Srbije između reka Jošanice na severu, Ibra i Sitnice na zapadu, Laba na jugu – jugoistoku i delovima Rasine i Toplice na istoku, sa dominantnim masivom Kopaonika.

 Pronicljivi i marljivi  turistički poslenici ove malene lokalne samouprave i njeni čelnici dobro su shvatili, da osim blagodeti koje im donosi Kopaonik,nesporni  lider našeg zimsko-skijaškog i planinskog turizma,on,istovremeno, mnogo toga drugog ,i jednako vrednog  u turističkoj ponudi Raške,ostavlja u senci.

Shvatajući, ispravno,važnost manifestacionog ili event turizma i njegov doprinos jačanju imidža neke destinacije,u ovom slučaju Raške kao lokalne zajednice, unapredili su i obogatili mnoge,ranije osmišljene,manifestacije kulturnog ,sportskog ili rekreativnog karaktera ali i pokrenuli niz novih manifestacija u već pobrojanim oblastima.

Jedna od najvažniji aktivnosti Turističke organizacije Raška upravo je  organizovanje turističkih, kulturnih i sportskih manifestacija na teritoriji opštine.

Većina tih manifestacija je dobro osmišljena ,dobro organizovana i podržana od lokalne zajednice i lokalne samouprave, ali je  pandemija virusa korone u mnogome poremetila i onemogućila njihovu realizaciju.

Zbog sprovođenja niza epidemioloških mera i naredbe o zabrani okupljanja u zatvorenom i otvorenom prostoru na javnim mestima u Republici Srbiji, od manifestacija  planiranih za  održavanje u 2020. godini održana je samo manifestacija Dani vrganja na Kopaoniku, od 4. do 6. septembra .I to u izmenjenom programu, bez održavanja kulturno umetničkog programa,i uz ograničen broj ljudi i poštovanje mera bezbednosti.

I ovo će proći, bliži se početak nove  godine,koja nam donosi nove izazove ali i iziskuje  da  nanovo (is)planiramo svoje odmore,da ih iskoristimo  i da vidimo i obiđemo neke nove predele ,upoznamo neke nove ljude ,njihove običaje,da im se pridružimo u  njihovim ,kulturnim,sportskim,zabavnim ili rekreativnim aktivnostima.

Želja nam je da vas,i u ovim teškim vremenima , podsetimo, serijom tekstova o nekim od tih već prepoznatljivh manifestacija koje se održavaju na teritoriji opštine Raška, na to da život ide dalje i da nam valja ,ma koliko nam to trenutno zvučalo nesuvislo, planirati i predstojeće odmore.

A na Rašku bi trebalo, sve više da gledate, i kao na vaš prvi izbor za pravi odmor.

Među petnaestak  manifestacija iz različitih oblasti kao što su to :Dani kraljice Jelene , Raške duhovne svečanosti ,Dani vrganja, Dani borovnice, Ski opening, Enduro Raška, Orijentiring , Trail race, CISM Čelendž kup u planinskom trčanju , Paraglajding takmičenje, Kopaonik kup …, bar jedna je „ono pravo“ za vas, vašu porodicu i vaše prijatelje.

Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „ Raška-Prvi izbor za pravi odmor“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.

Braunfild lokacije – Neželjena deca tranzicije ili…?

Objavljeno: 04.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

I dok su,u većini zemalja Evropske unije, braunfild investicije  sinonim za  ulaganje  u bivše industrijske komplekse, stare zapuštene fabrike, železničke zone, skladišta i luke, sa ciljem da im se da nova namena i unapredi stanje životne sredine kod nas su one nemi, postojani  svedoci naših „vrludanja kroz doba tranzicije“.

Ne računajući lokacije nekadašnjih industrijskih kapaciteta, smeštenih u najužem gradskom jezgru Beograda,koje su,očas posla, i(ras)prodate i promenile namenu pretvorivši se u luksuzne stambene,poslovne i turističke objekte.

One u unutrašnosti zemlje Srbije, poput  Magnohroma, Fabrike vagona ili Bele stene u Baljevcu su ,i danas, na početku treće decenije XXI milenijuma zapuštene lokacije koje svojim izgledom ,a posebno sadržajima u njima, straše malobrojne posetioce i lokalno stanovništvo.

Nekadašnji, pa i pobrojani, industrijski kapaciteti  nastali su , kao i svi drugi njima slični širom Srbije, kao posledica drastično smanjene industriske proizvodnje.

To, smanjivanje industrijske proizvodnje, je započelo  još krajem osmdesetih godina prošlog veka kao posledica raspada zemlje i prekida ekonomskih odnosa sa nekim od bivših republika SFRJ.

Ubrzano je snakcijama Ujedinjenih nacija,hiperinflacijom,vazdušnom agresijom NATO na SRJ…

Deindustralizaciju smo „dovršili“ pogrešno izabranim konceptom ekonomskih reformi posle 2000 godine o čemu rečito svedoči podatak da smo 2012 godine dostigli tek 38% industriske proizvodnje iz 1989 godine!

Umesto reindustrijalizacije zadobili smo napuštene i zapuštene  lokalitete na kojima se nalaze nekadašnji industrijski kapciteti

Pa kad smo već „stekli“ te mastodontske „spomenike nedovršene ekonomske i društvene tranzicije“ normalno je što smo prihvatili i njihov,strani,naziv Brownfields lokacije.

Nekad bilo,sad se spominjalo…

Kaže se ,da je,početkom ove godine, u portfelju Ministarstva privrede bilo ukupno 78 preduzeća preostalih  za privatizaciju u koje spadaju i ova tri sa teritorije Raškog upravnog okruga.

Na neke od njih se, na osnovu člana 156 Zakona o stečaju,primenjuje Pravilnik o načinu i sprovođenju Unapred pripremljenog plana reorganizacije što je,u praksi,još jedna,dodatna,prepreka za rešavanje statusa ovih lokacija.

Time su,svesno ili nesvesno,dobrim delom obesmišljene javno iskazane namere države materijalizovane  kroz izmene Zakon o privatizaciji iz 2014 godine,  sa ciljem da  se proces privatizacije učini još fleksibilnijim  i da se, na kraju, imovina preduzeća  može ponuditi  i za  30 odsto procenjene vrednosti.

Rešavanje statusa bivših industrijskih kompleksa ,smeštenih u ogromnoj većini slučajeva na rubna,urbana područja gradova  ili čak u njihovo središte, je dodatno važno ako se zna da se,u Srbiji, na oko devet odsto urbanog područja,odvija najveći deo ekonomskih aktivnosti, više od 90 procenata!

I u slučaju statusa braunfild lokacija susrećemo se sa brojnim paradoksima toliko karakterističnim za društvo nedovršene tranzicije,poput našeg, u kome su mnoge,pa i ova oblast,na izgled normativno uređene ali ,u praksi,te norme u sudaru sa realnom ekonomskom situacijom ali i našim mentalitetom i navikama,ostaju mrtvo slovo na papiru.

Za njih,prostorni planeri, kažu da su to lokacije koje su nastale kao posledica prethodnog korišćenja lokacija ili okolnog zemljišta, odnosno prethodne namene lokacije; koje su napuštene ili nedovoljno iskorišćene,koje mogu imati probleme sa zagađenjem i koje se, uglavnom,nalaze u urbanim područjima  i za čiju ponovnu upotrebu je potrebna intervencija.

Oni ,prostorni planeri, im pridaju veliki značaj i ukazuju na potrebu da se problematika takvih lokacija  sistemski uredi i unapredi.

Jer,zna se za  veliki broj napuštenih ili zapuštenih industrijskih ,vojnih objekata i objekata kulture u Srbiji koji ,i danas, em zvrje prazni em postaju realna ekološka i svakakva drugačija,bezbedonosna,pretnja.

U međuvremenu stanje napuštenih industrijskih objekata koje  najbliže odgovara onoj narodnoj „čardaka ni na zemlji ni na nebu“,uz  našu poslovičnu „brigo moja pređi na dugoga“ menja se,svakim danom.

Na žalost, na gore proizvodeći dalekosežne posledice kako ekonomske tako i ekološke.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Nekadašnji industrijski pogoni su u stanju između nečijeg i ničijeg !

Objavljeno: 24.12.2020. | autor: KV Novosti -on line

U neposrednoj blizini centra Kraljeva  , u zoni izrazite gustine naseljenosti, nalaze se nekadašnji industrijski pogoni Fabrika Vagona, Magnohrom, Jasen…

Nalaze se ,u vrlo problematičnom stanju, sa stanovišta mogućeg,negativnog,uticaja na kvalitet životne sredine okolnog stanovništva.

I u Baljevcu,sedištu nekadašnjeg rudnika magnezita „Bela stena“ koji je poslovao u okviru „Magnohroma“, tik uz samo naselje nalazi se pogon „MG Serbijen“u kome se,trenutno, u nekadašnjim pogonima tope automobilski delovi.

Trenutni  status ovih ,nekadašnjih, industrijskih pogona  je , najblaže rečeno, stanje  „limba“.

Reč limb koristimo,s pravom, da se opišemo  stanje  negde između , u nekom zastoju, stanje koje  nije baš udobno, ali  u kome se ostaje  dovoljno dugo  u strpljivom čekanju da,  neko ili nešto drugo potezom, akcijom,   dodatnom energijom iz tog nekakvog „međustanja“ izvuče te  zapuštene i ,delimično napuštene,industrijske pogone.

Mnogo je pokazatelja da se nekadašnji industrijski pogoni, ili  brownfield lokacije u Srbiji,pa dakle i u Kraljevu i Raški,  nalaze,već bez malo dve decenije, u tom „međustanju“.

Upravljački one su u nadležnosti države preko Ministarstva privrede i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u potrazi su za novim vlasnicima ali  sve više postaju svakodnevna ,ozbiljna ekološka pa i bezbedonosna pretnja  građanima u neposrednom okruženju  i lokalnim samoupravama poput Kraljeva i Raške.

Pre tri godine,baš u Kraljevu, održana je  VI Naučna konferencija „Brownfield investicione lokacije-ekoremedijacioni modeli  i ekonnomska valorizacija“ u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju Futura. Na ovom skupu je bilo reči i o ekološkim pretnjama po okolinu od zapuštenih industrijskih postojenja ali i o mogućim modelima ponovnog korišćenja takvih lokacija.

Skladište nekadašnje Lakirnice FVK danas

Obradovalo nas je što se o tome počelo govoriti i u Kraljevu,obradovalo nas je što je  nekadašnji„Autotransport“ dobio nove vlasnike, kompaniju „Taypa“ iz Turske,obradovao nas je što je marta 2018 Ministarstvo privrede  uputilo  javni poziv lokalnim samoupravama za sufinansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za projekte izgradnje i za obnavljanje braunfild lokacija,ali stanje na terenu,i u Kraljevu i Baljevcu nije se,od tada do danas, na žalost ,promenilo.

Da ne grešimo ,zabeležili smo,novembra 2018 godin,u Kraljevu i prvu akciju na nivou Srbije u otklanjanju,kako je tada rečeno „istorijskog otpada“.Uz podršku Vlade i uz angažovanje stručnjaka iz Ministarstva zaštite životne sredine,uklonjeno je  više od 150 tona otpada  nastalog sinterovanjem magnezita u Magnohromu, čije vlasnik,od maja te godine, postala kompanija Afarak iz Finske.

Potencijalni ekološki problemi na teritoriji Srbije, su među najvećim  jer je činjenica  da  ne postoje deponije za opasan otpad a on se , tokom procesa proizvodnje  deponovao  decenijama u pogonima nekadašnjih fabrika.Lagerovanje opasnog i neopasnog industrijskog otpada na takvim lokacijama je bez stručne kontrole i nadzora, a  „međustanje“ takvih lokacija ostavlja lokalne samouprave bez informacija pa dakle i bez mogućnosti da pravovremeno i efikasno reaguju u slučaju ekološkog akcidenta.

 Namera nam je ,da sa nekoliko  medijskih sadržaja,  status   brownfield lokacija na teritoriji Kraljeva i Raške učinimo vidljivijim i podstaknemo sve aktere u „lancu odgovornosti“ da se  pozabave  problemom njihovog trenutnog stanja, zbog mogućih ekoloških a i drugih  problema koje ti lokaliteti  mogu uzrokovati po građane, u njihovoj neposrednoj a i daljoj okolini.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Zašto se kasni se sa usvajanjem Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave ?

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Predstavnicima osamnaest gradova i opština iz  sliva Zapadne Morave  predstavljen je , početkom novembra 2019. godine , u Kruševcu , Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Sporazum  je rezultat  višegodišnjeg  multisektorskog rada koordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske, brojnih domaćih državnih organa i institucija kao i od nekih  međunarodnih organizacija.

Sporazumom o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave  kreiran je  normativni okvir za institucionalnu saradnju lokalnih samouprava. To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.  On svojim rešenjima , oslonjenim na izmenjeni  Zakon o lokalnoj samoupravi , u velikoj meri , potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih , pre svega kadrovskih , resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i unapređenje civilne zaštite na lokalnom nivou kao „karike koja nedostaje“ u sistemu zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.

Novembar 2010-Lista zemljotresa

Srbija je još 2009 godine usvajanjem  Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.

Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.

Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014  nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je, pre samo trideset  godina, u Beogradu , sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!

Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014, da bi smo ,godinu dana kasnije, potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji kroz danonoćno pripravni Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.

Od te 2015  godine , nama su na raspolaganju resursi i,još dragocenija, ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.

Sudeći prema ponašanjima , najodgovrnijh u lokalnim samoupravama, i dalje ,olako, zaboravljamo potrebu i značaj (iz) gradnje sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite kao njenog segmenta.

Prema raspoloživim informacijama svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobile su od Stalne konferencije gradova i opština ,odmah  posle predstavljanja dokumenta  u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite.

Dokument su , do sada , razmotrile i usvojile samo dve lokalne samouprave ,Skupština grada Kruševca  i Skupština opštine Vrnjačka Banja. One  su to uradile na sednicama svojih Skupština održanim istog dana , 25 decembra.2019 godine.

Iskustva Kraljeva su ,do nedavno, predstavljana i međunarodnoj sturučnoj javnosti

Većina , od  još 16 lokalnih samouprava iz asocijacije Sliv Zapadne Morave, nije uvrstila ovaj dokument u dnevni red svojih Skupština ikao su one  zasedale tokom novembra i decembra zbog zakonske obaveze usvajanja budžeta opština i gradova za 2020 godinu.

Posebno pada u oči da se u toj grupi opština i gradova  našlo i Kraljevo koje je , do nedavno , prednjačilo u ovim poslovima.

Iskustva građana Kraljeva  stečena u zemljotresu  novembra 2010 godine i u razornim poplavama  iz maja 2014 godine  presudno  su uticala , najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u  upravi Grada Kraljeva koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugi mopštinama i gradovima

Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice.

Čini se da  je interes čelnika Kraljeva za nastavak  proaktivne uloge u ovim aktivnostima splasao. Da li je to zbog saznanja da će sedišet budućeg zajedničkog,međuopštinskog organa za poslove  smanjenja rizika od katastrofa i  razvoja civilne zaštite biti u Kruševcu ili pak zbog nečeg drugog (sa) znaće se uskoro.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

 

Razvoj sistema civilne zaštite na novim osnovama

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Da li nas je, sve do katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju maja 2014 godine, pratila ona narodna kletva „Da Bog da imao pa nemao!“ ili smo sami ,svojim nemarom uništili sistem civilne zaštite kakav je postojao u Jugoslaviji do kraja osamdestih godina svejedno je sa stanovišta ishoda.
A ishod tog bespotrebnog devastiranja jednog sistema je ,bar do 2010 godine, bio da nemao civilnu zaštitu. Tu bolnu i otrežnjujuću činjenicu shvatili smo suočivši se sa velikim razmerama štete izazvanim poplavama kada smo bili prinuđeni da angažujemo vojsku za spašavanje ljudi i materijalnih dobara jer jedinica civilne zaštite nije bilo.
Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.
Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014 nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je ,recimo, pre samo trideset godina u Beogradu ,recimo, sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!
Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014 da bi smo godinu dana kasnije potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu koji kroz Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama koji je danonoćno u pripravnosti i nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.
Na taj način ,od te godine, nama su na raspolaganju resursi i još dragocenija ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.
Doduše Srbija je još 2009 godine usvajanjem Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.
Ovako ustrojeni sistem ima svojih ,određenih, koncepcijskih nedoumica a jedna od njih tiče se i mesta i uloge sistema civilne zaštite koji je,izvesno je, segment,podsistem, sistema zaštite i spasavanja,ali koji nije,za razliku od nekih drugih podsistema (na primer sistem obaveštavanja i uzbunjivanja)kao poseban sistem.
Postojeća,monotipska, organizacija sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou stoga je i najveći problem za funkcionisanje civilne zaštite jer ona ne uvažava postojeće,brojne različitosti imeđu lokalnih samouprava.Tačnije takva organizacija nameće da sve lokalne samouprave ,bez obzira na svoje realne materijalne i kadrovske kapcitete moraju imati iste organizacione forme i iste organe što u praksi dovodi do značajnih odstupanja sa direktnim posledicama po funkcionalnost i svrsishodnost kako integrisanog sistema zaštite i spasavanja tako i civilne zaštite kao podsistema.
Civilna zaštita na nivou lokalnih samouprava je , i zbog toga, segment , deo, podsistem integrisanog sistema zaštite i spasavanja koga možemo nazvati „nedostajućom karikom u lancu“.
Tim više je Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, kao normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava, značajniji.
Jer on svojim rešenjima ,oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi, u velikoj meri, potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih ,pre svega kadrovskih, resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i druge slične asocijacije.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.